Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đuro Perić i Uglješa Marković.
Poštovani narodni poslanici, dostavljen vam je Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 26, 27. i 28. januara 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 192, za – 178, nije glasalo – 14.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 237 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, sa određenim dnevnim redom zadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o socijalnoj karti,
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane,
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata,
4. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije,
5. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju obrazovanju.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 177. i 195, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata;
2. zajednički načelni pretres o tačkama 4. i 5, odnosno o predlozima autentičnog tumačenja odredaba dva zakona.
Da li narodni poslanik Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 194, za – 185, nije glasalo – devet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvane da sednici prisustvuju prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Biljana Zekavica, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vesna Mirosavljević, šef Odseka za sistemska pitanja, normativne i pravne poslove u oblasti socijalne zaštite u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Predrag Simović, posebni savetnik ministra.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Želim da pozdravim ministarku Dariju Kisić Tepavčević, pošto je ovo njeno prvo obraćanje u obrazlaganju zakona u Narodnoj skupštini. Naravno, samim tim što je ovaj predlog zakona od izuzetnog značaja za državu Srbiju u celini, zato što se uspostavljanjem socijalne karte uvodi jedinstvena i centralizovana evidencija koja služi za utvrđivanje činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite i pravednije raspodele socijalne pomoći.
Podsetio bih da Srbija po Ustavu jeste istovremeno pravna država i država socijalne pravde.
Shodno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o socijalnoj karti.
Predstavnik predlagača prof. dr Darija Kisić Tepavčević, želite reč? (Da.)
Izvolite.

