Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/3-21

2. dan rada

27.01.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:25

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 139 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički, jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 7. i 8. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Aleksandar Pantić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Nataša Đelić, šef Odseka za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Kao što znate, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 192. stav 3. i 201. stav 2, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. To su dve odluke i zamolio bih predlagača, gospodina Aleksandra Pantića, izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, da vam se obrati. Izvolite.

Aleksandar Pantić

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koje je Visoki savet sudstva usvojio na sednicama održanim dana 11. i 16. decembra 2020. godine.
Pošto je Visoki savet sudstva oglasio izbor sudija u „Službenom glasniku“ i dnevnom listu „Politika“, sproveden je postupak provere stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, u skladu sa Zakonom o sudijama i Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Visoki savet sudstva je, na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi člana 51. Zakona o sudijama, utvrdio Predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini izbor sudija tako što Snežanu Bjelanović, sudijskog pomoćnika u Upravnom sudu, predlaže za izbor sudije u Upravni sud, Ljiljanu Korugu, sudijskog pomoćnika u Upravnom sudu, predlaže za izbor sudije u Upravni sud. Zatim, Srđana Ostojića, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Požegi, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Ivanjici, Slađanu Popović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požegi, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Ivanjici, Dušica Lekić Burlić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požegi, predlaže se za izbor sudije za Osnovni sud u Ivanjici.
Ovde bih samo dodao, možda ste primetili da su svi kandidati iz Požege, a to je iz razloga što Osnovni sud u Ivanjici nije imao svoje saradnike i svoje kandidate iz svojih redova, a to je isti okrug, isto područje, tako da su izabrani sudijski pomoćnici iz Osnovnog suda u Požegi.
Sada idemo na Privredni sud u Kragujevcu. Izbor sudije za Privredni sud u Kragujevcu, Visoki savet sudstva je predložio Goricu Rašić, devojački Božović. Zatim, Snežanu Božanić, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlažemo za izbor sudije za Privredni sud u Kragujevcu. Na kraju, Sanju Tomić, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Nišu, predlažemo za izbor sudije za Privredni sud u Nišu.
Detaljne biografije svih predloženih kandidata date su u vašim materijalima, tako da vas ja neću sada opterećivati, a verovatno ste se već i upoznali sa njihovim biografijama.
Na kraju mi ostaje samo da vas pozovem da u Danu za glasanje podržite predloge VSS za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Zahvaljujem na saradnji i pažnji. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvestilac odbora je Vladimir Đukanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo bih čestitao svima praznik.

Sudije koje se danas biraju, mislim da oni imaju posebnu čast zato što se baš biraju na dana kada proslavljamo sveca koji nam je doneo prvo Zakonopravilo. Ima li veće časti za te sudije i, naravno, ima li većeg poziva za jednu pravnu odgovornost, s obzirom da bi morali na neki način da uzmu ponešto od onoga što nam je Sveti Sava ostavio.

Elem, meni je uvek drago kada imamo neke nove mlade ljude i uvek se nekako zabrinem kada vidim da se pojedine starije kolege, koje valjda misle da bi doživotno trebalo da budu na nekim pozicijama u sudovima, tako grčevito bore, do te mere da više odu u politiku nego što su zaista sudije. Onda mi imamo danas, a to im očigledno smeta kada se nekada ja obratim, valjda zato što više ne mogu da haraju po pravosuđu kako su to radili do sada i onda tačno vidite, imate plejadu određenih likova iz našeg pravosuđa, jedan po jedan u raznim opskurnim medijima i po portalima daju izjave, više se bave politikom.

Onda se prosto postavi pitanje šta ti ljudi rade? Da li je neko nekada postavio pitanje njihovih rezultata i kakve su njihove presude? Odnosno, koliko je puta, recimo, nekima od njih presuda pala na apelaciji ili pred Vrhovnim kasacionim sudom? Kada bismo uzeli da gledamo te njihove rezultate, mislim da bismo se uhvatili za glavu. Problem je što su ti ljudi marketinški sebi uspeli da obezbede da su oni jedine apologete nezavisnog pravosuđa i da samo oni mogu da nam kažu šta je nezavisno pravosuđe i da niko drugi nema pravo da se slučajno suprotstavi.

