Hvala vam što ste mi omogućili svojim govorom da se obratim i vama, poštovani narodni poslanici, ali i građanima Srbije oko jedne veoma važne teme o kojoj ne pričamo dovoljno. To je upravo policajac u zajednici.
Dakle, moj srednjoročni cilj, kao ministra unutrašnjih poslova i Ministarstva unutrašnjih poslova, jeste da ono što smo nekad zvali pozornik vratimo najpre u sve velike gradove, a onda da to uradimo i u svakoj lokalnoj samoupravi u našoj Srbiji. Za to nam je potreban prvo period od devet meseci da ljudi prođu odgovarajuće obuke i kurseve, da primimo značajno veći broj policajaca. Ali, evo, građanima Srbije da kažem da u narednih godinu dana, najviše godinu i po, hoću da u da svim velikim gradovima imamo, kao nekada, pozornike u svakom sektoru, u svakom kvartu, da imamo čoveka kome možemo da se obratimo i mi i naša deca i da i na taj način budemo daleko bezbedniji. Hvala.

Hvala, ministre.
Drago mi je da ste pomenuli srednjoročni plan. Vi znate da ja volim srednjoročne i dugoročne planove.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Nenad Krstić.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da danas raspravljamo o jednom bitnom sporazumu sa Severnom Makedonijom, jer ja sam neko ko dolazi sa juga Srbije i znam koliko znače ovakvi sporazumi, prvenstveno za stanovništvo koje živi na jugu Srbije i stanovništvo koje je sa druge strane granice, odnosno sa strane Severne Makedonije.

Hoću samo da naglasim da je u Kumanovskoj oblasti više od 30.000 Srba koji žive sa druge strane granice i da svaki sporazum koji se nađe na dnevnom redu u našem parlamentu Srbi sa velikim oduševljenjem prihvataju, jer i njima je vid garancije za opstanak i življenje u drugoj državi, a i dobrosusedski odnosi sa Severnom Makedonijom nam u tome i pomažu. Videli smo, prva količina vakcina koju je naš predsednik Aleksandar Vučić dao bratskom narodu u Severnoj Makedoniji znači jer će jedan deo tih vakcina sigurno stići do naših, da kažem, državljana, odnosno ljudi koji ostvaruju svoja prava i žive u Severnoj Makedoniji.

Ovakvi sporazumi su više nego neophodni za sprečavanje i ako je moguće iskorenjenje trgovine ljudima, jer najteži i najneljudskiji čin je i čin trgovina nečijim životom. Tako da, ovakvi sporazumi više su nego značajni, a sve u pozitivnom smeru ka dobrobiti za građane i Srbije i Severne Makedonije govori i „Mali Šengen“, kao i ondašnja donacija vakcine koja takođe život znači za sve građane Severne Makedonije.

Hoću samo da apostrofiram činjenicu da su pripadnici unutrašnjih poslova, odnosno granične policije, i u vreme migrantske krize, dobar deo naših policajaca išao je ka granici sa Grčkom, pomagali su Severnoj Makedoniji u sprečavanju istih i nelegalne bilo koje vrste trgovine, pa i ljudima, sve na dobrobit dva naroda, s obzirom da se migrantska kriza odvijala najviše na jugu Srbije, odnosno najveći deo je prošao kroz Preševo, Vranje i Pčinjski okrug. Zato, kažem, dolazim iz Pčinjskog okruga i znam koliko je bitna saradnja dve države sa obe strane, a i donošenje ovakvih zakona.

Hoću i da pohvalim policijsku upravu u Vranju, s obzirom na to da se desio jedan zločin za vikend, gde nije prošlo ni 48 sati, akcijom pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova rasvetljen je slučaj i stavljen taj slučaj ad akta. Nažalost, jedan mladi život je izgubljen, ali ponavljam da svi naši pripadnici unutrašnjih poslova rade svoj posao i stvarno zaslužuju jednu veliku pohvalu, s obzirom na to da su u roku od 48 sati pronašli i završili sa tim slučajem, da mladi životi, prvenstveno ženska deca budu zaštićena.