Darija Kisić Tepavčević

| Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Poštovani predsedničke Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je zadovoljstvo što mogu danas da predstavim Predlog zakona o socijalnoj karti koji smo tako dugo čekali.
Šta su to u stvari socijalne karte? Prava iz oblasti socijalnog sektora možemo podeliti u tri velike grupe. To su prava iz oblasti socijalne zaštite, porodične i dečije zaštite i boračko-invalidske zaštite.
Radi se o nekoliko desetina prava koje koriste nekoliko stotina hiljada korisnika. Recimo, to su prava za novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, posebna novčana naknada, smeštaj u ustanove socijalne zaštite i porodični smeštaj, dečiji dodatak, roditeljski dodatak, naknade porodiljama, regresiranje troškova boravka u predškolskim ustanovama, zatim, čak 25 različitih prava iz domena boračko-invalidske zaštite. Znači, sagledavamo koliko je to veliki broj prava i veliki broj potencijalnih korisnika ovih prava.
Budžetska sredstva koja se izdvajaju za socijalnu zaštitu, koja naša država izdvaja su velika. Recimo, za ovu godinu budžetom naše države je predviđeno izdvajanje od 106 milijardi dinara za ovu svrhu. Međutim, ova sredstva, koliko god da su bila velika i koliko god da naša država misli na socijalno najugroženiji kategorije ljudi, ona su ipak ograničena i u našoj zemlji, kao i u većini drugih zemalja, s obzirom da je veliki broj potencijalnih korisnika.
Upravo u ovakvoj situaciji, kada su ograničena finansijska sredstva, mora se voditi računu o prioritetima da bi se upravo pomoć pružila onima kojima je najpotrebnija. Upravo da bismo mogli da definišemo prioritete i da bi mogli da vodimo adekvatnu socijalnu politiku, neophodan uslov je da raspolažemo podacima o sociekonomskom statusu pojedinaca.
Kako će nam u tome pomoći socijalne karte? Socijalne karte su podaci o socioekonomskom statusu građana. To je neka najjednostavnija definicija. Postavlja se pitanje gde se nalaze ti podaci, koji su to u stvari podaci koji kategorišu socioekonomski status građana? Podaci se nalaze u različitim izvorima. Pre svega, nalaze se u internim resursima ministarstva, ali i u izvorima organa javne uprave. Tako da, imamo tri interna velika izvora, baze i imamo čak osam eksternih izvora koji sadrže podatke koji su od bitnog značaja za definisanje sociekonomskog statusa pojedinca.
Kako se podaci unose u interne sisteme ministarstva? Znači, imali smo pre tri velika elektronska sistema, jedan koji se odnosi pojedinačno za socijalnu zaštitu, jedan koji se odnosi na porodičnu i dečiju zaštitu i jedan koji se odnosi na boračko-invalidsku zaštitu. Kakvo je trenutno stanje, bez sistema socijalnih karata? Svi ti interni podaci u tri te velike baze su međusobno odvojeni, oni tehnički međusobno ne komuniciraju i ne postoji mogućnost da se pouzdano zna koja sve prava i usluge i socijalne zaštite koristi jedna osoba. Znači, nema nikakvog ukrštanja podataka i nikakvi zbirni podaci se ne mogu dobiti.
Takođe, s obzirom da je svaka baza ovde funkcionisala sama za sebe, nije postojala ni mogućnost da se identifikuje da li se odgovarajući podatak koji je od interesa za ostvarivanje prava u međuvremenu promenio.
Takođe, nije postojala nikakva komunikacija, nikakva informatička uvezanost sa eksternim sistemima i evidencijama koje sadrže neophodne podatke koje definišu socioekonomski status pojedinca.
Imajući u vidu sve ove činjenice, jasno je da nije postojala ta jedan zbirna centralna komponenta na osnovu koje bi tačno mogli procenjivati sociekonomski status pojedinaca u našoj zemlji i samim tim nije postojao taj osnov i realni okvir za kreiranje socijalnih politika, koje će biti usmerene upravo prema onima kojima je ta pomoć najpotrebnija.
Upravo cilj uspostavljanja registra socijalne karte je da postoji jedna jedinstvena i centralizovana evidencija u elektronskom obliku koja objedinjuje sve te podatke, koji su tačni, pouzdani i koji se obnavljaju u realnom vremenu, ne samo za potencijalne korisnike, nego i sa njim povezana lica. To omogućava svima onima koji su u takvoj poziciji da obrađuju podatke, da mogu brzo i efikasno da identifikuju osobe kojima je ta pomoć potrebna. To je u stvari jedan jedinstveni registar o sociekonomskom statusu građana i drugih kategorija stanovništva koja imaju odgovarajuća prava iz oblasti socijalnog sektora.
Jako je bitno naglasiti da to nije registar svih građana, odnosno svih stanovnika Republike Srbije, mada idealno bi bilo da država u svakom trenutku raspolaže podacima o socioekonomskom statusu svih građana. Međutim, imajući u vidu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pre svega zbog ljudskih prava i sloboda, najsveobuhvatniji način je bio upravo ovaj, da se obuhvate one osobe koje su već korisnici usluga socijalne zaštite ili su bili korisnici usluga socijalne zaštite ili su nekada predali zahtev za neku od ovih pomoći, ali su bili odbijeni. Znači, u ovom registru će se naći one osobe pre svega koje su makar jednom, po bilo kakvom osnovu, bez obzira da li su ostvarili prava ili ne, predali zahtev za ostvarivanje nekih od ovih prava.
Znači, intencija stvaranja jedne ovakve žive baze koja detektuje sve promene u realnom vremenu je pre svega proaktivnost. Proaktivnost je da država i sistem reaguju na vreme, da prepoznaju osobe kojima je pomoć najpotrebnija, pre svega prema socijalno ugroženim i ranjivim grupama, gde spadaju deca i mladi, osobe preko 65 godina, osobe sa invaliditetom, lica sa mentalnim smetnjama, zatim samohrani roditelji, nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih čiji mesečni prihodi su ispod odgovarajućeg nivoa.
Takođe, ovde je jako bitno da proaktivnošću možemo prepoznati i lica koja su podnela zahteve i bili su odbijeni, međutim, u međuvremenu je došlo do promene podataka i oni ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava, što će automatski da se registruje u socijalnoj karti. Takođe, prema postojećim korisnicima prava u segmentu ostvarivanja još nekog prava. Znači, imamo korisnika koji ostvaruje jednu vrstu prava, ali se na osnovu podataka iz socijalne karte vidi da oni ostvaruju prava i na neka druga primanja iz socijalne zaštite za koja nisu ni znali, niti su aplicirali. Takođe, može se zaključiti da su podaci o socioekonomskom statusu ključna vrednost od koje zavise mnoga pitanja od značaja kako za građane tako i organe javne vlasti i državu.
Mi smo se susretali sa čitavim nizom pitanja prilikom formiranja nacrta ovog zakona. Pre svega, osnovna pitanja su bila koji su to podaci koji su od značaja za socioekonomski status, gde možemo doći do tih podataka, zatim da li su ti podaci raspoloživi u elektronskom obliku, kako možemo koristiti te podatke i organizovati ih, zatim smo imali i čitav niz zakonskih ograničenja koja se pre svega odnose na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. To su samo neka pitanja koja smo uzeli u obzir u definisanju pravljenja ovog zakona.
Kao što smo već rekli, podaci o socioekonomskom statusu građana nalaze se u tri interne evidencije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i u registrima i evidencijama organa javne uprave. Šta je sada bitno? Bitno je da se na osnovu tog registra socijalne karte uspostavlja jedna baza podataka gde osim te interne tri baze zakonski osnov koji donosi zakon o socijalnim kartama treba da uspostavi i umrežavanje sa eksternim sistemima koji sadrže relevantne podatke koji su od suštinskog značaja za definisanje socioekonomskog stanja i definisanja prava.