Znate, čestit i pošten sudija, onaj ko radi svoj posao, to je jedan od najvažnijih poslova u državi, taj ne ide po televizijama da se slika i ne daje intervjue u radno vreme kada bi sudija trebalo da radi, nego taj sedi u sudnici i radi. Posebno danas kada imamo stalno prigovore da imamo koliko god hoćete predmeta koji nisu rešeni, a sve je to zahvaljujući jednoj skandaloznoj tzv. reformi pravosuđa koju je neko uradio u periodu gospođe Malović i što nam je ostavio danas da imamo u nekim sudovima sudije koje imaju po hiljadu predmeta na svojoj grbači, za tri života ne mogu to da reše. Znate, onaj čestit i pošten sudija sedi i radi, a onaj ko je očigledno odlučio da se bavi politikom i ko želi da preko pravosuđa sebi obezbedi svoju političku poziciju, taj ide po televizijama, slika se, daje intervjue, konstantno kritikuje vlast.

Izgleda da si ovde nezavisan i pravovaljan sudija isključivo ako pljuješ po vlastima. Ako si slučajno negde nešto možda rekao – čekajte, donet je korektan zakon, ti si onda Vučićev sudija, sram te bilo itd. Uzgred budi rečeno, naravno, pravosuđe je nezavisno, ali svako malo se donose neke presude protiv nas zato što su nas tužile neke pojedine kolege iz opozicije. Nemam ništa protiv, pravo je sudije da tako presudi, ali baš me zanima da li je u njihovo vreme smela i jedna jedina presuda da se donese protiv nekog njihovog političkog funkcionera? Mi danas imamo situaciju da se donese presuda i protiv predsednika države, da se donese presuda protiv ministra, da se donese presuda protiv gomile nas poslanika ovde. U redu, pravosuđe je nezavisno, ali samo me interesuje kada je to moglo u njihovo vreme i o čemu ti ljudi pričaju danas?

Ono protiv čega ću ja uvek biti, a možda ću biti i manjina, ali zaista ne mogu i neću da prihvatim to da Skupština nema apsolutno nikakvu vezu sa izborom sudija. To je katastrofa. Ja ću se protiv toga grčevito boriti, zato što je Skupština deo naroda. Ako se donosi presuda „u ime naroda“, prosto mora da postoji neka veza, makar prvi put kada se bira sudija mora da bude ovde u Skupštini. Nemojmo da pravimo sudokratiju. Njima smeta to. Zašto? Zato što oni žele da preko te sudske vlasti koja bi bila potpuno odrođena od države, da oni haraju ovom državom, jer onaj ko kontroliše pravosuđe, kontroliše državu.

Nama traže nenormalne zahteve, posebno ovi stranci, da imaju potpuni uvid u naše sudske postupke, da imaju čak i u tužilačke istrage. Ljudi, pa dokle to ide? Je li ima to u njihovim zemljama? Pa dajte prvo u njihovim zemljama da se tako nešto uvede, pa mogu onda da pričaju tako sa nama, a ne ovde su našli pojedine sudije koje su navodno marketinški sebi obezbedili i to da su oni nezavisni, idu po televizijama, isključivo po tim njihovim medijima i ciljano izmišljaju afere i ciljano preko tih afera napadaju vlast, da ne govorim da pojedine i sudije, a možda čak i predsednici sudova očigledno dostavljaju neke podatke iz raznih istraga koje se vode ili iz raznih sudskih postupaka.

Moram ovde da postavim pitanje, pošto sam i advokat u određenom predmetu – kako je to moguće da o tom predmetu prvo saznaju određeni mediji? Govorim o N1 i Nova S. Čitave optužnice se citiraju u medijima, da ja npr. kao advokat o tom predmetu još nisam ni obavešten da je optužnica podignuta. Pa na šta to liči? Na šta to liči? I onda nam pričaju kako se, eto, vrši pritisak.

U svakom slučaju, evo završavam, videću samo da li ću danas govoriti i kada bude rasprava, ali evo iskoristio sam ovih pet minuta prosto da ukažem na sve ovo.

Čestitam budućim sudijama.

Naravno da ću u danu za glasanje glasati. Pozivam sve vas da glasate za izbor novih sudija.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Samo sam hteo da ukažem da je predviđeno vreme pet minuta, pošto ste malo prekoračili to, shvatio sam da ste malo proširili, da se ne odnosi na ove sudije koje sada treba da biramo.
Idemo sada dalje. To su predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Kako što znate, redosled davanja reči je obrnuto proporcionalan broju članova poslaničkih grupa, tako da krećemo.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Hvala vam, predsedavajući.

