Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je su sali prisutna u ovom momentu 152 narodna poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču konkretno velikog broja ljudi. Konkretno pitanje bi bilo nadležnom Ministarstvo za boračka pitanja, za ljudi koji su bili učesnici rata, za sve one koji su branili ovu našu zemlju. Inače, zadnjih dvadesetak dana, možda i mesec dana u novinama je bio istaknut problem jednog našeg borca učesnika rata koji je bio u vojsci i odmah krenuo da brani našu zemlju. Inače je 1978. godište, iz Svrljiga je, jedno selo pored Svrljiga, selo Crnoljevica. Zove se Dragan Nikolić.

O njemu ću morati da kažem nekoliko stvari. To kažem i zbog njega i zbog još mnogo takvih ljudi koji su bili učesnici rata koji su branili našu zemlju, koji su u borbama i ranjavani, imali su povredi, a sada kako vreme ide, posle dvadeset i nekoliko godina posle rata, ti ljudi i ako imaju određeni stepen invaliditeta, već stare, imaju potrebe da se na njih stavi veća pažnja.

Inače Dragan Nikolić je bio od prvog dana u borbi sa šiptarima na Kosovu, na Košarama. Tu je od prvog dana bio, tu je i ranjen, posle toga bio je u bolnici u Đakovici, pa u bolnici u Nišu gde je lečen. Posle završetka rata on je imao problema tzv. posle ratnih problema, psihički problema, gde je bio u veoma teško situaciji. U međuvremenu 1999. godine se oženio, dobio ćerku, nešto je malo radio, ali kako je prolazilo vreme imao je unazad godinu godinu i po dana imao je i dva moždana udara i sada je u takvoj situaciji da u međuvremenu nema invaliditet, ni jedan stepen invaliditeta nema zato što to nije ni tražio. Sada kada se desilo ono najgore, kada više ne može da se kreće, ne može da funkcioniše, pomažu mu i njegova ćerkica i njegov brat.

Tu su se posle apela i poziva uključila lokalna samouprava, uključilo se i Ministarstvo rada, uključila se i Vojska Srbije. Mislim da je on sada u Gamzigradskoj banji, tamo se leči. Tu je tri meseca, ali zbog toga što nema ni zdravstveno osiguranje, nikakvo osiguranje nema, on ima velikih problema i njemu je potrebna pomoć.

Kao prvo, moje pitanje – da li će imati mogućnost da nadležno ministarstvo obezbedi uslove za takve ljude koji su bili učesnici rata, koji su branili zemlju, koji imaju određene povrede, a nemaju pravo da se leče? Nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu. Kako možemo takvim ljudima pomoći? Konkretno jedan od njih je Dragan Nikolić, a ima ih još takvih ljudi u Srbiji koji imaju problema. Do sada nisu imali potrebe da traže pomoć, ali kako godine idu oni stare i njima je neophodno potrebna pomoć.

Mi moramo sistemski naći rešenje za te naše borce, za te naše ljude, jer ćemo na taj način dati pažnju, dati poverenje, jer naš čovek je uvek bio za to da se brani zemlja, ali zato mi kao ljudi, kao država moramo iznaći mogućnosti da im stavimo veću pažnju i finansijsku i bilo koju, da na taj način oni mogu da prevaziđu ono što nisu mogli sami.

Mi kao država smo dužni da to uradimo i pozivam nadležno ministarstvo da rešimo problem Dragana Nikolića koji je sada u veoma teškoj situaciji, na lečenju je u banji. Ali, sve to što se radi, radi se što se kaže, bez nekih papira. Sada se završavaju papiri za njega, rešava se njegov status da dobije određeni stepen invaliditeta i zajedno preko Vojske, preko nadležnog Ministarstva za boračka pitanja, njemu se mora obezbedi da se leči i da može da živi, da dočeka da udaje ćerku, da dobije unučiće, jer to je cilj svima nama i svih nas.

