Hvala.
Imajući u vidu da je ostalo još šest, sedam govornika, iskoristiću svoje poslaničko pravo da odredim pauzu do 15.00 sati. Hvala.
(Posle pauze)

Sledeći je narodni poslanik dr Vladimir Marinković.
Izvinjavam se ako sam pogrešio u redosledu, došle je do neke izmene, pa zato.
Izvinjavam se gospodinu Arsiću, on je sledeći. Izvolite.

Hvala, predsedniče, gospodine Dačiću.

Uvaženi gosti, Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko samo rečenica o ovoj vrlo važnoj temi ne samo za nas ovde u Narodnoj skupštini, nego i temi koja je jedna od ključnih za budućnost naše zemlje i za razvoj onoga što je možda i ključno kako za dobru realizaciju ekonomskih, političkih, socijalnih i svih drugih reformi, a to je ono što se zove vladavina zakona. Da bismo mogli da imamo vladavinu zakona i ambijent gde će, naravno, zakon biti jednak za sve i građane i privrednike i sve one koji učestvuju u društvenom životu u našoj zemlji, moramo da izaberemo i moramo da razgovaramo uvek o tome i da se trudimo da izaberemo najbolje, najkvalitetnije i najkvalifikovanije ljude za pozicije koje podrazumevaju sudijske pozicije, dakle, onih ljudi koji kao i svi drugi državni službenici, a tu podrazumevam i predsednika Republike, tu podrazumevam i člnove Vlade Republike Srbije i nas ovde narodne poslanike, koji smo predstavnici građana, koji predstavljamo narod.

Mislim da oni treba da se biraju po principima koji upravo podrazumevaju kao glavni aspekt njihovog delovanja, a to je da budu predstavnici naroda, da rade za narod, da rade za građane, ali i da njihov rad se ocenjuje na bazi onoga što se zove meritornost ili da pojednostavim i da se izrazim narodskije, kako bi rekli, a to je da se, kada je u pitanju ocena rada svakog sudije ili suda ili sudskih organa i sudske vlasti, rukovodimo onim što se zove semafor, rukovodimo onim što se zovu rezultati. To je nešto što je predsednik Aleksandar Vučić to načelo meritornosti uveo još 2014. godine da se potpuno iz politike i političkog života ukine, ukoliko je to moguće, demagogija, ukinu neke preterane velike teorijske rasprave, nego da ono što u stvari opredeljuje i ono što orijentiše rad i izvršnih organa vlasti ali i ovde Narodne skupštine da je to rezultat, da je to koliko smo kilometara autoputeva napravili, koliko smo železnica izgradili, koliko smo aerodroma izgradili, koliko smo obezbedili radnih mesta za naš narod i naše građane. To važi za vas predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, za nas ovde koji sedimo u parlamentu da li ćemo glasati i doneti najbolje moguće zakone i stvoriti najbolji mogući zakonski okvir za funkcionisanje naše privrede i naše države, da li ćemo je učiniti što boljom i atraktivnijom za domaće i strane ulagače, za domaće i strane turiste ili nećemo.

Mislim da smo u ovim poslovima u proteklih nekoliko godina zahvaljujući upravo toj viziji i upravo tim jasno definisanim strateškim ciljevima predsednika Vučića uspeli, zato što smo napravili kada je u pitanju ekonomija tako dobar poslovni ambijent da smo od najvećih svetskih igrača prepoznati kao ekonomski lider ovog regiona, ali i mnogi na globalnom nivou prepoznaju Srbiju kao i političkog lidera ne samo ovog regiona, nego naravno i cele jugoistočne Evrope i za to nas preporučuju rezultati. Za to nas ne preporučuje to što ću ja danas govoriti ili više mojih kolega iz SNS ili iz stranaka naših koalicionih partnera, da smo mi lepi, dobri i da sami sebe hvalimo, nego nas za to preporučuje privredni rast, za to nas preporučuje nivo stranih direktnih investicija, za to nas preporučuje to koliko smo uspeli u ovoj masovnoj imunizaciji našeg stanovništva. Koliko smo uspeli u toj nameri da sačuvamo zdravstveni sistem, da sačuvamo sistem socijalne zaštite i da naravno što pre napravimo preduslove za bolju budućnost svih naših građana i naše države.

Što se tiče sudske vlasti, moram da kažem samo jednu činjenicu. Naravno da mi ovde u Narodnoj skupštini kao predstavnici zakonodavne vlasti nemamo pravo da se mešamo i komentarišemo rad sudova, sudske odluke i sudske procese, ali kao neko ko treba da glasa za izbor sudija, kao neko ko treba da kontroliše i po mom mišljenju iako nisam pravnik, možda će me ispraviti moj kolega, dr Aleksandar Martinović koji je jedan možda od najboljih poznavalaca ustavnog prava u našoj zemlji, uzimam sebi za pravo kao predstavnik naroda u ovoj zemlji, da dam ocenu rada sudova, da dam ocenu rada sudova i da kažem i da poručim da posao nas koji radimo i koji se bavimo javnim poslom je interes naroda, interes države, interes građana.

Naš posao nije da se bavimo propagandom, naš posao nije da se bavimo marketingom, naš posao nije da se bavimo PR-om, kako bi to mlađi rekli. Naš posao je da radimo za narod i radimo za građane.