Nema potrebe da se pravdate što prvi govorim. Mislim da je ta procedura poznata.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, tema izbora sudija je jako važna i uvek izazovna, bilo da je konkretna kao ova danas kada tretiramo izbor novih sudija, gde svakako treba glavnu reč, odnosno konkretne informacije o kandidatima izneti narodni poslanici koji dolaze sa tih lokaliteta, ali isto tako naša obaveza je da se pozabavimo pitanjem pravosuđa, odnosno temom pravosuđa i pravde, jer je ona uvek, kao što rekoh, izazovna, inspirativna. Tako je bilo otkako je veka i sveta, tako će i biti dok je veka i sveta… Kolege iz SPS, zamolio bih vas, ako može, preblizu ste. Hvala.

Dakle, pojam pravde je kroz ljudsku istoriju veoma inspirativan za filozofe, za umetnike, za teologe i naučnike. Tako je i danas. Zato ovoj temi treba prići onako kako ona zaslužuje, svakako uz analizu samih kandidata, ali dokle god ne postignemo, a verujem i zato na ovaj način i sudelujem, da smo na putu da postignemo ono željeno, a to je pravda i pravosuđe u kome neće biti aktuelna ona priča koju smo imali u osnovnoj školi o Eru i kadiji, gde je važio jedan zakon i jedan ćitap kada je tvoja krava ubola moju kravu, a drugi zakon i drugi ćitap kada moja krava ubode tvoju kravu.

Deluje jako jednostavno, možda i prozaično, ali nažalost nije. Evo, i nakon nekoliko decenija od kada sam se prvi put susreo sa tom pričom ona je i dalje aktuelna i ona na jedan veoma jednostavan način zapravo predstavlja ono što jeste ključni problem i ključni izazov pravosuđa.

Nije slučajno da je i sami simbol pravde i pravosuđa ona vaga koja simbolizira pravično vaganje, ali ono što je suština ovog simbola je da je izmereno pravo kada je uravnoteženo, kada ne prevagne na jednu stranu, onda je izmereno pravo. To zapravo znači da su oni tasovi predstavnici određenih ekstrema i nikada na ekstremima i u ekstremima niti stanuje istina, a pogotovo ne pravda. Uvek su istina i pravda na sredini. Tamo gde se zapravo susretnu oni jezičci, tu zapravo stanuje pravda i tu je upravo ono gde mi i kao društvo i kao država treba da tražimo naš put.

Svako naginjanje prema nekom ekstremu znači nakrivljenost, a reče jedna nemačka poslovica da sve što je nakrivljeno jednoga dana mora da padne. Znaju arhitekte, graditelji velikih tornjeva, graditelji velikih fabričkih dimnjaka, graditelji munaradi, graditelji visokih građevina, znaju dobro da ona građevina, ona zgrada, onaj oblakoder koji je prav, on je i vitak, on je i gibak, on je fleksibilan, on se ljulja i način da se proveri uspravnost i ispravnost jednog visokog objekta se zapravo ogleda u njegovom njihanju, ljuljanju, dakle u njegovoj fleksibilnosti.

Dakle, još jedna odlika istine i pravde – ako ste kruti i isključivi, onda niste pravični. Tamo gde je krutost i isključivost, tu je nakrivljenost i ma koliko krutost i isključivost izgledala stameno, izgledala čvrsto, zapravo ta njena krutost je polako naginje prema padu i takva pojava, takva građevina, takvo društvo, takva zajednica, takva država, takvo pravosuđe ne može opstati i ono se uvek urušava.

Kroz ljudsku istoriju i iskustvo sve imperije su trajale onoliko koliko su uspevale da u svom sistemu održe određene principe pravde. Onog trenutka kada su te imperije počele da se odriču određenih principa pravde i da primenjuju zulum i nepravdu prema ljudima, prema građanima, one su počele da se urušavaju i na kraju im nije bilo spasa, uprkos vojnoj, ekonomskoj i bilo kojoj drugoj snazi.

Isto tako, kroz ljudsko iskustvo potvrđeno je da jedan sistem, jedna imperija, jedna država, svejedno, nikada nisu mogli očuvati kontrolu nad jednom teritorijom ukoliko su dugoročno vršili nepravdu ili dopustili nepravdu na toj teritoriji. To je zakonitost koja je i istorijski i sociološki potvrđena i zato je jako važno da iz tih velikih istorijskih i civilizacijskih lekcija izvučemo pouku. Postoje određeni pomaci, njih treba uvek podržati.

Istina, imamo određena nasleđa, jako teško je u potpunom smislu postići, ostvariti princip odvojenosti pravosuđa od države. Prvo principijalno čak i kad to želite to je jako teško, jer jako je teško definisati u odrediti tu granicu gde se to deli, zato što i pravosuđe konstituent države i samim tim što je konstituent države jako ga je teško učiniti potpuno odvojenim i potpuno autonomnim s jedne strane.

