Hvala.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o međunarodnim poslanicima koje je Republika Srbija potpisala sa više država, a u cilju regulisanja značajnih pitanja u međunarodnim odnosima. Iako su ovi ugovori prošli određeni put od pregovora, usvajanja teksta i overe sporazuma, proces potvrđivanja je danas pred nama tj. pred Narodnom skupštinom, nakon čega će postati pravno obavezujući.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka nastao je iz potrebe da se utvrde pravila za zaštitu tajnih podataka koji se međusobno razmenjuju u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke ili bilo koje druge saradnje.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma, Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Luksenburgom unapredi u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.

Osim toga, stvaraju se uslovi za intenzivniju i delotvorniju saradnju sa državom koja je članica EU i NATO, što je važno s obzirom na Strategiju nacionalne bezbednosti, kojom je Srbija definisala osnovna stremljenja i opredeljenja političke i nacionalne bezbednosti, kao što su unapređenje odnosa sa članicama EU i partnerima NATO.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje. Takođe, stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Luksenburga u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službe bezbednosti, kao i saradnja sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čiji poslovi se odnose na oblasti namenjene industriji i proizvodnji, kao i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.

Što se tiče Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH, Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, on je neophodan da bi se omogućilo bezbedno obavljanje međunarodnih letačkih operacija preko zajedničkih državnih granica pomenutih država u cilju unapređenja odnosa u vazdušnom saobraćaju.

Sporazum je usaglašen sa međunarodnim konvencijama, strategijama, propisima jedinstvenog evropskog neba, kao i pravnim aktima tri države Srbije, BiH i Crne Gore.

Nakon 20 godina primene prvog Sporazuma, usvajanjem Predloga zakona o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju biće zaključen novi sporazum kojim će najvažnija pitanja vazdušnog saobraćaja između tri države biti regulisan na moderan način u skladu sa aktuelnim trenutkom.

Pred nama je danas i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Želim da istaknem da je bezbedan život, život bez straha od nasilja, kriminala i terorizma je poseban kvalitet. Bezbednost je opšte dobro koje mora biti zagarantovano svakom građaninu Srbije, bez obzira na socijalni status i imovinske mogućnosti. Da bi se omogućila bezbednost za sve, važno je unapređenje bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Zato će SDPS podržati predloge zakona o međunarodnim sporazumima koji su danas pred nama.

Hvala.
Narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, imajući u vidu važnost sporazuma koji su danas na dnevnom redu, poslanička grupa JS u Danu za glasanje glasaće za njih i podržati ih. Kao što je i sam ministar Nedimović u svom uvodnom izlaganju rekao, mi smo zemlja poljoprivrednika, a predsednik JS, Dragan Marković Palma, kroz svoje izlaganje ukazao je na sve probleme sa kojima se susreću naši poljoprivredni proizvođači, složiću se sa svim rečenim i isto ću krenuti u svom izlaganju prvo od Predloga zakona između Republike Srbije i Republike Irana.

Inače, za mene je podatak da smo u vreme stare Jugoslavije imali razmenu sa Iranom oko milijardu dolara iznenađujući, a da nažalost danas ona iznosi svega 10 miliona dolara.

Vidimo da tu ima prostora i ovim sporazumom se otvara novo tržište za naše poljoprivredne proizvođače, pre svega za proizvođače semena i semenskog bilja i to će biti velika mogućnost da se upravo na ovom tržištu plasiraju ovi proizvodi, a znamo da se u preko 80 zemalja izvoze semena iz naše zemlje. Sve što radi resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede kao i sama Vlada, da bi se pomogla poljoprivreda, pre svega, poljoprivredni proizvođač, uvek će imati podršku JS.

Predlog zakona koji se odnosi na potvrđivanje Sporazuma Republike Srbije i Ruske Federacije, a odnosi se na saradnju u borbi protiv terorizma, tu Srbija ima jasan cilj i na snazi je inače Nacionalna strategija za prevenciju i borbu protiv terorizma 2018/2021. Izrađen je i Nacionalni plan kojim se prati i uočavaju rani faktori koji vode ka radikalizaciji, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti naših građana.

Sama ratifikacija sporazuma sa Ruskom Federacijom predstavlja još jedan osnov za jačanje borbe protiv terorizma. Znamo koliko je informacija bitna u ovoj borbi i upravo ovim sporazumom moći ćemo da delimo, ali i da prikupljamo informacije koje su značajne u toj borbi jer terorizam, nažalost, nije problem samo jedne zemlje, već je to globalni problem koji, svedoci smo, sve više uzima maha.

Što se tiče Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH i Vlade Republike Srbije i Crne Gore, on predstavlja dokumenat kojim se stvaraju institucionalni uslovi za unapređenje odnosa u vazdušnom saobraćaju između pomenutih država.