Još jednom ja očekujem da ćemo rešiti problem Dragana Nikolića i svih onih naših boraca koji su bili učesnici rata, da li na Košarama, da li na nekom drugom mestu, a nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu, jer neko nije bio ranjen i zbog toga i nije prepoznat. Jedno pitanje, to je ono što sam hteo da kažem.

Nema drugog pitanja, pošto je isteklo pet minuta, drugi put.
Samo da upozorim, nema tu sada šta da ja odlučujem o tome. Predviđeno je pet minuta za postavljanje pitanja, tako da ovo nije klasična vrsta postavljanja pitanja kao kada dolazi Vlada. Samo pet minuta. Ako mislite na manjinske stranke, nema zbog toga privilegije. U svakom slučaju, pet minuta i u pet minuta šta uđe. Kada je postavljanje pitanje Vladi imate pravo dva puta pitanja i na kraju da li ste zadovoljni. Molio bih sve da se pridržavaju tog.
Reč ima narodni poslanik Zagorka Aleksić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege.

Upućujem pitanje Vladi Srbije.

Pre toga bih se u kontekstu pitanja koje ću postaviti, osvrnula na posetu predsednika naše poslaničke grupe Egiptu. Predsednik JS, gospodine Dragan Marković nalazi se u zvaničnoj poseti Egiptu. Iz Hurgade, a iz razgovora predsednika JS i guvernera regiona Crvenog mora, gospodina Amr Hanafija, javnost je mogla da čuje veoma jasnu poruku ovog egipatskog zvaničnika da nigde u zvaničnim dokumentima ne stoji da je Egipat priznao lažnu državu Kosovo.

S obzirom da institucije ove lažne države ubrajaju Egipat u zemlje koje su priznale njihovu nezavisnost, predsednik JS je pozvao Egipat da zvanično objavi saopštenje u kojem će demantovati priznanje.

Posete raznih delegacije koje su u organizaciji predsednika JS posetile Egipat datiraju od 2018. godine. Takođe, visoke privredno političke delegacije iz Egipta su u više navrate posetile Srbiju na inicijativu gospodina Dragana Markovića. Predsednik naše poslaničke grupe je u poslednje tri godine u prijateljskoj državi Egipat imao sastanke na najvišem nivou. Podsticao je i pozivao na izradu akata kojima će se urediti izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i mesa u ovu zemlju. Predsednik je i poslovnog Saveta Egipta iz Srbije.

Diplomatski odnosi Srbije i Egipta su na vrlo visokom nivou. Postoje objektivni potencijali za podsticanje investicija naše dve zemlje.

Privredna komora Srbije je 2018. godine podnela inicijativu Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za donošenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom koji će omogućiti da vrlo visoke carinske stope ne budu više prepreka u unapređenju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Moje pitanje Vladi Srbije je – da li se u nekom skorijem periodu planira izrada i zaključenje ovakvog sporazuma?

Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja na svetu i površina na kojoj se prostire čini Egipat 30. zemljom na svetu po veličini teritorije. Mi iz Jedinstvene Srbije prepoznajemo Egipat kao budućeg strateškog partnera našoj zemlji u pogledu trgovine i turizma. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo bih hteo da kažem, ono što je Zagorka malopre rekla oko Egipta, imajući u vidu da sam bio ministar spoljnih poslova u prethodnom mandatu, tačno je ono što je objavljeno, a to je da je Egipat u poslednjim danima vlasti Morsija, na njegov zahtev je portparol Vlade, pošto ministar spoljnih poslova nije hteo da potpiše to, izjavio da je Egipat priznao Kosovo. Međutim, nikakve formalne i pisane odluke za to ne postoje.
Više puta sam pitao ministra Šukrija i on kad je poslednji put bio u poseti ovde i kada smo razgovarali, on je javno izjavio da oni u stvari ne žele da povlače priznanje, niti da ulaze u sva ta pitanja, ali oni od 2015. godine ne glasaju za Kosovo nigde u međunarodnim organizacijama. Praktično, to su njegove reči, može da se kaže da je to zamrznuto priznanje. Znači, to nije zemlja koja je povukla priznanje Kosova, ali više ne glasa za Kosovo.
Tako da, mislim da je i to veoma značajno. Naravno, mi bismo najviše voleli kada bi oni povukli priznanje, jer je očigledno da je to urađeno u poslednjim danima vlasti, jer posle toga je došlo do promene vlasti. To je ono što ja znam iz tog nekog ranijeg perioda.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih postavio pitanje u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara ministru omladine i sporta gospodinu Udovičiću. Tema je iz sporta, a odnosi se na izradu nacionalne strategije razvoja sporta.