S druge strane, pitanje kontrole sudija, dakle, ukoliko želimo do krajnosti primeniti princip autonomnosti pravosuđa? Šta se dešava sa kontrolom sudija? Koji je mehanizam kontrole? Sada se potencira na principu da sudije biraju sudije. To je jedna od tekovina ili jedna od normi koju preferira i EU i koja se tretira određenim civilizacijskim napretkom sa čime se u načelu možemo saglasiti. Međutim, u praksi i to može imati određene anomalije i izazvati određene negativne posledice zato što su sudije i ljudi, nisu oni neki roboti i neke brojke, neke mašine koje možete programirati i da budu pravedni, oni su ljudi, oni imaju lične interese, osim toga oni imaju i staleške interese i koji je mehanizam zaštite pravde, i pravičnosti sudija ukoliko se kompletna kontrola prepusti samo kontroli.

Kada bi čovek kao najsavršenije božje stvorenje, ljudsko biće, bio kadar da ima isključivo samo kontrolu onda ne bi bilo potrebe za ostalim mehanizmima kontrole, tako da se ne možemo potpuno odreći i drugih mehanizama kontrole. Svakako da onaj stručni aspekt treba ocenjivati struka, ali pravičnost i kvalitet sudije se ne ogleda samo u njegovoj stručnosti. Stručnost jeste važna, ali etički kvalitet i sama pravičnost ne stanuje isključivo u stručnosti, ona stanuje u ljudskosti, u posvećenosti, u opredeljenosti sudije da bude pravedan.

Međutim, iskustvo nas uči da nije uvek tako, iskustvo nas uči i to ne samo sa aspekta političke informacije, već i sa aspekta našega svakodnevnoga odnosa i iskustva koga imamo u mestima gde živimo. Iskustvo nas uči da je jako puno korumpiranih sudija, jako puno korumpiranih tužioca, jako puno sudija koji imaju svoje sponzore. Nažalost u Novom Pazaru smo još daleko od toga da imamo pretežno pravično pravosuđe. Imamo časne sudije i nije pravedno i nije dobro sve ih staviti u isti paket, ali jako puno sudija u Novopazarskim sudovima, kako u osnovnom, tako i u višem sa svim tim pritokama iz Tutina, iz Sjenice, mi i dalje imamo onu praksu koja je nažalost uspostavljena poslednjih decenija, da se tamo zna ko je čiji sudija, bilo da su u pitanju kriminalni klanovi, bilo da su u pitanju lokalni, politički, tajkunski ili neki drugi moćnici. To su činjenice.

Svakako da će neko kazati, pa o tome stalno govorite, pa se ništa ne preduzima. Govorićemo na kraju krajeva, mi narodni poslanici, mi smo izvršna vlast, mi ovde nemamo mehanizme, realizacije, ali zato imamo zapravo ulogu da ne zaćutimo dokle god se neke anomalije ne isprave. Zato pozivam Ministarstvo pravde, isto tako i nadležna tela pravosudnog sistema i sve ostale kontrolne mehanizme da se uključe u rešavanje ovoga problema.

I ponavljam ono što sam govorio i za neke druge segmente vlasti, nije moguće da obični građanin sve ovo zna, da zna koji je sudija korumpiran, da zna koji je advokat veza za određene sudije. Meni je to jako žao što, evo, imam problem kada mi je potreban neki advokat, znači, više nemamo ono sposoban advokat, imamo advokat koji ima veze i ima cenu i znate koliko para treba da se spasite od teškog ubistva, da se spasite od ovoga koliko košta.

Pa, ljudi to je cenovnik, to je bruka i vi sada živite u tom sistemu gde zapravo imate šaltere, imate tezge gde prosto vagate sopstvenu moć, ne više pravdu i zapravo oni moćni bogatiji mogu da kupe svoju slobodu i kada su krivi ova sirotinja samo da joj se nešto ne desi, kada joj se desi najbolje da se nikada da ne razbole i najbolje da nikada ne dođu pred sud. Ovo su činjenice i one mogu zvučati i patetički, ali to su činjenice i mi pred njima ne smemo zaćutati.