To što smo možda opčinjeni time, što su naše kolege u sudovima opčinjene time što će otići u neku stranu ambasadu, što će napraviti saradnju sa nekom stranom međunarodnom organizacijom, pa to je odlično, to je za svaku pohvalu, ali to nije razlog da zaboravite tu činjenicu da vas biraju ljudi koji su izabrani od strane naroda i građana Republike Srbije, a ne strane ambasade i ne strane međunarodne organizacije.

Mi prihvatamo saradnju sa svima, mi imamo otvorene ruke, raširene ruke za saradnju sa svima, ali mi se čini da neke sudije, neki predstavnici sudske vlasti više vode računa o tome koliko će se puta pojaviti u nekim medijima štampanim ili elektronskim, nego će voditi računa o tome koliko su slučajeva rešili ili da li će im viši sudovi i ti tzv. drugostepeni organi u kom procentu poništiti njihove odluke.

Kada to pomenete, ne daj Bože ovde u Narodnoj skupštini, onda se u medijima kaže, nas narodni poslanici napadaju, mi smo zaštićeni. Mi smo valjda neka posebna vrsta, pa niste. Daleko od toga da je bilo ko u ovoj zemlji zaštićen. Ono što mi tražimo ovde je meritornost. Ono što mi tražimo ovde kao poslanici prvenstveno SNS, je efikasnost i efektivnost u radu sudova.

Čitam pre neki dan intervju jednog sudije koji kaže mrtav hladan – nemam nikakvu komunikaciju sa ministarkom pravde. Znate, unapred sumnjam u nju, jer ona dolazi iz BIA. Jel to sramota da neko radi u BIA? I upravo je to po meni težište cele ove priče o nezavisnosti i odvojenosti rada zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Upravo to što je on rekao. Da li ste dame i gospodo narodni poslanici videli nekada direktora BIA na televiziji, u medijima kako vrši svoj PR, kako govori o tome šta je i kako uradio?

Da li ste videli tu istu ministarku sadašnju pravde, gospođu Maju Popović, da o tome bruji u medijima i da obaveštava javnost o akcijama jedne ozbiljne institucije koja treba da radi u korist građana Republike Srbije i ove države? Pa, niste. Bratislava Gašića ste mogli samo da vidite u nekoj od kriznih situacija, kada je bio potreban ovom narodu, kada smo se borili za opremu, kada smo se borili za maske, kada smo se borili za rukavice, kada smo se borili za svaku vakcinu, kada dođe do neke poplave, kada dođe do neke vanredne situacije. To treba da bude personifikacija ponašanja nekoga ko radi u državnoj instituciji, ko radi za građane i ko treba da radi za narod u Republici Srbiji, a ne da kaže ja sam jednakiji od drugih i da bude izabran ovde u parlamentu, da glasamo ovde za njega i onda ode na posao i kaže – ma, nemam ja ništa sa vama, ne možete vi da kažete reč za mene. Pa, nije tako. Mi smo svi zajedno ovde na zajedničkom poslu.

Mislim da nije jeres i mislim da mi kao narodni poslanici imamo pravo da svakodnevno pitamo - rezultati, dajte rezultate. Šta je urađeno? Kako je privreda zadovoljna? Kako su domaći investitori zadovoljni? Kako je onaj tamo mali proizvođač zadovoljan ako ima neki sudski spor ili potraživanje, da li to traje godinu, dve ili tri, a on je u međuvremenu zbog neefikasnosti nekog suda morao da zatvori svoju firmu, svoju malu radionicu? Ja se brinem za te ljude. Naša stranka se brine za te ljude, koji plaćaju ovoj državi porez, koji zapošljavaju ljude u Republici Srbiji. Ne brinem se mnogo za one koji čim dođu do položaja i velike plate kažu – mi smo posebna jedna vrsta, jedan posebni soj za kojeg niko ne može ništa da kaže.

Znači, moja poruka odavde kao narodnog poslanika je da treba da sarađujemo, da treba da radimo zajedno, ali da svako mora da snosi svoju odgovornost i da mora i tokom svog mandata, koliko god on bio nezavistan, da kaže ovom narodu i ovim građanima šta je uradio, koliko je uradio i kakvi su njegovi rezultati, jer možda neki prosečni građanin ne može to ni da proceni, ne može to ni da zna. Tako da, umesto marketinga, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani, umesto PR, okrenite se radu, okrenite se ozbiljnoj službi i služenju ove države i ovih građana.

Želim da poručim da u ovoj državi nema onih koji su nedodirljivi, da je predsednik Aleksandar Vučić uspeo tokom svog rada i delovanja kao premijer i predsednik Republike da napravi od ove zemlje društvo jednakih šansi, ali ne društvo jednakih šansi koje podrazumeva egalitarizam. Ne, mi se ne zalažemo za to u SNS. Mi se zalažemo za to da ovde budu nagrađeni oni koji su najbolji, koji su najvredniji, koji su najkvalifikovaniji, koji stvaraju najbolje rezultate. Ti ljudi vuku ovu zemlju napred.

Zalažemo se i mislim da smo stvorili uslove za to da svi imaju jednaku šansu da se školuju, svi imaju jednaku šansu da rade, svi imaju jednaku šansu da pokrenu svoje preduzeće, svi imaju jednaku šansu da se zaposle u državnoj ili privatnoj firmi, bez obzira kojoj političkoj stranci, veri, sindikalnoj organizaciji ili bilo kojoj drugoj organizaciji, instituciji pripadaju. To je ono što je najbitnije, što je najveća vrednost onoga što je ova stranka i predsednik Vučić što su uradili tokom proteklih nekoliko godina.

