Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici republičke Skupštine, ja ću nastojati u što kraćem izlaganju da iznesem siže ovog izveštaja koji ste dobili i koji je dosta obiman.
Kao što znate, shodno odredbama Zakona o energetici Republike Srbije, predsednik i članovi Saveta Agencije za energetiku za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i jednom godišnje su dužni da podnose godišnji izveštaj.
Savet za energetiku Republike Srbije u ovom sazivu izabran je 22. marta, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, nakon sprovedenog konkursa, u skladu sa Zakonom o energetici.
Ovaj izveštaj, kao što ste primetili, pored onog dela koji se odnosi na izveštavanje o poslovanju same Agencije, jedan obimniji deo, čini izveštaj o energetskom sektoru Republike Srbije, koji obuhvata prikaz stanja i aktivnosti u domenu tržišta električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, sigurno snabdevanje električnom energijom, prirodnim gasom, aktivnosti u okviru delatnosti od opšteg interesa. On je u potpunosti urađen sa preporukama Saveta Evropskih energetskih regulatora.
Ukratko ću vas upoznati sa tim našim izveštajem koji je jako bitan za našu državu o energetskom sektoru Srbije. To je najsveobuhvatniji izveštaj u energetskom sektoru i često ga u stručnim krugovima kada se rade radovi kao izvor navode uvek ovaj naš izveštaj.
Sigurno snabdevanje električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila je zadovoljavajuća. Ukupna potrošnja električne energije bila je na približnom nivou kao i 2018. godine, smanjena je potrošnja u domaćinstvima za 0,6 i kod kupaca na visokom nivou za 5,3%, a povećana je potrošnja u industriji, kod kupaca na srednjem nivou, za 3,4%, što je dobar pokazatelj da se naša država industrijalizuje. Pokazatelj što je smanjena potrošnja kod domaćinstva je verovatno to što domaćinstva sada više vode računa o energetskoj efikasnosti, sve više ljudi ugrađuje led rasvetu i kupuju uređaje koji su energetski efikasniji.
Ukupna proizvodnja električne energije u 2019. godini bila je manja za 0,3 u odnosu na 2018. godinu, pri čemu je proizvodnja iz termoelektrana bila veća za 1% a u hidroelektranama proizvodnja je bila manja za čak 10,4% zbog nepovoljnih hidroloških uticaja.
Potrošnja prirodnog gasa u 2019. godini je smanjena za 8% u odnosu na 2018. Potrošnja prirodnog gasa je porasla u domaćinstvima, ali je smanjena u industriji za potrebe toplana. Rast potrošnje domaćinstava je dobar pokazatelj, znači da je prirodni gas sad konkurentniji energent.
Od ukupnog obima prodaje na slobodnom tržištu, 2019. godine, električne energije prodato je 49,2%, a u 2018. godini je to bilo 47,1% i 84,1% prirodnog gasa prodato je na slobodno tržište. Sve ostalo, kod električne energije i kod gasa, kao što znate, prodaje se po garantovanim cenama na koje saglasnost daje Agencija za energetiku.
Strategijom razvoja energetike za period 2025. prognoziran je rast potrošnje električne energije manji od 1% godišnje, u tom periodu bi ova potrošnja trebala da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana. Treći blok u Termoelektrani „Kostolac“ je najznačajniji projekat koji je započet sa realizacijom kao izgradnja TE-TO Pančevo.
U skladu sa ciljem da u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji učešće proizvodnje iz obnovljivih izvora učestvuje sa 27%, Srbija je nastavila sa tim.
Na prenosu mreže tokom 2019. godine, priključene su vetroelektrane ukupno instalisane snage 134 megavata, tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga bila, što se tiče vetra, 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu na kraju 2019. godine, bilo ukupno priključeno 311 malih elektrana ukupne instalisane snage 201 megavat.
Savet Agencije za energetiku Republike Srbije, za nas, na osnovu Zakona o energetici, doneo je 5. marta 2019. godine, Rešenje o izuzeću novog interkonektora za prirodni gas, kojim se odobrava privrednom društvu GASTRANS Novi Sad, izuzeće od obaveza primene pravila pristupa treće strane od vlasničkog razdvajanja i od regulisanih cena za korišćenje gasovoda kojim će se transportovati prirodni gas kroz Republiku Srbiju i biti povezan sa bugarskim i mađarskim nacionalnim transportnim sistemima. Ova gasna interkonekcija je najvažniji uslov za obezbeđenje dugoročnog sigurnijeg snabdevanja prirodnog gasa i razvojem tržišta izbegavanje rizika sa kojima se Srbija suočavala.
Ja sam i juče na sednici Odbora rekao, ovaj gasovod je, kao što znate, pred samu novu godinu pušten i to je najznačajniji energetski objekat u našoj državi urađen u poslednjih 30 godina i obezbeđuje nam bezbednost snabdevanja gasom u dugom narednom periodu.
Nizak stepen gasifikacije domaćinstva, oko 10% ukupnog broja, znači da postoji potencijal za veći rast u ovom sektoru, što podrazumeva razvoj gasne infrastrukture. Za dalji razvoj gasnog tržišta od velike je važnosti da se ubrza i nabavka i ugradnja odgovarajuće merne opreme.
Cena prirodnog gasa za javno snabdevanje za sve javne snabdevače, kao i cena pristupa sistemu za transport i distribuciju gasa tokom 2019. godine nisu se menjale. Za održivi razvoj energetskih sistema je veoma važna adekvatna dugoročna politika regulisanih cena, predvidljiva za kupce i investitore.
Međutim, neizostavan preduslov za primene regulisanja cene električne energije za domaćinstva je povećanje broja zaštićenih socijalno ugroženih kupaca, jer je u 2019. godini broj zaštićenih kupaca bio je višestruko manji od broja koliko nadležne službe procenjuju da bi trebalo da budu zaštićene.
Savet Agencije za energetiku Republike Srbije prilikom davanja saglasnosti za regulisanje cene insistira na racionalizaciji u poslovanju energetskog subjekta i priznavanju samoopravdanih troškova.
Jedan od najvećih troškova kod električne energije su gubici u distributivnoj mreži koje Agencija redovno priznaje u manjem iznosu od ostvarenih. Primera radi, gubici u 2018. godini su bili ipak nešto veći 0,45%, a u 2019. godini 11,75%, što je i dalje na visokom nivou i trebalo bi da se smanji do - tehnički opravdano.
Dakle, JP EMS a.d. u 2019. godini nastavlja aktivno učešće u razvoju sistema, jačanju prekograničnih kapaciteta i učešća u koordinisanim akcijama prekograničnih kapaciteta na organizovanom tržištu SEPEKS berze električne energije tokom 2019. godine je povećan obim trgovanja i mi smo jedna država od svih ovih u jugoistočnoj Evropi koja ima likvidnu berzu tržišta dan unapred.
U 2019. godini pokazatelj za neplanirane prekide isporuke električne energije u distributivnom sistemu su nešto lošiji u poređenju sa 2018. godinom, dok su prenosni sistemi, nastavljen je trend poboljšanja i možemo reći da u prenosnom sistemu mi smo sigurno na nekom evropskom zavidnom nivou, što se tiče gubitaka u prenosnom sistemu.
Prikupljanje podataka o kvalitetu isporuke prirodnog gasa se sprovodilo u 2019. godini. Nisu svi dostavili, ali bilo je prvi put neplanirani prekid transportnih sistema, dok na distributivnim sistemima prekidi su bili na nivou kao i ovi 2018. godine.
U 2019. godini primljeno je u Agenciju 66 podnesaka koji se uglavnom odnosili na rad i postupanje energetskog subjekta i zaštite domena njihovog poslovanja. Agencija je sve primljene pritužbe je obradila i dostavila odgovore njihovim podnosioca.
Postepeno se povećava aktivnost Agencije na tržištu u vezi sa postupanjem energetskog subjekta prema kupcima i korisnicima sistema.
Posebno ističemo i ono što smo ponosni, da smo u potpunosti tokom ove protekle dve godine doveli da je inače donošenje rešenja o izdavanja licenci svedeno u zakonski rok i u Agenciji niko ko podnese zahtev za licencu ne čeka duže od 30 dana, da Savet donese odluku ili 40 dana, ukoliko ima dopunu predmeta.
Ukratko ću, samo zbog ljudi, pošto ima sigurno poslanika koji ranije nisu bili, ukratko ću vam samo reći šta je osnova delokruga rada Agencije. Agencija je osnovana Zakonom o energetici iz 2004. godine, kojim je naše zakonodavstvo u oblasti energetiku usklađeno sa tadašnjim propisima Evropske unije.
Agencija je registrovana u Trgovinskom sudu u Beogradu 16. juna 2005. godine i počela je sa radom od 1. avgusta iste godine. Najvažnije nadležnosti Agencije su sertifikacija i licenciranje, regulisanje cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi i zaštita kupaca i međunarodna saradnja.