Naravno, da ne bi celokupna priča bila na nivou naslova ili na nivou same teorije, mi imamo i konkretne pokazatelje. Ja ne mogu da prevaziđem pitanje dvadesetogodišnje vlasti u opštini Sjenica. Dakle, sada kada je ta vlast promenjena, ja znam da zvuči čudno, da vam je teško da poverujete kada bi vam neko kazao da je prethodni predsednik opštine bez ijedne opštinske odluke, bez ijedne odluke opštinskog organa, poklonio, dakle, potpisao ugovor o poklonu 800 hektara zemljišta na Pešteru, određenom tajkunu, ne znam odakle. Dakle, bez ijednog papira, bez ijedne proceduralne odluke. Da, sada ćete vi da se čudite. Sada ćemo da kažemo – da li je moguće, svašta, bože dragi, ali ne možemo tu temu na tome zaključati. Dakle, ti ljudi, taj čovek, ta vlast je bila, vodila opštinu, uzurpirala opštinu dvadeset godina. U redu dobijali su izbore kako su dobijali, to je jedan aspekt teme, ali gde je bila država? Gde je bilo pravosuđe? Gde je bio nadzor? Gde su bile inspekcije? Zašto je mehanizam države, kontrolni mehanizam, policijski, tužilački, pravosudni to dopustio. Šta to zapravo znači? Da onaj ko uspe da uzurpira jedan deo teritorije od građana i države, dakle, na svojim mehanizmima političke izborne mehanizacije, manipulacije, zloupotrebe i znamo već kako se to tamo činilo. To znači da ne postoji više nijedan zaštitni i kontrolni mehanizam.

Ne možemo preko toga proći. Ne možemo reći da je normalno da jedna opština koja ima nešto preko tridesetak hiljada stanovnika, odnosno građana, da joj prethodna vlast ostavi pet miliona evra duga. Pa, oni da godišnje vraćaju milion evra duga, njima nije dovoljan jedan mandat da dođu na nulu. Ne možemo kazati – pa, bože moj, desilo se. Ali, shvatite još jednu stvar, da niko iz te vladajuće oligarhije nije ni priveden, ni saslušan.

Dakle, tužilaštvo onog trenutka kada čuje mene da ovde govorim, kada čuje bilo koga da ovo kaže, dužno je da procesuira ovo pitanje, da otvori istragu po ovom pitanju, pa onda da dokaže. Ako ja ne govorim istinu, ili bilo ko o tome govori da on bude kriv, ali ovo su samo neki delovi istine. Ministarstvo za trgovinu i turizam, dodelilo je Sjenici pre godinu i po dana za skijalište „Žari“ deset miliona dinara. Dešava se, čuo sam da se dešava u raznim opštinama nenamensko trošenje sredstava, čuo sam za to. Dakle, sredstava koja su data za nešto, potroše se za nešto drugo, ali ova su nestala, nema im traga, ljudi. Nema im traga, nisu ona otišla za nešto drugo, nestala su, deset miliona nema niko ne može, samo ima trag da su uplaćena na račun i više se gubi svaki trag.

Kako mi možemo govoriti o normalnom pravosuđu, o normalnom tužilaštvu, o pravdi, o tome da mi gazimo krupnim koracima napred. Sve ovo što se radi na centralnom republičkom nivou u pogledu spašavanje privrede u ovom teškom stanju, u pogledu pomoći, podrške, sve je to dobro, ali znate, država sa sve svojim opštinama i delovima je kao jedna velika porodica. Ne možete neku decu ostaviti gladnu. Ne možete neko dete ostaviti zverima da vam ih pojedu. Dakle, ne možete imati različite parametre, različite ćitabe kao kod Ere i kadije, dakle za jednu kravu jedan zakon, za drugu kravu drugi zakon.

To je nešto što mene tera da zapravo pitanje pravosuđa tretiramo mnogo dublje i mnogo ozbiljnije.

Dakle, šta je inače zakon? Inače, zakon sa idejom prisile, sa idejom sankcije nije napravljen za većinu, jer po statistici većini nije potrebna ni policija, većini nije potrebno ni tužilaštvo, ni pravosuđe, većina je spremna da se ponaša normalno, ali zbog one manjine zapravo je potrebna zakonska represija i zato odnos prema bilo kom obliku zločina, prema bilo kom obliku kriminala, nije samo pitanje odnosa prema počiniocu, to je pitanje odnosa prema budućnosti i to je pitanje odnosa prema drugim potencijalnim počiniocima.

Ako se u Sjenici dopusti da taj bahati, mafijaški predsednik opštine, koji je držao kao taoca tu opštinu i taj narod 20 godina, da prođe nekažnjeno, pa to će biti poruka drugima, to će biti poruka da se mnogo bolje isplati pljačkati narod, otimati mu, uništavati ga, razarati ga, krasti, biti korumpiran, nego li biti profesionalan, pošten, biti ono, biti servis narodu.