Na kraju krajeva, neka vide nešto malo, ko želi da pročita, ko želi da vidi, neka vide malo nešto i od njega, neka vide taj semafor, neka vide 250 km autoputa, neka vide milion vakcina i neka kažu – čekajte, dajte nešto da uradim za svoju državu, nešto što je opipljivo, nešto što građani mogu da vide, kao što smo to mi uradili. Radno mesto, plata, porodica, mogućnost da negde otputujete, da iškolujete svoju decu, da pomognete svojim roditeljima. Budućnost mladih ljudi, za našu decu, budućnost Srbije, SNS Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, molio bih, koliko je god to moguće, sledeći put kada raspravljamo o nosiocima sudijskih funkcija, da u isto vreme raspravljamo i o nosiocima javno tužilačkih funkcija. Jako je teško voditi raspravu, a ne sukobiti te dve strane o svemu ovome što se dešava u našem pravosudnom i državnom ustrojstvu. Znam da sada to nije bilo moguće, ali kada god bude prilike, molim vas da tako predložite dnevni red. Ne možemo da biramo sudije, možemo, ali malo je diskutabilno zato što su te dve vrste funkcija jako povezane.

Uvek postoji ona dilema šta je starije kokoška ili jaje. Čini mi se da u odnosu prema Narodnoj skupštini nosiocima tužilačkih i sudijskih funkcija uvek postoji ta dilema. Nekako se zaboravlja da, valjda i dan danas piše u presudi da se ona donosi u ime naroda. Znači, sudija kada donosi presudu ima neki suverenitet građana Republike Srbije, tog naroda. Taj suverenitet imaju narodni poslanici, pre svega, koji su izabrani na direktnim izborima. Zatim, deo svog suvereniteta prenose na nosioce sudijskih i javnotužilačkih funkcija. Pomalo je čudna ta teorija da rad pravosudnih organa nije podložan oceni i osudi javnosti, jer se navodno narušavaju njegova samostalnost i nezavisnost. Kada je postupak okončan, znači kada je presuda koju je doneo neki sud u ime naroda pravosnažna, ne znam u kom smislu se narušava onda samostalnost ili nezavisnost sudije? Valjda je ta osuda ili pohvala nešto na čemu nosilac jedne takve funkcije treba da istraje, da vidi da li je on možda u pravu.

Ta anketa koja je rađena među narodnim poslanicima nemojte da nas začudi. Ove mlađe ankete možda i ne znaju neke stvari i ja im ne uzimam to za zlo. Šta da vam kažem, kada je prethodni režim ovde birao predsednika Vrhovnog kasacionog suda u ovoj sali na neustavan način. Kako narodni poslanici da imaju poverenje u sudije koje je isti taj Vrhovni savet sudstva predlagao Narodnoj skupštini u tom sazivu, u tom mandatu? Kada Vrhovni savet sudstva krši Ustav i čak Narodna skupština. Da li neko zna da je izvornik o izboru Nate Mesarović sakriven, da kada je Narodna skupština postupala po oceni Ustavnog suda nije imala izvorni dokument koji nije bio u skladu i sa Ustavom i sa Zakonom o sprovođenju Ustava? Nije ga bilo u Narodnoj skupštini, ljudi.

Đilasovi satrapi su i to krili. Izvornik ni dan danas ne postoji u arhivi. Uspeli smo da dođemo do njega na druge načine, jer jedan dokument kada putuje kroz Skupštinu ima više kopija, pa nisu mogli sve kopije da sklone i da unište. Znamo kako se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Znamo da mora da bude u punom sastavu. Znamo da se predlaže nadležnom Odboru za pravosuđe. Predlaže ga nekompletan Boško Ristić kao predsednik Odbora za pravosuđe, krije taj papir i ulazi u direktnu primenu Ustava mimo zakona. Ne postoji direktna primena Ustava, Ustav se sprovodi kroz zakone.

Sada se iščuđavamo zašto je toliko nepoverenje i među narodnim poslanicima i među građanima kada su u pitanju nosioci i pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Zašto i narodni poslanici imaju uvek jednu zadršku kada treba da glasaju i postave sebi pitanje da li je Vrhovni savet sudstva uradio svoj posao kako treba? Imali smo situaciju nedavno, pre možda nešto više od godinu dana, da su kandidati za sudije prolazili čitavu onu trijažu koju je predviđala procedura za predsednika suda, čitavu onu trijažu procedura koju ima Visoki savet, a da se kasnije u debati ispostavilo da ti ljudi nisu dostojni da budu predsednici sudova, jer su imali veze i sa raznim kriminalcima, viđeni sa njima u kontaktu, itd, što nije dostojno ni da bude sudija, a kamoli predsednik suda bilo kog, osnovnog, višeg, apelacionog ili ne daj bože koga.

Svi zaboravljamo, kada pričamo o nezavisnosti sudova, a zaista treba da budu nezavisni, i jesu, koliko god je to moguće danas, što se nas iz političkog miljea tiče koji odgovaramo za vođenje zemlje, ali sudije valjda sude na osnovu nekog zakona. Zakon donosi ovde Narodna skupština i on iz okvira tog zakona ne može da izađe. On može da odluči i njegovo diskreciono pravo je kom će svedoku više da poveruje, kom će dokazu više vere da pokloni, opredeli, kako god hoćete, ali ne može van okvira zakona koje mi donosimo. Još uvek je sramota za srpsko pravosuđe ono što je uradio sudija Majić. Sramota. Maloletno lice, obljuba. Oslobađa, poništava osuđujuću presudu i piše u obrazloženju da je to u običaju grupe, populacije, u običajnom pravu te grupe ili populacije.