Agencijom upravlja Savet Agencije, kao što sam rekao, predsednik i članovi Saveta koje bira Skupština. Savet zastupa predsednik i predstavlja Agenciju, rukovodi radom Saveta, odlučuje o pitanjima iz delokruga rada Agencije, organizuje rad i rukovodi radom Agencije, donosi odluke u žalbenom postupku samostalno.
Rad Agencije se odvija kroz četiri sektora: sektor za ekonomsko-tehničke poslove, sektor za energetsko tehničke poslove, ekonomsko finansijske poslove, pravne poslove i organizacione i opšte poslove.
Agencija je samostalan pravni subjekat i nezavisna je od organa izvršne vlasti u obavljanju svojih poslova, kao i drugih državnih organa i organizacija, pravnih i fizičkih lica koje se bave energetskim delom. Agencija ima sopstvene izvore finansiranja utvrđene zakonom, nezavisne od državnog budžeta.
Aktivnosti Agencije tokom 2019. godine. Mislim da ste svi pročitali, ja ću samo reći najkraće. Agencija je održala 48 sednica, Savet Agencije je održao 48 sednica na kojima su izdavane licence, donošena razna rešenja. Kao što ste čuli, donesen je akt o izuzeću, sertifikacije, sve što je iz delokruga rada.
Agencija je tokom 2019. godine primila 89 zahteva za izdavanje licence. Savet Agencije je doneo rešenje o izdavanju 80 novih, tako da je krajem 2019. godine ukupno bilo 960 važećih cena. U oblasti regulacije cena, Savet Agencije je izmenio metodologije u skladu sa zakonom i dao je saglasnosti na odluke o cenama za električnu energiju, saglasnost na odluku o ceni nestandardnih usluga, distribucija za prirodni gas, saglasnost na odluku o nestandardnih uslova d.o.o. Gas Bečej, saglasnost na odluku o ceni nestandardnih uslova gasno preduzeće iz Kovina. U novembru 2019. godine Agencija je usvojila izveštaj o potrebi regulacija cena rezervne snage za sistemske usluge sekundarne i tercijalne regulacije. Savet Agencije je u oktobru dao saglasnost na odluke o ceni za pristup sistemu električne energije, pristup distributivnom sistemu i na cenu garantovanog snabdevanja.
Agencija, kao što sam već rekao, vrši nadzor nad tržištem električne energije. Pored toga, usvaja planove razvoja i planove investicija naših prenosnih transportnih i distributivnih mreža. Tokom 2019. godine je dao saglasnost na akta plan razvoja prenosnog sistema EMS-a od 2018. do 2027. godine, pravila rada u distributivnom sistemu električne energije EPS distribucija, plan razvoja prenosnog sistema za period 2019. do 2028. godine i plan investicija i prenosni sistem za period od 2019. do 2021. godine. Plan razvoja transportnog sistema "Jugorosgas" transport d.o.o. Niš, plan preuzimanja mernih uređaja za distribuciju.
Agencija je u martu 2019. godine dao saglasnost na akte koje je donelo Društvo "Gastrans" na osnovu konačnog izveštaja o izuzeću za potrebe sprovođenja raspodele dugoročnih kapaciteta.
Agencija je sve pritužbe koje dolaze Agenciji, pošto je Agencija drugi stepen za postupak žalbi na priključenje na mreže, uglavnom sve pritužbe su bile na priključenje na distributivni sistem električne energije. Bilo ih je 239.
Međunarodne aktivnosti. Agencija učestvuje u Atinskom procesu, učestvuje aktivno na sednicama ECRB-a. To je ovo udruženje regulatora na nivou Energetske zajednice, koja je jako bitna, jer daje neke strateške i zajedničke aktivnosti, daje mišljenje o preliminarnim odlukama o sertifikaciji, saradnja sa drugim regulatorima. Agencija učestvuje u Berlinskom procesu, kao što znate, inicijativa Zapadni Balkan 6. Agencija učestvuje u asocijacijama regulatora. To je član Saveta evropskih energetskih regulatora CER. Agencija je punopravni član ERE, što je isto strukovno udruženje regulatora. Agencija je jedna od osnivača novog udruženja regulatora "Balkanski
forum", koji smo osnovali zajedno sa Bugarskom, Grčkom, Makedonijom, Crnom Gorom, kasnije proširili za Republiku Srpsku i Albaniju.
Agencija učestvuje u okviru Poglavlja 15 u stručnim grupama oko pregovora za pridruživanje EU. U finansijskom smislu, finansijsko poslovanje Agencije za 2019. godinu se odvijalo u skladu sa odobrenim finansijskim planom u 2019. godini od strane Narodne skupštine, kao i rebalansom finansijskog plana za 2019. godinu, odobren od strane Narodne skupštine, "Službeni glasnik 13/20".
Planom su utvrđeni ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući nepredviđene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politika zarada i zaposlenosti. Agencija u skladu sa obavezama iz Zakona o Agenciji, u oktobru 2018. godine Narodnoj skupštini je dostavila na saglasnost Finansijski plan za 2019. godinu, koji je usvojen i odobren u decembru 2018. godine.
U ovom izveštaju je prikazano planirano ostvarenje korišćenih sredstava po namenama iz prihoda dobijenih u skladu sa zakonom i finansijskim planom iz naknada i troškova izdavanja licenci, dela tarifa za pristup i korišćenje sistema, tzv. regulatorne naknade, donacija i refundacija finansijskih i ostalih prihoda.
Kao što vidite u ovoj prvoj tabeli gde su ukupni prihodi Agencije, prihod od licenci je bio dosta manji od onoga koliko smo planirali, a verovatno zato što jednostavno nema više novih subjekata koji podnose zahtev za izdavanje licence, a licenca se izdaje na 10 godina što je dosta dug period, tako da nema onog na 10 godina, ali tek ponovo podnose neki zahtev za održavanje za dalje imanje licence, a neki koji su ranije imali licencu posle 10 godina nisu tražili produženje, tako da je taj prihod osetno manji.
Mi smo planirali nekih 24 miliona, a ostvareno je skoro 16 miliona. Prihod regulatorne naknade je bio nešto veći 168 miliona od planiranih 164. Prihodi od donacija i refundacija, mi nemamo neke posebne donacije. Ove donacije i refundacije uglavnom su sredstva koji nama, kada učestvujemo u raznim evropskim forumima i komisijama, Energetska zajednica refundira, po našem učesniku 800 evra, i to mi knjižimo kao prihod od donacija i refundacija. Bilo je nešto manje putovanja već 2019. godine, tako da je ostvareno samo sa milion 880, a planirano je tri miliona.
Tako da finansijski i ostali prihodi su bili na nivou koji smo očekivali, neplaćena potraživanja, to je za ono ko nam je ostao dužan od ovih koje regulišemo u prethodnoj godini. Mi kada završimo godinu moramo da zatvorimo to i prenesemo u narednu godinu. Taj prihod je ostvaren kako smo očekivali. Tako da nam je ostvareni prihod bio manji, kao što vidite, ukupan prihod je bio planiran na 291 milion, a ostvaren je sa 221.
Agencija je u ovoj tabeli o ukupnim troškovima, kao što vidite, od planiranih poslovnih rashoda 208 miliona, ostvareni su sa 195 miliona i uglavnom svi, detaljno, troškovi su u onome kako je planirano po planu koji nam je odobrila Narodna skupština. Znači, ostvareni rashodi su ostvareni sa 13 miliona manje, tako da nam je ostao ukupan finansijski rezultat, višak prihoda na rashodima, četiri miliona dinara.
Samo na kraju da kažem, jedan od najvećih problema sa kojima se Agencija već više godina suočava je nedostatak kvalitetnijih kadrova. Ukupno 11 zaposlenih je napustilo Agenciju od početka njenog rada i sporiji prijem novih i neophodnih kadrova. Ova pojava je svakako posledica višegodišnjeg znatno sporijeg rasta zarada u Agenciji, odnosno javni privatni sektor u oblasti energetike, što se usled ograničenog prijema zaposlenih odražava i na dinamiku obavljanja poslova dodeljenih Agenciji.
Tokom 2019. godine iz Agencije je otišlo još dvoje zaposlenih, tako je na kraju 2019. godine Agencija imala ukupno 43 zaposlena. Struktura zaposlenih u Agenciji vam je data, ali ja bih ipak napomenuo da u Agenciji od 43 zaposlena samo pet nisu visokoškolski obrazovani. Imamo pet doktora nauka, jednog magistra, 32 visokoškolski obrazovana. Za Agenciju je karakteristična visoka prosečna zarada zaposlenih, tako da je prosečan radni staž zaposlenih, prosečna starost zaposlenih, na 31. decembar bio 23 godine. Ovakva starosna struktura zaposlenih je očekivana. Imajući u vidu prirodu visoko specijalizovanog posla kojim se Agencija bavi, kao i odgovarajući zahtevima za iskustvom prilikom prijema zaposlenih.
Nastojao sam da u što kraćem roku, da ne bih grešio, zato sam ovako. Otvoreni smo za sva pitanja. Tu su kolega Petković i kolega Tanić.