Zato je potrebno ova pitanja do kraja rasvetliti, ali ne samo to već pomoći toj opštini, dati joj dodatna sredstva, omogućiti tim ljudima da izađu iz dugova i da pokažu da je moguće drugačije, jer mi ćemo zapravo imati na sceni, dakle, u toj opštini mogućnost da ljudi uporede da li je bolje biti lopov, kao što je bio ovaj prethodni ili nebiti kao što je ovaj sadašnji.

Ukoliko mi ovog sadašnjeg ili ovu sadašnju vlast ostavimo same da se oni bave dugovima ostavimo nezaštićene, ostavimo gde oni i dalje imaju konekcije jer su očito pola pije, pola Šarcu daje, delili sa pojedinim sudijama i sa pojedinim tužiocima, jer da nije bilo tako oni bi davno bili procesuirani, jer u toj maloj opštini se zna ko šta doručkuje, a kamoli ko se bavi kriminalom i ko pljačka.

Prema tome, ukoliko ne pomognemo da oni koji su to činili budu procesuirani, mi ćemo znači poručiti građanima, da ne treba da biraju one koji će da rade pošteno, jer je to prevaziđeno, glupo, to nije in, već da treba da biraju one druge.

Dakle, ovo su poruke koje pravosuđe treba da ima na umu, a pogotovo mi ovde koji biramo sudije. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Sanji Jefić Branković, dozvolite mi da svima koji slave školsku slavu Svetog Savu, čestitam praznik posvećen ocu srpske duhovnosti, kulture i osnivaču srpske crkve i prosvetitelju, koji se slavi kao zaštitnik škole, učitelja i đaka.

Isto tako da vas samo podsetim da će večeras biti otvaranje spomenika njegovom ocu Stefanu Nemanji, osnivaču i utemeljivaču srpske državnosti i rukovodstvo Narodne skupštine će prisustvovati tom činu.

Takođe, želeo bih da vas obavestim da će shodno odgovarajućim članovima Poslovnika, Narodna skupština danas raditi u slučaju potrebe i posle 18,00 časova, sa namerom da se što pre donesu akti iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima narodna poslanika Sanja Jefić Branković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedniče, predstavnici VSS, koleginice i kolege narodni poslanici, u skladu o Zakonu o sudijama, u vezi sa odlukom o broju sudija u sudovima, VSS dostavio je Skupštini predloge odluka za izbor sudija upravnog i privrednog suda, a koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Shodno odluci o broju sudija u sudovima, utvrđeno je da upravni sud ima predsednika i 50 sudija sa sedištem u Beogradu, a funkcioniše kroz postojanje tri odeljenja van sedišta u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Iako je procedura izbora sudija vrlo jasna i precizno je definisana, mislim da ne smeta da ponovimo da Narodna skupština bira na predlog VSS sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, sa mandatom na period od tri godine. Po Zakonu o sudijama, za sudije upravnog suda može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, a koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, naravno, ima položen pravosudni ispit, završen pravni fakultet, ima 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci po polaganju pravosudnog ispita i ono što je možda najvažnije jeste da je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.

Visoki savet sudstva, kao što ste mogli da vidite u obrazloženju, Predloga odluke je vrlo jasno i taksativno naveo koji su to postupci koji su sprovedeni prilikom samog izbora predloženih sudija i mislim da u tom smislu nema smetnji da ove odluke, predlozi odluka budu usvojeni nakon razmatranja na današnjoj sednici Skupštine Srbije.

Međutim, ja bih iskoristila ovu priliku da se ukratko osvrnem na aktuelne probleme koji se pojavljuju u srpskom pravosuđu, kao i na ono što prioritetno treba rešavati u tom smislu, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da je razvoj pravosuđa predstavljen kao jedan od ključnih, strateških prioriteta Vlade Republike Srbije.

Veoma često može se čuti termin neefikasno sudstvo, stvarajući time jednu potpunu pogrešnu sliku o tome da zapravo efikasnost sudstva zavisi i isključivo samo od nezavisnosti sudija. Naprotiv, mislim da efikasnost sudstva u velikoj meri zavisi i od činilaca koji u okviru svako svoje delatnosti treba da izvrši, kako bi sudije mogle da rade nezavisno i kako bi sudstvo bilo na kraju efikasno.

Tu mislim na tužilaštvo, na inspekcijske organe, na policiju itd.