Nakon uspostavljanja registra, novi pojedinac u registar socijalne karte ulazi na osnovu podnetog zahteva ili pokrenute mehaničke inicijacije od strane ovlašćenog službenog lica iz nekog od internih sistema ministarstva ka drugim internim evidencijama ministarstva i evidencijama i registrima organa javne uprave iz kojih se onda razmene podaci i pribave u registar.
Znači, to je jedno zbirno prikupljanje svih i internih i eksternih podataka koji su od suštinskog značaja za definisanje socioekonomskog statusa pojedinca. U tehničkom smislu, u registru socijalna karta ovi se svi podaci objedinjuju i sinhronizuju, ali je jako bitno naglasiti da upravni postupci u okviru kojih se odlučuje o pravima socijalne zaštite i dalje su u internim sistemima namenjeni za podršku rada centara za socijalni rad, opštinskih službi i drugih organa.
U tehničkom smislu, u registru socijalna karta ovi se svi podaci objedinjuju i sinhronizuju, ali je jako bitno naglasiti da upravni postupci u okviru kojih se odlučuje o pravima socijalne zaštite i dalje su u internim sistemima namenjeni za podršku rada centara za socijalni rad, opštinskih službi i drugih organa. Znači, u socijalnim kartama se ne rešava o pravima, nego socijalne karte služe kao jedan registar, kao izvor podataka za interne sistema.
Kao jedan zaključak ovoga uvoda možemo da kažemo da je registar socijalna karta jedan izvedeni registar koji nastaje od podataka iz drugih evidencija i registara u kojima se ne rešava po pravima i on predstavlja izvor podataka za korisnike podataka.
Kakav je zakonski okvir za uspostavljanje ovoga zahteva? Osnovni uslov za uspostavljanje bilo kog registra, pa i registra socijalna karta tiče se zakonskog okvira koji definiše njegovo postojanje i to je upravo ovaj predlog zakona kojim se uređuje njegovo uspostavljanje i vođenje.
Donošenje ovog zakona pre svega za osnovu ima uredbe Ustava kojima je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, zaštite dece i porodice. Ustavom Republike Srbije zajamčena su ljudska prava i slobode, među kojima su i pravo na socijalnu zaštitu, prava deteta, prava roditelja i posebno zaštita porodice, majke, samohranih roditelja. Znači, ovaj zakon pre svega ima osnov u našem Ustavu.
Takođe, jako je bitno napomenuti i činjenicu da je konkretna osnova za uvođenje socijalnih karata sadržana u programima rada Vlade iz 2017. i 2020. godine. U aktuelnom programu Vlade koji je predstavljen u ovom domu 28. oktobra 2020. godine u programu stoji da će socijalne karte omogućiti da građani koji su najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu zaštitu, da će se unaprediti kontrola socijalnih davanja i rezultiraće mnogo boljom i mnogo poštenijom raspodelom novca.
Znači, suština je da za istu količinu novca kojom raspolažemo bolje targetiramo pomoć, da pronađemo tačno one pojedince i one grupe ljudi kojima je pomoć najpotrebnija.
Takođe, pored uvođenja socijalnih karata, odnosno uspostavljanja registra, predviđeno je drugim strateškim dokumentima, programom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji 2020-2022. i programom ekonomskih reformi 2020-2022. Cilj uspostavljanja socijalne karte, kao što smo već više puta napomenuli, jeste da na jednom mestu imamo sve podatke koji su od suštinskog značaja za definisanje socioekonomskog statusa pojedinca, a radi efikasnijeg ostvarivanja prava i usluga socijalne zaštite, zbog pravednije raspodele socijalne pomoći, unapređenja efikasnosti i proaktivnosti rada organa u oblasti socijalne zaštite.
Ko su korisnici podataka iz registra socijalna karta? To su organi nadležni za sprovođenje socijalne zaštite i drugi organi u skladu sa zakonom. To su pre svega centri za socijalni rad, ustanove socijalne zaštite, jedinice lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nadležni organi autonomne pokrajine za sprovođenje socijalne zaštite, nadležni republički organ za sprovođenje aktivnosti unapređenja socijalne zaštite i drugi organi državne uprave i institucije u skladu sa zakonom, na primer, Republički zavod za statistiku.
Korisnici podataka čiji je delokrug poslova vezan za upravni postupak imaju pristup izvornim podacima u registru, a svi ostali korisnici podatke mogu da koriste samo u obliku u kom se podaci ne mogu dovesti u vezi sa određenim licem na koje se odnose.
Jako je bitno naznačiti da korisnici podataka mogu da pristupe samo podacima koji se odnose na njihovu teritorijalnu nadležnost i opseg poslova za koje su nadležni.
Podaci u registru socijalna karta i funkcionalnost registra su ključne vrednosti zbog kojih se vrši njegovo uspostavljanje. Znači, u registru se vode i obrađuju podaci o pojedincu i sa njim povezanim licima koji su neophodni za utvrđivanje socio-ekonomskog statusa, odnosno za ostvarivanje prava i usluga iz socijalne zaštite, kao i podaci o već ostvarenim pravima i uslugama iz socijalne zaštite koje lice koristi u tom momentu ili je nekada koristilo, kao i podacima o pravima u uslugama koje su u postupku ostvarivanja i podaci o odbačenim i odbijenim zahtevima..
U registru se takođe mogu naći i podaci o licima iz socijalno ugroženih i ranjivih grupa radi pružanja pomoći prema uslovima koje definiše za svaki pojedinačni slučaj Vlada Republike Srbije.
Takođe, koji su podaci koji se nalaze u registru socijalna karta? Podaci u registru socijalna karta se odnose na opšte i posebne podatke o pojedincu, kao i na zajedničke i pojedinačne podatke povezanih lica sa pojedincem. Opšti podaci o pojedincu su podaci koji se odnose na lična stanja, obrazovanju, zanimanju, prebivalištu, radno-pravnom statusu, pokretnoj i nepokretnoj imovini, prihodima i kontakt podaci. Osnovni identifikator lica je jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj za strane državljane, a za lica čiji je identitet nepoznat jedinstveni privremeni broj koji se koristi do utvrđivanja identiteta tog lica.
Bitno je uočiti da u ovom registru na jednom mestu po prvi put objedinjavaju podaci o nepokretnoj i pokretnoj imovini i prihodima od kojih presudno zavise neka prava iz oblasti socijalne, porodične i boračko invalidske zaštite. Posebna vrednost opštih podataka je što proističu iz izvornih evidencija i registara nadležnih organa, što su ti podaci ažurni i što u slučaju promene podataka u izvornim evidencijama i registra sve se te promene prenose i taj centralni registar – registar socijalne karte i ne zavise od volje pojedinca da ih prijave, bez obzira što je to njihova zakonska obaveza. Znači, sve promene se automatski ažuriraju.
Osim ovih opštih podataka o pojedincima imamo i posebne podatke o pojedincu. To su podaci koji se odnose na već ostvarena prava, zatim, na isplate prava, takođe na odbijene zahteve, podatke o drugim novčanim davanjima, podatke o pravima, subvencijama i drugim oblicima materijalne podrške koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovi podaci su veoma važni jer omogućavaju da se na jednom mestu iz različitih evidencija nađu zbirno podaci o pravima, isplatama i subvencijama koje se odnose i na republički i na lokalni nivo.
Takođe, tu su podaci i o posebnim statusima, koji se odnose na zdravstveni status, podaci o invaliditetu, podatak vezan za samostalnost u funkcionisanju, status školovanja, redovnost pohađanja, podaci o starateljstvu, podaci o hraniteljstvu, status jednoroditeljska porodica, status samohrani roditelj.
