Hvala vam, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan važan dan, još jedna važna tema - izbor novih sudija, rekao bih nešto što je često tema u našoj javnosti, opravdano, jer smo toliko puta bili svedoci da čujemo da javnost u Srbiji, da običan građanin nema poverenje u pravosudni sistem, da nema poverenje u sudije, da nema poverenje u to da će kriminalac kada dođe na sud i biti osuđen, da nema poverenja u to da će narkodiler koji se drznuo da uđe u školsko dvorište da prodaje deci drogu biti osuđen, da nema poverenje u to da će političar koji ukrade novac iz državne kase, koji krade novac od građana Srbije, biti osuđen za to što uradi.

Naravno, građani Srbije su i u pravu. Prečesto se dešava u Srbiji da takvi budu oslobođeni u nedostatku dokaza, a zapravo šta ostaje? Ostaje nedostatak para u državnoj kasi, ostaju bolesna deca od droge kao rezultati toga. Pa, kud ćete veće dokaze? Kud ćete veće dokaze od toga kada vidite da neko bez dana radnog staža, bez, hajde da ne kažemo bez škole, ali od škole ima veliki odmor, verovatno, ili čitanku, da sa tako skromnim obrazovanjem dosegne vilu na Dedinju, automobil od par stotina hiljada evra, jahtu, ne znam ni ja šta sve? Da li je potreban veći dokaz nekom tužiocu ili sudiji, da zna šta da radi i kako treba postupiti u takvim slučajevima? Zar treba građani da osećaju sve veći bes i ljutnju kada se pominje pravosuđe? Zar se presude ne donose u ime naroda?

Znam, biće verovatno nekih naslova koji će sutra da kažu - kritikovali smo kako sudije sude, ne smemo, tobož, to da radimo, ali mi smo deo naroda. Mi smo predstavnici građana, mi smo ovde da prenesemo u parlamentu mišljenje naroda i da branimo interes građana, da ga branimo snagom svog uverenja, poštenjem, istinom, borbom za čast, za interese naroda, a ne da budemo kao oni koji će da, umesto da se bave problemima građana, istinskim problemima, prave planove u svojim medijima i da obaveštavaju građane kako će jednog dana, kada dođu na vlast, da sruše spomenik Stefanu Nemanji, jer je previsok, preskup, nije na pravom mestu, kako to oni kažu, da je to tamo urbanističko ruglo, a ono je bilo sjajno. Ono je bilo slika i prilika njihovog Beograda, kako ga oni vide iz Srbije - zmijarnik, kuća za pacove, muzej olupina. To je slika i prilika te Srbije koju je vodio Dragan Đilas, Boris Tadić, Boško Obradović, Vuk Jeremić i ostali banditi koji se nalaze u toj opoziciji okupljenoj u ovakvu ili onakvu formu.

Ko hoće da sudi drugima, taj podvrgava i samog sebe još strožem sudu, sudu naroda, sudu građana. Šta ćete teži sud od onoga kada izađete na ulicu i ljudi znaju da ste sudija i znaju da ste oslobodili narkodilera, da ste šefa neke kriminalne bande pustili na slobodu? Pa, slika i prilika te vlasti, žute vlasti, tajkunske, kriminalne, mafijaške, je najbolje svoje svetlo pokazala i kako su oni vodili i uređivali instituciju upravo na onom primeru koji je njih tada najviše zaboleo, kada da je ubijen pokojni premijer Zoran Đinđić. Te institucije su oni stvarali. Mafija u svim porama institucija je bila i tako su i nastavili.

Model po kome oni funkcionišu jeste da se ubije politički protivnik. Po tom modelu i danas rade. Ništa se tu kod njih nije promenilo. Opet bi mafija zasela u institucije u Srbiji.

Onog dana kada Aleksandar Vučić više ne bude bio po njihovim planovima na vlasti i predsednik Srbije kako oni to žele, tog momenta bi mafija preuzela Srbiju, tog momenta bi Dragan Đilas sa kriminalcima po ulicama i institucijama Srbije komandovao šta, gde, ko i kako treba da se veša, da se ubije, kome da se kopaju jame zajedno sa njihovim karikaturistima.

Kada kažete da takvu karikaturu može samo bolesnik da napravi, oni vas optuže da ste protiv umetnika. Izem ti takvu umetnost. Zar nešto kreativnije nisu mogli da smisle? Nisu, naravno.

Kažu da smo mi protiv reformi u pravosuđu, da te reforme, i kada bi se sprovodile, se sprovode radi partijskih interesa. Kakvih partijskih interesa? Mi jesmo za reforme ne da bismo zadovoljavali bilo koga, bilo čije interese, već da bismo zadovoljili interes svog naroda.

Sve reforme koja sprovodi ova vlast, predvođena SNS i Aleksandrom Vučićem, jesu donele interes jedino i isključivo srpskom narodu i drugim narodima koji žive na našoj teritoriji i tako ćemo da nastavimo da radimo.

U borbi protiv mafije i kriminala neće da nas spreče ni oni koji puštaju narkodilere na slobodu, neće da nas spreči ni Majić, ni Đilas, ni Obradović, ni Jeremić, ni bilo ko drugi zato što želimo budućnost mirnu i sigurnu u Srbiji za svu našu decu, za sve one generacije koje treba da ostanu da žive ovde, a ne da beže u neke druge zemlje, jer se tamo osećaju sigurnije nego u svojoj zemlji. Pa, upravo je najveći broj ljudi iz Srbije odlazilo za vreme njihove vlasti.

Upravo je ta tragedija 2003. godine proizvela da krene jedna lavina odlazaka mladih iz ove zemlje, jer su rekli – šta ja da radim u zemlji u kojoj može da bude ubijen predsednik države, šta da tražim u takvoj zemlji? U zemlji u kojoj možete da pokradete u privatizacijama sve što se sticalo decenijama, šta da tražim u toj zemlji? U zemlji u kojoj je narkodiler uvažavan i poštovan, šta da radim u toj zemlji? A danas se u Srbiju vraćaju i umetnici i svršeni studenti i privrednici i lekari. Traže budućnost u njoj da stvaraju, da rađaju decu i da ostanu u svojoj zemlji, jer vide da je Srbija i u ovako teškoj situaciji, kada imamo pandemiju korona virusa, bila u stanju ekonomski da pomogne i privredi i svakom građaninu i penzioneru, da svakome olakšamo taj period krize u kome se svet nalazi.

Novi paket pomoći za građane i privredu je pred nama i o njemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde ćemo pomoći ne samo privredi, nego svakom građaninu ponaosob. Svaki čovek će dobiti iz budžeta novac da mu se pomogne da koliko, toliko ovo teško vreme u kome živimo prevaziđemo i prevazilazimo to teško vreme. Među najboljima smo u svetu upravo zahvaljujući politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Danas, zahvaljujući toj odgovornoj politici, imamo i vakcine u Srbiji i postižemo fantastične rezultate u tom pogledu. Danas imamo više bolnica, više puteva. U Beogradu nikad više vrtića nije bilo. Danas su sve škole renovirane u Srbiji. Danas nije pitanje da li će naša deca ići u ovakav ili onakav toalet. Danas naša deca imaju najsavremenije škole i to nije smešno. Vidim da se neki i smeju tome.

Nije mi smešno kada dete pošaljem u školu u kakvu će školu da ide, kada razmišljam da li će imati gde da opere ruke. Što? Dragana Đilasa baš briga za čiste ruke. Njemu ni ruke nisu čiste, ni obraz i potpuno mu je svejedno da li za to ima.

Mi smo ti koji su odgovorni građanima i koji pred svake izbore razmišljamo o tome šta smo uradili, šta možda nije urađeno do sada. Budite sigurni, godina u kojoj smo sada biće godina u kojoj ćete videti ozbiljan napredak Srbije u svakom smislu i to nije slučajan rezultat. To nije nešto što nas je zadesilo takvo samo po sebi, to je rezultat višegodišnjeg napornog rada svakog službenika u ovoj zemlji, svakog čoveka, a ti ljudi su naporno radili jer su videli da na čelu svoje države imaju poštene i čestite ljude. Nisu rekli – baš me briga, što ja da radim kada imam predsednika kakvog imam. Ne, mi imamo predsednika kakvog nismo u Srbiji imali decenijama. Mi imamo državnika na čelu Srbije kakvog nismo imali do sada, koji je spojio Srbiju sa njenom tradicijom, vratio je sebi. Osamsto godina ova država nije bila u stanju da podigne spomenik Stefanu Nemanji, utemeljivaču srpske državnosti i onda smeta Aleksandar Vučić, jer Srbiju vraća sebi i onda treba ukloniti i spomenik Stefanu Nemanji i Vučića i sve ono što je urađeno u ovoj zemlji. Treba onda da se sruše i bolnice i sve to da se sruši.