Znate šta? U običajnom pravu imate neke zemlje gde recimo ženu za preljubu bičuju ili kamenuju do smrti. Ako imamo neku takvu grupu u Srbiji, jel treba da ubijaju ljude? Nikakva reakcija vaša kao nadležnog organa koji ima mogućnosti da pokrene jedan određen postupak pred Narodnom skupštinom. Evo, ne moramo da ga razrešimo, ali bar da pričamo o tome šta je radio ovde, šta je radio dok je bio sudija. Bar da ga javnost osudi da nije dostojan sudijske funkcije. To je samo jedna, da kažem, od okolnosti.

Zar nije sramota i poniženje da narodni poslanik za izgovorenu reč ili davanje glasa u Narodnoj skupštini za to odgovara pred sudom? Ima apsolutnu nepovredivost, za ovo što govorim Skupština ne može da mi skine imunitet, po Ustavu. Takav sudija je sudio kolegi Marijanu Rističeviću. To je poniženje za funkciju narodnog poslanika, za izraženo mišljenje u Narodnoj skupštini. To znači da mi ne smemo da govorimo, jer ćemo biti predmet rada nečije parnice ili čak krivičnog postupka. To je nemoguće.

Kako da građani veruju, zato sam i rekao da treba da budu u isto vreme i tužioci i sudije, da se biraju, kako će da veruju građani kada, recimo, naše tužilaštvo oslobodi Filipa Koraća i kaže - u nedostatku dokaza? Vodi pre toga postupak tri godine. Nisu mogli da započnu postupak ako neki dokaz u nekim predistražnim radnjama nisu bile. Kako građani, a i mi narodni poslanici onda da verujemo? Kako da verujem zato što je nadležni tužilac odustao od krivičnog gonjenja za napad na Marijana Rističevića ovde ispred Narodne skupštine? Pa mi smo gledali kako ga napadaju, mi narodni poslanici. Ne treba da verujemo svojim očima? Da verujemo nekom drugom?

To su ti problemi našeg društva. Zato i postoji jedna bojazan da kada budemo krenuli u potpunu reformu našeg pravosuđa i Narodna skupština, narodni poslanici prenesu ne deo suvereniteta po izboru nosilaca sudijskih funkcija, nego kompletan suverenitet na jedan organ. Onda taj organ mora da bude dorastao onome što se očekuje od njega, mora da izađe iz nekih, kako da kažem, zaziranja i popuštanja tamo gde ne treba.

Uvek se priča o tome da su nosioci javnotužilačkih i sudijskih funkcija pod nekim pritiskom raznih organa vlasti. Znate šta, suverenitet i samostalnost jednog nosioca sudijske ili tužilačke funkcije, svejedno, jeste stvar integriteta pojedinca, a ne sistema, a sistem postoji, pa ako se na nekog, bilo kog nosioca sudijske funkcije vrši pritisak od bilo koga, on ima pravo na prvom mestu da traži zaštitu i od vas, ali ima pravo da traži zaštitu i od nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, u daljem tekstu: Narodne skupštine. Ja nisam to primetio. Niko još to nije tražio, niko. To znači da sistemski to ne postoji, ali je uvek dobra priča da se napadne i predsednik Republike ili bilo ko drugi, narodni poslanici, bilo ko.

Naravno da postoji to nepoverenje i zbog svega ovoga što se dešava, što su već neke kolege spominjale, i ono što se dešavalo u julu mesecu i pretnje upućene predsednikovoj porodici i da ne nabrajam sve. Znate, sveli smo se na jednu priču u sistemu da kad je čovek kriminalac i lopuža, on to jeste dok se ne prikloni bivšem režimu. Onog trenutka kad se prikloni Draganu Đilasu i bivšem režimu, on postaje žrtva vlasti. Sudije moraju sa tim da se izbore, tužioci moraju sa tim da se izbore, ne mogu narodni poslanici. Oni su ti koji moraju jednom u svojoj glavi da prekopčaju i da kažu - ma budi ti politički opredeljen kako hoćeš, odgovaraćeš za ono što si radio, i tačka. Tada smo svi jednaki pred zakonom.

Naravno, moramo da se zapitamo da li smo i mi u Narodnoj skupštini sve uradili kako treba. Pre nekoliko godina, još za vreme bivšeg režima, uveden je pojam vanzavodskog izdržavanja kazni. Slažem se. Pa smo pravili neka ograničenja, a to mogu samo lica koja su osuđena na kaznu zatvora do godinu dana. Znate li u šta se to pretvorilo? Umišljajna dela za koja je zaprećena kazna od godinu do deset godina budu predmet sporazuma o priznanju krivice i osumnjičeni ili okrivljeni, kako god hoćete, za delo od jedne do deset godina, znači, umišljajno delo, hteo je da ga napravi, dobija godinu dana zatvora, ali u vanzavodskim uslovima. Pa ne može to više. Pa to je izvor korupcije, u stvari, i u tužilaštvu i u pravosuđu i kod sudija, jer sudija mora da prihvati takve sporazume.

Mislim da sa tom praksom treba da se prekine. Hajde za nehatna dela razumem, nije hteo, ali nije dovoljno pažnje priklonio da se to ne desi, ali da neko hoće da napravi krivično delo za koje je zaprećena ozbiljna kazna zatvora bude osuđen na godinu dana i nosi nanogicu osam meseci, e pa malo je mnogo. Zaista je mnogo.