Prethodna Vlada u avgustu 2019. godine je odlukom formirala jednu radnu grupu koja je imala zadatak da izradi novu sportsku strategiju za našu zemlju za period od 2020. do 2030. godine. Članovi ove radne grupe su, više od 30 članova ima, iz raznih ministarstava i nadležnih institucija, iz međunarodnih organizacija, iz civilne sfere i naravno iz medija.

Zadatak im je bio da se u roku od šest meseci od formiranja ove radne grupe izradi nacionalna strategija razvoja sporta. Ova radna grupa je imala nekoliko sastanaka, ali nažalost nije došlo do toga da se ispuni dati zadatak. Treba znati da nam je poslednja strategija rađena od 2014. do 2018. godine. Znači, rok je četiri godine, period je četiri godine, moglo bi se reći – to je jedan olimpijski ciklus, u vezi roka. Ova nova strategija bi trebalo da se izradi na deset godina. Znači, to je neka novina, pozitivna novina i ovaj period je dva i po olimpijska ciklusa. To je dobro i za sport, za razvoj sporta i za razvoj samih sportista.

Kao što sam rekao, ne znamo dokle se stiglo sa ovim zadatkom. Pitanje je – da li ova radna grupa još radi, da li je formirana nova radna grupa za izradu nacionalne sportske strategije? Ako jeste, onda koji je dati rok za izradu ove strategije i za koji period se radi ova nova sportska strategija?

Zašto je važna izrada nacionalne sportske strategije? Kao što znamo, ovde u ovoj strategiji se daju osnovni prioritetni ciljevi, kao što je razvoj sporta dece i omladine, kao i školskog sporta, onda razvoj rekreativnog sporta, da bi se što više naših građana bavilo sportom, razvoj i unapređenje samog vrhunskog sporta, razvoj i unapređenje sportske infrastrukture. Ova nacionalna ili prethodne nacionalne strategije su osnov za izradu strategija naših nacionalnih sportskih saveza, granskih sportskih saveza, u gradovima i u lokalnim samoupravama.

Lokalne samouprave, po zakonu, nakon donošenja nacionalne sportske strategije moraju doneti svoje strategije za godinu dana. Znači, od završetka objavljene nacionalne sportske strategije godinu dana imaju da je izrade. Jer šta je problem? U lokalnim samoupravama osnova finansiranja samog sporta je sportska strategija te lokalne samouprave.

Treba znati da u Srbiji ima 87 nacionalnih sportskih saveza. Imamo saznanja da su neki sportski savezi počeli da izrađuju svoje strategije na deset godina. To je pozitivno jer u ovome što mi znamo novina je u tome da sada mlađe sportiste imaju u vidu, da ovi mladi, talentovani sportisti od 14 i 15 godina su kao ciljna grupa, jer ovi sportisti za narednih desetak godina će činiti reprezentaciju naše zemlje na međunarodnim takmičenjima, kao što je balkansko prvenstvo, mediteransko prvenstvo, evropsko prvenstvo ili svetsko i naravno i Olimpijske igre.

(Predsednik: Moram samo da vas upozorim da završite.)

Još dve rečenice.

Svaka zemlja je ponosna i svaki sportista je ponosan na medalje koje su osvojene na ovim međunarodnim takmičenjima, kao naravno i na Olimpijadi koja se sada ove godine održava u Tokiju, 2028. godine u Los Anđelesu, a 2032. godine se još ne zna. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih uputio svoje pitanje Vladi Republike Srbije.