Jedina politika koju smo čuli sa druge strane – mi ćemo kad budemo došli na vlast da srušimo sve što je urađeno na Trgu Republike, kad budemo došli na vlast, mi ćemo da upropastimo sve one fasade u Karađorđevoj ulici, mi ćemo svih preko 300 fasada u Beogradu da upropastimo kad dođemo na vlast. Kad dođemo na vlast, ponovo ćemo da vam stavimo ruku u džep. Nećemo da vam stavimo pare u džep, nego ćemo da vam uzmemo pare iz džepa. To je jedino što smo čuli od njih. Kažu - biće neka platforma. To će biti pamflet, koji kad uzmete bacite u đubre, jer na njemu samo piše - mrzim Vučića, mrzim, mrzim, mrzim. Na njemu ne piše - naš ekonomski program je takav, plan nam je takav, planiramo iz godine u godinu da unapredimo, pomognemo poljoprivredi. Ne, baš vas briga za poljoprivredu, baš briga za školstvo, za privredu, nova radna mesta. Koga to interesuje od njih? Njih boli što oni nemaju sad radno mesto u državi, da se opet primaju plate, a na posao ne dolaze.

Setite se u prethodnom mandatu, imali smo neke od tih njuški prekoputa nas, u dvanaest, jedan, kad dođe njihov red da govore, posle toga ćao, idemo u kafić ili na Maldive neki od njih. I onda se čude što na izborima prolaze kako prolaze. Nisu ljudi ni naivni, ni blesavi, ljudi vide ko radi i šta radi. Kakav je pokazatelj čoveku jednom u Srbiji kad narodnog poslanika na svom poslu ne viđa? Šta da očekuje od takvog čoveka? Šta će taj da uradi za njega?

Ja pitam i ljude kako je moguće da oni koji su upadali letos u Narodnu skupštinu, koju su pokušali da zapale ponovo, koji su državnom zastavom pokušali da razvale vrata najvišeg zakonodavnog doma u Srbiji, kako su ti ljudi prošli tek tako kroz sve to, kako niko od njih nikakvu kaznu nizašta nije dobio i da li će dobiti? Kako oni koji su, slobodno mogu da kažem, linčovali ispred parlamenta našeg kolegu Marijana Rističevića nisu kažnjeni ni za šta? Pa, za Boška Obradovića su rekli na sudu da nije nasilnik. Pa, šta je nasilje nego kad pozivate da se prebije jedan narodni poslanik, kada mu pocepate sako, kada ga izudarate ispred Skupštine? Šta je to nego nasilje? Da nije to miroljubiv dijalog, demokratski? Ja se ne sećam da je bilo ko od njih to osudio, da je bilo ko rekao – ne, to nije način na koji treba da komuniciramo jedni sa drugima.

Demokratski je kad se napadaju poslanici SNS, kad se prebijaju, kad im se uništava lična imovina, kada se razbijaju prostorije SNS širom Srbije, kada to njihovi batinaši rade, to je demokratski, to je civilizovano, to je, zaboga, nekakva tekovina koju oni gaje od 5. oktobra, kada su palili ovu istu Skupštinu, kada su palili RTS, kada je vršen neviđen progon putem kriznih štabova u državnim i društvenim preduzećima svih onih koji nisu razmišljali kao tadašnji revolucionari.

Da li će ikada oni koji najavljuju i oni koji u praksi, evo, recimo, sećamo se Marka Bastaća, pa čovek je svog kuma davio kesom zato što mu je uskratio neku kovertu za mito neki na opštini Stari Grad. Dokle se sa tim stiglo? Osim toga - istraga je u toku, utvrdiće nadležni. Pa, prošlo je već godinu, godinu i po dana od tog saznanja. Njegov kum je svedočio, čovek je rekao da je bio žrtva iživljavanja bivšeg predsednika opštine na kojoj živim. Šta je urađeno tim povodom? Ko je kriv? Ko je osuđen? Kakva je kazna za to? Nikakva. I kakva je to poruka građanima Srbije?

Ali, imam poruku ja kao narodni poslanik, kao neko ko sa tim građanima živi svakog dana, koji sa njima komunicira, to više ne sme da nam se dešava. Onaj koji je osvedočeni nasilnik, ne za koga se kaže da je nasilnik, nego osvedočeni, čovek se borio sa ogradama na Trgu Republike, sa saobraćajnim znacima, rušio, divljao, pretio, tukao se, čovek koji je pokušao da svog kuma zadavi kesom, koji je otimao pare tamo. Brojni svedoci o tome govore. Ništa nije urađeno tim povodom. Takvi moraju da odgovaraju.

Onaj ko je 619 miliona od građana Srbije uzeo, taj mora da odgovara i da se ispita poreklo njegove imovine. Odakle majstore? Kako si mogao da kao gradonačelnik sa platom od nešto većom od 1.000 evra stekneš to silno bogatstvo ili da u isto vreme vodiš privatne kompanije i grad Beograd? Kako si to uspeo? Hajde, evo, svi mi nismo toliko pametni da možemo to da radimo u isto vreme kao on, ili nismo toliko zli, toliko pokvareni, drugačije smo vaspitani, pa smo onda predmet ismejavanja njihovih medija. Onda jedva dočekaju na nekom od njihovih portala da razvuku kolegu Atlagića, Rističevića, koga sve ne od naših kolega, kolegu Martinovića, koji je sam bio žrtva Boška Obradovića u ovoj Skupštini.

Bivša predsednica parlamenta Maja Gojković je bila pretučena u svom kabinetu. Zamislite kako bi prošao neko u nemačkom parlamentu, u Engleskoj, u Francuskoj, u Španiji, da uđete u kabinet predsednika Skupštine i da ga bijete i da išetate odatle, nikom ništa. To bude malo u nekom mediju koji sme da pisne o tome, većina ne sme, jer Đilas je rekao da se o tome ne piše, jer to nije za njih tema, jer smo mi ljudi koje treba satrti, koje treba pobiti, vešati, ubijati, kojima možete da uradite šta god hoćete zato što je mafija tako rekla. Onda se ismejava i borba protiv mafije, korupcije, kriminala.

Još jedna poruka i građanima i onima sa druge strane i kriminalcima. Nikoga nećete uplašiti, ponajmanje možete da uplašite predsednika Srbije Aleksandra Vučića i funkcionere Vlade Srbije i narodne poslanike SNS, ponajmanje sve nas možete da uplašite. Mi ćemo da istrajemo, podržavaćemo i rečima, ali pre svega delom, svog predsednika, svoju Srbiju, zbog sve naše dece, zbog svih onih koji će živeti ovde. A, vi koji ste krali, otimali, zapitajte se kako ćete kada budete došli pod udar institucija državnih, kako ćete proći. A, građanima Srbije, budite mirni, budite spokojni. Dođite večeras na Savski trg, da otkrijemo spomenik Stefanu Nemanji, da prisustvujemo tom velikom činu koji dugujemo Stefanu Nemanji 800 godina unazad, da napokon Srbiju vratimo sebi, da je povežemo sa njenim srednjim vekom, a ne vratimo u srednji vek, jer je spomenik Stefanu Nemanji, kad ga dižemo, otvaramo Srbiji mesto u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslednji na listi prijavljenih poslanika, potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada god u ovom domu govorimo o sudijama, a to je slučaj danas, uvek je i dobra prilika da nešto kažemo na temu onog čuvenog pitanja, famoznog pitanja nezavisnosti pravosuđa.