Osvrnuću se kratko i na sporazum sa Evropskom unijom. Mi težimo punopravnom članstvu Evropske unije, tako da svaki sporazum sa Evropskom unijom nama je za dobrobit, a i saradnje službi sa Evropskom unijom, odnosno kontrola granica i krijumčarenja bilo koje vrste ni nama ne odgovara ni Evropskoj uniji, a mi dobro znamo da imamo granicu sa tri države koje su punopravne članice Evropske unije, tako da i ovaj sporazum takođe kažem da je od značaja za našu državu.

Mislim da će u danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu ovo podržati.

Samo još jednom pohvala za brzo i efikasno reagovanje policijskih snaga u Vranju.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima koji je danas na dnevnom redu donosi se u cilju unapređenja, prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja i saradnje u krivičnim i drugim postupcima i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima, državljana, a u svrhu unapređenja borbe protiv trgovine. Ovo je iz razloga jer je trgovina ljudima jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.

Saradnja sa susednim zemljama, naročito na prostoru Balkana, jako je važna kako iz ekonomski, tako i iz političkih i iz bezbednosnih razloga, kako za građane Republike Srbije, tako i za građane susednih zemalja.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije jesu dobri bilateralni odnosi sa svojim susedima. Konkretno sa Republikom Severnom Makedonijom u proteklih godinu dana usvojili smo nekoliko sporazuma, a sve u cilju poboljšanja međususedskih odnosa koji su od interesa za građane obeju strana.

Pomenuću nekoliko sporazuma koji se odnose na unapređenje odnosa saradnje sa Republikom Severnom Makedonijom. Tokom 2019. godine otvoren je integrisan granični prelaz Preševo-Tabanovci, na kome službe rade zajednički, a sve u cilju bržeg i lakšeg protoka ljudi, robe i kapitala. Tokom prošle godine smo usvojili Sporazum koji se odnosi na saradnju u oblasti nauke i obrazovanja, a na poslednjem zasedanju Skupštine smo imali na dnevnom redu Sporazum koji se odnosi na saradnji u borbi protiv krijumčarenja migranata, i evo, danas imamo Sporazum koji se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima.

Da je naša država negovanju dobrih odnosa sa svojim susedima govori i činjenica da je pre desetak dana Srbija donirala vakcine Vladi Republike Severna Makedonija u cilju zaštite zdravlja i života naših južnih suseda. Upravo sa tim vakcinama je započela imunizacija u Makedoniji. Danas ide novi kontigent i nova količina vakcina, koje Srbija po drugi put donira svom južnom susedu.

Kako što rekoh, dobra saradnja je važna za sve građane jedne i druge države, a posebno je važna za pogranične zone, za pogranična mesta i građane koji žive i rade uz samu granicu i sa jedne i sa druge strane. Ovo govorim jer dolazim iz pogranične oblasti, iz opštine Bosilegrad, koja je smeštena u samom trouglu na tromeđi granice Srbije sa Bugarskom i Makedonijom. Imajući u vidu blizinu granice i činjenicu da smo u bliskoj prošlosti sa Makedonijom živeli u istoj državi, kada nije bilo granice, mnogo naših sugrađana se školovalo u Makedoniji, potom su se tamo zapošljavali, i kasnije emigrirali sa svojim porodicama. Postavljanjem granica došlo je do razdvajanja ljudi, porodica i familija. To je doprinelo da naša opština bude opasana sa državnom granicom sa dve strane, što je i donelo nove probleme lokalnom stanovništvu.

U cilju lakšeg prelaska granice na teritoriji naše opštine uz granicu sa Makedonijom otvoren je granični prelaz Goleš, koji služi za prelaz lokalnog stanovništva uz pomoć lične karte, i taj prelaz je od velikog značaja za meštane, jer ne moraju da prelaze silne kilometre kako bi prešli iz jedne države u drugu.