Naime, ovih dana suočavamo se sa brojnim nedopustivim izjavama zvaničnika određenih država našeg regiona i napadima na teritorijalni integritet i suverenitet naše države. Pre par dana imali smo i izjave jednog od nekadašnjih ministara u Vladi Republike Srbije i poslanika nekada u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji je pozivao na otvoreni ustanak u Raškoj oblasti i time postupio i protivustavno i protivzakonito. Njegovi postupci usmereni su na lobiranje za separatističke interese Albanaca sa Kosova i Metohije i projekat albanizacije ovog dela teritorije, sa željom da se pripoji lažnoj državi Kosovo.

O ovome sam već govorio u ovoj sali, ali je važno da se podsetimo na ove događaje, iz razloga što se nažalost nastavlja kontinuitet ovih napada na Srbiju. Juče smo se suočili sa novim napadima i aspiracijama prema određenim delovima naše teritoriji, čini nam se, nama iz poslaničke grupe SPS, gotovo orkestrirano i danas o tome pišu gotovo svi mediji. U pitanju su neprihvatljive izjave najpre crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, ali i zamenika premijera Bugarske i ministra odbrane Bugarske Krasimira Karakačanova.

Milo Đukanović ne prestaje da provocira Srbiju svojim izjavama. Poslednja u nizu je ona u kojoj optužuje Beograd da radi na projektu velike Srbije u čijem sedištu se, prema njegovim rečima, nalazi Crna Gora. Đukanović ide i dalje u svojim izjavama i optužbama i ne odustaje od napada na SPC. Đukanović govori o navodnom, povampirenju politike devedesetih i da se u središtu velikodržavnih planova Srbije nalazi Crna Gora. Čini nam se da on svoje unutrašnje političke konflikte i neuspehe leči upravo napadajući Srbiju, napadajući srpski narod, ne bi li tako pridobio naklonost još nekih političkih krugova, koji nisu naklonjeni Srbiji, da ne pominjemo njegovo lažno priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, odnosno lažno priznanje samoproklamovane države Kosovo.

S druge strane, napadi dolaze iz nama susedne Bugarske, i to od zamenika premijera Karakačanova, koji ide još dalje tako što na svom Fejsbuk profilu kao čestitku za osmi mart, je podelio mapu velike Bugarske, tako što je predstavio Niš i Vranje kao sastavne delove bugarske teritoriji. Koncept velike Bugarske nije nov, naproti, čini mi se, da on datira još od 19. veka. Ovo nije privi put da visoki zvaničnik nama susedne Bugarske daje skandalozne izjave, budući da je pre mesec dana Srbiju i Srbe nazvao, podsetiću vas, okupatorima Severne Makedonije.

U kontekstu niza političkih napada na Srbiju i njen teritorijalni integritet i suverenitet naše pitanje danas bih uputio predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić - da li Vlada Republike Srbije analizira ovakve nastupe predstavnika susednih zemalja i da li planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti u odnosu na ovakve diplomatske presedane, rekao bih, zvaničnika susednih zemalja koji duboko vređaju Republiku Srbiju, narušavaju dobrosusedske odnose, diplomatske odnose i regionalnu saradnju, što nikada nije bio interes Republike Srbije? Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, moja tema je porez na imovinu. Direktno se obraćam Ministarstvu finansija i Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Zašto? Zato što se neke stvari u praktičnom životu pogrešno tumače. Visina poreza na imovinu ne zavisi samo od cene kvadratnog metra. Porez na imovinu zavisi od dve veličine, znači, od cene po kvadratnom metru i od poreske stope. Reći da je porez na imovinu povećan zato što se povećala cena po kvadratnom metru, nije dovoljno, ona je samo potrebna. Poreska stopa se kreće od 0-0,4%, znači, veća od nule a manja ili jednako od 0,4%. Znači, kada se povećava porez na imovinu postoji mogućnost i ako je cena po kvadratno metru veća da porez bude isti ili manji, ako se ta stopa od 0,4% smanji. Znači, svako obrazloženje bez upliva u tu poresku stopu nije dovoljno.