Kao odgovor na pitanje, koji su to još problemi koje imamo u pogledu pravosuđa u Srbiji, mislim da tu treba izdvojiti i neodgovarajući ili neusaglašene zakone koje to intenzivnim radom, evo Skupština pokušava da uskladi, kao i neravnomerno opterećenošću sudova i sudija i odsustvo odgovarajućeg stručnog usavršavanja sudija. Mislim da je lični rad svakoga od sudija, i te kako važan i da usavršavanje u bilo kom poslu kojim se bavite, pa i sudskim poslom, zapravo jeste ključ uspeha svakog od sudija, pojedinačno.

Osim navedenog, lično smatram i da stalnost sudijskog poziva može biti od izuzetne važnosti za uspostavljanje jedne harmonije u pogledu samog vođenja postupka i da kao takva ona mora biti zakonom garantovana, ali sa druge strane da mora imati i taksativno navedene slučajeve u kojima isti može biti razlog za njegov prestanak.

Svedoci smo da smo u prethodnih 10 godina, Srbija kao zemlja jeste dosta radila u pogledu reformi samog pravosuđa i reformskih procesa i oni su u velikoj meri, može se tako reći, uslovili i poteškoće u smislu funkcionisanja sudova, a tu pre svega mislim na premeštaj predmeta iz jednog u drugi sud, zbog nove organizacije, ali je sve to imalo jedan jedinstveni cilj, a to je da nova organizacija sudova može da iznese sav teret tih reformi u smislu unapređenja i otklanjanja nedostataka u radu samih sudova.

Još jedan od problema koji se u sudovima veoma često javlja i koji se takođe često pominje jeste postojanje nerešenih starih predmeta i predugo trajanje postupaka.

Ja bih tu pomenula izreku koja je pravnicima vrlo poznata, a ona kaže – ko brzo sudi, žuri da se kaje.

Ja mislim da suština pravosuđa nije u brzini. Brzina se očekuje od nekih drugih organa koji svojim brzim postupcima, zapravo brzim reagovanjem mogu usloviti dalje u nizu efikasno postupanje samih sudova.

To nije opravdanje za postojanje starih predmeta, to nije opravdanje za odugovlačenje pojedinih predmeta, ali može biti jedan od uzroka koji uslovljavaju malopre pomenutu neefikasnost sudova.

Ja bih tu navela jedan primer, pošto dolazim iz Niša, primer Apelacionog suda u Nišu, koji već nekoliko godina unazad ispunjava u potpunosti svoj program rešavanja starih predmeta.

U Nišu nema, kada govorimo o Apelacionom sudu, starih predmeta, ako računamo trajanje postupaka od trenutka njihovog prijema, do njihovog konačnog rešavanja. Ne mogu da kažem da je takva situacija i u drugim niže stepenim sudovima, kada govorim o Nišu, ali je upravo iz tog razloga, Apelacioni sud preuzeo odgovornost za rešavanje tih starih predmeta u okviru, na nižim nivoima, kako bi im pomogao da prevaziđu sve one probleme koje imaju i njihovom rešavanju i mi sa ponosom možemo da kažemo da su rezultati jednog takvog postupanja dobri.

Sada u osnovnim sudovima u Nišu, u velikom broju osnovnih sudova u Nišu, nema starijih predmeta od četiri godine računajući od trenutka podnošenja inicijalnog akta i mislim da je to jedna dobra stvar i da je treba pohvaliti.

Tačno je da u Višem sudu u Nišu imamo drastično povećan broj predmeta u radu i on može biti posledica priliva većeg broja predmeta, ali bih ja tu pomenula i postojanje repetitivnih sporova.

Tu mislim na one masovne sporove koji se pojavljuju kao vrsta nekog novog spora sa kojim se sudovi do tada nisu suočavali, koji prosto imaju svoj neizvestan kraj. Postoji mogućnost njihovog rešavanja i oni se rešavaju na uobičajen zakonom predviđen način, ali se njihovo okončanje, prosto, ne može u napred predvideti. Mislim da je to stvar o kojoj treba voditi računa i na koju se treba osvrnuti prilikom pronalaženja načina za bolje funkcionisanje sudova u smislu rasterećivanja od starih predmeta.

Još jedan od aspekata koje treba pomenuti u kontekstu unapređenja efikasnosti sudova jeste ujednačavanje sudske prakse i ona se vrlo često javlja u ciklusima, a za to postoji više razloga.

Svi mi koji se bavimo pravnom strukom znamo da je anglosaksonski pravni sistem najvećim delom upravo zasnovan na sudskoj praksi i da njihove sudske odluke u velikoj meri zavise od toga kako je postupanje sudija u istim ili sličnim situacijama bilo i ono im pomaže da se stvori neka ujednačena pravna praksa i kao takva stvara jednu pravnu sigurnost i kod onih koji pravo i pravdu potražuju na sudu.