Zahvaljujem, gospodine Popoviću.

Reč ima predlagač, narodni poslanik Veroljub Arsić, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku da čujemo jedan izveštaj iz 2019. godine naše Agencije za energetiku. Zahvaljujem se gospodinu Popoviću, ali pre svega, zarad novih poslanika, a i građana Srbije, hteo bih nešto da kažem kakva je uloga Agencije za energetiku u Republici Srbiji.

U svakoj nekoj kampanji, da li je to između dva kruga izbora, da li je to u samoj izbornoj kampanji, spominje se i uvek se govori da agencije treba ukidati i da sve poslove koje vode agencije treba vratiti na ministarstvo, odnosno određene uprave u samim ministarstvima. To bi moglo u nekom drugom sistemu, možda bi moglo u nekom drugom državnom uređenju u kome je država ta koja je dominantna u svim privrednim tokovima, država koja ima privredu u svom apsolutnom vlasništvu, ali Srbija koja je započela svoje reforme želi da poveća konkurentnost svoje privrede i da među privrednim subjektima imamo i privredne subjekte koji nisu iz Srbije, a naravno i oni koji su domaći.

Možete da zamislite da li bi bila moguća izgradnja, recimo, tog čuvenog Turskog toka da nemamo Agenciju za energetiku, nego bi sve poslove oko regulisanja radilo ministarstvo nadležno za energetiku. Ja vam tvrdim da ne bi. Nijedan partner neće doći u Srbiju koliko god da mi imamo prijateljski odnos sa tom državom, gde Srbija učestvuje na tom tržištu kao država i pravi na određeni način konkurenciju tom novom subjektu koji takođe želi na određeni način da učestvuje na domaćem tržištu.

I ne samo po pitanju Turskog toka. Pre desetak i više godina mi smo prodali jedan većinski paket Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji, zadržali jedan vlasnički deo. Sada se isto postavlja pitanje – da li bismo mogli da prodamo to da isključivo ministarstvo reguliše oblast energetike?

Ovo što je gospodin Popović rekao u vezi energenata ja bih ipak podelio u tri dela, a da bi uopšte i naši građani, i narodni poslanici imali predstavu o čemu se ovde radi. Prvi su nafta i naftni derivati. Drugi je gas. Treći je električna energija.

Gde ima najmanje problema? Kada su u pitanju nafta i naftni derivati, jeste, imamo jedan naftovod, ali imamo i jednog prerađivača nafte i tu nema nikakvih problema. Nema ni jedne druge rafinerije koja bi koristila tu naftu iz tog naftovoda.