Čuli ste, dužnu smo pažnju posvetili tom pitanju i mi koji smo se danas obratili. A znate i zašto je važno, zato što predstavlja jedan od stalnih frontova, jednu od platformi koje se prosto podrazumevaju za, pre svega, politički obračun sa ljudima koji se o Srbiji staraju danas, na prvom mestu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, potom članovima Vlade Srbije, ljudima koji se nalaze u ovoj Skupštini, ali i svima koji se o svojoj zemlji danas brinu samo zato što, pokazuje se to rezultatima, to izgleda rade na dobar način. I biće da je to suština problema onih koji su rešili da na te rezultate koje Srbija danas pokazuje neuporedivo bolje u odnosu na onu tugu, nesreću, čemer i jad, u kakvu smo svi bili gurnuti do neke 2012. godine, grad Beograd i ponešto duže, da na to odgovore, na tu razliku odgovore histeričnim kampanjama i stalnim pokušajima da se ovoj zemlji naudi, da se ona okleveta, da se u prvom redu oklevetaju oni ljudi koji su za tu pozitivnu razliku zaslužni danas.

Među te klevete neminovno, neizostavno spada i ona čuvena – pravosuđe nije nezavisno, nego je navodno pod jakom presijom, pod strašnim pritiskom izvršne vlasti. I onda ne možemo a da ne zapitamo – da li je moguće i dan danas u Srbiji neke potpuno očigledne stvari određeni ne vide samo zato što su rešili da neće da ih vide? Da pitam – u čemu je stvar i kako to izgleda i gde to ima da je navodno pod nekim strašnim pritiskom vlasti pravosuđe u kome se dešava da, kao što se u Srbiji dešava, primera radi predsednik jednog suda, višeg suda, suda u Beogradu, koji se zove Aleksandar Stepanović, govori otvoreno najpodlije moguće stvari protiv sopstvene države, protiv ljudi koji se nalaze na njenom čelu, daje sebi za pravo taj luksuz da nedavno komentariše čak i kadrovsko rešenje za ministarku pravde i podlo insinuira, aluzije neke pravi, potpuno neprimerene za bilo koje mesto, a kamoli neshvatljive, u mestu koje je navodno pod strašnom presijom i pritiskom izvršne vlasti?

Kaže, to što je reč o ženi koja je došla na čelo Ministarstva pravde, upravo iz BIA gde je radila, da to predstavlja, zamislite ovu podlost u rečima, način da izvršna vlast pošalje poruku, pretnju dakle, pravosuđu, da stavi do znanja, da su svi predmet njihovog kontrolisanja, kontrolisanja od strane izvršne vlasti.

Kada ovako nešto čujete, a ovo nije jedini dan ni prvi dan da ovako nešto možete da čujete, ne možete da se ne nasmejete i pitate – dobro, a gde vam je onda tu ta strašna, opasna vlast koja ne da pravosuđu da diše, pod kojom se predsednik Višeg suda na ovaj način obraća javno, jel on to nečim ucenjen, pa mora da ćuti? Bogami, ne da ne ćuti, nego izgovara stvari koje su potpuni skandal.

Ovo je dobar dokaz koliko u ovoj zemlji zaista može sve, koliko slobode ima. Smatrali je mi ovde ne smatrali primerenom, nje suštinski ima. Ima je kao malo gde u svetu, ako ćemo istinu da govorimo i ruku na srce da stavimo.

Da potpuno zanemarimo što je baš ovaj čovek, ovaj Aleksandar Stepanović upravo od strane obaveštajnih krugova postavljen na mesto ne kome se sada nalazi, što se dogodilo u vreme bivšeg režima. Niko mu reč, čini mi se, za to nikada rekao nije, nikada niko, pa sada on našao da ima pravo, dao ga sam sebi da pametuje i da komentariše gde je ko radio i da potpuno neprihvatljive aluzije pravi na račun odnosa izvršne vlasti prema pravosuđu. Gde je taj teror, gde je ta diktatura pod kojom se ovo dešava, bilo gde na svetu? Dajte nam jedan primer nađite, jedan jedini.

Nije to pitanje, ima li ili nema uticaja na pravosuđe, koje treba shvatiti olako. To znaju svi, upravo iz razlog o kojima smo govorili danas. Da, gospodine Rističeviću i vi i ostali, jer svi jako dobro znamo i pamtimo dobro, koliko god se trudili pripadnici bivšeg režima da se prikažu kao neko ko je juče došao, ništa nije u ovoj zemlji radio, nije nikakav haos napravio, nije nikakvu štetu napravio, nije upropastio sve što je mogao da upropasti, kao što jeste, nego ništa nije bilo i nikakve istorije tu nema, ali pamtimo jako dobro ono o čemu su govorili danas ovde i drugi narodni poslanici.

Mi imamo dokumentovano, sa sve potpisima i pečatima, da je vladajuća stranka u vreme bivšeg režima direktno kadrirala i kada je reč o sudijama i kada je reč o tužiocima. Nije ih sramota bilo da uzmu papir pa da se potpišu. S jedne strane predsednik opštinskog ili nekog drugog odbora, tada vladajuće DS, u kojoj, da, jesu bili i taj Dragan Đilas i taj Vuk Jeremić i taj Borko Stefanović, mada se tada nije zvao tako, zvao se malo drugačije, ali to je on, Tadić i ostali, da se potpiše predsednik partijski s jedne strane i lupi pečat, s druge strane da se potpiše njihov predsednik opštine, gradonačelnik neki i udari pečat. Na šta? Na spisak imena onih ljudi koji ima da budu izabrani u njihovoj fantastičnoj reformi, koji imenom i prezimenom uz dodatnu karakteristiku, a sve u duhu i sa rečima – ovaj je nama lojalan, ovaj je naš član, ovaj pomaže da se izvučemo kada nas uhvate u kriminalu, ovaj sklanja u fioku predmete protiv nas, e zato treba da bude sudija, e zato treba da bude tužilac. Nije ih bilo sramota to da rade.

To svi u ovoj zemlji znaju. E, baš zato što znaju mi ne možemo da budemo ni mirni, ni spokojni kada se postavi pitanje ima li uticaja na pravosuđe, jer ti ljudi, značajan broj tih ljudi, i dan danas se u tom pravosuđu nalaze, i to takođe svi znaju.

Kada pogledate malo šta ovi, koji su navodno strašno pritisnuti od strane izvršne vlasti danas nas samo lažu da je tako, šta sami kažu? Pa, evo ovaj Aleksandar Stepanović. On je sam, da se pohvali valjda, ne znam, on to smatra za fantastičnu crtu u svojoj biografiji, u intervju za KRIK pričao čovek na dugačko i na široko kako je, između ostalog on rado viđen gost u zapadnim ambasadama i kako tamo on pravi planove šta će i kako će da se radi, kako tamo ogovara sopstvenu državu, kako tamo kleveće kako mu dođe inspiracija u datom momentu i hvali se time čovek. Hvali se javno.

Kada tako nešto čujete ne možete da ruke ne raširite i kažete – e alal vera, ako je to pokazatelj da li ima ili nema neprihvatljivog uticaja na pravosuđe. Izgleda ga ima. I baš super, treba da nam tu odlučuju i da tu utiču predstavnici belosvetskih ambasada, a vi da se time još hvalite. Vi da to javno govorite, da vas nije sramota da to kažete, a ovamo sopstvenu državu napadate lažima, besmislicama na način koji je potpuno neprihvatljiv, da ponovim, u bilo kojoj državi na svetu, bilo kakvoj, a koji je potpuno nemoguć u državi koja je pod nekom strašnom presijom i pritiskom vlasti.

Dakle, to je možda najbolji pokazatelj kako stvari stoje, ima li pritiska, ako ga ima, gde se on zapravo nalazi, a da je laž najobičnija, laž najbezočnija da utiče Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, bilo ko ko se danas u državi stara na predstavnike pravosuđa, bilo sudije, bilo tužioce. Ovo su vam jasni dokazi.

Baš kao i što za medije pitamo – dobro, ako su vam svakog dana puna usta priče o navodnoj torturi nad medijima, a kako vi onda ljudi objašnjavate da svaki božiji dan, od jutra do mraka, vi imate u tim medijima najodvratnije stvari, najprizemnije stvari, stvari potpuno neljudske usmerene direktno na račun Aleksandra Vučića, na račun članova njegove porodice, na račun ljudi koji se, još jednom, o ovoj državi staraju? Kako to može? Gde ste to videli u državi u kojoj je navodno neka diktatura, neka autokratija u kojoj su, navodno, šapu stavili na medije predstavnici vlasti? To jedno sa drugim ne ide. To je mimo svake logike. To je mimo svakog razuma da takve stvari govorite.