Naime, donošenjem novih ili izmenama postojećih zakona nesumnjivo je da se aktuelizuje potreba za usaglašavanjem spornih pitanja, što zbog toga što se pojedini zakoni donose prebrzo, zbog neophodnosti hitnog reagovanja usled određenih društvenih događaja ili usled izmena postojećih zakona koji u sebi sadrži određene pravne praznine koje u tom trenutku nisu mogle biti uočene.

Pomenula bih i pojavu potpuno nove vrste sporova, koje, zapravo, prirodno i nemaju odgovor od strane sudske prakse, jer se sudska praksa sa njima nije susrela i nema odgovarajući odgovor na njih, a samim tim to otežava i rešavanje pojedinih spornih pravnih pitanja. Lično mislim da postoji dosta mehanizama za ujednačavanje sudske prakse i da ona može biti jedan od načina na koji ćemo mi usaglasiti postupanje svih sudija u istim ili sličnim postupcima i da će ona stvoriti veću pravnu sigurnost na nivou cele države.

Moram da pomenem i doprinos Visokog kasacionog suda u tom kontekstu, kao i njegovih odluka i zaključaka sa njegovih sednica, sednica odeljenja prilikom ujednačavanja sudske prakse, oni mogu biti dobar pokazatelj da, zapravo, probleme možemo rešavati tamo gde im je i mesto.

Dakle, postoji potpuno dovoljan broj mehanizama za usaglašavanje spornih pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse. Na kraju krajeva, nije neophodno da institucionalizujemo potrebu sudija da sednu i da se dogovore oko toga kako će određeno pravno pitanje rešiti, da zauzmu određeni stav i da ga shodno tome i primenjuju, odnosno spuste na niže nivoe.

Na kraju, u kontekstu efikasnosti sudova treba pomenuti institut mirnog rešavanja sporova, posebno radnih sporova. To jeste institut koji je kod nas relativno nov, mogu da kažem.

Evo, navešću jedan primer. Niš kao regionalni centar, kao univerzitetski grad, kao grad od blizu 300.000 stanovnika u nedavno sprovedenoj anketi utvrđeno je da veliki broj subjekata, zapravo, uopšte nema potrebu da sporove rešava mirnim putem, što zbog toga što se boji posledica, nedostatka poverenja u institucije, kao i njihovu pravičnost prilikom odlučivanja.

Podsetiću vas da Niš kao regionalni centar učestvuje u ukupnom BDP-u države sa oko 5%, odnosno BDP okruga sa 84% i poražavajuća je činjenica da čak 80% subjekata, zapravo, i nema nameru da određeni spor reši pre nego što zapravo postane spor, odnosno da određeni problem reši mirnim putem.

Mislim da bismo radom na informisanju subjekata u tom kontekstu mogli dosta da postignemo, u velikoj meri rasteretili pravosuđe, rasteretili sudove nekih postupaka koji se prosto dešavaju u svakodnevnoj praksi i vrlo su učestali, a opterećuju sud više nego što je to potrebno.

I na kraju, ja ću vam reći da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati predloge navedenih odluka uz jednu izreku, za koju se nadam da će nam biti vodilja u radu suda u nekom narednom periodu, a to je da zakoni jesu opasni kada zaostaju za životom ali postaju još opasniji onda kada žele da mu prednjače. Hajde da mu ne prednjačimo. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jokić, povreda Poslovnika.
Moliću vas da iznesete koji član Poslovnika je povređen i da obrazložite dalje. Hvala.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mihailo Jokić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Povređen je član Poslovnika 27, 103. i 105. Šta je tema dnevnog reda? Izbor sudija. Znači, mi možemo da diskutujemo o licima koja se predlažu za sudije i o načinu na koji se biraju sudije. Široko pričati sad o sudstvu mislim da je tema promašena.

Mi radimo u specifičnim uslovima, u uslovima epidemije, pandemije, racionalno, korisno za sve nas jeste da u ovom zatvorenom prostoru budemo što kraće.

Ja vas molim da ne gledate samo vreme nego da gledate sadržaj.

Još jednom ponavljam, tema i izbor novih sudija, znači, treba pričati o kriterijumima na osnovu kojih se biraju sudije, da li tu nešto može da se unapredi, da li tu nešto može da se poboljša i konkretno, o licima koja su predložena, da li imamo ili nemamo primedbe. Problem sudstvo je neka druga tema.

Molim vas da kao predsedavajući ne gledate samo vreme nego da pratite i šta dotični govori, jer to se već ponavlja tri puta i morao samo da intervenišem. Hvala.