S druge strane, taj prihod je izvorni prihod lokalnih samouprava. To je najveća stavka u tom delu, taj izvorni prihod po opštinama i gradovima morao bi da bude i veći, a kako će se povećati da se ne poveća pojedinačno zaduženje, jer, ne možemo mi samo onima koji plaćaju stalno to povećavati i da jedni isti podnose teret. Znači, moraju se obuhvatiti i oni građani koji ne plaćaju taj porez. Ti građani u svakoj opštini u svakom gradu postoje.

Lokalna samouprava, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu mora da da procenu koji su to novci koje mora svaka opština, svaki grad da po toj stavci ostvari u svom budžetu, da se potrude, da se obezbede novi obveznici. Ako to ne budemo radili i ako budemo stalno ovo povećavali mi ćemo jednostavno zloupotrebiti i nepotrebno opteretiti građane. Postavlja se pitanje u ovim trenucima da li je ovo povećanje koje je urađeno skoro u svim gradovima i opštinama da li je bilo potrebno kada mi istovremeno dajemo novčanu pomoć građanima jer se građani zbog ove epidemiološke situacije nalaze u teškoj situaciji.

Druga mnogo važna stvar, obraćam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu mi treba, odnosno građani treba da dobiju rešenja za porez na imovinu za 2021. godinu. Ta će rešenja zavisno od opštine, od grada do grada stići negde tamo do maja, juna meseca. Predlažem i mislim da je vrlo bitno da to rešenje sadrži informaciju kakvo je stanje po toj obavezi za svakog građanina. Da li građanin duguje neki iznos. Najčešće je to mali iznos za koji građanin ne zna. Mnogi će reći, pa može to elektronskim putem, može to mobilnom aplikacijom i tako dalje. Međutim, ta mobilna aplikacija je nepristupačna mnogim građanima, a nije veliki napor da uz rešenje stoji da obaveza koja je kumulativna iz prethodnih godina iznosi toliko i toliko. Građanin kada dobije rešenje zna da to duguje i da to plati. Naravno da ta obaveza utvrđena 31. decembra prethodne godine mora se diskontovati na valutu kada građanin dobije to rešenje. Ako to ne radimo, a toga ima u praksi, onda se naravno to dugovanje kamati i to se dugovanje povećava.

Treća stvar koju želim da predložim jeste, zašto ministarstvo ne vrši uticaj na opštine i gradove da je moguće, a moguće je to ali da oni građani koji plate u celini porez na imovinu dobiju određeni popust. Da se razumemo, sto dinara danas, sto dinara sutra ili sto dinara juče, to su različite sume novca. Onim lokalnim samoupravama koje imaju svoje projekte, koje imaju svoje planove, mnogo dobro bi došli ti novci ako bi građani platili odmah celokupni iznos. Ima građana koji to mogu da plate. S druge strane, to je preče i zbog toga što su kamate u bankama mnogo niske i građanima koji imaju novce bolje je da to daju opštinama, da to daju gradovima, da to daju svom gradu nego da drže kući ili da drže u bankama sa kamatom od 0,9% do 1%.

Možda i najvažnije, samo da kažem, ako bude ova informacija data u rešenju, onda građanin ne mora da čuva sve priznanice iz prethodnog perioda, jer mi svi čuvamo priznanice da smo platili porez za prethodnu godinu i za godine unazad, recimo, tri, četiri godine. Sa ovom informacijom koju bi dobili uz rešenje, koja je kumulativna, mi bi se otarasili te administracije, te priznanice nama ne bi bile potrebne. Čak i oni građani koji elektronskim putem plaćaju porez da bi bili sigurni moraju da odštampaju tu svoju uplatu da bi bili sigurni ako dođe do nekih zabuna, da bi to u pisanoj formi podneli i dokazali da su to platili.

Toliko, vezano za ovu temu i mislim da se ovo može raščistiti i da je sve ovo u korist građana i pozivam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo za finansije, da se ove stvari jednom raščiste. Hvala.