Pravosuđe pod navodnom kontrolom vlasti. Jel moguće u takvom pravosuđu da se donese prvostepena presuda povodom tužbe koju je Boško Obradović, lider onog fašističkog pokreta Dveri, jedna od vedeta pokojnog Saveza za Srbiju, da li je sad bio u onoj, takođe pokojnoj, ujedinjenoj opoziciji, to se raspalo u međuvremenu, ne znam, ali nije ni važno, ali čovek koji je stajao uz bok Draganu Đilasu, žutom tajkunu, grlio se i ljubio i sa njim i sa Vukom Jeremićem i sa tim Borkom Stefanovićem, ne znam da li se u tom momentu, kada su se ljubili, Borko zvao tako ili drugačije, to je taj čovek, i sa svima ostalima, njihova perjanica, njihov kerber kog su slali ovde u Narodnu skupštinu da se fizički obračunava sa svim ljudima koji se nalaze na suprotnoj strani, dakle, sa nama… Taj čovek se našao, zamislite, navodno uvređen zbog reči koje je izgovorio o njemu Aleksandar Vučić, predsednik države, i šta se dogodi? Dobijete ovako jednu presudu na kojoj piše – da, u ime naroda, a zna narod šta o ovome misli i šta ovo predstavlja. Kaže u toj prvostepenoj presudi sudija – ima pravo Boško Obradović što je osetio da mu je narušeno dostojanstvo, čast itd. Dobro, da vas pitamo još jednom, polako ako ne razumete ako se govori brže, kako vi mislite da je moguće da se dogodi u državi u kojoj je navodno izvršna vlast uzela pod svoje, uzela pod kontrolu sudije, tužioce? Kako je moguće da se ovako nešto desi?

Ljudi, to veze sa pameću nema. To ne može jedno sa drugim, a vidite u Srbiji se dogodi. Ako hoćete neki dokaz potpuno jasan, vidljiv, opipljiv da su najobičnije, najbezočnije laži sve priče na temu da li je ovde diktatura, da li je ovde autokratija, da li ovde vlast utiče na pravosuđe, evo vam dokaza, da li vam treba bolji.

Druga je tema naravno, ali nije manje važna, što je najobičnija laž, da se Boško Obradović, fašista po svom karakteru, po svojim metodama, po svemu što predstavlja. Dakle, ništa tu pogrešno nije rekao Aleksandar Vučić. Da se on našao navodno uvređenim. Nije valjda stvarno navodno uvređen Boško Obradović. Ako jeste, kada je to tužio svoje političke saradnike, svoje saborce iz bivšeg režima koji govore to isto, koji kažu da je Boško Obradović fašista, jer svi u ovoj zemlji znaju da jeste? Još su tražili da se zabrani njegova organizacija svojevremeno, gospodine Rističeviću.

Ono što se dogodilo Marijanu Rističeviću jedan je od dokaza da vam bolji ne treba. Kakva je priroda tog Boška Obradovića, kakve su mu metode? A šta je, ljudi, ako nije čist ogoljeni fašizam. Da dođete ovde kao razularena banda, pred dom Narodne skupštine, da napravite bukvalno zasedu za narodne poslanike, za ljude koji ništa drugo ne rade do samo ulaze mirno, normalno, pristojno, stepeništem na glavni ulaz u dom Narodne skupštine, da krenu sa sednicom tog dana. Na svoje radno mesto ljudi dolaze. Niko, ni Boška Obradovića, ni one njegove besne kerove među kojima ima i osuđivanih dilera droge, ljudi koji su deci drogu prodavali i na dugogodišnje robije bili osuđivani ranije zbog toga, dakle to divno društvo, sve lepo i demokratsko što je Đilas upregao pa poslao ovamo na čelu sa Boškom Obradovićem, da napadne čoveka, da ga fizički napadne, da mu život ugrozi.

Ja ne mogu da razumem da se taj slučaj svodi na - pocepali su sako. Čoveku su glavu razbili. Glava Marijana Rističevića bila je krvava tog dana. Ja sam to svojim očima video onog momenta kada je Marijan Rističević ušao u ovu salu. Nema niko nikad ništa da nam objašnjava šta i kako je bilo, znamo jako dobro kako je bilo.

Jel to nije čist fašizam? Nego šta, nego je fašizam. Ako vam nije dovoljno ili vam ne zvuči uverljivo kada vam to kažemo mi, a šta vam onda smeta da shvatite i razumete kada to kažete vi to sami, kada to sami sebi poručite?

U januaru 2020. godine, nije to tako davno bilo, funkcioner DS, njen prvi potpredsednik, reč je o Dragoljubu Mićunoviću, za Boška Obradovića doslovce je rekao - to je običan fašista. Dakle, politički huligan, to je rekao Mićunović, ne bilo ko od nas, antievropljanin itd, čovek koji unosi tabloidno prostaštvo u politiku i sve što je već dobro poznato svima. Kaže Mićunović - njega i Boška Obradovića razlikuje to što Mićunović pripada demokratskom liberalizmu, a ovaj drugi, a Boško Obradović je primer musolinijevskog fašizma.

Ovo su vam vaše reči o Bošku Obradoviću. Da li je tužio? Nije. Zašto nije? Svi znaju da je istina. Hoće da tuži one stranke pokreta i ostale bogove sa kojima je u koaliciji koliko do juče? Neće. E, toliko je on stvarno pogođen kada mu se kaže u lice ono što je istina i ono što jeste, da je fašista najobičniji. To je objavljeno javno. To je tog januara objavljeno javno, evo može da se vidi kako to u novinama izgleda. Piše lepo u intervjuu Dragoljuba Mićunovića - Boško Obradović fašista najobičniji, fašista musolinijevskog tipa.

Dakle, to je istina, kao što je istina i ono drugo, da je Boško Obradović lopov. I to opet, ako im se ne dopada kada im kažemo mi, neka pogledaju kako su to lepo objasnili oni sami. Oni to uvek objasne mnogo lepše nego što mi umemo. Oni sami o sebi najbolje stvari kažu, najlepše opišu, najviše podataka daju i treba im verovati sve kada govore sami o sebi.

To da je Boško Obradović lopov, to su govorili njegovi dojučerašnji saborci. Kako je on pored Dragana Đilasa, uz skute stajao sa desne strane, e tako su uz Obradovića sa njegove desne strane sedeli ljudi poput Zorana Radojčića, on je bio i poslanik ovde u prethodnom sazivu. Kaže Zoran Radojčić, čovek iz neposrednog okruženja Boška Obradovića, njegov najbliži saradnik, svedoči - u pokretu Dveri, koji vodi u tom trenutku Boško Obradović, a reč je o martu 2019. godine, slušajte sada ovo, dešavaju se finansijske malverzacije i ozbiljan kriminal u koji su uvučeni svi. Finansije Dveri se kriju i od države, i od članova, i od funkcionera, šalju se različiti izveštaji unutrašnjoj kontroli, državi, a treći, onaj stvarni, poznat je samo nekolicini ljudi. Niko ne zna prave tokove novca i brojni su uvučeni u kriminal i na pravdi Boga su neki provlačeni kroz blato po medijima, saslušavani u policiji, jer za to nisu znali. Kaže - ko je to sve zamesio? Ko je, manipulišući finansijskim tokovima Dveri, novac ispumpavao i na taj način oštetio ne samo njih, njihov račun, njihov problem, oštetio državu, oštetio budžet?

Ovde je reč isključivo o sredstvima koja su iz budžeta dodeljena toj političkoj organizaciji. Dakle, oni ispumpavaju budžetski novac, novac koji pripada svim građanima ove zemlje koji je država namenila za nešto što bi trebalo valjda da je u javnom interesu, a to je da se finansira politički život, a ovi uzeli i pokrali. Kažu sami – pokrali.

(Marijan Rističević: Po zakonu mora da se vrati u budžet.)

Da, trebalo bi da se vrati ono što je pokradeno, ali ovde je suština stvari da je pokradeno, oni i sami kažu. Ovde je suština stvari da su to lopovi najobičniji.

(Marijan Rističević: Pranje para.)

Pita Radojičić - gde je novac i ko je potkradao i budžet države ali i „Dveri“? Imenuje to, Radojičić, kaže: „O tome je diskreciono odlučivalo par ljudi“. U prvom redu Boško Obradović. Onda navodi još neka imena, Slobodan Dimović, Jugoslav Kiprijanović itd. Dakle, lopovi su najobičniji, kažu to oni sami. Krali su novac koji pripada svim građanima ove zemlje i nije nikakva kleveta kad im se to u lice saopšti, jer još jednom, to su oni sami priznali.

