Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču konkretno velikog broja ljudi. Konkretno pitanje bi bilo nadležnom Ministarstvo za boračka pitanja, za ljudi koji su bili učesnici rata, za sve one koji su branili ovu našu zemlju. Inače, zadnjih dvadesetak dana, možda i mesec dana u novinama je bio istaknut problem jednog našeg borca učesnika rata koji je bio u vojsci i odmah krenuo da brani našu zemlju. Inače je 1978. godište, iz Svrljiga je, jedno selo pored Svrljiga, selo Crnoljevica. Zove se Dragan Nikolić.

O njemu ću morati da kažem nekoliko stvari. To kažem i zbog njega i zbog još mnogo takvih ljudi koji su bili učesnici rata koji su branili našu zemlju, koji su u borbama i ranjavani, imali su povredi, a sada kako vreme ide, posle dvadeset i nekoliko godina posle rata, ti ljudi i ako imaju određeni stepen invaliditeta, već stare, imaju potrebe da se na njih stavi veća pažnja.

Inače Dragan Nikolić je bio od prvog dana u borbi sa šiptarima na Kosovu, na Košarama. Tu je od prvog dana bio, tu je i ranjen, posle toga bio je u bolnici u Đakovici, pa u bolnici u Nišu gde je lečen. Posle završetka rata on je imao problema tzv. posle ratnih problema, psihički problema, gde je bio u veoma teško situaciji. U međuvremenu 1999. godine se oženio, dobio ćerku, nešto je malo radio, ali kako je prolazilo vreme imao je unazad godinu godinu i po dana imao je i dva moždana udara i sada je u takvoj situaciji da u međuvremenu nema invaliditet, ni jedan stepen invaliditeta nema zato što to nije ni tražio. Sada kada se desilo ono najgore, kada više ne može da se kreće, ne može da funkcioniše, pomažu mu i njegova ćerkica i njegov brat.

Tu su se posle apela i poziva uključila lokalna samouprava, uključilo se i Ministarstvo rada, uključila se i Vojska Srbije. Mislim da je on sada u Gamzigradskoj banji, tamo se leči. Tu je tri meseca, ali zbog toga što nema ni zdravstveno osiguranje, nikakvo osiguranje nema, on ima velikih problema i njemu je potrebna pomoć.

Kao prvo, moje pitanje – da li će imati mogućnost da nadležno ministarstvo obezbedi uslove za takve ljude koji su bili učesnici rata, koji su branili zemlju, koji imaju određene povrede, a nemaju pravo da se leče? Nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu. Kako možemo takvim ljudima pomoći? Konkretno jedan od njih je Dragan Nikolić, a ima ih još takvih ljudi u Srbiji koji imaju problema. Do sada nisu imali potrebe da traže pomoć, ali kako godine idu oni stare i njima je neophodno potrebna pomoć.

Mi moramo sistemski naći rešenje za te naše borce, za te naše ljude, jer ćemo na taj način dati pažnju, dati poverenje, jer naš čovek je uvek bio za to da se brani zemlja, ali zato mi kao ljudi, kao država moramo iznaći mogućnosti da im stavimo veću pažnju i finansijsku i bilo koju, da na taj način oni mogu da prevaziđu ono što nisu mogli sami.

Mi kao država smo dužni da to uradimo i pozivam nadležno ministarstvo da rešimo problem Dragana Nikolića koji je sada u veoma teškoj situaciji, na lečenju je u banji. Ali, sve to što se radi, radi se što se kaže, bez nekih papira. Sada se završavaju papiri za njega, rešava se njegov status da dobije određeni stepen invaliditeta i zajedno preko Vojske, preko nadležnog Ministarstva za boračka pitanja, njemu se mora obezbedi da se leči i da može da živi, da dočeka da udaje ćerku, da dobije unučiće, jer to je cilj svima nama i svih nas.

Još jednom ja očekujem da ćemo rešiti problem Dragana Nikolića i svih onih naših boraca koji su bili učesnici rata, da li na Košarama, da li na nekom drugom mestu, a nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu, jer neko nije bio ranjen i zbog toga i nije prepoznat. Jedno pitanje, to je ono što sam hteo da kažem.