Kada je u pitanju poseban podatak koji se odnosi na zdravstveni status, jako je bitno naglasiti da se tu ne odnosi ni na jednu specifičnu dijagnozu, da se podaci ne povlače ni iz jednog zdravstvenog informacionog sistema, niti iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. To su podaci koje povlačimo iz internih baza na osnovu komisija koje su odlučivale o određenim pravima, recimo kada je u pitanju invaliditet ili pravo na tuđu negu i pomoć.
Zajednički podaci povezanih lica sa povezanim licem čine podaci koji označavaju vezu između pojedinca i povezanog lica, a pojedinačni podaci povezanih lica sa pojedincem su podaci koji se odnose za svako povezano lice.
Ovi podaci su važni za sagledavanje socijalno-ekonomskog statusa za ona prava u kojima učestvuju povezana lica, porodica, odnosno zajedničko domaćinstvo. Bitno je naglasiti da se one informacije koje se odnose na povezana lica koriste samo u slučaju kada se obrađuje zahtev po onom pravu gde su nam potrebne informacije o povezanim licima, odnosno o porodici ili domaćinstvu.
Kada je u pitanju razmena podataka, jer smo rekli da imamo tri osnovne baze podataka, interno u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i da će nam sada Zakon o socijalnim kartama dati zakonski osnov za njegovo povezivanje sa osam drugih registara kojima rukovodi šest organa. Koji su to registri? Prvo, Centralni registar stanovništva. Šta se preuzima iz Centralnog registra stanovništva? To je prebivalište, JMBG, zatim strancima, tražiocima azila, izbeglim licima iz bivših jugoslovenskih republika, podatke iz Jedinstvene prijave za obavezno socijalno osiguranje i podatke o imovinskom statusu i procenjenoj vrednosti nepokretnosti.
Sledeći registar, eksterni sa kojim treba da se poveže interni sistem jeste registri organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz kojih se preuzimaju podaci o isplaćenim penzijama i novčanim nadoknadama prema propisima o PIO. Sledeći registar jesu registri ministarstva nadležnih za unutrašnje poslove. Tu imamo dva podregistra, jer imamo podatke o pokretnoj imovini koja se jedna odnosi na vozila, a druga se odnosi na oružje. Zatim, registar organizacije nadležne za poslove zapošljavanja iz kojih se preuzimaju podaci o isplatama novčane naknade prema propisima o zapošljavanju i o isplatama privremenih i posebnih naknada.
Zatim, sledeći registar sa kojima interni sistem socijalne karte treba da se poveže jesu registri poreske uprave iz kojih se preuzimaju podaci, tu imamo takođe dva podregistra. Jedni su, koji se odnose na podatke o prihodima na koje se plaćaju porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, uključujući prihod od poljoprivrede i druge imovine i nepokretnosti, a drugi izvor podataka iz poreske uprave se odnosi na podatke o obračunatim i plaćenim doprinosima za socijalno osiguranje.
Osmi eksterni registar sa kojima treba da se poveže ovaj interni registar jeste Registar RGZO iz kojih se preuzimaju podaci o imaocu prava na nepokretnosti iz katastra nepokretnosti i podataka o nepokretnostima.
Šta je do sada urađeno? Do sada je na osnovu postojeće zakonske regulative realizovana tzv. prva faza uspostavljanja registra socijalna karta kojim je izvršena nabavka hardversko-softverskog sistema i nađeno je softversko rešenje gde su objedinjene ove tri odvojene elektronske baze u okvirno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Znači, objedinjeni su ti interni izvori podataka unutar ministarstva.
Preostaje realizacija druge faze uspostavljanje registra socijalnih karata to jest da se izvrši povezivanje ovog internog sistema sa eksternim sistemima zašta je upravo potreban zakonski osnov, odnosno Zakon o socijalnoj karti o kome mi danas pričamo.
Kao što smo videli ovo je jedan prilično složen postupak i da nas ukoliko se zakon usvoji, da se očekuje povezivanje sa osam eksternih velikih registara i evidencija kojima upravlja šest organa, sa ove tri grupe evidencija koje vodi ministarstvo. To je jedan veoma složen postupak pa iz tog razloga rok primene zakona predviđen je za 1. mart 2022. godine.
Finansijska sredstva za realizaciju Predloga zakona obezbeđena su Zakonom o budžetu za tekuću godinu, kroz Projekat 4002, registar Socijalna karta i odnose se na uspostavljanje registra.
Veoma važne karakteristike funkcionalnosti i registra Socijalna karta tiču se i mogućnosti formiranja različitih izveštaja i formiranja i dostavljanja obaveštenja.
Izveštaj iz jedne ovakve objedinjene baze mogu se formirati po različitim osnovama, po periodima, teritorijalnoj osnovi, statusima rešenja, starosnim grupama, znači, različite načine i analize će moći da se rade, i u skladu sa tim da se definiše targetira socijalna politika.
Ono što je jako bitno, jeste funkcionalnost formiranja i dostavljanja obaveštenja odnosno notifikacija kao veoma važna karakteristika radi ostvarivanja cilja proaktivnosti koji ova baza, odnosno, ovaj registar treba da ima.
Šta je to notifikacija kada je u pitanju socijalna karta? To je upozorenje da je došlo do neke promene u podacima od značaja za ostvarivanje prava i socijalne zaštite pojedinca i sa njim povezanih lica, bilo u internim, bilo u eksternim evidencijama, a koja zahteva dodatno postupanje od strane službenih lica u nadležnim organima.
O pravu fizičkog lica odlučuje službeno lice i jako je bitno naglasiti da se ne vrši nikakva automatizacija prava na osnovu kompjutera. Znači, mašina ne dodeljuje automatski pravo, nego se samo na osnovu jednog povezanog sistema registruje da je došlo do promene određene karakteristike koja je bitna za ostvarivanje prava.
Ta automatizacija se može uslovno posmatrati kroz taj mehanizam obaveštavanja koje službeno lice upozorava da je došlo do promene nekog od uslova koje je značajan za ostvarivanje prava.
Znači, sam korisnik ne treba da podnese zahtev da je došlo do promene prava, nego će sistem na osnovu raspoloživih podataka i stalnih promena koje identifikuje da ovo obaveštenje signalizira, pri čemu će službeno lice automatski da postupi u razrešavanju ovoga problema. Znači, sama notifikacija nužno ne znači i promenu odluke i ne radi se o automatizaciji donošenja odluke o pravima.
Registar neprekidno i automatski vrši proveru usaglašenosti podataka i o svim neusaglašenostima i nekonzistentnostima koje ustanovi i formira ta obaveštenja koje su nam osnovne smernice u proaktivnom radu.
Kada se desi to obaveštenje da je došlo do promene podataka ono sadrži podatke koja se konkretno neusaglšenosti promena desila, zatim instrukciju korisnika podataka da je neophodno izvršiti proveru podataka i doneti odluku po zahtevu stranke ili pokrenuti postupak po službenoj dužnosti jer se saznalo za činjenice koje su od bitnog uticaja za ostvarivanje ili promenu prava iz oblasti socijalne zaštite.
Postoji nekoliko kategorija notifikacija, od kojih bi u ovom momentu istakla notifikaciju greške, slučajne isključenosti.
Recimo, šta to konkretno znači greška socijalne isključenosti? Za dete se bezuslovno može ostvariti pravo na dečiji dodatak po osnovu prava na novčanu socijalnu pomoć koju ostvaruje porodica. Sistem će sam pronaći takve slučajeve, nije potrebna posebna aplikacija, sistem će na osnovu socijalne pomoći koju ostvaruje porodica ali i broj dece koju ima to domaćinstvo automatski identifikuje decu kojima je potrebna novčana socijalna pomoć.