U prvom redu, kaže ovaj koji svedoči, to je radio Boško Obradović. Dakle, čovek koji jeste fašista, čovek koji jeste lopov i to svi u ovoj zemlji, da ponovim, savršeno dobro znaju.

Opet, dođete do onakve odluke suda koja ne ide zajedno sa pričom da je sud pod kontrolom bilo Aleksandra Vučića ili bilo koga drugog u državi. Neće biti. Dakle, direktno je suprotna tim tvrdnjama.

Kada pogledate šta se dešava i sa kakvim stvarima mi moramo stalno da se borimo i da ih stalno objašnjavamo, ne možete a da se ne zapitate – zašto? Šta vam to toliko smeta vezano za državu Srbiju danas, da li činjenica da je neuporedivo uspešnija nego što je bila u vreme bivšeg režima? Da li vam to smeta? Kome sve? Kažite lepo jednom otvoreno i pošteno – smeta, što u Srbiji, što van Srbije. Što je, primera radi, Srbija danas u situaciji da realno ima najbolje ekonomske parametre kada celu Evropu pogledate. Na koji način smo izgurali tešku 2020. godinu, pa BDP pokazatelji na godišnjem nivou kažu – Srbija je to uradila najbolje, najuspešnije, najefikasnije od svih u Evropi. Da li vam to smeta? Da li time niste zadovoljni, što je to rezultat koji je država ostvarila upravo u vreme Aleksandra Vučića, u vreme vlada koje podržavamo mi, izabrani sa izborne liste „Aleksandar Vučić – za našu decu“? Da li vam je žao, da li vam je krivo što je Srbija uspela da obezbedi toliko snažnu ekonomsku bazu upravo zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, da je mogla da državnim merama pomogne ekonomiju, da sačuva radna mesta u ovoj zemlji prošle godine?

Pazite, to sada ne pričamo mi. To kažu međunarodne organizacije. IBRD, Međunarodna organizacija rada, zajedno u svom zvaničnom izveštaju kažu udar koji smo mi pretrpeli kada bi se izmerio radnim mestima iznosio bi preko 500 hiljada radnih mesta, ali mi nismo izgubili ta radna mesta. Uspeli smo da taj udar amortizujemo. Dakle, oni nam bukvalno kažu uspeli smo preko 500 hiljada radnih mesta u ovoj zemlji u prošloj godini da sačuvamo zahvaljujući našoj državi. Zar to nije vredan rezultat? Da li vam baš zato smeta što je tako dobar i vredan, da li je to problem što je država ne samo sačuvala radna mesta dok kao „dobar dan“ lete, na sve strane nestaju, gore bukvalno svuda po Evropi i svetu, a mi smo uspeli da to ne dozvolimo? Mi smo uspeli da se odbranimo, sačuvamo, da imamo taj godišnji BDP pokazatelj najbolji u Evropi, da bude nešto bolji od minus jedan, dok je cela evro zona na lošijoj, goroj poziciji od minus sedam, da ne pričamo o drugima, većima, moćnijima, bogatijima od nas. Od svih smo uspeli da budemo uspešniji zahvaljujući tom Aleksandru Vučiću i njegovoj politici. Da li je to sada problem?

Da li je problem Srbija koja je uspela tokom te godine da obezbedi tri zarade za sve koji su se prijavili za program državne pomoći u prvoj turi na proleće, pa onda još dva puta mesečne mere na jesen za sve one koji su se prijavili?

Jel suštinski problem što ćemo to da radimo sada? Opet i ove godine nema dva dana kako je to najavio predsednik Republike Aleksandar Vučić, obezbedićemo još dva, još tri mesečna programa – podršku za preduzeća koja se budu prijavila, podršku te vrste i opet će da se meri milijardama evra, kao što se meri milijardama evra prošle godine. Jel vam žao što je Srbija toliko snažna danas da može to da finansira i podrži, da na taj način svoj narod pomogne? Jel vam to smeta, pa zbog toga bezočno lažete, napadate svaki božiji dan? Lažete o pravosuđu, lažete o medijima, lažete o svemu što u usta stavite.

Jesu li to problemi koji vas tište i koji vas more, pa zbog toga morate da se ponašate na takav način, bednici najobičniji iz bivšeg režima, i da se bavite ličnim kampanjama usmerenim ne samo protiv čoveka koji jeste neprobojna barijera vašim suludim ambicijama da se na vlast vratite i da ponovo kradete ovako kako su vaši saradnici objasnili da ste krali uvek, nego i protiv njegove porodice?

Ima li laži koju već niste izrekli, izmislili, izgovorili na teret rođenog brata predsednika Republike počevši od laži o tome da navodno ima neke restorane, vinarije, da ima pekare, da ima zemlju po Vojvodini? Kad vam kaže otvoreno Aleksandar Vučić – hajde, dajte, pokažite mi, odvedite mi da vidim taj jedan jedini lokal, da vidim jedan jedini ar, jer nema ni lokala ni ara jednog jedinog da je na ime moga brata, ćute i prave se ludi kao da ništa nije bilo i ne pokazuje ništa niko, jer ništa i ne postoji.

To ne znači da su spremni da sa svojim prljavim kampanjama prestanu. Ne, naprotiv, nastavljaju ih. Najnovija, od pre dva dana, usmerena na sina Aleksandra Vučića. Lažu ponovo – Danilo Vučić postao vlasnik zemlje i vinograda u Leskovcu. Znate koji vam napor treba da vidite da je reč o laži najobičnijoj? Napor od dva, tri pokreta prstom da otvorite sajt APR-a i tu pročitate. Dakle, reč je o Agenciji za privredne registre. Oni vode evidenciju. Niko od članova porodice Vučić nije vlasnik vinograda o kojem pričaju, vlasnik je kompanija „Milenijum tim“. Šta vredi? Ponovo laži, ponovo bezočne klevete, ponovo sipanje otrova i žuči i ponovo pitanje - u kojoj to diktaturi, autokratiji to može da se dešava? Nema takve, a ovde se dešava svaki božiji dan od jutra do mraka i samo jedna laž drugu stiže i samo se nove ređaju da ne možete da stignete da odgovorite na sve. To vam je pokazatelj koliko u ovoj zemlji suštinski slobode ima za svakoga, pa i za one najgore i za one koji su spremni na najgore.

Jel vam problem to što je Srbija danas, kada je reč o borbi protiv Kovida 19, uspešna koliko jeste? Jel moguće da vam to smeta? Jel moguće da niste zadovoljni činjenicom da nemamo više zaraženih, da nemamo više preminulih, da niste zadovoljni činjenicom da smo uspeli život i zdravlje mnogima da sačuvamo? Kakvim ljudima to može da smeta? Očigledno smeta, jer da ne smeta ne bi se vodila kampanja protiv Aleksandra Vučića i na tu temu i na temu bolnica koje smo izgradili bukvalno ni iz čega. Tamo gde je bila ledina najobičnija mi smo uspeli fantastične objekte da napravimo, ogromne, sa dobrim prostorom, u potpunosti opremljene, gde se ljudima životi spašavaju.

Da je neko rekao - može Srbija tako nešto da uradi za četiri meseca verovatno bi se nekada svi samo nasmejali i rekli – pogrešili ste zemlju. Mi smo videli negde u dokumentarcima, to može Kina, a Srbija nije mogla nikad. Vidite, Srbija danas može. Srbija to danas radi i to može svako svojim očima da vidi. Lešinari, politički, najobičniji obigravaju snimajući se za svoj Fejsbuk oko tih objekata i opet kleveću – vidi, ovde napuklo je malo betona. Kako vas nije sramota da takve stvari kažete nekome čiji su članovi najbliže porodice u tom momentu u toj bolnici i život im se spašava?

