Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 137 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniče.

Postaviću nekoliko pitanja koje se tiču velikog broja ljudi i sa jugoistoka Srbije i u celoj Srbiji, a konkretno se tiču pitanja vezano za ostvarivanja prava na penziju za one ljude koji imaju 40 godina radnog staža, a nemaju 65 godina starosti.

Inače, ja sam bio tu kada smo glasali za Zakon o penzijskom osiguranju koji je donesen unazad, mislim da je to bilo 2018. godine ili 2016. godine, gde je u okviru tog zakona zbog stabilizacije budžeta zbog potrebnih stvari donesen taj zakon, gde je u okviru zakona starosna granica postavljena 65 godina starosti i za muškarce, a sada i za žene i da za one ljude koji ranije odu u penziju od 65 godina za te ljude ima sankcija 4% za jednu godinu ukoliko ode ranije. Znači, ako je imao 60 godina ima 40 ili 41 godinu radnog staža, imaće 20% manju penziju nego što bi imao.

Svestan sam da je situacija takva kakva jeste, da ima manji broj radnika koji sada uplaćuju penziju prema broju penzionera, mada ta skala raste u korist radnika, više ljudi se zapošljava zbog Kovida, ima i tu problema, ali bilo bi dobro, i ja to pitam nadležno ministarstvo to je Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zapošljavanje. Pošto je jedan od ministara u prethodnim sazivima rekao da će biti promenjeno i da će ljudi koji imaju 40 godina radnog staža godina a 60 godina penzije, da će do 65 godina penzije da ima ta sankcija, odnosno kazna po 4%. A kada napuniš 65 godine starosti onda ta kazna neće biti.

Interesuje me, a to interesuje i veliki broj naših građana, sugrađana da li su iz mog kraja ili nekog drugog kraja, to ih interesuje zato što ima dosta ljudi koji dugo rade, imaju 40 godina radnog staža ali nemaju godine starosti, pa bi voleli i želeli, a to je najavio jedan od prethodnih ministara koji je bio u tom ministarstvu da će to biti promenjeno i da će se samo do 65 godina naplaćivati te sankcije, kazne, odnosno da se smanji broj na 4% na godinu dana i da će to biti do 65 godina.

Pitam, da li je u planu da se u narednom periodu to promeni i da za sve one ljudi koji imaju 42 ili 43 godine radnog staža, a nemaju 65 godina starosti kada napune 65 godina starosti da se njima ne naplaćuje kazna zato što je otišao ranije u penziju nego da od 65 godina imaju puno pravo na punu penziju, jer oni to zaslužuju.

Ovaj zakon je bio potreban, ali kako se stabilizuje situacija u našoj zemlji finansijska situacija, ja bih voleo da to zbog tih naših ljudi da se to što pre uradi zato što to na neki način destimuliše veliki broj ljudi koji rade da ne uplaćuju zdravstveno i penziono osiguranje zato što nemaju, odnosno kada napune 65 godina, a imaju manje njima se tada naplaćuju ti kazneni poeni.

Još jedna stvar koju bih rekao, ja ću podržati i pitam Krizni štab, pošto je gospodin Palma isto govorio da se malo amortizuju ove mere kada budu svadbe, kada budu veselja, jer za sve nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, iz cele Srbiji ljudi jedva čekaju da se prave veselja za ćerku, za sina, za unuka, pa bi bilo dobro da se to amortizuje i da se da mogućnost da naši domaćini, da naši Srbi, da svi oni koji žive uz našoj zemlji da mogu da normalno da prave svadbu i da ta mogućnost bude kako dozvoljavaju ove naša situacija vezana za ovu bolest kovid.

I za kraj bih se još jednom zahvalio svim građanima Srbije i pozvao bih sve naše ljude na Kosovu da 14. februara izađu i glasaju za Srpsku listu, listu koju podržava i naš predsednik Vučić i naš predsednik Skupštine Dačić i veliki broj naših ljudi, skoro svi ljudi ovde podržavaju tu listu.

Ja pozivam sve ljude koji žive ili ovde u Srbiji ili dole na Kosovu da izađu 14. februara, to je Sveti Trifun, Zarezač, da izađu i da glasaju za Srpsku listu, jer samo tako možemo sačuvati našu zemlju, samo tako možemo dati podršku našoj braći i našim sestrama dole koji su na Kosovu.

Još jednom, dragi moji Srbi, dragi moji ljudi, izađite 14. februara i glasajte za Srpsku listu zato što je to jedini način da spasimo i da čuvamo našu zemlju Srbiju, jer Srbija je Kosovo i Kosovo je Srbija.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje postavljam ministru zdravlja, gospodinu Lončar.