Dalje, kada su u pitanju derivati, derivate možete da dovozite drumskim putem, možete železničkim, možete rekom. I tu nema nikakvih problema, apsolutno nikakvih. Tržište samo sebe reguliše. Tu je Agencija da prati nadzor nad sprovođenjem zakona i onih odredbi koje predviđaju licence i sertifikate.

Gde nastaje problem? Problem nastaje u dve oblasti – snabdevanje gasom i snabdevanje električnom energijom. Zašto gasom i električnom energijom? Zato što gas u Srbiji može da uđe ili izađe iz Srbije ili da se prodaje u Srbiji samo putem gasovoda, a isto je i sa električnom energijom. Električnu energiju ne možete da dovozite vozom ili brodom, nego isključivo morate da koristite dalekovod.

Tu se u suštini javlja jedan ozbiljan problem o kome, gledajući sa strane mi nismo mnogo znali. Nekako se ovaj izveštaj koji je podnosila Agencija za energetiku za 2019. godinu poklopio vremenski sa izveštajem koji je razmatrao naš Odbor za privredu, rudarstvo i energetiku vezano za Energetsku zajednicu i direktora Sekretarijata Energetske zajednice. Tu smo tek u stvari bili u prilici da vidimo kakav značaj i koliku ozbiljnost ima naša Agencija za energetiku. Kroz istoriju i naša lična iskustva videli smo…

Koleginice, zamolio bih kolege… Gospođo predsedavajuća, zamolio bih da mi omogućite da nastavim svoje izlaganje.

Molim samo kolege ako mogu da budu tiši i da slušamo izlaganje kolege Veroljuba Arsića. Ako nekom nije zanimljivo može slobodno da diskusiju vodi van sale. Izvolite.

Dakle, tu tek možete da vidite svu problematiku koju ima naša Agencija. Mogu da kažem da rad Agencije u 2019. godini nije bio baš tako lagan, bio je kao dinamičan i jako buran.

Kroz istoriju smo učili, imali čak i lična iskustva kada su u pitanju energenti vode čitavi ratovi i to je tačno, ali moramo da prihvatimo još jednu činjenicu da se takođe strahoviti sukobi vode i oko čvorišta gde se energenti transportuju i oko tržišta koje svaka zemlja ima i koje nikome nije zanemarljivo. I svi bi nekako hteli da kontrolišu, eksploatišu, kažem to je potpuno legitimno pravo, pitanje je koliko to mi dozvoljavamo.

Kompletno tržište energenata u Republici Srbiji kada je u pitanju gasovod „Turski tok“, žele da kontrolišu koji to gas ulazi u Srbiju, koji izlazi iz Srbije. U suštini, čak i to ne žele, nego jednostavno da gas koji kupe, recimo ruskih proizvođača, prolazi kroz Srbiju i sad to više nije ruski gas, sad je gas neke druge kompanije i pokušavaju na sve moguće načina da postave određene administrativne probleme da bi kroz te probleme ostvarili isključivo svoje ekonomske interese. Isto je i sa električnom energijom.

Vlasnik skoro svih dalekovoda u Srbiji je Republika Srbija i naravno da svi žele da na neki određen način da iskoriste, imaju ekonomsku računicu, da iskoriste te dalekovode i naravno jedno tržište koje nije zanemarljivo, koje ima ipak osam ili devet miliona korisnika, a to je tržište Republike Srbije.

Da budemo jasni. Kada je u pitanju električna energija koju koristi naša privreda, ona se kupuje na berzi, ali stanovništvo koje kupuje električnu energiju, odnosno koristi, kupuje se pod drugačijim uslovima. Uvek imate tu težnju da se i taj deo tržišta prepusti nekim drugima, a naš EPS po takvim njihovim uslovima, kasnije ću da obrazložim i zašto pod njihovim uslovima, ne bi mogla da bude konkurentna.

Morate da znate svaki put kada se neka tema u društvu aktuelizuje, a problem postoji decenijama, morate da znate da je problem isključivo ekonomske prirode i da neko želi neki svoj ekonomski interes tu da ostvari. Na našim državnim organima i agencijama je da se ne dozvole da se ostvaruje privatan ekonomski interes nekog subjekta, već isključivo da se rukovode državnom politikom.

Bili ste svedoci pre samo nekoliko nedelja da smo danima bili bombardovani koliki je stepen zagađenosti u Beogradu, danima. Kada bismo uzeli koliko je to na godišnjem proseku, došli biste do zanemarljivo malog broja dana, pa smo imali priču koliko učestvuje onaj emiter tih gasova, koliko ovaj, koliko onaj. Sad, pazite jedan, samo jedan detalj, navodim kao primer možda nema veze sa ovom temom, počeli su da se optužuju za takav nivo zagađenosti vozači automobila, odnosno njihovi automobili.

Ako pogledate strukturu koliko automobili učestvuju u stepenu zagađenja, učestvuje neki četiri do šest procenata. Kad bismo sve te automobile stavili na najviše evropske standarde, smanjili bismo stepen zagađenosti koji oni imaju za jedan do dva procenta na ukupnu zagađenost naše prestonice i našeg glavnog grada. Tih 1% ili 2% koštaju milijardu evra koje je neko iz automobilske industrije, da li dileri i zastupnici velikih proizvođača automobila, da li uvoznici rezervnih delova itd, znači oni bi milijarde evra profitirali na tome, a beznačajno u odnosu na količinu novca koju smo uložili, smanjili bi smo zagađenost u našem glavnom gradu.

Uvek sve te nevladine organizacije kada se povedu za nekom takvom temom, u stvari su finansirane od onih koji treba da ostvare ogroman profit i zato kažem, naši državni organi ne trebaju da učestvuju u tome, već isključivo da se rukovode interesima države.

Niko nije rekao, sada se vraćam opet na temu, da je u stvari najveći zagađivač domaćinstva koja koriste, koja nisu povezana na daljinski sistem grejanja, odnosno koji se individualno ili samostalno greju.

Niko neće da govori o tome kako da povećamo energetsku efikasnost tih njihovih zgrada, znači stanova, kuća, svejedno i da povećamo broj korisnika sistema daljinskog grejanja koji najmanje učestvuju u zagađenju, jer tu nema novca previše za njih i tu je konkurencija oštra, biće mnogo učesnika. Da stvar bude još, tu će biti mnogo više domaćih učesnika, neće biti strane multinacionalne kompanije.

U suštini, tu bi smo postigli efekat koji značajno smanjuje nivo zagađenja naših sugrađana na čitavoj teritoriji Srbije, pa i u našem glavnom gradu. Sad, kroz sve to pokušavam da vam objasnim kako to sada izgleda sa električnom energijom. EPS, najveći potencijal sa svojom proizvodnjom električne energije se zasniva na korišćenju sirovog lignita. To je niskokaloričan ugalj koji emituje veliki stepen zagađenja i neprestano postoje pokušaji da EPS posluje pod istim uslovima pod kojima posluju i energetski sistemi u EU, tj. da kupuje ugljen-dioksid koji emituje, da ga kupuje na tržištu i na berzama.