Jel to problem, što je Srbija toliko uspešna, što, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, izdvaja 40 miliona za najbolje, najkvalitetnije, najskuplje lekove za naše ljude, kako danas radi još Nemačka samo možda? Što ta Srbija, kad pričamo na tu temu, za svoj zdravstveni budžet izdvaja preko 32 milijarde za ovu godinu, za ovu godinu koja počela. Prethodna godina, isto 32 milijarde i više od toga. Jeste, gospodine Rističeviću, po tim parametrima uspešnija je od 14 zemalja članica EU. Jel znate koja je to razlika u odnosu na vreme kada su se ovi lažovi najobičniji, ovi lopovi i fašisti nalazili na čelu države? Taj zdravstveni budžet bio je ne 10%, 20% manji, bio je četiri puta manji, a na tim rang listama gde se meri uspešnost zdravstva Srbije nije bilo. Poslednje mesto, u najboljem slučaju, a najčešće nikakvo mesto, najčešće ne bude nas na listi uopšte, jer ne postojimo u zdravstvenom smislu, jer smo crna rupa, što se zdravstva tiče i niko uopšte ne zna šta bi u vezi Srbije tu imalo da se meri, šta bi tu imalo da se prikaže, a danas bude uspešnija od, da ponovim, 14 zemalja članica EU. To vam je neposredan rezultat politike Aleksandra Vučića, jel to ono što vam smeta? Jel to razlog ovakvog ponašanja vašeg?

Ovo je vest od juče, juče sredinom dana – Srbija prva u Evropi po broju vakcinisanih na milion stanovnika. Danas sam čuo, gospođa Božić prati to precizno na dnevnoj bazi, 350 hiljada ljudi mi smo uspeli da vakcinišemo na današnji dan. Zamislite, kakav fantastičan rezultat, koliko dobar, koliko vredan između ostalog i da zahvaljujući činjenici da imamo najbolje moguće odnose na mnogim državama velikim i moćnim u svetu, zahvaljujući ugledu koji je ovoj državi obezbedio lično Aleksandar Vučić. Svi znaju da nije njegovog ličnog ugleda i te vrste odnosa koji ima sa liderom Narodne Republike Kine ne bi se dogodilo da Srbija dobije milion vakcina. Šta je dokaz tome? To što se nije dogodilo nikome drugom. Znamo Srbiji nikada ranije pre Aleksandra Vučića, ali nikome drugom u okruženju i to je danas problem što je Srbija po broju vakcinisanih na milion stanovnika, ovo su zvanične stvari, ovo su proverljive stvari, na prvom mestu, kada je reč o regionu na ubedljivom prvom mestu i kada pogledate kako stoje ostali, dokle su stigni, vama je potpuno jasno kolika je razlika između Srbije i drugih, ali i Srbije danas i Srbije kakva je nekada bila.

Mnogima to smeta da čuju, ali treba da se čuje zato što je istina. Uostalom, to priznaju i u regionu. Pogledajte recimo hrvatske medije. „Slobodna Dalmacija“ donosi naslov – dok se Hrvati muče sa vakcinacijom Srbija je apsolutni regionalni šampion. Zbilja to ljudi prepoznaju. Nije im problem to da priznaju. Mada znamo da ne očekujemo da nas pohvale ni kada zaslužimo, ali vidite danas se to dešava. U Hrvatskoj je do sada definisano nešto manje od 70 hiljada građana. Dok Hrvatska muku muči sa cjepivom Srbija je apsolutni prvak u regiji. Ovo su njihove reči. Reči njihovih medija. Do sada su cjepili četiri puta više nego mi i evo kako su to uspeli, objašnjavaju dalje u nastavku teksta, u odnosu na ovih 350 hiljada ljudi u Srbiji. Hrvatska 70 hiljada.

Pogledajte malo šta se dešava kod ostalih. U Sloveniji tek oko 48 hiljada ljudi, a ne pada im broj novozaraženih iako imaju lok-daun. U Federaciji BiH još nije vakcinisan ni jedan jedini građanin. Organizovana vakcinacija još nije počela ni u Crnoj Gori, a u Severnoj Makedoniji videli ste to, verujem, svi lično Zoran Zajev zahvaljuje se lično Aleksandru Vučiću na činjenici da su uspeli da obezbede za Severnu Makedoniju neke vakcine, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, drugog načina nije bilo. Nisu imali nijednu dok on lično nije obezbedio podršku i pomoć sa naše strane u tom smislu.

Jel to smeta? Pogledajte malo Evropu. Danas oni govore stvari o kojima je govorio Aleksandar Vučić nekoliko meseci unazad i mnogi na tim rečima zamerali, ali danas u politici, u časopisu i portalu „Politiko“, u evropskim izvorima kažu – borba za vakcine je počela, zvaničnici su besni. Oni kažu da će biti velikih problema zbog redukovanih isporuka vakcina i kažu – zvaničnici su besni i kažu da nema solidarnosti i kažu da se bukvalno rat vodi jer svako gleda kako sebe i svoje da zaštiti na prvom mestu. To se danas dešava kod njih i nisu besni, da vam kažem samo, zvaničnici, ima mnogo i besnih naroda. U Holandiji su masovni neredi, u Holandiji nasilni protesti, kažu – očigledno policijsko nasilje i brutalnost, koriste se vodeni topovi, a sećate se u julu mesecu ovde huligana, horde najobičnije koja je provaljivala i uspela da upadne u Dom Narodne skupštine, koja je, govorili su danas o tome i drugi na to podsetili jako dobro, maltretirala satima, ne pet ili deset sekundi, satima policiju, zasipala kamenicama, a da policija nije ni na jedan način, ni najmanje reagovala dok ljudima nisu noge polomili, a lomili su nekima po obe noge, dok ljudima nisu glave razbili, a bilo je mnogo krvavih glava tih dana, dok nije preko stotinu policajaca završilo sa ozbiljnim povredama, dok nisu u Dom Narodne skupštine provalili, taj dom zasuli zapaljenim bakljama u nameri da ga zapale.

Tada naša policija nije koristila vodene topove, nikakve. Vidite, u Holandiji koriste i uz sve drugo kažu, to je borba ne protiv demonstranata, to je borba protiv najobičnijih bandita. Tamo je normalno, prihvatljivo da se državne institucije zaštite, a ovde..? Ovde kada se desi, nešto na mnogo nižem nivou kada je reč o reakciji države, o reakciji policije, a uz mnogo veće probleme koje smo mi imali, nego što ih imaj Holanđani, jer, i nama su ovde, da podsetimo, uništavali javnu imovinu, kao što uništavaju i njima, i nama su ovde, da podsetimo, uništavali privatnu imovinu, kao što uništavaju i njima, i ovde su goreli automobili, ali uz mnogo više nasilja prema pripadnicima snaga bezbednosti, uz mnogo više nasilja prema institucija. Mi smo reagovali blaže.

Onda kažu treba pokazati razumevanje za one kakve vi kod sebe kuće nazivate banditima, u Americi teroristima. Ako si ti tu tamo kod vas banditi i teroristi, vaše pravo da ih kritikujete tako. Ono što se desilo ovde u julu mesecu mogu biti još mnogo veći banditi, mnogo gori teroristi kad ta dela uporedite. Ali, smeta, očigledno Srbija, koja je u ovom meri jaka danas. Smeta očigledno Srbija koja je u ovoj meri sposobna i snažna da zaštiti zdravlje svog naroda. Onda Srbiji može da se kaže sve, i u Srbiji mora da bude dozvoljeno sve, a da opet moramo da trpimo vaše besmislene optužbe za sve i svašta.

Konačno, izgleda smeta Srbija koja je u stanju da se odnosi prema sebi sa dostojanstvom, sa poštovanjem, prema svom narodu, prema svojoj državi, prema svojoj istoriji i svojoj tradiciji, i o tome je bilo reči danas, i ja hoću sa vama da podelim par reči na tu temu. Država koja danas, baš na današnji dan dok mi ovde govorimo, priprema i večeras će svečano otvoriti, otkriti spomenik Stefanu Nemanji, predsednik Republike Aleksandar Vučić. Dakle, spomenik rodonačelniku naše najznačajnije dinastije. Spomenik kakav bi mogao da priželjkuje svaki narod, takvu istoriju da ima i da na taj način pokaže svoj odnos prema njoj. Takvu državu da je gradio i da takvim stvarima može da se ponosi i podiči. Kada mi kažemo danas pokazujemo računa o sebi, da vodimo računa o tome šta su radili i koliko su nas zadužili oni koji su nam državu stvarali i to se očekuje isključivo na bajonet, izgleda od strane istih onih kojima smeta što nema više umrlih u zemlji od kovida. Od strane istih onih kojima smeta što nema izgubljenih radnih mesta, pa bivši režim, Dragan Đilas prvi među njima, koji su pokazali koliko su sposobni da se staraju o ovom narodu time što su pola miliona ljudi na ulicu izbacili.