Takođe, jedan od primera ove proaktivnosti jeste da dete može bezuslovno ostvariti pravo na regresiranje u predškolskoj ustanovi po osnovu prava na novčanu socijalnu pomoć koju ostvaruje porodica.
Takođe, dete koje ostvaruje pomoć i negu drugog lica bezuslovno ulazi i u pravo na dečiji dodatak. Nekada to roditelji ne znaju, ne znaju da imaju pravo na isplatu po više osnova i upravo će na ovaj način to biti prepoznato.
Takođe, iznos novčane socijalne pomoći može se povećati i po osnovu punoletstva.
To su sve stvari gde sistem automatski prepoznaje da je određeni korisnik koji se nalazi u sistemu socijalne karte ostvario određena prava na novčanu pomoć.
Međutim, svaka notifikacija zahteva obavezno postupanje organa, razvrstavaju se sve notifikacije prema hitnosti i na kraju imamo i oznaku kada se određeno obaveštenje kada je razrešena dilema i kada je postupak završen oko određene notifikacije.
Kada je u pitanju zaštita podataka u registru, tu je poklonjena posebna pažnja, pošto vidite da se ovde na jednom mestu nalazi veliki broj podataka i tu su rađene posebne procene kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti. Shodno proceni uticaja obrade za zaštitu podataka o ličnosti propisani u Nacrtu zakona koji je izvršen prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti predviđene su mere zaštite u odnosu na procenjene vrednosti rizika.
Ukupan zaključak u izvršenoj proceni uticaja obrade podataka za prava i slobode lica na koje se podaci odnose pokazao je nizak nivo rizika. Bez obzira na nizak nivo rizika radi sigurnosti zaštite podataka o ličnosti predviđene su mere zaštite koje svojim nivoom prevazilaze procenjeni nizak nivo rizika.
Koje se te mere koriste i koji postupci se koriste u zaštiti podataka o ličnosti? Prvo, autorizacija ovlašćenog službenog lica, korisnika podataka, čime se sprečava neovlašćeni pristup podacima.
Šta znači autorizacija? To je kontrola prava pristupa. Tačno je naznačeno i određeno ko, gde i kada može da koristi ove podatke.
Zatim, sledeći stepen kontrole jeste autentikacija visokog nivoa pouzdanosti. Ona se obezbeđuje korišćenjem korisničkog imena i lozinke.
Takođe, jako je bitno da postoji i treći nivo kontrole ovih podataka i zaštite podataka o ličnostima. To je beleženje pristupa registru, odnosno, svaki pristup socijalnoj karti mora biti automatski zabeležen jedinstvenim identifikatorom lica koje je pristupilo podacima sa tačnim vremenom naznačenim kada se pristupilo podacima, a takođe sistem beleži i izvore iz kojih je podatak preuzet, postupak kojim je neki podatak promenjen, kao i datum i vreme izmene podataka, kao i razloge izmene. Sve se to beleži nakon pristupa u registar.
Što se tiče deo mera koji se odnosi na fizičku zaštitu podataka i čuvanje bezbednosnih kopija socijalne zaštite, čuva se na takav način da se socijalna karta nalazi u državnom centru za čuvanje i upravljanje podataka koji obezbeđuju fizičku zaštitu podataka najvišeg nivoa.
Zaštita od spoljnih pretnji podrazumeva da se podaci nalaze u zaštićenoj zoni od neovlašćenog pristupa spolja tako da im se ne može direktno pristupiti.
Komunikacija sa drugim sistemima i unutar ministarstva vrši se kroz zaštićene kanale komunikacije. Zaštita od unutrašnjih pretnji se odnosi na moguću zloupotrebu i od samih administratora i autorizovanih korisnika.
Zbog toga će sistem beležiti svaki pristup, imaće zaštitne mehanizme koje prepoznaju i prate takve aktivnosti, i ono što je bitno, trajno ih zabeležiti bez mogućnosti brisanja. Nije moguće ući u sistem, a nakon toga prikriti trag, jer postoji tačno vreme, ko, kada, zašto i zbog čega je pristupio sistemu.
Rezervna kopija podataka će biti enkriptovana i ne može da se dekriptira izvan okruženja registra.
Pristup aplikaciji omogućen je samo autorizovanim korisnicima koji imaju kreiran nalog, ulogu i prava pristupa. Pristup se realizuje kroz najviši stepen identifikacije, kvalifikovanjem elektronskim sertifikatom i sva logovanja ostaju zabeležena.
Na kraju ću izneti informacije koje se tiču nadzora, prelaznih i završnih odredbi, kao i kratak rezime. Nadzor nad primenom zakona vrši Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja.
Kao što smo rekli, rok za povezivanje socijalne karte sa registrima i evidencijama će da bude početak sledeće godine, 1. januar 2022. godine, a rok za uspostavljanje registra i njegovu funkcionalnost odnosi se na vremenski period 1. mart 2022. godine.
Takođe je predviđeno da Ministarstvo izradi i podzakonski akt za sprovođenje ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, a takođe radi se i o pravilniku o bližim mehaničkim uslovima uspostavljanja i vođenja socijalne karte kojima će bliže biti uređena sva tehnička pitanja i pitanja oko vođenja registra.
Na kraju, želim još jednom da podvučem važnost činjenice da nakon dugogodišnje potrebe za uspostavljanjem sistema socijalnih karata danas predstavljamo Predlog zakona o socijalnim kartama kojima se uspostavlja jedan jedinstveni registar pod nazivom Socijalna karta, a za uspostavljanje ovog registra je neophodno da imamo zakonski osnov, a to je zakon o kome danas pričamo.
Usvajanje ovog zakonskog predloga i uspostavljanje registra imaće pozitivne efekte i na građane, rad organa javne uprave i na društvo u celini.
Za građane efekti se ogledaju u smanjenju troškova i vremena, lakšeg ostvarivanja prava i većem zadovoljstvu javnom upravom.
Građani kada imaju ovakvu jednu centralizovanu bazu neće više morati da idu na više šaltera da prikupljaju različite papire kako bi dokazali da imaju svu potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje određenog prava.
Što se tiče prednosti za organe javne uprave, efekti se odnose na povećanu efektivnost, pouzdanost, ekonomičnost, kao i proaktivnost u radu, smanjenje mogućnosti zloupotreba, boljem vođenju socijalne politike koji su zasnovani na realnim podacima jer se svaka promena u svim ovim podacima koji su od značaja za socijalno - ekonomski status građana detektuje u realnom vremenu.
Kada su u pitanju efekti na nivou društva, oni se generalno odnose na smanjenje siromaštva zato što će na ovaj način biti bolje targetirana i bolje usmerena socijalna pomoć prema onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, zatim unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i bolje usmerenosti mera socijalne zaštite, a time i ukupno unapređenje stanja socijalne zaštite i socijalne politike.
Na kraju, uverena sam da će ovaj visoki i uvaženi Dom, nakon rasprave, usvojiti ovaj važan Predlog zakona, a u daljem toku rada stojim vam na raspolaganju na sva pitanja. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem ministarki.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Za reč su se javili i izvestioci nadležnih odbora.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrao je ovaj predlog zakona, dakle Predlog zakona o socijalnoj karti i utvrdio da predlog jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Kada govorimo o budžetskim sredstvima za socijalnu zaštitu, naravno da ona postoje, ali su ograničena jer je broj korisnika veliki. Zbog toga moraju postojati prioriteti i upravo radi definisanja ovih prioriteta treba da postoje i podaci o socijalno – ekonomskom statusu korisnika, što će upravo i omogućiti Predlog ovog zakona.