U jeku pandemije koja je obuhvatila celu državu sandžačke opštine beleže katastrofalne posledice ove pošasti. Ministar je prilikom posete i u usmenom obraćanju odobrio zapošljavanje radnika u domu zdravlja ove opštine, međutim u praksi to do sada nije realizovano.

Opština Tutin, iako spada u red najnerazvijenih opština i najsiromašnijih opština izdvaja veliki procenat svog budžeta za finansiranje medicinskih radnika i rad primarne zaštite kako bi svojim građanima omogućila adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Takođe, i rad terenskih ambulanti koje, dakle, opslužuju i po nekoliko hiljada građana, takođe finansira opština Tutin iz svog budžeta.

Obzirom da već godinama unazad nije došlo do zapošljavanja u domu zdravlja ove opštine, pa čak ni do popunjavanja upražnjenih radnih mesta prilikom odlaska u penziju, na specijalizaciju domu zdravlja ove opštine i te kako fali kadar.

Omladina, mladi lekari, zdravstveni radnici odlaze usled nedostatka motivacije, odlaze u inostranstvo u potrazi za svojim poslovnim i egzistencijalnim rešenjem.

Zaista moram da spomenem i to, da dijaspora ove opštine ulaže izrazito velike napore kako bi građanima opštine Tutin obezbedila adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Njihova pomoć ogleda se u nizu aktivnosti, kao što je doniranje raznih aparata, skenera, rendgena, a takođe, izgradnja i opremanje dijagnostičkog centra.

Iako su pre par dana odobrena neka radna mesta, i to dva, za dva lekara i dva radna mesta za zdravstvene radnike sa srednjom stručnom spremom, to je apsolutno nedovoljno za funkcionalan i adekvatan rad ovog doma zdravlja.

Stoga, ja postavljam pitanje gospodinu ministru – da li će on ispuniti svoja obećanja koja su već u nekoliko navrata izrečena, kako u julu mesecu 2020. godine, takođe i 2019. godine, pri formalnoj poseti ovom domu zdravlja, te odobriti neophodna radna mesta za funkcionalan i adekvatan rad ove ustanove, te omogućiti građanima ove opštine jedan skroman i dostojanstven zdravstveni sistem? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje i predsednici Vlade i ministarki za zaštitu životne sredine, a pitanje se tiče zagađenja rečice Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli.

Pitanje je – šta planira Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uradi u sprečavanju daljeg zagađenja Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli?

Kako i na koji način može Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine da pomogne opštini Bačka Topola na čijoj teritoriji se nalazi ovaj problem?

Opština Bačka Topola, inače iz koje ja dolazim, već se godinama suočava sa problemima zagađivanja rečice Krivaje i vazduha u samom gradu. U opštini dosta razvojnih projekata je započeto i završeno u prethodnom periodu, dinamično se razvija industrijska zona, imamo prelepo jezero sa kupalištem, završili smo dom učenika, imamo vrhunsku fudbalsku akademiju, gradi se fudbalski stadion u centru grada. Takođe, isto se obnavlja zgrada više hotela u centru grada. Znači, dobre stvari se dešavaju.

Međutim, svi koji dođu u Bačku Topolu nažalost grad zapamte po neprijatnom mirisu, a da ne pričamo o građanima koji žive u susednom selu Bajša, jer kroz selo teče rečica Krivaja koja ima strašno neprijatan miris zahvaljujući zagađivanju iste.

Nažalost, ima više zagađivača, od Bačkotopolske gradske kanalizacije, preko raznih preduzeća, ali u ovom trenutku se gradi prečistač otpadnih voda sa kojim ćemo jedan deo problema sigurno rešiti još ove godine.

Među veće zagađivače spada i fabrika „Žibel“ koja prerađuje nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja. Da ne bude nedoumice, za našu opštinu ovo preduzeće je isto tako važno kao ostala preduzeća koja posluju na teritoriji naše opštine, važni su nam radnici i zaposleni u preduzeću koji vrše jako ozbiljan posao i osetljivu delatnost.

Svi dobro znamo da uginule životinje i klanični otpaci predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost kao mogući izvori infektivnog materijala i kao zagađivači životne sredine.

Širenje stočnih zaraza i ogromne materijalne štete koje one mogu da nanesu, kao i mogućnost da pojedine od tih zaraza pređu i na ljude, postao je problem i briga cele naše države.

Ako se pravilno sagledaju svi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano rešavanje neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih i sporednih proizvoda klanja i uginulih životinja u cilju sprečavanja širenja stočnih zaraznih bolesti, uspešne zaštite i saniranja životne sredine i racionalnog korišćenja ovih otpadaka.