Mislim da to jeste problem sistema, ali uz Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, nadležna skupštinska radna tela, Narodnu skupštinu Republike Srbije, Ministarstvo pravde, naravno, sve to možemo da postavimo onako kako to treba, da se ovakve zloupotrebe i načini da može da se na određen način izigra zakon i da se ostvari korupcija da se spreče na što je god manju moguću meru.

Znači, da je jedna ideja koja je bila u suštini loša, da lica koja imaju blaža krivična dela i koja nisu društveno opasno ne idu u zatvor, jer će imati neke druge probleme tamo, sad se pojavljuje ta druga priča da to, u stvari lica koja prave društveno opasna krivična dela, koriste pogodnosti koja, u suštini, kada smo donosili taj zakon nisu nam bila, te pogodnosti, na umu da ta lica to ostvaruju.

Verujem da je ovaj put Visoki savet sudstva dobro izmerio i predložio kandidate za sudije koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju. Naravno da ćemo mi kao narodni poslanici u skladu sa zakonom i Ustavom pratiti sve ono što se dešava u našem pravosudnom sistemu, ali sve molim, znači počev od članova Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda i svih nosilaca sudijskih funkcija da konačno daju ozbiljan doprinos uređenju Republike Srbije i zaštite svih njenih građana na čitavoj teritoriji.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, uvažene kolege narodni poslanici, prvo bih želeo, na početku mog izlaganja, da vam svima čestitam Savindan, školsku slavu, slavu svih učenika i zaposlenih u prosvetu. Srpski narod i Srbija su još tada krenuli, početkom, sredinom srednjeg veka, putevima Svetog Save i danas idemo putevima Svetog Save i danas idemo putem srpskog napretka i srpske pobede, a oličenje srpskog napretka i srpske pobede je Stefan Nemanja. Večeras ćemo imati priliku da ovaj divni dan završimo svečanim otvaranjem i Savskog trga i otkrivanjem spomenika Stefanu Nemanju, što će da učini naš predsednik Aleksandar Vučić.

Da bi Srbija mogla da ide i dalje putevim Svetog Save i putevim Stefana Nemanje, tj. putem pravde i pravednosti moramo da imamo uređeno pravosuđe. Da li je pravosuđe uređeno danas? Nije, ali jeste mnogo bolje nego što je bilo ranije.

Kada bih govorio o manama srpskog pravosuđa, naročito za vreme bivših vlasti, tj. vlasti koju je predvodila DS mislim da bi mi trebao ceo jedan dan ovde u Skupštini i višečasovno izlaganje. Samo bih podsetio da je kruna loše situacije u srpskom pravosuđu bila u periodu od 2009. godine, kada je bila sramna reforma pravosuđa, do 2012. godine, ali i pre toga situacija nije bila ništa bolja.

Imamo situaciju kako je srpsko pravosuđe postupalo, tj. dobar broj sudija i tužilaca u vreme petooktobarskih promena. Onda, imali smo situaciju da su sudije i tužioci učestvovali u političkih hajkama, u hapšenjima nevinih ljudi. Imali smo situaciju kako su naši tada nadležni organi i državno rukovodstvo dozvolili izručenje bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, Haškom tribunalu. Imali smo, potom, policijsku akciju „Sablja“, preko 12.500 uhapšenih ljudi. Nadležni organi su posle utvrdili da je veći broj tih ljudi koji su privedeni ili uhapšeni u akciji „Sablja“ nevino bili uhapšeni.

Posle smo imali višegodišnje sudske procese gde je najveći broj tih ljudi odštetu od države zato što su oni koje je postavljala DS u tom periodu od 2000. do 2003. godine naneli toliko zlo da su naneli i više milionsku štetu u evrima državi Srbiji zbog nelegalnih hapšenja i nelegalnog postupanja, kako sudija, tako i tužilaca. Potom od 2008. godine smo imali pripremu sramne reforme pravosuđa 2009. godine koja je toliko uništila naše pravosuđe da ni danas pravosuđe još uvek nije oporavljeno kako treba.

Ogromnu energiju od 2012. godine posle političkih promena uložila je Vlada ovde prisutnog našeg predsednika Skupštine, tada u funkciji premijera, gospodina Ivice Dačića, i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ne bi li se popravilo što se popraviti može i ne bi li se spasilo što se spasiti može u pravosuđu. To je posle nastavila i Vlada Aleksandra Vučića od 2014. godine i to se radi dan danas. Nije bilo lako ni onima koji su vodili Ministarstvo pravde od 2012. do 2020. godine, nije lako ni danas ni ministarki pravde Maji Popović.

U potpunosti se slažem sa svim što su rekle moje kolege, i Arsić, i Rističević, i Marinković, i Đukanović, i Mirković i mnogi drugi, što se tiče pravosuđa. Da se ne bih ponavljao, ali stvarno je neshvatljivo da pojedine sudije, pojedini predsednici sudova danas nastupaju u javnosti kao da su političari, a kada političar komentariše rad sudije to je pritisak na pravosuđe. Voleo bih da se sudije bave sudstvom, da rade profesionalno svoj posao, da ne sarađuju kao za vreme dvehiljaditih sa kriminalnim klanovima, sa tajkunima i sa stranim ambasada.