Htela bih da napomenem da je potrebno omogućiti bolje uslove za rad službenicima na tom graničnom prelazu, jer ljudi tamo rade u dosta otežanim uslovima. Tu pre svega mislim na adaptaciju samog objekta, u kome pripadnici granične policije rade. Još veći problem je u putnoj infrastrukturi i na tome takođe treba raditi.

Naime, taj granični prelaz od Bosilegrada udaljen oko 40 kilometara, 20 kilometara te deonice je pod asfaltom, a ostatak je put bez asfalta. Tim putem zaposleni pripadnici MUP i granične policije idu svaki dan, a mnogi putuju čak iz Vranja, Leskovca i drugih udaljenih gradova. U pravcu graničnog prelaza radi i rudnik Bosilmetal, te ovim putem svakodnevno putuju i zaposleni u rudniku do svog radnog mesta, kao i teretni kamioni sa rudom. Put prolazi kroz naseljena mesta, kroz sela Klamino i Bistar, te meštani muku muče sa prašinom, koja se diže prolaskom vozila.

Napominjem da je ova deonica državnog puta sa makedonske strane asfaltirana prošle godine celom dužinom počev od graničnog prelaza Goleš do opštine Kriva Palanka. Negde u dužini od oko 20 kilometara, koliko je i dužina neasfaltirane deonice puta sa naše strane.

Imajući u vidu potrebe graničnog prelaza, rudnika i zaposlenih u njemu, kao i meštana, smatram da je prioritet svih prioriteta asfaltiranje sa naše strane, što bi olakšalo i putovanje i život u tom kraju, jer ovakva putna infrastruktura zadaje probleme i zimi i leti. Da naglasim, da su ovo izuzetno lepi predeli, gde priroda nije štedela svoju lepotu, tako da je sada na nama da iskoristimo te potencijale, a to možemo izgradnjom infrastrukture kako bi se olakšao život ljudi koji tamo žive, i da se zadrži ono malo stanovništva u tom kraju.

Ovo iz razloga što je naš kraj na specifičnom geografskom položaju, jako siromašan i devastiran, i oštra granica je još jedan problem. Zato treba da granicu od problema, tj. pretnje, pretvorimo u prednost, tj. šansu, a to možemo samo izgradnjom infrastrukture i povezivanjem ljudi sa obe strane granice, zajedničkim projektima po uzoru na evropske zemlje kako bi sačuvali ovakve regione. Pri tome treba raditi na stvaranju uslova za zapošljavanje ljudi kako bi oni imali od čega da žive na tim prostorima. Stalno ponavljam, da granicu ne čuvaju vojska i policija, već meštani, tj. ljudi koji žive sa obe strane granice.

Sada ministre, zamolila bih vas da mi dozvolite da iskoristim vaše prisustvo i da iznesem još jedna problem koji muči, ne samo moje sugrađane, već i građane brdsko-planinskih područaja, naime, radi se o problemima koji vlasnici vojnih vozila imaju oko registracije. Zapravo, to su vojni kamioni i džipovi koji su od vojske kupljeni u voznom stanju, međutim, sada ljudi imaju problem, ne mogu da ih registruju. Ta su vozila jako bitna za predele kakav je naš, jer oni jedini mogu da saobraćaju na takvim terenima, jako su bitni za stanovništvo, jer su neophodni za dopremanje hrane ljudima koji tamo žive, za prevoz bolesnih i starih, a teretni kamioni služe za prevoz drva, kako za sopstvene potrebe, tako za dalju prodaju, jer je eksploatacija šume mnogima jedini izvor prihoda.

Zapravo, problem se javlja na tehničkim pregledima, kada ljudi ne mogu da izvrše tehničke preglede, pa su prinuđeni, neki voze vozila u unutrašnjost, gde plaćaju registraciju po dosta visokim cenama, drugi voze svoja vozila u Bugarskoj, gde ih posle pregleda registruju, plaćaju registraciju tamo, a onda ih voze kod nas, a treći koji nemaju nijednu od ove dve mogućnosti, rizikuju, voze takva vozila neregistrovana, vrlo često i tehnički neispravna.