Dakle, formiraće se registar koji je definisan i Akcionom planom, koji je usvojila Vlada Srbije, čiji je jedan od prioriteta reforma u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja. U praksi to će značiti da su građani koji su u najtežem ekonomskom položaju vidljiviji i da će brže ostvarivati prava i podršku koja im sleduje od strane države.

Takođe, ono što je važno jeste da će se unaprediti sa druge strane kontrola socijalnih davanja i novac će moći da bude pravednije raspoređen.

Jedan od prioriteta Vlade koji smo već videli u ekspozeu jeste i briga o građanima kroz određene pakete pomoći. Tu brigu pokazujemo kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, a svakako dobar primer za to jeste grad Beograd koji je za ovu godinu izdvojio 76 miliona dinara za socijalnu zaštitu. Tako će, na primer, nezaposlena porodilja ili ona koja ima niska primanja dobiti jednokratno ukupno za prvo dete 50.000 dinara, a na to još iz republičkog budžeta 100.000 dinara, dečiji dodatak i druga prava, dok je, na primer, posle Đilasove vlasti u Beogradu porodiljama ostao dug od 400 miliona dinara. U tom smislu, da se ne bismo vraćali na tužne priče iz Đilasove vlasti u Beogradu ili na neki period do 2012. godine, već da bismo nastavili da radimo na načinima kako da pomognemo našim građanima najviše što molimo, ja vas pozivam da podržimo usvajanje ovog Predloga novog zakona i da damo šansu njegovoj primeni. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, izvestilac Odbora.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici, održanoj 8. februara 2021. godine, razmatrao je Zakon o socijalnoj karti i doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da ovaj zakon usvoji. Zašto? Zato što je Zakon o socijalnoj karti prvi zakon koji se donosi i odnosi se na elektronsku jedinstvenu centralizovanu bazu podataka za sve pojedince koji su u sistemu socijalne zaštite i sa njima povezanih lica, zato što se prvi put uspostavlja evidencija i republičkog i lokalnog nivoa o svim onim davanjima koje pojedinac koristi iz oblasti socijalne zaštite, zato što se prvi put uspostavlja evidencija onih službenih lica koji su radili na predmetima priznavanja ili odbijanja zahteva za određeno pravo ili uslugu.

Ovaj zakon je i te kako značajan sa preventivnog aspekta, sa aspekta preveniranja siromaštva i sa aspekta smanjenja socijalne uključenosti.

Ovaj zakon je i te kako važan sa aspekta kreiranja adekvatne socijalne politike zato što ćemo doći do podataka koji se mogu analizirati, obrađivati, sačinjavati izveštaji, a na osnovu svega toga Ministarstvo i Vlada kreirati adekvatnu socijalnu politiku.

Na kraju, ovim zakonom želimo da pokažemo da i u oblasti socijalne zaštite država i institucije koje rade za građane su servis građana, a ne građani kuriri i poštari u donošenju papira radi ostvarivanja svojih prava.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić, a neka se pripremi Dragan Marković Palma.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, dame i gospodo, Zakon o socijalnoj karti je sa tačke gledišta Stranke pravde i pomirenja jedan od veoma važnih zakona, s obzirom na važnost polja koga tretira, ali isto tako i s obzirom na intenciju da, zapravo, pitanje socijalne politike i socijalne aktivnosti do kraja i precizno utvrdi.

Jedno društvo može izmeriti sopstveni kvalitet humanosti najpre prema odnosu prema onima koji su najslabiji u tom društvu.

U meri u kojoj budemo imali sluha, ali ne samo osećaj sluha, već to operacionalizujemo kroz administrativno ponašanje, a pre toga to uredimo adekvatnim zakonima, tada ćemo pokazati, odnosno dokazati svoju pojedinačnu, ali pre svega kolektivnu, odnosno institucionalnu humanost.

Svi zakoni imaju za cilj uvođenje reda i aktivno suprotstavljanje neredu. Međutim, ovaj zakon spada u one koji su toliko egzaktni, barem u ambiciji, što se jasno vidi i kroz ponuđeni tekst, ali isto tako i kroz obrazloženja koja smo mogli pročitati i koja smo upravo čuli.

Socijalna politika jeste uvek prisutna na jezicima svih političara. To je tema koja se jako puno rabi u političkom diskursu, posebno u političkim kampanjama. Ne postoji politika, niti političar, niti politička grupa koji mogu imati bilo kakav negativan odnos po pitanju socijalne politike i bilo koje pozitivne aktivnosti, bilo zakonodavne ili administrativne, u pogledu daljeg uređenja socijalne politike i socijalnih pitanja i, općenito, socijalnih tema.

Međutim, vrlo često u društvima koja nisu uspela da dovrše sopstvenu uređenost, ovo je jedno od onih pitanja koje najčešće kasni i koje ni malo nije lako urediti, pogotovo ukoliko je nasleđena neuređenost od proteklih vlasti ili sistema, kao što je slučaj ovde kod nas, odnosno u našoj zemlji.

Svakako da jeste bitno donošenje zakona, svakako da jeste bitna odlučnost da se ovo polje do kraja i zakonski uredi, ali isto tako treba znati da je za pitanje socijalne uređenosti, socijalne pravde i kvaliteta socijalne usluge i socijalnog ponašanja državnog aparata prema građanima kojima je potrebna socijalna pomoć ili bilo koji vid druge pomoći… Treba imati u vidu da je za to potrebno više faktora.

Prvi, ključni i osnovni faktor socijalne pravde i socijalne uređenosti jeste ekonomska stabilnost. Ova zemlja je proteklih godina, hvala Bogu, beležila veoma ozbiljne korake u pogledu ekonomske stabilizacije i napretka. Istina, poslednje godine zbog krize izazvane pandemijom Kovida-19 suočavamo se sa ozbiljnim problemima, ali u tom suočavanju imamo pokazatelje da se ipak dobro, čak više nego dobro, nosimo sa tim problemima. Međutim, treba znati da je put pune ekonomske stabilizacije i uspostave ekonomskog prosperiteta veoma dug, ali sama činjenica da imamo pozitivne trendove je nešto što uliva optimizam.

No, pored ekonomskog faktora, koji jeste ključni, potrebna je i zakonodavna uređenost, odnosno uređenost birokratskog sistema, od ministarstva do svih drugih institucija, uključujući i centre za socijalni rad.

Ključni faktor ili tema sa kojom ćemo se još dugo verovatno morati nositi jeste pitanje korupcije. Zaštita od korupcije je zapravo jedan od ključnih faktora uspostave pravičnog i pravednog socijalnog sistema u jednoj zemlji, jer sve ono što pojede korupcija ili sve ono što se otuđi kroz korupciju najpre će biti žrtve oni najslabiji, oni će prvi biti zapravo zakinuti. Tu svakako mislim na opštu sistemsku korupciju, ali posebno mislim na korupciju koja je neposredno vezana za ustanove, institucije i nadležne organe socijalne politike, odnosno socijalne usluge ili socijalne pravde.

Zapravo, ono što me raduje jeste da će ovaj zakon, bar po onome što se na prvi pogled vidi, u značajnoj meri postati veoma efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije na polju socijalne politike, jer brojne zloupotrebe koje smo imali, koje nažalost do dan danas imamo, između ostalog su bile iz razloga što nismo imali uređeni informacioni sistem u pogledu praćenja podataka i ispunjenosti ili ne ispunjenosti uslova, odnosno uključenosti ili isključenosti onih koji imaju pravo na socijalnu pomoć ili uključenosti onih koji nemaju pravo na socijalnu pomoć.