Posao sudije je da kad bude izabran, a verujem i da svi predloženi kandidati su čestiti ljudi i naravno da ću u Danu za glasanje podržati izbor, jer verujem u sud Visokog saveta sudstva, kao i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, ali mi imamo jednu situaciju da pojedine sudije, od sudije Majića i još nekih sudija, nastupaju u javnosti kao analitičari, kao političari, na taj način vrše pritisak na druge svoje kolege u pravosuđu, kad su u pitanju neke presude. Oni mogu da se sastaju sa tajkunima, oni mogu da se sastaju sa stranim ambasadorima, oni mogu da se sastaju sa saradnicima stranih, zapadnih i regionalnih službi bezbednosti. A kada iz BIA, što je rekao kolega Marinković, postane ministar pravde, gospođa Maja Popović, odmah idu napadi – pa, ona je radila u BIA. Pa šta ako je radila u BIA? Bezbednosno informativna agencija je bezbednosno obaveštajna služba koja štiti interes Republike Srbije i njenih građana. Ali, zato i dan danas neke sudije mogu da se sastaju i sa kriminalcima i sa tajkunima i da idu po stranim ambasadama i po prijemima i onda imamo situacije da cela javnost u Srbiji, poštena javnost zna da je neko narko diler, zna da je neko lopov, sud ga oslobodi.

I ovo što je rekao kolega Arsić, treba i malo više da prodiskutujemo što se tiče rada pojedinih tužilaca. Dakle, mi sa jedne strane se trudimo da imamo uređen pravosudni sistem koji je nezavistan. Mi poslanici ovde se ne mešamo u rad pravosuđa. Mi komentarišemo, mi ovde biramo, mi smo izabrani od strane naroda, sudije sude u ime naroda i sudije bi trebalo da sude u ime naroda. Ne, nijedan sudija u Srbiji ne sme da sudi u ime tajkuna, stranih ambasada i kriminalaca. E, mi se za to borim iz SNS.

Samo ću vam reći par primera iz prošlosti gde smo imali situaciju da je ministar u Vladi Republike Srbije postupao po nalogu ministra u Vladi Republike Hrvatske. Sudija Županijskog suda u Dubrovniku, Marija Vetma u slučaju nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića koji je ovde bio uhapšen, čini mi se kod Malog Zvornika na graničnom prelazu, po nalogu ministarke pravde Snežane Malović, ona je dala izjavu da očekuje izručenje Božidara Vučurevića Dubrovniku zato što je tako dogovoreno sa ministrom pravde Draženkom Bošnjakovićem koji je njoj rekao, a sudija Marija Vetma javno rekla medijima. Dakle, sudija Županijskog suda u Dubrovniku, vaša ministarka Snežana Malović će uraditi sve što joj kaže naš ministar Draženko Bošnjaković. Mi smo imali takvu situaciju u našem pravosuđu, da je ministar pravde države Srbije radio po nalogu ministra pravde Hrvatske.

Danas to nije slučaj, ali valja podsetiti šta se dešavalo da se više ne bi dešavalo. Šta ćemo što se tiče sudskih postupaka po pitanju malverzacija Dragana Đilasa i Vuka Jeremića? Da li smemo da govorimo o tome ili kao što je rekao kolega Marijan Rističević, ili ćemo mi poslanici biti kažnjeni pred istim onim sudskim organima zbog izgrađenog mišljenja narodnog poslanika, zbog izraženog mišljenja o onim stvarima o čemu cela Srbija zna, o kriminalnim aktivnostima onih koji su se nalazili na vlasti do 2012. godine, čast izuzecima, ili u Beogradu do 2014. godine.

Dakle, kad su u pitanju sudski postupci protiv narko dilera, protiv Dragana Đilasa, protiv Vuka Jeremića, protiv čelnika kriminalnih narko klanova u Srbiji, od toga nema ništa. Kada neko preti predsedniku Srbije i njegovoj porodici, usporeno.

Znate šta, u redu je da sudije budu nezavisni, sudije treba da budu nezavisne, i sudije i tužioci i policajci i svi pripadnici bezbednosnih službi, ali nemojte da dozvolimo da jedan broj sudija, koji sarađuju sa tajkunima, kriminalcima i stranim ambasadama da nam ovde vode glavnu reč što se tiče pravosuđa, pa onda da imamo situaciju da su kriminalci i ubice na slobodi, a da čestiti ljudi, poput Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, svakodnevno budu izloženi napadima, najgorim mogućim napadima, a koji su najgori mogući napadi, to su napadi na porodicu. Svakom je svoj porodica sveta.

Prema tome, očekujem da u ovom periodu sve sudije u Srbiji budu nezavisne, da rade čestito, da rade po Ustavu i zakonu, da sudije ne učestvuju u medijskim napadima, imali smo prilike ovih dana da vidimo intervjue protiv predsednika Vučića, Vlade Srbije u trenucima teške borbe protiv korona virusa, kada imamo velike rezultate što se tiče vakcinacije, podsetiću, osmi smo u svetu, kada imamo najbolje ekonomske pokazatelje u Evropi, što se tiče ove teške godine iz nas 2020. godine.

Dakle, s jedne strane, država predvođena Aleksandrom Vučićem bori se za sve građane, bez obzira na naciju, političku ili versku ispovest, ili kojoj stranci pripadaju i da li kritikuju ili ne kritikuju vlast. Ali, zato imamo jedan broj sudija, ili jedan dobar broj sudija u Srbiji, koji rade po nalogu tajkuna, kriminalaca i stranih ambasada.