U praksi to znači da donošenjem ovog sporazuma doprinosi se bezbednom, urednom i brzom protoku vazdušnog saobraćaja. Inače, učesnici su kontrole letenja Srbije i Crne Gore koje su i 2018. godine dobile, odnosno 2019. godine dobile nagradu „Jedinstveno nebo 2019“ za multinacionalni projekat zajedničkog vazdušnog prostora. Znači, ta saradnja postoji. Mislim da ćemo je ovim sporazumom još više učvrstiti i unaprediti.

Ja bih svakako iskoristila ovu priliku pošto govorim o vazdušnom saobraćaju i pohvalila bih i Vladu, kao i bivšeg ministra spoljnih poslova, a sadašnjeg predsednika Narodne skupštine, Ivicu Dačića, koji su brzom reakcijom i koordinacijom sa „Er Srbijom“ u kratkom vremenskom roku prevezli, vratili naše ljude koji su se u trenutku kada je proglašena svetska pandemija našli van zemlje, prvenstveno učenike i studente kojima je prekinuto školovanje, ljudi koji su bili na službenim putevima, kao i ostali naši građani koji su se zatekli na aerodromima širom sveta i u opštem svetskom haosu u tom trenutku uspeli su da ih vrate u Srbiju, da ih vrate svojim kućama.

U vašem današnjem izlaganju, gospodine Nedimoviću, istakli ste da ova Vlada želi ubrzano da podstakne i da još više ubrza ekonomski razvoj Srbije. Ja kao poslanica koja dolazi iz Raškog okruga moram da pohvalim i otvaranje aerodroma „Morava“ u Kraljevu koji će predstavljati, sigurna sam, veliku pomoć ne samo stranim investitorima koji rade i koji zapošljavaju naše građane u ovoj oblasti, nego i domaćim privrednicima koji će moći lakše da transportuju svoju robu, ali i mogućnost da se još više razvija seoski, banjski, planinski turizam te oblasti. Početak radova na Moravskom koridoru je svakako jasna poruka da Srbija želi ravnomerno da se razvija i da polako idemo ka decentralizaciji naše zemlje.

Ja bih se samo na minut dotakla, pošto već govorimo o vazdušnom saobraćaju, a nalazimo se u eri borbe protiv klimatskih promena i da ukažem na, nažalost, velika zagađenja koja sam avio-transport donosi. To, otprilike, iznosi oko 2% svetskih emisija.

Verujem da Srbija aktivno učestvuje kroz resorno ministarstvo u rešavanju ovog globalnog problema. Mislim, sa jedne strane treba da sačuvamo zdravu životnu sredinu, a sa druge strane trebamo da unapredimo život ljudi i to je svakako veliki izazov za sve zemlje, pa samim tim i za našu zemlju.

Mislim da i nadam se da mi imamo plan kako da što bolje unapredimo i da umanjimo uticaj zagađenja koji izaziva avio-saobraćaj, a samim tim da ne ugrozimo funkcionisanje avio-saobraćaja.

Pošto više nemam vremena, kao što sam i rekla na početku, poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, pred nama je set sporazuma važnih za funkcionisanje države. O njima je govorio šef poslaničke grupe SPS, gospodin Milićević. Govoriće i posle mene koleginica Vesna Ivković, tako da ću se ja osvrnuti na jedan od njih, ne zato što mislim da su ostali manje važni, nego zato što smo podelili zadatke među sobom.

Dakle, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma, Narodna Skupština danas treba da ratifikuje, inače je potpisan 18. juna 2020. godine u Beogradu.

Pre nego uopšte krenem da govorim o ovom Sporazumu, osvrnuću se na ono što je definicija terorizma, zarad javnosti. Definisan je kao smišljeno planirana upotreba nasilja ili pretnji kojom se usađuje strah sa namerom zastrašivanja vlasti ili celog društva kako bi se postigli politički, verski ili ideološki ciljevi. Uglavnom se teroristički metodi nasilja koriste u vreme mira ili tokom rata nad civilnim stanovništvom. Na opštu žalost u Srbiji je vrlo znamo i šta je definicija terorizma i kako on izgleda u praksi.

Kada je u pitanju međunarodni odnos prema ovom pitanju terorizma nisu ga uvek prepoznali onako kao mi verovatno zato što u vreme kada smo mi bili žrtve terorista oni nisu, bar ne u toj meri u kojoj mi jesmo. Prema podacima globalne baze podatka koju vodi Univerzitet u Merilendu u periodu od 2000. godine do 2014. godine stoji da je bilo preko 61.000 terorističkih akata u kojima je stradalo preko 140.000 ljudi. Ne znam zaista da li ovo tretira i žrtve terorističkih napada u južnoj srpskoj pokrajini. Pretpostavljam da ne inače bi ovaj broj bio kud i kamo veći.