Tu nastaje jedan drugi problem. Naše strateške opredeljenje jeste da Srbija bude punopravan član EU, ali sadašnje članice EU imaju pristup fondovima EU kojima mi nemamo i kojima mogu da subvencionišu proizvodnju iz obnovljivih izvora električne energije koji su opet pa skuplji nego u proizvodnji sirovog lignita i u značajnoj su prednosti nad nama. Njih to ne interesuje. Njih interesuje ne životi i zdravlje naših građana, to je samo izgovor, ne kažem ovo za EU, kažem za probleme koje naša država ima, da uđu na tržište i stave EPS u daleko nepovoljniji položaj.

Agencija je imala taj zadatak i tu obavezu da u 2019. godini i godinama ranije i godinama koje dolaze da sačuva, pre svega, stabilnost energetskog sistema Republike Srbije, da omogući fer utakmicu između svih onih koji žele da učestvuju na tržištu energentima na teritoriji Republike Srbije, a da pri tome sačuvamo našeg nacionalnog proizvođača električne energije, a to je EPS, da mu damo vremena da se modernizuje, da revitalizuje svoje kapacitete, da smanji emisije štetnih gasova, da smanji gubitke koje ima da bi mogao potpuno ravnopravno da učestvuje sa drugim učesnicima na tržištu električne energije.

Nadam se da sam uspeo da približim građanima kakav je značaj naše Agencije. Baš zbog te problematike, gospodin Popović je samo u jednom delu rekao da imaju probleme sa kadrovima. Jeste, to samo svedoči o tome kakvu ozbiljnost ima naša agencija, jer su se za kadrove Agencije otimala ozbiljna međunarodna udruženja ili proizvođači raznih vrsta energenata. Što govori samo o nivou njihove osposobljenosti.

Biću možda, ne znam, reći ću, odlazili su, ako su odlazili, odlazili su za platu od 12 do 15 hiljada evra, iz naše Agencije. Da li ćete nekom da platite 15 hiljada evra ako on nije stručnjak i ako ne zna? Siguran sam da nećete. To samo govori kakav posao radi naša Agencija i koliko je teško istrajati u svemu ovome, da morate da se borite da sačuvate energetsku stabilnost Srbije.

Bez energetske stabilnosti Srbije nema ekonomskog napretka, nema. Nijedan investitor, ni domaći ni strani neće investirati u novu proizvodnju, ili dolaziti u Srbiju ako je strani, ako nije siguran da će u svakom trenutku imati dovoljne količine gasa i električne energije.

Ne bih da sad polemišemo oko toga kakav je onaj projekat koji je započeo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a to je projekat izgradnje tog turskog koridora našeg gasovoda, našeg dela, koji je trebalo sve to izdržati, na prvom mestu politički, to je bio politički deo koji je vezan za Republiku Srbiju i te probleme je baš imao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ove druge regulatorne koje je imala Agencija. Što samo takođe pokazuje da Srbija nije više beznačajna na mapi Evrope i sveta.

Moram da vas podsetim da je jedan od detalja Vašingtonskog sporazuma nešto što apsolutno nema nikakve veze sa statusom naše južne pokrajine Kosovo i Metohija, baš jeste omogućavanje korišćenja gasovoda koje Srbija ima, naravno, uz naknadu. To samo pokazuje koliki danas Srbija ima ugled ne samo među našim tradicionalnim prijateljima kao što su Rusija i Kina, već i kod naših ozbiljnih partnera kao što su SAD, što svakako najveća zasluga pripada predsedniku Aleksandru Vučiću.

Ovo je samo jedan deo onog jednog dela izveštaja i delatnosti koje radi naša Agencija za energetiku. Ja samo mogu da pozdravim sve napore Agencije, Saveta, predsednika Saveta na svemu onome što rade da sačuvaju energetsku stabilnost na teritoriji Republike Srbije, sačuvaju našu Elektroprivredu Srbije, a mi kao Narodna skupština, kroz nadzor nad radom te agencije, daćemo im svaku buduću podršku kada god to bude bilo potrebno.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, dame i gospodo narodni poslanici, energetska stabilnost i sigurnost jedne zemlje je jedan od strateških stubova opstanka i države i društva.

Zato ova tema zaslužuje da joj se posveti važna, veoma značajna pažnja i važnost, kako sa pozicije izveštaja, koliko vidim da jeste izveštaj ozbiljno sačinjen, ali isto tako i sa strane nas narodnih poslanika koji treba svojim glasom na koncu da potvrdimo i overimo i kvalitet izveštaja, odnosno kvalitet rada same agencije.

Svakako da ćemo mi, poslanici Stranke pravde i pomirenja, u Danu za glasanje podržati ovaj izveštaj ali je ovo prilika da o temi energetike u ovoj zemlji progovorimo sa još nekoliko aspekata i sa više uglova.

Ono što raduje jeste opredeljenje države preko svoje Vlade i samog vrha ove zemlje, opredeljenje prema energetskom jačanju, energetskoj stabilnosti, sa veoma ozbiljnim investicijama i koliko mi se čini dosta dobrom energetskom strategiom.

Smisao energetske stabilnosti i sigurnosti se ogleda u tome da ne dovedemo u pitanje, odnosno u rizik samog pojedinca građanina od onog najnižeg stepena zaštite, ali veoma bitnog do toga da li će građanin imati ogrev i električnu energiju, pa sve do samog vrha sigurnosti koji se ogleda u tome da ne smemo nikada ni u kom trenutku dovesti zemlju u situaciju energetske zavisnosti ili energetske neizvesnosti, jer dobro znamo da takva zavisnost i takva neizvesnost može da bude zloupotrebljena protiv zemlje, protiv naroda.

Kada su u pitanju energenti koje ova zemlja ima blagodet da može sama proizvodi, pre svega električna energija, to je energija vode, još neki drugi potencijali, pre svega obnovljive energije. Tu smo svakako u prednosti i tu je mnogo lakše i jednostavnije osiguravati energetsku stabilnost i tu je samo potrebno nastaviti sa dobrim strategijama, dobrim programima razvoja i pre svega sa kvalitetnim domaćinskim odnosom, a tu je uvek faktor čoveka ključni faktor, jer ukoliko imamo prave ljude na pravim pozicijama, tu ne može da bude problem. Uvek i pre i posle svega, čovek je faktor broj jedan. I pogledu poverenih nadležnosti i dužnosti, ali isto tako i u pogledu odgovornosti.