Danas im ništa od ovoga što Srbija radi ne valja, pa između ostalog ne valja ni činjenica da otkrivamo spomenik Stefanu Nemanji, uz sve ono što doživljavamo iz njihovih tabloida svakog dana, sada ćemo da gledamo i ovakve stvari. Dakle, ovo bi trebalo da bude sprdnja najobičnija, da pokaže da činjenica da podižemo spomenik, divan, fantastičan spomenik Stefanu Nemanji je pokazatelj naše gluposti, valjda nacionalne plitkoumnosti uz aluzije o zlatnim viljuškama i noževima da taj spomenik svakako treba da, kako to oni predlažu javno srušimo, da ga uklonimo, kako kaže Dušan Teodorović. Inače, takođe jedan od zaduženih za mišljenje o svemu i svačemu na toj njihovoj strani, a vidim i drugi razglabaju na tu temu. Da se sruši, da se upropasti.

Zašto? Jel samo zato što to radi država u vreme Aleksandra Vučića? Zato vam smeta. Što nikada niste bili ni na promil šanse da uradite nešto slično, em vas je bilo baš briga i za Srbiju i za narod i za istoriju i za bilo šta, sem za vas i vaš džep. Vaš večito nezasit džep, em i da ste hteli, niste imali sa čim, jer je taj vaš večito nezasiti džep usisao džep, 619 miliona evra prihoda na samo četiri firme Dragana Đilasa u periodu dok je bio na čelu izmišljene kancelarije predsednika republike, na mestu ministra, na mestu gradonačelnika.

Dok je on to radio, dok je drmao ovo zemljom, samo četiri njegove firme su 619 miliona evra usisale. Pa šta je onda ostalo za bilo koji spomenik? Nije ni moglo da ga bude. Šta je onda ostalo za bilo koju bolnicu, nije ni moglo da je bude. Zato je nije ni bilo. Šta je onda ostalo za bilo koga drugog u ovoj zemlji? Hoćete ponovo da nam pamet solite dok se slikate zagrljeni sa osuđenim dilerima droge, sa kriminalcima, pripadnicima čuvenih klanova, od Vlade Japanca pa sve do onog nesrećnika u KuršumlIji koji sedi u prvom redu sa Draganom Đilasom na njihovom partijskom skupu. To su njihovi funkcioneri i njihove dike. Ili onaj iz Pančeva, što je pratio Mariniku Tepić od jedne do druge stranke, koliko ih je bilo ukupno, šest komada.

Pomogli su mi ovde prošle godine novinari N1, zajedno samnom su nabrajali, šest stranaka je ta promenila, ali u svakoj je sa njene desne strane sedeo taj diler, taj čovek koji je prodavao drogu deci. To je sve bilo divno i krasno, a ne valja Srbija koja vakciniše, pa ćemo danas da tražimo da organizujemo referendum, pa tek onda da možda vakcinišemo dok vodite besramnu kampanju protiv i Kine i kineske vakcine i svega što je dobro i pametno u ovoj zemlji, pa i protiv Stefana Nemanje.

Jel znate šta im smeta vezano za Stefana Nemanju sudeći po njihovom zvaničnom saopštenju, gospodine Rističeviću? Smeta im, ako ste mislili da ste čuli sve, niste, sada ćete čuti sve, smeta stranci Slobode i pravde, to je ova stranka koju je kupio Dragan Đilas, što Stefan Nemanja u ruci ne drži krst. Znate, oni mnogo poštuju krst i smeta im što nije pokazano odgovarajuće poštovanje za, sada ćete da se nasmejete, za borce učesnike ratova od 1991. do 1999. godine.

Dakle, ti ljudi koji su sve najgore i najbezočnije govorili na račun svog naroda, a vezano za ovaj period, protiv svih boraca koji su se borili za srpski narod, bilo gde na prostoru bivše Jugoslavije, sada su navodno zabrinuti i za te borce, ali i za crkvu o kojoj su sve najodvratnije, najbljutavije izgovarali. Između ostalog, zato što je pokojni patrijarh jednom prilikom kazao da se Aleksandar Vučić lavovski bori za Kosovo i Metohiju, nikada niko pre njega to nije radio na taj način, pa je doživeo da bude i on meta njihovih hajki i harangi. Sada su oni navodno zabrinuti i za krst.

Tako da sada znate i sada ste čuli sve, ali nisu bili gadljivi na to da dobijaju pare za sve, pa i za spomenike i od strane onih ljudi koji nikakve veze nemaju ni sam našim narodom, a ni sa tim krstom do koga im je stalo, ali pare su tu uvek bile suština stvari.

Ovo Srbija treba da vidi. Ovako izgleda taj divni, fantastični spomenik i ovo Srbija i Beograd, prestoni grad njen danas imaju. Uz sve one jasne, snažne, očigledne, na oko vidljive rezultate te politike, a u to spadaju i autoputevi koje smo čekali decenijama da bih ih sada imali. I bolnice koje nismo imali do nekoliko meseci unazad i klinički centri u koje smo krenuli da radimo nešto, da ulažemo nešto pre 15 godina, pa ih sada imamo i sada ih završavamo, Beograd na vodi.

Dakle, uz sve rezultate koji se vide u ekonomiji, u radnim mestima, u većim platama, u većim penzijama i ovaj spomenik, ovaj divan, fantastičan spomenik, jasan je pokazatelj koliko je drugačija u pozitivnom smislu naravno, drugačija Srbija danas u odnosu na onaj mračni, strašni period kada su se na čelu ove države nažalost nalazili lopovi, secikese, fašisti i šta već sve sami o sebi kažu, e Srbija Aleksandra Vučića je drastično drugačija u pozitivnom smislu i ovaj spomenik Stefanu Nemanji će biti sigurno jedan od najjačih, najvivljivijih dokaza koliko su stvari drugačije. Da ne zaboravim i Hram Sv. Save.

Vidite, da bi Srbija nastavila da bude ovako uspešna, da bi Srbija nastavila da sprovodi onaj zadatak koji smo mi sebi zadali, da bude još uspešnija, da svakog dana pomeri lestvicu malo više, da svakog dana napravi novi korak, neku novu pobedu zabeleži, nama su potrebni dobri, pošteni, savesni ljudi, ljudi koji su pre svega rukovođeni ljubavlju prema svom narodu i svojoj državi, svuda nam takvi ljudi trebaju. Svuda, ne samo u politici, ne samo na čelu različitih preduzeća, takvi su nam ljudi potrebni u sudovima i to je stvar sa kojom sam hteo da završim, to je jedna od poruka za vas, od strane poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu. Ljubav prema svojoj deci, potreba da se za nju borite svakog dana i da pokazujete da nismo osuđeni da budemo zaboravljena periferija negde na kraju sveta u kakvu su nas gurali, koje kakvi Đilasi, Jeremići, Borko Stefanovići koji nisu bili Borko, koje kakve Marinike i njihovi dileri droge koji decu truju.

Dakle, to je stvar koju mi možemo da obezbedimo i pokažemo svakoga dana, a da ćemo to da radimo sa velikom voljom, pa to je možda i najvažnija odrednica politike koju je utvrdio lično predsednik Republike Aleksandar Vučić i koji je obaveza svih koji predstavljaju poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, koja je obaveza svih kojima je stalo do toga da baš toj deci svih nas, svoj našoj deci, dakle, obezbedimo bolju budućnost. Hvala vam lepo.

Možete da nastavite, imate još sat vremena, ako hoćete.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku i potpredsedniku Orliću.
Nema više prijavljenih.
Zahvaljujem se svim diskutantima jer smo završili raspravu sat vremena ranije nego što je predviđeno po vremenu.
Pitam – da li ima još nekog ko nije iskoristio svoje pravo ili želi reč od predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim na samom kraju samo nekoliko rečenica, s obzirom da ovlašćeni predstavnik iz opravdanih razloga nije na samom završetku sednice. Ne bih želeo da se vraćamo u prošlost, ali podstaknut nečim što je tokom malopređašnjeg izlaganja rekao kolega, a tiče se upravo pravosuđa i tiče se onoga što se dešavalo u Srbiji, kažem, ne želim da se vraćam u prošlost i SPS retko govori o prošlosti, a smatramo da iz prošlosti i o prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što je dobro i da treba gledati sadašnjost i graditi temelje budućnosti.