Zato bih zamolila da se iznađe neka mogućnost makar se tim vozilima dodelile i specijalne tablice, da im se ograniči kretanje, jer takva vozila i ne izlaze na magistralne puteve i autoputeve, jedino saobraćaju u takvim predelima, jer bi na taj način ljudima dali mogućnost da voze svoja vozila to jest da sa vozilima podmiruju svoje potrebe, a sa druge strane da ih voze u skladu sa zakonom.

Na kraju samo da završim, da se vratim na temu, da ću u danu za glasanje podržati sporazume koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.
Samo da kažem da poslanička grupa još 130 minuta. Naravno, ne očekujem da govorite toliko, ali čisto da znate.

Mislim da mogu sve vreme da istrošim, moraćete da sačekate.

Poštovani gospodine Vulin, ministre drago mi je što vas vrlo često i u ovom sazivu gledam u ovom visokom domu, što govori o vašoj posvećenosti prema radu, vas i vašeg ministarstva.

Drago mi je što je ovaj sporazum između Vlade Republike Severne Makedonije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima na dnevnom redu iz više razloga.

U prvom redu, mi smo sa Makedoncima etnički bliski narod, a sa druge strane i skoru istu imamo prošlost. Nadalje, imamo istu srpsku pravoslavnu veru, premda Makedonci svojataju drugu, ali je još uvek ne priznata od strane srpskog patrijarha, skoro isti jezik i skoro isto pismo, skoro istu kulturu, ako ne onda blisku i zajedničku i skoro istu prošlost.

Zato je ovaj sporazum o borbi protiv trgovine ljudima izuzetno bitan i dobro je što se našao na dnevnom redu ovog visokog doma. Ta saradnja, kako smo videli, odvijaće se po mnogim pitanjima iz domena borbe protiv trgovine ljudima, a posebno po pitanju razmene informacija i podataka za identifikaciju žrtava trgovine ljudima, a isto tako i po pitanju razmene informacija u cilju priznavanja zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima i dobrovoljnog povratka u zemlju porekla tih ljudi. Isto je i po pitanju sprovođenja zajedničkih projekata u oblasti prevencije u borbi protiv trgovine ljudima i mislim da je to izuzetno dobro područje.

Nadalje, na razmeni podataka u krivičnim postupcima, a smatram da je izuzetno područje saradnje važno u organizovanju obuke, radionica i seminara i u razmenjivanju iskustava u borbi protiv trgovine ljudima.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, trgovina ljudima je izuzetno povezana sa korupcijom. Ja o tome neću govoriti, pošto sam to govorio na prošloj sednici Skupštine, postoji bela, crna, siva, itd, ali ću samo jedan podatak izneti kada je u pitanju trgovina ljudima, bela korupcija.

Kada je u pitanju bela korupcija, daću jedan primer, a to je korupcija radi ostvarivanja privilegovanog položaja po osnovu rođačke ili prijateljske veze. Dajem primer Bojana Pajkića, koji je bio predsednik Izvršnog veća Vojvodine, koji ovih dana napada SNS i koalicione partnere, a posebno predsednika Vučića. Pajtić je, dok je bio u Izvršnom veću Vojvodine, zapošljavao, ovo što govorim citiram od Ješića: „Pajtić je zapošljavao u Izvršno veće Vojvodine tetke, sestre, strine, svastike, šurnaje i kumove tako što je od 270 radnika u Izvršnom veću Vojvodine kada je došao, kada je otišao imao je 670 radnika“, 17. 09. gospodnje 2014. godine. Eto, to je njihov žuti Ješić rekao za Pajtića, a on drži lekcije ovih dana nama.