Na kraju, molim vas, vas iz Visokog saveta sudstva i kolege sudije, još jednom, radite po zakonu. Sudite u ime naroda, po Ustavu, i budite partner državi Srbiji, budite partner državi Srbiji svemu dobrom što radi država Srbija, predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Hvala.
Prov. Dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, svakako da ću glasati za ovu odluku o izboru sudija, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, zbog toga što su predloženi u skladu sa zakonskim propisima i što svi kandidati ispunjavaju određene uslove propisane zakonom.

Svi kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor sudija, kako stručnost, tako obučenost, ali isto tako i dostojnost. Neću šire obrazlagati ovu odluku, jer su moje koleginice i kolege pre mene to obrazlagali, ali dozvolite ipak da uporedim stanje sudstva pre dolaska SNS na vlasti i posle dolaska SNS na vlast.

Stranka bivšeg režima Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, nisu se pridržavali merila i kriterijumima koji su propisani zakonskim aktima, već su se pridržavali samo jednog kriterijuma pri izboru sudija, to je partijska pripadnost DS. To ne tvrdim samo ja, to tvrdi i sindikat u pravosuđu, koji je prošle godine ovo izrekao ovo, što sam sada ja rekao.

Zato nam je tada, za vreme njihove vlasti, sudstvo bilo najgore u Evropi, po oceni evropskih zvaničnika. Sudstvo za vreme Dragana Đilasa, bilo je u očajnom stanju, kretalo se, kako se sećate, od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju 860 sudija, do neuravnoteženih krivičnih dela.

Poštovani građani Republike Srbije neke su sudije umirali od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Dozvolite da kažem da je petoro sudija za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, i Borka Stefanovića, izvršilo samoubistvo najmanje se 20 razbolelo i preminulo zbog reizbora, koji su doživeli, bez funkcije je ostalo 837 sudija i 200 zamenika tužilaca, a to je preko hiljadu.

Poštovani građani Republike Srbije, Đilasovo sudstvo je kod izbora sudija napravilo jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva. Gle čuda, time što su izabrali i verovali ili ne, ali je istina, mrtvog sudiju za sudiju. Izabrali su pokojnog Ljubišu Ristića, iz Požege, za sudiju. Unatoč tome što je VSS, to predočeno i gle čuda, Đilasova predsednica VSS, gospođa Nata Mesarović, izjavila je da su svi kandidati za izbor sudija pravovremeno bili proveravani i da je vršen razgovor sa kandidatima za izbor da su utrošili 200 časova, znači više nego jedan mesec dana.

Nije nam do danas gospođa Mesarović, objasnila kako je obavila razgovor sa mrtvim sudijom Ljubišom Ristićem, kako gospodin Đilas i njegovi saradnici raspršeni u mnogim minijaturnim strankama mogu objasniti građanima Republike Srbije da su izabrali sa sudkinju Sonju Brkić, koja je kršila Zakon o sudijama jer je istovremeno vršila dužnost, sudije vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, iako je Zakon o sudijama, to izričito zabranjivao.

Gospođa Sonja Brkić je u RIK na taj način protivpravno iz RIK uzela dva miliona i 673 hiljade dinara.

Poštovani građani Republike Srbije, odbila je da vrati taj novac. To je radilo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Borka Stefanovića i drugih manjih stranaka i raspršenih iz DS.

Verovali ili ne, gospodine predsedniče Skupštine, ali u Izveštaju EK, za 2010. godinu pisalo je , citiram – reformu koja provodi vlast u Srbiji, predstavlja posebnu zabrinutost, završen citat, knjiga „Reforma pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“, str. 96.

Poštovani predsedniče Evropska komisija nastavlja proces reizbora sudija, bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti, završen citat i dodaje, ovo što je najtragičnije, citiram – reforme koje provodi vlast, bile su kao najgora moguća stvar, završen citat i to je bilo sudstvo u prethodnom režimu, a ovo je objavila i beogradska Politika 7.07.2012. godine .

Kako znate, dolaskom za ministra gospodina Selakovića, za ministra pravde, situacija se drastično menja nabolje, a to je nastavljeno i za vreme gospođe ministarke Kuburović.

Poštovani građani Srbije, trebaće mnogo vode proteći Dunavom da se pravosuđe dovede na zavidan nivo, jer su u sistemu pravosuđa ostali sudije, većina su dovedeni, onih 837.200 tužilaca koji nisu imali osnovne uslove za izbor sudija, niti stručnost, niti obučenost, a najmanje dostojnost, čije posledice danas građani Srbije ispaštaju.

Prema rečima predsednika sindikata pravosuđa, molim vas obratite pažnju, na kraju 2008. godine, pre Đilasove reforme, Tadićeve i Borka Stefanovića, Jeremića bilo je 780.000 nerešenih predmeta, pored onih svakodnevnih koje rešavaju, a u 2012. godini, kada su izvršili, tobože reformu, bilo je više od tri miliona i teško je to nadomestiti uz redovno suđenje, a u 2019. godini, taj broj je prepolovljen na milion i po.

Tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa ili za Evropu Đilaša, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i Borisa Tadića. Više su oni radili protiv sudstva, nego za sudstvo. To je suština.

Kada sam već kod Dragana Đilasa, dozvolite da kažem da je on 2. decembra 2018. godine, odmah posle povratka iz SAD, jer je išao na instrukcije tamo, gde je dogovarao rušenje vlasti i Aleksandra Vučića u Srbiji, ne na izborima, da je dogovarao, nego na ulici, a sada, kako ste videli unazad dva dana, najavljuje da će krv pasti. Sakupio je ove nesretnike iz Saveza za Srbiju i rekao im, obratite pažnju, poštovani građani, pa ćete videti šta ovaj nesretnik radi. Citiram: „Ako, izbacimo dijalog iz Skupštine Srbije onda kao društvo imamo problem. Skupština je mesto gde se priča, ako to zaustavite, zaustavite medije, oni će eksplodirati negde. Kome treba parlament? Dajte malo pameti.“ Završen citat. Evo, poštovani građani, ko je povukao narodne poslanike iz ovog visokog Doma i ko ruši sistem Republike Srbije, a vodi računa samo o svojoj zadnjici.

