Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.