Međutim, svima nama je isto tako važno da sva preduzeća posluju u skladu sa svim zakonima i podzakonskim aktima naše države, i ujedno, da građani Bačke Topole ne moraju trpeti neprijatan miris u vazduhu i neprijatan miris rečice Krivje, koji se oseti od Bačke Topole kroz Bajšu, i Malom Iđošu do Feketića.

Pitanja koje me je interesuju.

Kako i na koji način posluje preduzeće „Žibel“ u pogledu pridruživanja propisa zaštite životne sredine? Da li plaća državi neke kazne zbog ugrožavanja životne sredine, odnosno, ne ispunjavanja određenih uslova iz podzakonskih akata?

U prethodnom periodu koji nadležni državni organ i na koji način je sprovodio kontrolu nad osetljivim poslovanjem preduzeća?

Da li su uzimani uzorci i vršenja ispitivanja kvaliteta uzoraka iz rečice Krivaja? Koji nadležni državni organ i na koji način je identifikovao zagađivače rečice Krivaja i kontrolisao njihovo poslovanje?

Kako i na koji način može jedna lokalna samouprava da pomogne privatnom preduzeću u izgradnji svog sopstvenog prečistača?

Nadam se da ću odgovore dobiti što pre u ime svih građana opštine Bačke Topole i Malog Iđoša i nadam se da ćemo zajednički naći rešenje na sve spomenute probleme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milećević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Hvala.

Pošto je Đorđe pitao mene, da odmah objasnim da sve ovo što je novo u ovoj komunikaciji vezano za međustranački dijalog, mi o tome redovno razgovaramo. Svakog utorka imamo sednice Kolegijuma Narodne skupštine i o tome su svi detaljno obavešteni.

Naime, ja sam razgovarao pre nekoliko dana sa Mekalisterom kao potpisnikom tog pisma na osnovu koga je Maja Gojković pozitivno odgovorila u vreme njenog mandata predsednice Narodne skupštine, gde je započet taj međustranački dijalog i gde je predviđeno da ta druga faza međustranačkog dijaloga se odvija nakon parlamentarnih izbora uoči sledećih parlamentarnih izbora.

Naravno, mnoge su se okolnosti tu promenile, između ostalog i to da mnoge stranke koje su ranije učestvovale, odnosno započele učešće u tom dijalogu sada više nisu u parlamentu, neke zbog neučestvovanja, neke zbog toga što nisu prešle cenzus od 3%, tako da u suštini mi ćemo nastaviti sa tom našom dobrom voljom, da tako kažem, za vođenje međustranačkog dijaloga.

Dogovoreno je da taj dijalog započne u martu mesecu. Ja sam čak i predložio 1. mart kao neki mogući datum za tu neku prvu razmenu mišljenja koja bi bila između mene kao predsednika Narodne skupštine i predstavnika Evropskog parlamenta.

Ono što je sigurno, mi smo izrazili svoje viđenje, vezano za one koji su do sada učestvovali u tom dijalogu od strane Evropskog parlamenta i naš zahtev da tu mora da se pokaže visok nivo objektivnosti ukoliko neko zaista želi da potpomogne taj dijalog.

Mekalister je predložio da, imajući u vidu pandemiju i potrebu da se veliki deo tih aktivnosti obavlja na licu mesta, a ne samo na daljinu, da osim ovo dvoje predstavnika koji obavljaju određene funkcije koje su vezane za Srbiju, a to su Tanja Fajon i Bilčik, da se u dijalog vrate ova dvojica bivših parlamentaraca, koji su i započeli taj dijalog, Flekenštajn i Edvard Kukan.

Ostalo je da u narednih dvadesetak dana, do početka marta, se ti tehnički detalji rasprave, a to znači da mi još nismo usaglasili detalja vezano oko ovih nepoznanica o kojima smo pričali, na koji se format tu misli, koji su to učesnici. Kao što ste i sami rekli, postoji neko mišljenje, oni tu uvek po sebi imaju neko elitističko mišljenje da samo oni treba da učestvuju, jedan deo, nekoliko stranaka, da su one najbitnije i da niko drugi više nije bitan.

Naše mišljenje je da u tome treba svi da učestvuju. Naravno, postoji i drugi problem, a to je postoje stranke koje ne žele da se o tome raspravlja u prisustvu stranaca, što znači da ćemo i njihovo mišljenje morati da saslušamo, da li u okviru ovog dijaloga ili neke druge platforme, to ćemo da vidimo u narednom periodu, a i da se dogovori dinamika i teme tog dijaloga, jer dijalog nije fontana želja. Svakome želje padnu na pamet, a nemaju nikakve veze sa političkom realnošću.