No, obzirom da određena iskustva potrebno je dakle razmotriti i određene probleme i rizike kao i potrebe. Pre toga želim da izrazim radost da je zemlja sa svojim predvodnicima imala sluha kada je u pitanju ovaj drugi deo izazova i problema, odnosno drugi deo energetske potrebe i energetske stabilnosti, a to su energenti sa kojima izvorno ne raspolaže ova zemlje, to je pre svega gasifikacija i zato me još tada i sada, raduje i obradovao. Dakle, izgradnja, odnosno spremnost države i blagovremeno predviđanje i pozicioniranje ove zemlje u pogledu mogućih tokova gasovoda. Tu pre svega mislim na tzv. Turski tok, gde je država blagovremeno prepoznala taj interes, blagovremeno se i kvalitetno pozicionirala u pogledu ovog toka i evo već smo u poziciji da će država imati značajan interes i posebno dodatnu snagu u pogledu energetske stabilnosti.

Kada govorimo o pojedinim delovima zemlje, mogu reći što iskustvo regiona iz koga dolazim, prostora Sandžaka, Novoga Pazara i okolnih gradova, godinama, evo celi mandat sam posvetio, kao i svoje kolege Stranke pravde i pomirenja, posvetili smo analizi mogućnosti kao i problema sa kojima se suočavamo, kako popraviti ekonomsko stanje, kako dovesti investitore, kako omogućiti nove investicije.

Ono što još mogu da konstatujem, sa žaljenjem, jeste da je prostor Sandžaka i dalje najzapostavljeniji u pogledu ekonomskog razvoja, iako smo imali, to moram da kažem, ozbiljne investicije, pogotovo poslednjih godina, ozbiljne investicije, na polju infrastrukture, na polju izgradnje u medicinskom sektoru, što je veoma važno, na polju izgradnje u prosvetnom sektoru. Dakle, tu imamo određene veoma značajne pomake, što svakako treba dalje nastaviti.

Međutim, sve dok ne budemo u prilici da, barem onaj intenzitet investicija u proizvodnom sektoru ili kako se to u narodu kaže otvaranje fabrika, podignemo na stepen onog intenziteta koji se dešava, ako ne na nivou glavnog grada, ono barem na nivou, recimo Šumadije i drugih delova ove zemlje, ne možemo biti zadovoljni i ne možemo se sa tim stanjem saglasiti.

Analizirajući probleme za pokretanje investicionih aktivnosti na polju proizvodnje došli smo do nespornog zaključka da su tu dva glavna problema. Dakle, da je problem putne infrastrukture ili da budem konkretan, tamo gde smo daleko od autoputa, onda smo daleko i od fabrika. To je ono što se može zaključiti. Recimo, mi smo puno očekivali od potencijalnih, a kasnije i realizovanih ozbiljnih investicija privrednih investicija od strane investitora, recimo iz Republike Turske, a posebno s obzirom i na specifične odnose i veze građana Sandžaka i Republike Turske, pre svega rođačke, pa i neke druge.

Mi smo se ponadali da će biti koristi i sandžačku regiju, od investicija iz Republike Turske, međutim kasnije, posle nekoliko godina kada smo se već susreli sa tim, veoma ozbiljnim investicionim talasom iz Republike Turske, odnosno od strane njihovih investitora, ipak na žalost statistika je pokazala da prostor Sandžaka od toga nije imao koristi. Preko 600 raznih, pre svega fabrika, odnosno investicionih jedinica ili objekata u sektoru privrede turski privrednici, odnosno turski privredni faktori su investirali na području Republike Srbije. Od toga skoro preko 90% je u pojasu Koridora 10, negde na potezu od Pirota, Niša, prema Subotici, što ukazuje da je sam autoput, odnosno trasa autoputa bila ključni mamac, jer ono što je u najznačajnijoj meri privuklo turske investitore.

Istina, postoji drugi razlog na koga su nam ukazali stručnjaci za privredne investicije i za motivaciju privrednih ulaganja jeste gasifikacija, odnosno gasni energent je drugi faktor ili jedan od ključna dva faktora za privlačenje, pre svega, stranih investicija. To znači, da za krajeve, odnosno u krajevima ove zemlje gde nemamo gasifikaciju, a na žalost Sandžak je jedan od tih krajeva mi nismo imali značajne privredne investicije. Zato smo jako puno radili ovih godina i na koncu čak i politički uspeli da postignemo sporazum, na šta sam zahvalan vladajućoj stranci.

Jedna od ključnih tačaka ovog sporazuma i jesu bile dve tačke koje su se doticale, odnosno koje su tretirale sektor energetike, pre svega gasifikacije sandžačkog prostora gde će taj damar, da tako kažem, nastaviti od Kopaonika, preko Novog Pazara, Tutina i prema odredbi ovog sporazuma nastaviti dalje prema zapadu, obuhvatiti i Sjenicu i Prijepolje, Novu Varoš i Priboj, čime bi se konačno i ova prepreka ili ova smetnja ili ovaj nedostatak u motivaciji investitora mogli otkloniti, gde bi i ovaj prostor postao značajno privlačan za investitore. Svakako, kada tome pridodamo što jeste još jedan od glavnih tačaka ovog sporazuma, intenziviranje realizacije projekta Koridora 11, to znači nastavka izgradnje autoputa dalje od Požege prema jugu, odnosno prema Ivanjici, potom Dugoj poljani, pa dalje preko Peštera ka Boljarima, odnosno crnogorskoj granici.

Tako da, sa ova dva veoma važna projekta mi bismo postigli ono što bi mogli definitivno, ono što bi se ocenilo kao eliminacija svih prepreka za ozbiljne investicije, odnosno stvaranja ambijenta, ali ambijenta u kome bi se postigla prava dinamika, a ona je tamo najpotrebnije. Jer, ukoliko imate jedan prostor koji je decenijama zapostavljen iz raznih razloga, što objektivnih o kojima govorim, a bogami ponekad i onih drugih koji danas nisu tema, a važna su tema i mogu se tretirati drugim prilikama, dakle tada bi onda ovaj prostor definitivno mogao da bude i realno integrisan u celokupni sistem države.

Nažalost, često se o pojedinim delovima ove zemlje, a posebno Sandžak koji se nažalost decenijama tretira kao neuralgično područje iz raznih razloga, nekada istorijskih, kulturoloških, nekada politički, objektivno politički, a vrlo često i nekada veštački izazvanim političkim, neću reći projektima, jer to nisu ozbiljne stvari da bi bili projekti, već određenim političkim egzibicijama, zapravo se na ovaj prostor baca jedno pogrešno svetlo, odnosno ovaj se prostor predstavlja pogrešno, onako kakav on nije. Na neki način se sa njegovim objektivnim problemima koje treba rešavati, skreće pažnja na ono što on zapravo nije i on postaje tema na jedan pogrešan način.