Đilas je povukao opozicione poslanike iz parlamenta. Njega, kako je i sam rekao, ne interesuje Narodna Skupština Republike Srbije, njega interesuje samo njegovih 619 miliona evra, bojkotovanje parlamenta, poštovani narodni poslanici Đilas je bojkotovao i parlamentarnu demokratiju, jer bojkot izbora nije demokratski čin, to svaki student prava na prvoj godini zna. Đilas stalno nas optužuje za nekakav nedemokratski čin, a on se svakodnevno iz minuta u minut i svakoga dana nedemokratski ponaša.

Đilas je gurnuo u bojkot… guranjem u bojkot političke stranke, ubio sve stranke iz Saveza za Srbiju, a sada hoće da omalovaži i likvidira njihove lidere, da ostane on sam, to mu je namera.

Đilas se udružio, gle čuda sa vladikom Gligorijem, koji po Hercegovini gradi vinarije, hotele, ergele, umesto bolnice. Da li vama, poštovani građani Republike Srbije, Gligorije liči na duhovnika?

Prema rečima prof. dr Vojislava Šešelja kome ja verujem, jer ima proverljive podatke, Gligorije ima suprugu i decu. Radi se o nemoralnom čoveku, a evo kandiduje se za patrijarha i za predsednika Srbije.

I vladiku Gligorija i Đilasa, najbolje je ocrtao Sergej Trifunović, sa kojim ja nemam ništa zajedničko, nemam zajedničko ni mišljenje, a koji je bio u pravu kada je rekao, citiram: „Đilasu je glavno oružje novac, kojim sve rešava i kupuje političku naklonost. Đilas nagovara vladiku Gligorija da se kandiduje za predsednika Republike Srbije 2022, godine. Savez za Srbiju nije nikada postojao. Šta je sada Janko Veselinović? Ništa. Šta su ovi drugi? Šta je Željko Veselinović iz sindikata? Ništa. Drži ih Đilas koji ima svoju flert stranku, Savez slobode i pravde koji dođe iskešira pare, oni uzmu, dvojica, trojica, pa, pa, ode kod vladike Gligorija. Sporazum sa narodom je teška izmišljotina, Jeremić je netalentovan političar, a Đilas je upropastio kulturu u Beogradu.“ Završen citat, rekao je Sergej Trifunović 16. jula 2020. godine. Mislim da je on dobro ocrtao jednog i drugog, bez obzira što ja nisam Trifunovićem istomišljenik.

Poštovani građani Republike Srbije, kako ste videli, a i čuli, Đilas nas stalno pokušava, državu Srbiju, da posvađa sa Kinezima, pa se pita, citira: „ Da li ćemo primiti kinesku vakcinu koju niko drugi u Evropi primiti neće?“ Izrekao je 17. avgusta 2020. godine.

Đilas je na dan kada je Srbija kao treća po redu zemlja u Evropi nakon Velike Britanije i Švajcarske započela vakcinisanje svog stanovništva, a to je bilo 24. decembra 2020. godine, poslao u Brisel, verovali ili ne, pismo u kome se žali da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kojom vakcinom vakcinisati građani Republike Srbije, što nije bila istina. Iz ovog pisma inostranim faktorima, vidi se, poštovani građani koliko je Đilas zlo za Srbiju i građane Republike Srbije.

Đilas je 16. septembra 2020. godine, takođe, poslao pismo, taj stalno piše, svakih sedam dana, ovaj put Evropskoj komisiji, apelujući na Srbiju da postane deo mehanizma Kovaks u trenutku kada smo mi sa Kovaksom i dogovorili uplatu avansa za nabavku vakcina. Pre ovoga, gospodin Đilas je tužio Srbiju, verovali ili ne, i predsednika, Aleksandra Vučića, zbog zahvalnosti Republici Kini na pomoći koju su Kinezi poslali Srbiji tokom prvog udara Korona virusa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što gospodin Đilas radi i njegovi saborci, poštovani predsedniče skupštine, to se zove sramoćenje svoje države i svoje zemlje, države Srbije, to se zove autošovinizam, ako hoćete.

Što se tiče EU, i đilasovaca, oni za deceniju vladanja Srbijom nisu stigli ni da do datuma za otvaranje pregovora o pristupanju, ali su zato Đilasove kompanije prihodovale 619 milina evra dok je bio na vlasti, ali gle čuda, je pre ulaska u politiku bio običan gologuzan.

Poštovani građani Republike Srbije, na kraju, Republika Srbija, kako vidite, već nekoliko godina sprovodi proces ubrzane modernizacije Republike Srbije, a to provodi i u ovim teškim pandemijskim uslovima. Motor ubrzane modernizacije Srbije, kao i borbe protiv Kovida 19 je naš predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Poštovani građani pozivam vas da i dalje sledimo program politike Vlade Republike Srbije, i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, zasnovan na programu modernizacije izgradnje „Srbije 2025“, i to zbog mogućnosti naše dece i zbog budućnosti naše otadžbine, hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.