Tako da, me raduje usvajanje ovog zakona, koji će u najmanju ruku, barem, onima koji stvarno hoće da se bore protiv korupcije u sektoru socijalne politike i socijalne usluge imati mogućnost da prate informacije, odnosno imaju potrebne podatke vrlo precizno na jednom mestu, objedinjeno i imaju priliku da tačno znaju da li je neko uključen, a nije imao pravo da bude uključen, odnosno da li je isključen bespravno, a trebalo je da bude uključen. Ako imamo one koji su uključeni u određena socijalna primanja, a nemaju pravo, ne ispunjavaju za to uslove ili ne spadaju u socijalnu kategoriju, to će direktno značiti da postoje oni koji imaju pravo, a koji će biti isključeni. Ukoliko jedni dobiju ono što im ne pripada, to će apriori značiti da će oni izgubiti ono što im pripada.

Ovim se pravi jedan veoma važan iskorak u pogledu, neću reći, konačnog obračuna, jer za konačni obračun, pored dobre zakonske regulative, ponajpre, još dugo će trajati i biti ta kom je potrebna ozbiljna politička odluka na svim nivoima da se obračunamo sa korupcijom.

Istina, kao što smo čuli od mog kolege Tandira, dakle, ova odlučnost koja se pokazuje u borbi protiv organizovanog kriminala, verujem da će se nastaviti u borbi protiv kriminala na svim nivoima, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou, ali isto tako i nastaviti na frontu borbe protiv korupcije, jer najčešće institucionalna ili sistemska korupcija ima veze i sa kriminalom, a počesto ili ponekad i sa organizovanim kriminalom.

Dakle, ovim pravimo jedan veliki iskorak. Dalje će nam trebati da održimo odlučnost, dugotrajnost, izdržljivost, kondiciju u političkoj volji i političkom opredeljenju da do kraja ustrajemo, odnosno pobedimo u pogledu borbe protiv sistemske korupcije, a posebno u pogledu ove teme – korupcije u sektoru politike.

Uvek govorim samo ono što znam, a znam da sa prostora sa koga dolazim, u Novom Pazaru, a posebno u opštini Tutin, sektor socijalne politike predstavlja jedan od najizrazitijih primera brutalne korupcije i zloupotrebe mehanizama socijalne usluge, socijalne zaštite, odnosno socijalne pomoći. Ovo nije prvi put da o ovome govorim, posebno u opštini Tutin, Centar za socijalni rad predstavlja sredstvo tamošnje vladajuće stranke koja taj narod drži skoro tri decenije u svojevrsnom političkom i socijalnom ropstvu. Jedan od mehanizama držanja tog naroda i građana te opštine u takvom stanju jeste zapravo centar za socijalni rad gde se upravo… Možete sada, ako želi Ministarstvo, izvršiti inspekcijske nadzore i može se, uz postojeće informacije, vrlo lako doći do podataka da su mnogi koji se nalaze na listi, odnosno na spisku socijalne pomoći isključivo aktivisti ili članovi tamošnje vladajuće stranke, a pri tome ne ispunjavaju uslove da budu korisnici socijalne pomoći.

Naravno, postoji jedan deo onih koji ispunjavaju uslove da budu korisnici te socijalne pomoći, ali oni su obavezno ucenjeni da moraju podržavati tu političku opciju, jer će u protivnom izgubiti status socijalnog korisnika, što je zapravo pokazatelj da oni, socijalni slučajevi koji im se nisu povinovali, oni su izgubili takvu socijalnu pomoć.

Borbi protiv ovakvih pojava će koristiti ovaj zakon, ali će biti jako važno ne stati na zakonu, već imati i pravne i administrativne i političke volje da se sa ovakvim pojavama obračunamo.

Naravno da nije jedina anomalija samo socijalna pomoć, već je postala javna tajna, kao što znate, nama očito treba nekada i da se snime neki filmovi o nekim pojavama i zloupotrebama da bi onda društvo skrenulo pažnju na neke pojave.

Ovo pitanje, pitanje socijalne politike je veoma osetljivo i mene raduje odlučnost kroz ovaj zakon, da postoji volja većine u ovoj Skupštini da se ta borba nastavi do kraja i da zaista dođemo do trenutka kada će mehanizam socijalne pomoći i socijalne usluge biti nešto što će ispunjavati našu i personalnu i kolektivnu ljudskost.

Želim iskoristiti ovu priliku da podelim sa vama ovde, ali i široj javnosti, iskustvo dobre saradnje sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kroz proteklih nekoliko godina, gde su iskazali interesovanje i pokazali dobru volju i podržali rad šest vakufskih odnosno narodnih kuhinja koje funkcionišu na području Sandžaka, tačnije u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Novoj Varoši, Brodarevu, Prijepolju i Priboju i time pomogli da te kuhinje koje su osnovane 2010. godine nastave sa radom. U tim kuhinjama se hrani nekoliko hiljada građana. One su dostupne svima, funkcionišu uglavnom u mešovitim etičkim sredinama. Možda su jedine kuhinje koje su do te mere zaštitile korisnike, njihovo dostojanstvo, gde čak ne postoji ni evidencija ličnih podataka svakog korisnika, već je pravilo tih kuhinja da svako ko nema topli obrok može doći ili se nahraniti u toj kuhinji, ili u trpezariji te kuhinje, ili poneti sa sobom topli obrok za sebe i sve članove svoje porodice, a da pri tom ne mora pokazati ni ličnu kartu, niti biti upisan na neki spisak.

Smatrali smo tada, osnivajući te kuhinje, još pre 10 godina, da imamo nekada momente kada neko ko inače nije bio siromašan dođe u kriznu situaciju, ali da mu često dostojanstvo ne dozvoljava da prosi ili da zatraži. Zato je jako važno kada nekome nudite pomoć i pomažete, da pored toga što ćete mu pomoći da se nahrani i da ne bude gladan, da mu jednako zaštitite i njegovo dostojanstvo.

Uglavnom se te kuhinje finansiraju od dobrovoljnih priloga raznih građana, ali poslednjih nekoliko godina imamo i ozbiljnu pomoć od ministarstva i ovom prilikom se zahvaljujem. To je jako važno, prvo zato što se radi o zaista ozbiljnoj pomoći, ali isto tako i što se radi o tome da imamo brigu sa pozicije republičkih vlasti da celi prostor teritorije ove zemlje, a pogotovo tamo gde imamo etičku šarenolikost, to poprima još jednu drugu dimenziju i predstavlja jedan vrlo lep primer.

Ovom prilikom želim da ukažem na još jedan problem o kome je bilo reči ovde od mojih kolega a tiče se zdravstvenog osiguranja i prava na dečiji dodatak učenika verskih škola.

Pošto sam imao priliku 2002. godine da, zajedno sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i drugih crkava i verskih zajednica, sa tadašnjim nadležnim ministrima pripremam zakon o crkvama i verskim zajednicama, zato sam malo dublje upućen nego možda neki drugi narodni poslanici, tada, usvajajući taj zakon, uspeli smo vratiti članovima, uposlenicima, učenicima, studentima verskih škola, fakulteta, pripadnicima crkava i verskih zajednica, prava koja su im kroz ono socijalističko-komunističko vreme bila oduzeta i radosno smo tada konstatovali da se više nikada neće desiti da neko bude diskriminisan i da mu bude neko pravo isključeno zato što pripada nekoj verskoj zajednici, nekoj verskoj školi.