Kad smo već na tom sporazumu sa Severnom Makedonijom, dozvolite da kažem da Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, pošto ima dva pasoša, se sastao u Makedoniji sa kriminalcima i kradljivcima donjeg veša iz Majamija, gde se dogovarao o finansiranju opozicije i rušenju vlasti, a posebno Aleksandra Vučića, i dovođenju na vlast sebe i svoje opozicije. U tu svrhu dobili su finansijska sredstva negde oko 300 do 400 hiljada evra i finansirali proteste „Jedan od pet miliona“ sa ciljem zbacivanja vlasti ne izborima nego ulicom.

Kad sam već kod Dragana Đilasa, dozvolite da kažem da su i Dragan Đilas i Marinika Tepić, inače politički i električni zec Dragana Đilasa, pljunuli na žrtve Jasenovca ovih dana, kako ste videli. Oni su u duetu lajkovali objavu jednog tvita u kojem se navodi da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić „bolesnik i da treba da se leči“, samo zato, poštovani građani, što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ jer je, kako je naveo, „težak i važan za naš stradalni narod“. Ovog tviteraša posebno je razbesnelo to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se realizacija filma dešava na njegovu inicijativu. Da li možete da verujete da je to podržao Dragan Đilas i Marinika Tepić?!

Kad smo već kod Jasenovca, ja se izvinjavam, samo jedan podatak pošto jedno 30-40 godina izučavam to, imam četiri naučna rada na četiri međunarodne konferencije o Jasenovcu, odmah da kažem da nas malo iz Srbije ima, po jedan ili dvojica, da kažem sada jedan podatak koji se nije desio u istoriji čovečanstva ni jednom narodu, nego što je srpskom.

Obratite pažnju, poštovani građani Republike Srbije, ustaško opljačkano blago od zlatnog nakita stradalnih srpskih mučenika jasenovačkog logora smrti 1941-1945. godine, od ogrlica zlatnih, zlatnih zuba, zlatnih lančića i drugog zlatnog nakita pretvorili su ustaše u dijamante, ali je korišćeno od strane ustaša u emigraciji i zagrebačkog Kaptola za dolazak, verovali ili ne, Franje Tuđmana na vlast i naoružavanje otcepljenja Hrvatske 1991-1995. godine. To se nije desilo u istoriji čovečanstva.

Ferdinand Jukić, ovo su sve hrvatski izvori, bivši agent u doba zabrane isporuka oružja na crnom tržištu, svedočio je da je dijamante od jasenovačkih žrtava Tuđmanu doneo u kabinet hrvatski kardinal Franjo Kuharić 1990. godine. I gle čuda, Jukić kaže, citiram: „Početkom 90-ih godina, kada je ponestalo novca za odbranu Hrvatske, bio sam pozvan u ured predsednika Franje Tuđmana, koji mi je pokazujući rukom na dijamante, rekao – Kada si već, kako se priča, svemoćan u nabavi, pokušaj nešto i prodati“. Jukić kaže da su mu dijamanti bili u tri torbe, a on je uzeo nekoliko dijamanata i prodao. Ono što je bitno, to govore hrvatski izbori, to je kasnije bilo u vrednosti negde oko 80 miliona dolara. Dakle, sa zlatnim zubima srpskih i jasenovačkih žrtava, pretvorenih u dijamante kasnije, nakon 75 godina, Tuđman i Hrvati uzimaju oružje s kojim su klali Srbe i 1991. godine. Sve ovo što vam govorim, uvaženi narodni poslanici, su hrvatski izvori.