Opet, sa druge strane, oni koji bi trebali sa pozicija centralnih politika, sada govorim o svim prošlim decenijama, koji su trebali drugačije da prave odgovore na pogrešne lokalne politike i nestručne politike, pa često i nedobronamerne politike, umesto da odgovore drugačije, da odgovore stvarnim integrativnim projektima i ponudama, kao što se sada odgovora autoputem, gasifikacijom i svim drugim velikim projektima, jer zapravo takvim projektima se vrši prava integracija. Gde ćete jedno stanovništvo koje je kroz razne istorijske procese bilo u poziciji da se doživljava, odnosno da stvarno bude zapostavljeno, znači integracije se ne vrši time što ćete jedan prostor stalno osuđivati, odnosno tražiti razloge zašto da budete prema njemu negativni, već vi zapravo morate pojačati procese stvarne integracije. Pre svega privreda, infrastruktura to su pravi putevi, to je pravi način. Zašto? Zato što svako zapostavljanje jednog prostora, svako zapostavljanje građana jednog prostora u ekonomskom i socijalnom smislu zapravo uvek pomaže onima koji žele da tu poseju neki otrov. Onima koji žele da ljude okrenu u nekom drugom smeru, da ih otruju, da ih na neki način indoktriniraju na nešto što bi bilo destruktivno.

Znači, uopšte psihološki i sociološki je poznato da ćete uvek lakše regrutirati ljude za neke tendencioznije ideje ukoliko su oni u teškom ekonomsko-socijalnom stanju. Jer gladan čovek, nezadovoljan čovek, čovek koji ima lošu energetsku uslugu, kome, ne znam, cele zime svakog trećeg dana nestaje struja, koji je danima bez električne energije, kome su zavejani putevi, koga neko ucenjuje politički da bi mu očistio put, koga, koga, koga, itd, takvi ljudi su razočarani. Oni su u svom očaju zapravo laka meta za bilo kakve zloupotrebe i indoktrinacije. To je ono što nama ne treba. Dakle, ne treba nam ulje na vatru, već nam treba voda na vatru. Znači, treba nam odgovor kojim će se zapravo smanjivati te tenzije.

Još jedna od tačaka tog sporazuma jeste obnova niskonaponske i visokonaponske mreže za sandžački prostor. Ta mreža je zaista u očajnom stanju iz raznih razloga. Nemamo previše koristi da govorimo o proteklim godinama i decenijama koje su zapravo dovele do zapostavljanja ovog sistema, ali ja sam veoma obradovan ovim dogovorom i ovim sporazumom, da ćemo celokupnu mrežu elektrifikacije, odnosno i niskonaponsku i visokonaponsku mrežu, dovesti na pristojan nivo i gde će konačno ovaj prostor i sa te strane moći kvalitetno da diše.

Dakle, jesu energenti i infrastruktura ključni faktor investicija, no pokazao se primer da postoje izuzeci. Vi imate, jedna ozbiljna turska fabrika je otvorena u Raškoj, svega 20-ak kilometara od Novog Pazara. Ni Raška nije imala gas, ni Raška nije imala auto-put, ali ipak je tamo otvorena fabrika. Ni Krupanj nema auto-put, ni gas. Nema ni Mali Zvornik. Nema ni Loznica.

Ovo ukazuje da postoji i taj politički faktor, da je i do političkih domaćina kako će animirati i podstaći investitore da investiraju na tom prostoru. Jer ukoliko nemamo dobrog domaćina, ukoliko imamo političkog domaćina koji će na neki način predstaviti ružnu sliku tog prostora ili možda, ne znam, ponuditi im lošu administrativnu uslugu, otežati im procedure za investiranje, onda ti ljudi beže. To je bio slučaj sa Novim Pazarom i okolnim gradovima. Dakle, to je ono što je takođe od izuzetne važnosti, što svakako nije iz nadležnosti ove Agencije i što treba rešavati na drugi način.

Uputio bih jedno pitanje za pojašnjenje direktoru Agencije. Slušajući o delu uspostavljanja, odnosno osnivanja tog udruženja, kako ste rekli, Balkanski forum, nabrojali ste zemlje, jako je dobro što je takvo udruženje napravljeno i siguran sam da će od toga biti koristi, ali nabrajali ste države i kazali ste, između ostalog, Republika Srpska, pa me zanima – da li je članica tog udruženja Bosna i Hercegovina u celini kao država ili samo Republika Srpska kao entitet? Ako jeste i država, onda je to trebalo kazati, a ako nije, ja bih zamolio da nam se objasni zašto nije, pošto su u pitanju međunarodni sporazumi. U međunarodnim sporazumima mogu biti subjekti isključivo međunarodno priznate države, odnosno međunarodno priznati subjekti. To bih voleo prosto radi sebe, s obzirom da imam interesovanja prema Bosni i Hercegovini, kao kulturološki i etnički matičnoj zemlji Bošnjaka i jako mi je važno. Maksimalno naša politička stranka radi na očuvanju i unapređenju odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine, Srbije i bošnjačkog naroda, tako da nam je svaki detalj na relaciji tih odnosa od izuzetnog značaja.

U svakom slučaju, mi ćemo dati podršku ovom izveštaju, ali isto tako očekujemo od Agencije da i ona bude konstruktivan faktor u pogledu svih ovih vizija energetskog jačanja svih delova ove zemlje. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Pre nego što pre što pređemo na sledećeg govornika, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovane kolege, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala.

Uvažena vam uvažena potpredsednice Skupštine gospođo Jevđić.

Gospodine Popoviću sa saradnicima, predlagač je bio više nego detaljan danas i smatram da su i oni ljudi koji nisu u temi mogli za vrlo kratko vreme da se upoznaju sa temom današnjeg rada.

Dozvolićete mi, predsedavajuća samo minut, možda naizgled nisam u temi, ali videćete da jesam u temi.

Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, svakako bi bolje od mene diskutovao o ovoj temi kada je energetika u pitanju, ali kao što znate, on je službeno odsutan, a iz medija svi vidite da je bio u poseti Egiptu i da je Egipat potvrdio da nije priznao nezavisnost Kosova, tj. obustavili su sve aktivnosti o priznanju.

Predsednik Dačić zna da to nije lak posao, jer je i sam učestvovao u povlačenju priznanja kod 18 zemalja. U ovom trenutku 96 zemalja je protiv priznanja Kosova, a 92 zemlje priznaju Kosovo. S ovim što se desilo u Egiptu u poseti gospodina Dragana Markovića Palme dolazimo do zaključka da je moguće vrlo lako otvoriti jednu Pandorinu kutiju, gde ćemo da vidimo da možda nije jedini Egipat koji nije zvanično priznao Kosovo.

Zašto je ovo bitno i kakve veze ima sa današnjom temom? Ima iz više razloga, a jedan od njih je i energetski sistem Republike Srbije. Navršava se 22 godine od velike nepravde i bombardovanja Srbije, upravo zbog problema sa Kosovom, gde pored velikog broja nevinih žrtava, a bilo ih je nekoliko hiljada, i preko 300.000 prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta, mi smo kao država, mislim pre svega na infrastrukturu, bili potpuno demolirani. Šteta koja se procenjuje posle jedne takve NATO agresije koja nas je zadesila je preko sto milijardi dolara.