Tako je to funkcionisalo. Dakle, polaznici verskih škola, odnosno verskih fakulteta, nisu imali taj problem do pre nekoliko godina. I onda se desi da je došao neki dopis iz nadležnog ministarstva, koji je bio prilično konfuzan, koji je upućen lokalnim samoupravama i kazano je da samo škole koje su zvanično registrovane kod Ministarstva prosvete da njihovi polaznici imaju sva učenička prava.

Prvo, taj akt je nezakonit, zato što postoji dva osnova legaliteta škola. Javne škole ili druge privatne škole se registruju kod Ministarstva prosvete. Međutim, verske škole, po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, se ne registruju kod Ministarstva prosvete, već njihov legalitet i legitimitet se obezbeđuje preko Zakona o crkvama i verskim zajednicama, preko njihovih crkava i verskih zajednica, a registruju se kod Ministarstva pravde odnosno Kancelarije za vere.

Ovde očito imamo problem u tumačenju. Čak sam prošle godine vodio razgovore i u Ministarstvu za rad i u Ministarstvu prosvete i u Ministarstvu pravde i čak smo postigli dogovor da se to reši, ali je ponovo zatajila administracija. Bilo je međusobnog dopisivanja, ali ovo nismo rešili. Ja mislim da je to lakše rešiti na nivou ministarstva, ali, ako ne bude, mi ćemo biti prinuđeni da ovde pred Skupštinom zatražimo autentično tumačenje, koje ne bi smelo biti sporno, jer Zakon o crkvama i verskim zajednicama je eksplicitno jasan. Dakle, on obezbeđuje legalitet tim školama.

Ono što nije dobro, da mi sada imamo stanje samovolje u lokalnim samoupravama, tako da prosto lokalna samouprava koja želi da dodeli pravo tim učenicima, oni to pravo imaju. I verovatno u većini opština, kod većine učenika i studenata verskih škola i fakulteta nemamo taj problem, zato što većina odgovornih u lokalnim samoupravama ne želi da im pravi taj problem. Ali, u pojedinim opštinama imamo samovolju ili nameru ili nerazumevanje, nije više ni važno. U svakom slučaju, ovo ukazuje da taj problem nije rešen. To znači da imamo prepušteno stanje predstavnicima ili činovnicima lokalnih samouprava da oni tumače kome će to pravo dati a kome neće dati.

Osetio sam potrebu da je ovo trenutak da to detaljnije pojasnim. Nije bilo oponiranja u razgovorima, i u vašem ministarstvu i u drugim, ali ovde samo hoću da ukažem da već meseci i godine prolaze, a ta deca se osećaju obespravljenim. Molim vas da ono što smo započeli sa vašim prethodnicima što pre okončamo i ne ostavimo niti jedno dete, niti jednog čoveka u ovoj zemlji, a pogotovo dete, deca moraju imati pozitivan status, čak biti u afirmativnoj akciji, odnosno pozitivnoj diskriminaciji ako treba, a ne u ovoj negativnoj.

Dakle, ova zemlja će disati svojim plućima kada svaki čovek bude imao osećaj da se oseća u domu, da se oseća u domovini. To je naša želja, naša intencija i jedan od ključnih ciljeva Stranke pravde i pomirenja. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč sledećem govorniku, gospodinu Markoviću, za reč se javila ministarka Darija Kisić Tepavčević. Izvolite.

Darija Kisić Tepavčević

| Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Gospodine Zukorliću, hvala vam na afirmativnim rečima o saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Trudimo se i želimo tako da budemo na raspolaganju svim građanima u našoj zemlji, pošto, kao što ste već istakli, sva pitanja praktično u nadležnosti Ministarstva koje ja trenutno predstavljam, su vrlo osetljiva.
Ovo što ste poslednje spomenuli za određene kriterijume za isključivanje prava kada je u pitanju dečiji dodatak, upoznata sam sa tim i detaljno sam se informisala u prethodnom periodu. Ono što prvo treba da naglasimo da nacionalna pripadnost nije, ne sme i nikada neće ni da bude osnov ni za uključivanje, niti isključivanje iz bilo kakvog prava kada je u pitanju oblast socijalne zaštite.
Međutim, ono što sam dobila kao podatak iz nadležnog ministarstva jeste da bi dete koje pohađa školsku ustanovu ostvarilo pravo na ustanovu treba prvo da redovno pohađa školu, a drugo da ta škola pripada sistemu školstva Republike Srbije, a verske škole u ovom momentu se ne nalaze u toj grupi.
Takođe sam dalje proveravala o čemu se radi i rečeno mi je da su akreditovane, ali nisu verifikovane. Baš i nisam u potpunosti upoznata šta sada ti termini apsolutno znače, ali u svakom slučaju tako nešto i takve stvari ne treba i ne smeju da se dešavaju i mi smo već inicirali određeni dijalog u tom smislu zato što nacionalna pripadnost nikada i nikome ne može, ne sme ni da bude, kao što sam već rekla, niti kriterijum, niti za uključivanje, niti za isključivanje iz bilo kakvih prava iz oblasti socijalnog sektora.
Takođe i u Registru socijalna karta jedna od posebnih podataka odnose se na nacionalnu pripadnost i to je bilo jedno od spornih pitanja kada je u pitanju zaštita poverljivosti podataka, ali potrebno je opet naglasiti da taj podatak ne utiče na dodeljivanje prava. On je pre svega značajan za vođenje socijalni politika, da u određenim analizama možemo raditi i različitu distribuciju socioekonomskog statusa prema nacionalnim pripadnostima, pa onda targetirati određene aktivnosti prema grupama gde je ta pomoć najpotrebnija.
Podatak o nacionalnoj pripadnosti povlačimo iz jedinstvene baze podataka koja opet podatak povlači iz Registara matičnih knjiga. Znači, ukoliko neko ne navede taj podatak onda se taj podatak neće naći ni u socijalnoj karti. To samo naglašavam da to jeste jedan od posebnih podataka koji takođe se povlači u sistem socijalna karta, ali apsolutno ne utiče na kriterijum prilikom dodeljivanja prava, nego samo će se koristiti u analizi radi pravilnog targetiranja socijalne politike.
Pre svega videli smo u nekom prethodnom periodu kada je u pitanju romska populacija, tu su skorovi socioekonomski parametri bili znatno niži, pa su se onda pomoć i određene aktivnosti upravo aktivirale prama ovoj grupi.