Dozvolite dalje da pređemo na Sporazum sa Meksikom. Hvala Meksiku što nije priznao tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Međutim, moram da kažem, ima onih u Srbiji koji ga priznaju. Gle čuda, jedno Meksiko i masa zemalja ne priznaju, ali priznaje zato Srbijanka Turajlić, koja je 2018. godine rekla: „Kosovo je izgubljena teritorija za Srbiju, borba za rešavanje Kosova i Metohije je igrokaz“. Ovo je za nju igrokaz. Znate li koja je ta žena? To je žena koja je rekla za spomenik Stefana Nemanje, citiram: „Monstrum spomenik Stefana Nemanje treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog trga u Beogradu“. Mediji pod kontrolom Đilasa tvrde da nije niko rekao da ga treba rušiti. Evo ovog citata, dan, vreme i čas da citiram. Nadalje, na N1, pod kontrolom Đilasa, ona je rekla da je ovaj monumentalni spomenik, citiram: „Nešto čega se svaki normalan čovek treba da stidi“.

I da ja ovo skratim, poštovani predsedniče Skupštine, zašto je ona i ne ona, videćete, ima ih još, protiv spomenika Stefana Nemanji? Po mom mišljenju, prvo, zato što je podignut srpskom svetitelju, drugo, zato što je Stefan Nemanja utemeljitelj srednjovekovne srpske države, zato što je spomenik delo ruskog umetnika, nadalje, zato što je inicijator podizanja spomenika Aleksandar Vučić i na koncu, zato što je spomenik Stefanu Nemanji dobro za srpsku kulturnu i patriotsko trajanje.

Uvaženi predsedniče Narodne Skupštine, gospodine ministre Vulinu, kada smo sada na ovom Sporazumu sa Meksikom, rekli smo da Meksiko ne priznaje lažnu državu Kosovo, ali ima akademika koji priznaju. Akademik predsednik SANU Kostić, akademik Simović, akademik Teodorović i, verovali ili ne, dopisni član SANU Ljubodrag Dimić, koji brani Kostića, a on je rekao, citiram, a kako vi uvaženi građani znate i vi poslanici, ja napamet ništa ne pričam.

Citiram, predsednik Akademije je rekao - Kosovo i Metohija de fakto i de jure nije srpsko. Dakle, ponavljam - Kosovo i Metohija de fakto i de jure nije srpsko, završen citat, što je notorna neistina.

Ja pitam uvažene akademike – da li je ono naše, de jure, po našem Ustavu srpsko? Da li je po Rezoluciji 1244 srpsko? Da li je po Povelji Ujedinjenih Nacija srpsko? Jel to pravni dokument? Da li je po završnom dokumentu iz Helsinkija 1975. godine, gde se implicitno kaže da pokrajine nemaju pravo na secesiju?

Zašto to govore uvaženi akademici? Nemaju oni to pravo kao akademici, zato što mi nismo otvorili ustavno pitanje Kosova i Metohije, u ovom visokom domu, ni u Srbiji. To narušava teritorijalni integritet, jer to nismo otvorili. Jel tačno da nismo? Tačno je. To građani svi znaju.

E, sada, dozvolite, poštovani građani, gospoda akademici moraju da znaju da je Kosovo i Metohija poprište naše srpske sudbine. Je li znaju ili ne znaju? Na Kosovu smo najviše se radovali, dame i gospodo, i najviše se nadali na Kosovu. Na Kosovu smo najviše domete dostizali, stradali najviše i vaskrsavali najviše. Na Kosovu nam se sve ostvarilo, i kraljevstvo, i carstva krunisana i manastiri, i Patrijaršija, i prva iskra pravoslavlja zaiskala i moćna loza Nemanjića, od kojih su 12 svetitelja postali znamen kao 12 Božijih apostola.

Na Kosovu, gospodo akademici, nam je zakon bio iznad. Na Kosovu nam je sve na okupu bilo. A, danas, u dve rečenice, Kosovo je tamom pokriveno, pogaženo, poharano. Na njemu nema ni žetve ni setve, ni roda, ni reda. Sve se unekrst, akademici, dalo i nečast pretvorilo.

Gospodo akademici, na Kosovu nam srpsko u korenu zatiru, zagrću naše temelje. Srba je gotovo malo. Protegla se tuga niz Bistricu. Na Kosovu nema ni rada, ni reda, ni pravde. Samo za Srbe na Kosovu prava nema, ni onog rimskog, ni Svetosavskog, ni Božijeg, ni ljudskog, ni časnog.