Energetski sistem je bio jedna od bitnijih meta NATO agresora. Sećam se da su tada, pored svih ostalih bombi koje su bacili na Srbiju, bacili tada i grafitne bombe. One su namenski bile pravljene da unište energetsku mrežu. Oni su nam uništili tada preko 70% energetske mreže. Onda možete da zamislite kada nas bilo ko pokušava da uporedi sa bilo kojom zemljom u okruženju ili sa bilo kojom evropskom zemljom. Uvek mora da uzme tu činjenicu da je Srbija tada u energetskom smislu bila sravnjena sa zemljom.

Ali ono što je dalo snagu i volju svim građanima, kao i uvek kod nas, jer smo takav narod, bila je ta brza obnova sistema i kompletne infrastrukture. Meni je žao što danas ovde nije i kolega Mrkonjić, on je tada bio u svojoj punoj snazi, kako on kaže: „Nisam ministar Mrkonjić, nego inženjer Mrkonjić“. On je bio sinonim tada za izvođenje radova pre roka. Znači, kako smo obnavljali putnu infrastrukturu, tako smo vrlo brzo obnovili i energetsku mrežu.

Da se razumemo, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo podržati ovaj izveštaj. Znači, Izveštaj je tačan, detaljan, jasan i forma, već pretpostavljam, i standard su nam dobro poznati, ali suština je ono što mi podržavamo u ovom izveštaju.

Šta je meni neobično? Od nas se traži, od istih onih sa početka ove moje diskusije koji su nas bombardovali, da povećamo cenu struje. Ja sam bio juče kao član Odbora za energetiku prisutan i kada je gospodin Kopač isto to pričao i tražio da povećamo cenu struje. Ja vam čestitam, ne samo vama, naravno, i Ministarstvu energetike, zato što ste istrajni i što i dalje imamo najjeftiniju struju u okruženju i pored toga imamo i stabilnu isporuku struje za sve privredne subjekte. Dobra cena struje i stabilnost u isporuci kada su u pitanju privredna društva je jedna stabilnost i verovatno odatle i atraktivnost za dolazak sve većeg broja investitora u Srbiju i to je ono što nas izdvaja od regiona i to je ono što je sigurno jedan od zamajaca da budemo najbolji u regionu, a to je razlog zašto mi iz Jedinstvene Srbije podržavamo ovu Vladu i podržavamo predsednika Aleksandra Vučića.

Svi smo svesni značaja Ministarstva za energetiku, svi smo svesni i vaše Agencije, i sigurno je da kod nas, ne samo kod nas nego sve zemlje zavise upravo od stabilnosti u energetskom sistemu. Posle svih ovih muka koje su nas zadesile, mi ne da moramo da budemo ponosni na to kakav energetski sistem imamo, nego da imamo pravo da se hvalimo u odnosu na sve druge u okruženju.

Pored svih ovih pohvala, zamolio bih vas, da li vi to možete da date, ili predsedavajući, obzirom da ministarka nije tu, ali svakako i ako niste u mogućnosti sada da date odgovor, ne bi bilo loše da u nekoj pismenoj formi mi se taj odgovor dostavi. Čak ste vi na jednom od odbora za energetiku rekli da nam je za dovođenje energetskog sistema u idealnu neku fazu, potrebno 10 milijardi dolara, ako ne grešim, mislim da je to iznos o kom smo pričali, a da je samo za distributivni sistem i niskonaposnku mrežu, znači, za zamenu strujomera na daljinsko očitavanje, i tako dalje, potrebno negde oko dve milijarde evra.

Zašto je ovo bitno? Mi u ovom trenutku, to nije ništa nelogično u odnosu na sve ovo što sam do sada pričao, imamo gubitke na mreži od 11,5%. Prosek tih gubitaka u EU, ponavljam, oni nisu bombardovani, je negde 3-4%. U nominalnom smislu kada bi to gledali finansijski gubitak na godišnjem nivou koji se ovako stvara, ne našom krivicom, je preko 200 miliona dolara.

Građanima Srbije se omogućava da u narednom periodu izaberu distributera od koga će kupiti struju. S jedne strane možemo da kažemo da će to da pojača tu neku konkurenciju, borbu na tržištu da struja bude na ovom nivou na kom se sada nalazi, da ne treba da dođe do nekih većih poskupljenja. Šta me sada interesuju? Obzirom da konstatujemo koliki su gubici i šta je to što treba da nas košta, rekao sam, preko dve milijarde da bi tu niskonaponsku mrežu kompletno zamenili i zamenili te strujomere, a kako je malopre predlagač pričao, mi nemamo mogućnosti da iz evropskih fondova za to dobijamo bespovratna sredstva, to podrazumeva da ćemo negde morati da se zadužimo da bi uradili jednu ovakvu investiciju.

Interesuje me da li će u tom gubitku učestvovati samo EPS ili svi koji distribuiraju struju solidarno? Vrlo često od kolega, to bi trebalo da bude jedno pitanje, vrlo često od kolega čujemo pitanje o nestanku struje na niskonaponskoj mreži usled nekog nevremena. Znači, pretpostavljamo da su te loše bandere i tako dalje, ako bi se ovo o čemu sam prethodno pričao dovelo u red, znači, podrazumeva se da mi ne bi imali slične situacije.

Trendovi nam govore da potrošnja struje ne pada, a ono što je naš i vaš zadatak da učinimo da obnovljivi izvori energije postaju dominantni u snabdevanju. Možemo to kroz različite neke regulative, kroz različita podsticajna sredstva. Iz analize koju sam gledao u vašem izveštaju, video sam tabelu u kojoj ste prikazali procente koliko struje se dobija iz kog resursa. Iz malih hidroelektrana, nije previše značajan udeo, ponavljam, iz malih hidroelektrana nije previše značajan udeo u proizvodnji struje, a nekako je u javnosti upravo zbog lokacije i značaja reka na kojima su postavljene i još se postavljaju ove mini hidroelektrane uznemirena javnost. Mislim, bez želje da na bilo koga lično uputim ovu kritiku i sam sam imao priliku da vidim šta znači kad, slobodno mogu da kažem, ubijete jednu reku, kad zarobite jednu reku za ovakve potrebe. Obzirom da je njihov učinak vrlo beznačajan u smislu količine struje koliko dobijamo, mislim da bi trebali više forsiramo solarne izvore energije zato što sigurno ne ugrožavaju životnu sredinu, a obzirom na učešće struje iz mini hidroelektrana mislim da vrlo lako možemo da zamenimo te količine struje da ne budemo na gubitku.

Što se tiče nas iz JS već na početku sam rekao da ćemo mi ovaj izveštaj da podržimo, a vama želim uspeh u radu i da nam čuvate i unapređujete energetski sistem.

Zahvaljujem, kolega Vujiću. Smatram da niste izašli iz teme jer ste pričali o suštinskim stvarima, a nepravdu i prošlost prema našem narodu to ne smemo nikad da zaboravimo.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije, narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.