Sve u svemu, za sada se ništa novo nije desilo na tom planu. Mi svakog utorka imamo Kolegijum i razmenjujemo mišljenje o svemu tome i, naravno, jedni druge informišemo.

Hvala vam.

Idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u utorak je jedan narodni poslanik govorio na svom jeziku. Inače, on je pripadnik nacionalne manjine i to niko ne spori. Njegovo je pravo, po Ustavu, da može da govori na svom jeziku, ali niko od nas nije razumeo šta je taj poslanik govorio.

On je napao sve vladare u Srbiji zbog jedne sudske odluke i moje pitanje se odnosi na Vladu. Želim da mi Vlada odgovori i ministar Vulin, zato što sud nije osudio Vulina što je koristio termin „Šiptari“.

Lično sam čuo Edi Ramu koji je nazvao Albance Šiptarima, pa poručujem da tuže Edi Ramu.

Kolega poslanik možda treba da pita kako je to 1.300 terorista pušteno iz srpskih zatvora za vreme kada je bio Koštunica premijer? Naravno, naređeno mu je, nije on to svojom voljom uradio. Na čelu te organizovane grupe i bande bila je Flora Brovina. Kao, oni su trgovali cigarama, nisu teroristi. Veliki broj tih koji su tada pušteni iz srpskih zatvora viđeni su u uniformi UČK.

Kad ćete jednom da prestanete, kao što Srbi to ne rade, da stalno napadaju Srbiju i građane Srbije i da u izbornoj kampanji to bude jedina tema? Srpskim partijama nikada nije bila tema izbori na jugu Srbije, kada su u pitanju opštine i gradovi gde žive Albanci, već smo pričali o programu, da korisnici programa budu sve nacije koje žive u Srbiji, a posebno na jugu Srbije.

Govorio je kako je etničko čišćenje, itd. Kakvo etničko čišćenje, pa etničko čišćenje su doživeli Srbi i genocid. Koliko danas Srba živi u Prištini a koliko je živelo pre? Koliko u Đakovici danas živi Srba a koliko su živeli pre rata? Koliko Albanaca danas na popisu ima na KiM a koliko je imalo ne za vreme rata nego pre rata? Mnogo više. Znači, Srbe su proterali a naselili Albance, koji nikada nisu živeli na KiM.

Jeste to pravo poslanika da govori, ali mi ne možemo da ćutimo, jer poslanik je u svom govoru govorio i o Angeli Merkel i o Makronu, prozvao je i njih, kako je nepravda u srpskim sudovima.

Tražim da mi Vlada odgovori i da obiđu Trnovac, najveće leglo droge i narko dilera. Trnovac nije zabranjen, da se uđe u Trnovac i da vidimo koliko njih u Trnovcu se bavi distribucijom droge. Siguran sam da to naša policija ima i da to ne toleriše više. Neka daju izveštaj što pre. Evo, ja tražim, u ime Poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije i mojih koalicionih partnera SPS i da mi ne zamere ostale partije, da se i u vaše ime pozovem, da policija odradi Trnovac i da da izveštaj Narodnoj skupštini ili Odboru za bezbednost šta su pronašli u Trnovcu.

Kada su u pitanju izbori na KiM gde su Albanci, Srpska lista ne napada Albance, već se samo brani kad ih Albanci napadnu. A tamo je takmičenje između albanskih lidera, predsednika partija, ko će više da napadne Srbe jer će mu to dati veći broj glasova. Šaljem poruku Albancima na KiM – nekada ste sarađivali sa Srbijom, hajte da se vratite da sarađujete ekonomski sa Srbijom, ne traži niko da vi zaboravite nešto što ste utripovali u vašim glavama i mi Srbi koji smo bili žrtva agresora NATO pakta da počnemo da sarađujemo. Kad bi se takva anketa pravila na KiM, garantujem da bi svi kosovski lideri izgubili.

Šta ćete vi to da uradite? Da dovedete strane investitore, kao što Srbija radi? Koliko ste vakcinisali građana? Šta da vam pomognemo?

Ja sam siguran da su Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ivica Dačić spremni da pomognemo i kosovskim Albancima kada su u pitanju i vakcine itd, ali njihovi lideri prave takvu retoriku i šalju militantne poruke, ratne, lažne, kako bi udaljili albanski narod od Srbije.

Srbija želi da sarađuje sa svima, kao što sarađuje sa svim nacijama koje žive u Republici Srbiji, ali isto tako tražimo da se poštuje Ustav.

Može svako da priča za ovom govornicom i štiti ga imunitet, ali ako laže, mi ne možemo da ćutimo. Taj gospodin je govorio neistinu.