Mnogi su se na njemu crninom ponovili, sa ranama, otvoreni, sa suzama u očima, sa svećom što tuli, sa opelom što ne prestaje, sa maramom crnom koju ne skidamo, a imali smo i zakon i državu. Imali smo sve sa Kosovom.

Gospodo akademici, danas je Kosovo pod tuđom čizmom, pritisnuto mržnjom. Metohija u garežu, samo nam gora i voda nad njom nisu ubijene. Carski Prizren nam je u crnilu, Ljeviška u plamenu. Iz Ljeviške sveti Simeon dušmanski oganj tuli, brani dveri svete, da ih dušmani ne prevare. Bogoslovija je opustela, a gospodo akademici, evo je ponovo oživela. Ponovo su đaci dole i pesme pevaju. A, gde smo mi, gospodo akademici? Jesmo li brigom zamrli? Zašto se, gospodo akademici, od sebe otuđujete? Je li vas nemoć, gospodo akademici, nadgornjavala? Nestaje li to, gospodo, Kosova iz vas? Gubite li to, gospodo akademici, osećanje ljudske mere, osećanje pravde? Pristajete li to samo na tuđa merila da smo krivi kada sebe i samo svoje branimo?

Smeta li vam, gospodo akademici, srpsko trajanje na Kosovu kad tako govorite? Ko to ne zna, gospodo akademici, da nismo Kosovo ni od koga otimali, nego samo jedino i uvek samo branili? Branićemo ga i sada, ako bude potrebno, sa vama, gospodo akademici, ili bez vas. Naša je to zemlja, gospodo akademici, od iskona i briga naša najveća danas.

Zato se, gospodo akademici, manimo naših nesloga po pitanju Kosova. Jačajmo naše jedinstvo iznutra. Naučimo da kruna Lazareva na Kosovu nije izgubljena da bi se oko nje otimali. Ona je na Kosovu sa glavom ostala da bi se okupljali.

Saberimo se, gospodo akademici, da nas kletva mimoiđe.

Na kraju, gospodine potpredsedniče, gospodine dr Orliću, nikada na našem časnom putu, nikada nije bilo lako. Pa, po tome smo, gospodo, zapamćeni. Zato se okrenimo sebi. Zaputimo se putem svojim, koji je trasirao Aleksandar Vučić i SNS sada. Zašto, gospodo? Jer tuđim putem se ne stiže nikada kući. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Svetlana Milijić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici i građani Srbije, danas je pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Kako je trgovina ljudima protivpravni akt i predstavlja krivično delo, a znamo da je predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, pred sve nas i pred Vladu Srbije postavio jedan od prioriteta, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Svakako ćemo u danu za glasanje izglasati ovaj predlog zakona, ali pre toga treba da pričamo o onome što se dešava kako u našoj zemlji, tako i u zemljama u okruženju i svuda u svetu, što se tiče trgovine ljudima.

Obzirom da je trgovina ljudima protivpravni akt kojim se narušavaju zakonodavnom propisani, odnosno predviđeni poretci jedne zemlje, zatim, međunarodni propisi, ugrožavaju se i vitalne funkcije kako žrtve, tako i samog društva.

Trgovina ljudima jeste eksploatacija, a eksploatacija žrtve podrazumeva prinudni rad, seksualnu eksploataciju najčešće. Takođe, podrazumeva i prinudno izvršavanje krivičnih dela u ime i za račun drugih lica, a takođe podrazumeva i ono što smo malo spominjali, a treba da spominjemo, servitut odnosno uklanjanje organa.

Sve vrste eksploatacije dovode do viktimizacije društva, do kršenja ljudskih prava, predstavljaju ozbiljno krivično delo koje je finansijski motivisano.