Istina je jedana, a to je da je Evropa u ovom trenutku najizloženiji kontinent kada je u pitanju terorizam i gotovo da mi i nemamo državu koja u poslednjih 30 godina nije bila pogođena terorističkim napadima. Tako da je na jedinstvenom prostoru Evropske unije naročito posle 2004. godine teroristički napad u Madridu kada se dogodio pojačana njihova aktivnost, ali je pojačana i aktivnost na usaglašavanju propisa i mera i saradnje policijskih i pravosudnih organa u prevenciji i borbi protiv terorizma između članica, a potom i unutar same Evropske unije stvaranjem pravnog okvira pre svega u borbi protiv pranja novca kojim se finansira terorizam, kao i stvaranjem Europola.

Dakle, Srbija na ovom planu sarađuje i sa Evropskom unijom i sa svim drugim državama, ali naročito sa svojim tradicionalnim prijateljima, kao što je Ruska Federacija i iz toga proizilazi Sporazum o kome ću danas govoriti. Sporazum sa Ruskom Federacijom jeste jedan od najvažnijih na polju suprotstavljanja terorizmu i izraz je obostrane želje naših država da se kroz pre svega bilateralnu saradnju unaprede svi aspekti borbe protiv terorizma, kao globalnog problema koji jeste najozbiljnija pretnja svetskom miru.

Sporazum koji zapravo predstavlja pravni osnov saradnje, njime su precizirani i svi aspekti saradnje nadležnih organa dveju država, počev od razmene podataka i iskustava stručnjaka sa antiterorizmom, korišćenje primera dobre prakse, pa sve do učešća u akcijama prevencije i sprečavanja terorizma.

Na bazi ovog Sporazuma Republika Srbija i Ruska Federacija kao članice pre svega Ujedinjenih nacija daće svoj veliki doprinos međunarodnoj borbi protiv terorizma. Nekako uska veza između terorizma postoji kada je u pitanju organizovani kriminal koji je često materijalna osnova terorizma, jer terorističke organizacije pribavljaju svoja sredstva uglavnom na nelegalan način putem pranja novca od nelegalne trgovine narkotika, oružja ili neke druge švercovane robe do trgovine organima i toga smo nažalost svedoci kao država i kao narod.

Zato je osim prevencije i borbe protiv terorizma potrebno je sprečiti i sve nelegalne puteve njenog finansiranja, jer je to prosto najefikasniji put za preveniranje terorizma generalno.

Ovim se potvrđuje i jedno tradicionalno uzajamno poverenje, prijateljstvo, ali i dugogodišnja saradnja u sektoru bezbednosti i ovo bezmalo jeste Sporazum od strateškog značaja za naše dve zemlje, naročito za Srbiju jer partnerstvo u borbi protiv terorizma sa nama prijateljskom zemljom Rusijom, koja ima ogroman odbrambeni potencijal, predstavlja dodatni impuls sigurnosti.

Da bih ostala verna sebi moram da naglasim i da navedem par primera koji jasno ukazuju koliko je terorizam sam po sebi opasan i kolika je to pošast. Imali smo ne tako davno, 2014. godine po podacima koje ja imam, grafite na kojima je pisalo – kalifat dolazi, ni manje ni više nego na imanju manastira Visoki Dečani, što je bila ne samo uznemirujuća poruka, nego otvorena pretnja koju su dobro razumeli i malobrojni stanovnici, ali i bratija manastira Visoki Dečani. Negde je ta tradicija još od 1998. godine pa na ovamo postojala kada su u pitanju Albanci. U nekom trenutku verovatno u svojoj potrebi da eventualno pokažu bez obzira što su kvazi država da imaju težnju da se bore protiv terorista, postojala su i neka hapšenja od strane antiterorističke policije, tako se valjda zovu, samoproglašene republike Kosovo, pa su uhapsili 4. novembra sedmoricu muškara. Ne znam šta se sa njima desilo. Određen im je bio pritvor od 30 dana, ali su tvrdili da imaju dokaze da se radi zapravo o obučenim vojnicima terorističkim organizacija koji su došli nazad na Kosovo ne bi li regrutovali nove borce za taj, kako ga zovu, visoki cilj.

I sami ste, predsedniče Skupštine, u vreme kada ste bili ministar spoljnih poslova 2015. godine kada su insistirali da budu primljeni, odnosno na predlog Albanije je trebalo da budu primljeni u UNESKO rekli da je to ravno tome da neko traži da se u UNESKO primi ni manje ni više nego islamska država i postane članica organizacije u sklopu UN.

