Hvala.
Reč im narodni poslanik Toma Fila.
Izvolite.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Hvala.
Reč ima narodn poslanik Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici i poštovani građani, imam jedno izuzetno važno pitanje, mnogo važnije nego što su neka druga koja sam postavljao.

Tražim obaveštenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i konkretno cenjenog ministra Aleksandra Vulina. Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“, vojno krilo kritičke mafije koja već godina preti predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice? Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“ pripremao atentat na predsednika Vučića po nalogu svog političkog krila?

U skrovištima mafijaškog klana „Belivuk“, podsetiću vas, pronađene su dve snajperske puške. Sve to i suviše liči na atentat koji je izveden na predsednika Vlade Srbije 2002. godine, Zorana Đinđića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima u blizini kuće oca Aleksandra Vučića. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u „NIN-u“, „Danasu“ i drugim Đilasovim medijima. Setimo se kako Đilas i Bratija pripremaju teren od 2018. godine, kada počinju da govore o Vučićevom fašizmu, a šta je to nego priprema terena. Setimo se silnih pretnji, ubistvima Vučiću i članovima njegove porodice. Setimo se silnih pretnji đilasovaca, uglednih, navodno javnih ličnosti, koje već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Da li je baš slučajno da je Đilas 2. februara lansirao i tezu o neofašizmu, koju inače oni lansiraju već tri godine, ali je tada lansirao i besramno je optužio Vučića da je uveo nekakav, već devet godina neofašizam u Srbiju?

Mislim, na stranu što je on optužio i 30 država zapada da su neofašističke čim 10 godina podržavaju taj navodni neofašizam. Znači, moraću da citiram tu Đilasovu gadost, kaže – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju.

Znači, da li Đilas, da li je on, to je pitanje vrlo važno, da li je na čelo naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Da li je Đilasova stranka SSP političko krila mafije?

Setimo se samo veza Đilasa i Marinike Tepić Čobanu Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Kada neko tri godine govori da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešane u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebalo da izvede mafijaška grupa „Belivuk“ na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji i to po svedočenju, ni manje ni više, nego načelnika Uprave kriminalističke policije.

Dakle, pitam cenjenog ministra Vulina, da li je moguće da postoje naručioci i finansijeri pripremljenog atentata na predsednika Vučića? Da li je moguće da postoje inspiratori atentata, a u krivičnopravnom smislu mogući podstrekači i pomagači?

Da li je moguće utvrditi političku pozadinu priprema atentata na Vučića? Da li je moguće utvrditi ko je sve u zemlji i inostranstvu imao političkog i finansijskog interesa da ubije predsednika Vučića? Kada kažem u zemlji, onda mislim i na lažne strukture države Kosovo.

Još jedno, pošto sam pomenuo optužbu za neofašizam, tražim obaveštenje od Ministarstva spoljnih poslova, od cenjenog ministra Selakovića, o tome kakve mogu da budu posledice ovakve Đilasove izjave na račun SAD i EU? Znači, čovek želi da nas posvađa sa celim svetom.

Kada samozvani šef opozicije, odnosno šef poraženih snaga bivšeg režima optuži 30 država zapada da su i one neofašističke, kakve to posledice, pa poimence je vređao predsednika Francuske, Makrona, da podržava neofašizam u tom svom istupu i da gazi, slušajte, temeljne vrednosti Francuske.

Potpuno je umobolno da baš Đilas optužuje nekoga, bilo koga, za neofašizam kada je baš on poznat kao neko ko je fašističkim metodama isterao iz doma desetine hiljada Roma, kuće im sravnio sa zemljom, a onda te Rome potrpao u kontejnere koje je postavio po šumama na obodu Beograda.

Završiću sa ovim. Znači, bolesno je da baš on koga su zvali đitler u to vreme, optužuje bilo koga za neofašizam. Da parafraziram za kraj velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao u svojoj kultnoj pesmi „Naši dani“ – pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.

Odbranićemo i Vučića i Srbiju. Hvala vam, živela Srbija.