Trgovina ljudima, a posebno trgovina ženama i decom, jeste problem svetskih razmera. On ne pogađa samo zemlje u tranziciji, mada češće, pogađa i mnogo razvijenija društva. Međunarodni sistem borbe protiv trgovine ljudima počiva na Univerzalnoj deklaraciji UN o kršenju ljudskih prava iz 1948. godine, koja predstavlja preteču svih ostalih konvencija, protokola, odnosno deklaracija koje se odnose na borbu protiv trgovine ljudima.

Standardi zaštite borbe protiv trgovine ljudima definisani su bliže Konvencijom protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja je održana u Njujorku 2000. godine i proističe iz rezolucija Ujedinjenih nacija. Na nju se nadovezuje Protokol koga zovemo Palermo protokol i zasniva se na tri deparadigmi, odnosno na prevention, protection, processuation – prevenciji, zaštiti, gonjenju, odnosno procesuiranju organizovanih grupa koje se bave trgovinom ljudima.

Nosioci organizovane trgovine ljudima jesu ozbiljne kriminalne grupe. Rekla sam malopre da i u Srbiji postoje takve. Sećamo se primera iz Smedereva kada je organizovana kriminalna grupa, od trojica muškaraca i jedne žene, otela, mučila i prodala za 200 evra sedamnaestogodišnju devojčicu. Nakon toga imamo i primere iz Žabljaka da je isto tako organizovana kriminalna grupa otela muškarce, prosledila ih, odnosno deportovala u Belgiju koji su za njih morali da izvršavaju krivična dela i gde je ta organizovana kriminalna grupa dnevno zarađivala, odnosno prihodovala od tih žrtava trgovine ljudima preko 2.000 evra dnevno.

U cilju unapređenja prevencije, identifikacije, zaštite žrtava trgovine ljudima, upućivanje i saradnje u krivičnim postupcima, odnosno u krivičnom gonjenju, danas pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti trgovine ljudima.

Ovaj sporazum odnosi se na svaku vrstu trgovine ljudima i odnosi se na to da obe zemlje potpisnice ovog sporazuma koje su se obavezale ratifikovanjem Konvencije na uzajamnu saradnju u borbi protiv trgovine ljudima, sarađuju uzajamno na identifikaciji žrtava, pomaganju tim žrtvama da se vrate u zemlju porekla i na svim ostalim protokolima, odnosno procesima u krivičnom gonjenju počinilaca.

Ono što jeste jako važno, a trebamo da naglasimo, da Srbija, kao i ostale Republike bivše Jugoslavije predstavljaju tranzit zemalja trgovine ljudima, odnosno žrtvama trgovine ljudima kroz našu zemlju, a putevi trgovine ljudima jesu međusobno isprepleteni. Prema podacima Europola najčešće žrtve trgovine ljudima dolaze iz Albanije, Bugarske, Moldavije i Rumunije, a tranzitom preko Republike Srbije i ostalih zemalja, kao što su Makedonija, BiH, dok su, da kažem, njihova odredišta Holandija, Belgija, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Španija.

Putevi trgovine ljudima kroz Srbiju kreću od juga prema severu, odnosno prema zapadu. Ovde moramo da spomenemo jedan slučaj koji se desio pre dve godine u Nišu na aerodromu Konstantin Veliki, kada je uz pomoć zaposlenih ljudi na aerodromu, uz pomoć policije identifikovana organizovana kriminalna grupa koja je pokušala da četrnaestogodišnju devojčicu otme i da je prebaci u inostranstvo, naravno, mimo njene volje. Oni su poreklom sa Kosova, a žive u Republici Makedoniji i zato je veoma važan ovaj sporazum između naše dve zemlje.

Ovaj sporazum ima za cilj da obezbedi sveobuhvatan i kontinuiran odgovor društva na trgovinu ljudima u skladu sa novim izazovima, u skladu sa novim rizicima i pretnjama i do ostvarenja ovog cilja može se doći, odnosno dolazi se i nastavkom saradnje između naše dve zemlje. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.