Ali kada govorimo o pravosuđu, kolega koji je maločas govorio je u potpunosti u pravu. Sunovrat srpskog pravosuđa, iako nisam pravnik, kreće od 5. oktobra 2000. godine. Jer kada govorimo o 5. oktobru 2000. godine, postavlja se jedno suštinsko pitanje – da li je neko odgovarao za paljenje i upad u Narodnu Skupštinu Republike Srbije i za to što je u Narodnoj Skupštini nestalo 156 dela i 60 slika? Postoje dokazni materijali i danas. Juče smo govorili o zaštiti podataka, odete na Jutjub, pogledate, toliko ima snimaka, oni su se hvalili upadom u Skupštinu.

Da li je na legalan i legitiman način uhapšen i Haškom tribunalu isporučen predsednik tada Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević? Kasnije je nastavljen sunovrat srpskog pravosuđa kroz reformu pravosuđa, gde je od 3.000 sudija, ispravite me ako grešim, 800 ostalo bez posla. Maločas sam govorio o 2000. godini. Još jedan upad ću pomenuti, u Narodnu banku Republike Srbije. Na koji način se upalo u Narodnu banku Republike Srbije? Koliko je umetničkih dela i čega sve nestalo iz Narodne banke Republike Srbije? Pa da li je neko odgovarao za to u periodu od 2000. godine do danas? Prema našim informacijama, prema informacijama poslaničke grupe SPS, nažalost, nije.

Znate, kada dođe do upada u Kapitol hil, mi to osudimo kao država i to je odgovoran i ozbiljan odnos države Srbije. Džo Bajden kaže: „Nije to bilo neslaganje, to je bio nered, to nije protest, bila je to razuzdana rulja, domaći teroristi“. Kada nekadašnji poslanik Obradović sa srpskom zastavom pokuša da upadne, provali, upadne, iako nije imamo razloga za to jer je narodni poslanik, sa nekolicinom ljudi pokuša da upadne u Narodnu skupštinu Republike Srbije, onda se kaže da je to odbrana demokratije u Srbiji. Je li neko za to odgovarao?

Ne kritikujemo mi apsolutno nikoga, ne kritikujemo mi pravosuđe, razmenjujemo mišljenje, govorimo o tome, ne osuđujemo nikoga, ali neko je maločas rekao: „To ne mogu da čine građani“, a mi smo parlament, mi smo glas naroda, mi imamo tu obavezu i odgovornost da upravo kroz ovakve diskusije o tome razgovaramo sa vama i da upućujemo određene sugestije i određene predloge.

Kolega Marinković je rekao: „rezultati“, i sa time se u potpunosti slažem, oni su najvažniji, bez obzira na samostalnost, ali odgovornost i obaveza koja je preuzeta meri se samo kroz rezultate i ne marketing. Jer kada napadnu Borka Stefanovića, onda je to državni udar, iako istražni organi odrade blagovremeno svoj posao, ali onda je to državni udar i razlog za masovne navodne proteste na ulicama Srbije. Kada napadnu Marijana Rističevića, onda je to bukvalno politički marketing i ispadne da je čovek napao sam sebe, iako za to postoje valjani snimci, i mi očekujemo i tu rezultate i nadležnih organa i nadležnih institucija.

Vratiću se veoma kratko na temu, samo nekoliko rečenica.

Dakle, naš ovlašćeni predstavnik uvaženi advokat Toma Fila je na početku današnje rasprave govorio o predlozima odluka za prvi izbor sudija u nekoliko sudova. Birajući sudije na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju, uz podršku ovim predlozima koje je kao nezavisan organ Narodnoj skupštini predložio Visoki savet sudstva.

Osvrnuo bih se na još nekoliko stvari. Naime, Narodna skupština Republike Srbije, vršeći prvi izbor na sudijsku funkciju, ostvaruje svoju izbornu funkciju i mada nije direktan predlagač kandidata ima pravo i obavezu da kaže svoje mišljenje. Mi smatramo, sagledavajući biografije kandidata, da je dobro da dajemo šansu mladim sudijskim pomoćnicima i saradnicima da postanu sudije, kako bi se popunili i ojačali kapaciteti pravosudnog sistema koji jeste opterećen velikim brojem sudskih predmeta, o čemu je već i bilo reči.

Da pomenem samo koliko su opterećena parnična odeljenja osnovnih sudova i koliko dugo samo traju parnice. Srbija, dakle, nastoji da u svim segmentima društava postigne dobre rezultate, da postigne visoke standarde, implementira visoke standarde tako naravno i u oblasti pravosuđa.

Da podsetim da je u izveštaju Evropske komisije koji je Narodna skupština razmatrala decembra meseca 2020. godine upravo konstatovano da sektor vladavine prava, a time i pravosuđe treba i dalje ojačavati u pravcu implementacije pravnih tekovina EU. To upravo i čini ova Narodna skupština Republike Srbije zajedno sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije.

Kada su nosioci sudijske funkcije u pitanju, treba istaći njihovu značajnu ulogu i veliku odgovornost koja proističe upravo iz nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije i zato je važna stručnost, dostojnost, iskustvo, ali važna je i hrabrost za donošenje teških sudskih odluka, odnosno presuda. Birajući ove sudije, kao što sam rekao, dakle, na prvu sudijsku funkciju Narodna skupština ostvaruje svoju izbornu funkciju. Poslanička grupa SPS naravno podržaće u danu za glasanje ove predloge.

Na samom kraju želim još jednom u ime poslaničke grupe SPS svim građanima Srbije, svim prosvetnim radnicima, svim učenicima da čestitam Savindan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja od strane poslaničkih grupa, a pretpostavljam i predstavnik predlagača neće se obraćati, želim da privedemo kraju ovaj zajednički jedinstveni pretres.
Želim samo da napomenem da je ovde i predsednica Odbora za ustavna pitanja govorila o ovoj tački dnevnog reda, ali nas će čekati u narednom periodu ova tema za jednu ozbiljnu raspravu, a imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije predložila predlog za promenu Ustava. Ova tema izbora sudija i tužilaca će svakako biti ozbiljan predmet razmatranja u narednom periodu.
Imajući u vidu i različita mišljenja koja su se ovde čula, mislim da je veoma važno da tu uskladimo stavove oko svega toga, da ne bismo izlazili sa 10 različitih varijanti i stavova vezano za veoma ovu važnu temu, naravno u skladu sa političkim konsultacijama između stranaka koje su i predložile ovakav predlog ustavnih promena.
Želim samo da vas podsetim da nastavljamo sutra sa ostale tri tačke dnevnog reda. Takođe je u pitanju zajednički jedinstveni pretres o dva regulatorna tela i o jednom kadrovskom pitanju za promenu odluke o članovima odbora. I da podsetim da popodne vreme za postavljanje poslaničkih pitanja Vladi, odnosno da će biti Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić od 16,00 sati do 19,00 sati, a da ćemo nakon toga obaviti glasanje. Znači, biće termin kako to piše u Poslovniku, dan za glasanje.
Tako da će nam za februar ostati, pošto je februar, mislim da u javnosti isto postoji nerazumevanje kako Skupština radi u januaru i februaru. I sada neko misli da mi ne radimo zato što nećemo da radimo. Postoje dva, kao što vi svi znate, ali mislim da uvek treba da ponavljamo, da postoje dva zasedanja redovna, odnosno od marta do juna i od oktobra do kraja decembra, da ostali period Skupština zaseda vanredno samo na predlog 84 narodna poslanika ili Vlade Republike Srbije u slučaju kada imamo tačke dnevnog reda.
Takođe, želim da podsetim i da pohvalim sve vas i nas da smo sve što je do sada bilo pristiglo od svih predlagača već stavili na dnevni red. Tako da pozivam sve koji misle da nešto predlože, da bi se Skupština uopšte sastajala, moramo da imamo tačke koje ćemo staviti na dnevni red. Možda po nekad i ne valja da završimo pre, možda je ranije to bilo uobičajeno.
Želim da se zahvalim predstavnicima predlagača i time zaključujem zajednički jedinstveni pretres i pozivam naravno sve one koji mogu na otvaranje spomenika Stefanu Nemanji. Zahvaljujem.