U tom smislu osim što je ovo nužno za Srbiju i što ovakav sporazum zaista daje jednu dodatnu dozu sigurnosti pre svega stanovnicima južne srpske pokrajine, ja to tako vidim i imam pravo da ga naglasim, mislim da je važno naglasiti i da ta svetska borba protiv terorizma napokon treba da poprimi one konture koje neće biti selektivni pristup u odnosu na to odakle nam teroristi dolaze.

Ono što je već rečeno ja ću ponoviti, a to je da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje svakako podržati sve predložene sporazume i glasati za njih. Hvala vam.

Hvala.
Pre pauze, narodni poslanik Goran Pekarski.

Biću kratak.

Hvala predsedavajući.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mnogo toga je rečeno pa ću se ja usredrediti samo onda na jednu tačku dnevnog reda, jednu temu, a ona se odnosi na Sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. To je tačka broj šest, odnosno saglasnost koju treba Skupština da da na potpisivanje takvog Sporazuma o zajedničkom delovanju protiv terorizma. Inače, Sporazum je potpisan 18. juna 2020. godine od strane ovlašćenih predstavnika dveju vlada. Ispred Vlade Republike Srbije sporazum je potpisao tadašnji i sadašnji potpredsednik Vlade, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, gospodin Nebojša Stefanović, a ispred Vlade Ruske Federacije Sporazum je potpisao Sergej Lavrov i on će stupiti na snagu kada se budu završile sve procedure u obe države, a danas je došlo na red da Narodna skupština Srbije da saglasnost na taj sporazum. Dobro je da mi potpisujemo ovakve strateške sporazume sa državama koje su naši strateški partneri, a Rusija jeste naš strateški partner i ako ne ništa više onda je i najvažniji stateški partner kod nas, odnosno Srbiji.

U Nacionalnoj strategiji Republike Srbije od 2017. do 2020. godine, stoji da se Srbija protivi da se terorizam veže za bilo koju etničku ili versku grupaciju i kako piše, naša je nacionalna politika da se osude sva dela terorizma nezavisno od činjenica u kakvim okolnostima, od kakvih snaga, gde, kada i kako su izvršena. Po meni terorizam nije samo kada pojedinac uzme pušku i ode i puca i ubija nevine ljude ili da su teroristi samo oni koji su ih direktno poslali da to urade, postoje neke aktivnosti koje su opasne, možda i opasnije od samih izvršioca.

Znači, terorizam da nema jaku političku podršku on bi verovatno prestao da postoji u onom obliku koga mi znamo, verovatno bi bio samo zadržan na nivou manjih grupa ili nekih pojedinaca. Znači, oni koji podržavaju terorističke organizacije, oni koji ih naoružavaju, koji ih finansiraju, oni koji neke teroriste predstavljaju kao revolucionare ili oslobodioce, oni su zagazili daleko u teroristički čin.

Po meni, oni koji vrbuju određene pojedince kako bi stvarali krize, kako bi stvarali stanja kontrolisanog haosa, kako bi stvarali i organizovali hibridno i asimetrično delovanje, kako bi destabilizovali određene regione ili države i oni su zagazili duboko u terorizam, a sve to rade da bi stvarali neke svoje ciljeve i destabilizovali legalno izabrane vlasti.

U čin terorizma spada i bombardovanje jedne zemlje bez saglasnosti UN. Terorizam je kada teroriste sa Kosova proglašavate oslobodilačkom vojskom, jer na taj način šaljete poruku drugim teroristima da podržavate pogrom, da podržavate progon, da podržavate ubistva, silovanja, pa i ubistva one dece u Goraždevcu kada su krenula na kupanje.

Terorizam je i kada vojsku jedne suverene zemlje, mislim na Iran, legalnu vojsku jedne suverene zemlje proglasite terorističkim organizacijom, a onda se protiv njih borite na totalno drugačiji način. Prisluškivanje predsednika Srbije može biti deo terorističkog akta.

Ovaj sporazum za Srbiju je mnogo dobar, jer ima indicija i pokazatelja da se u našem okruženju vrbuju ljudi za borbu i odvode se da se bore na strani terorističkih organizacija, ne samo iz našeg okruženja, nego iz naše južne pokrajine, sa Kosova se vrbuju mladi ljudi. Inače, Kosovo je pod zaštitom NATO-a. Vrbuju se mladi ljudi i odvode se da se bore za neke terorističke organizacije, a postoje indicije da postoje kampovi malo južnije dole gde se oni obučavaju.

Zato je dobro da imamo partnere sa kojima ćemo da razmenjujemo informacije, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta i bezbednosti građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od jednog časa, što znači da nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima magistar Slavenko Unković.
Izvolite.