Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Gospodo iz Agencije za energetiku, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu Godišnji izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, ali će govoriti govoriti nešto drugačije.

Naime, ja ću pričati o štetočinama, o parazitima koji su opljačkali elektroprivredu Srbije, a ovde ima materijala za mesec dana. Ja ću želeti taksativno da ispričam tu priču, da ljudi znaju šta se dešava u Republici Srbiji od 2000. do 2012. godine. Sramota jedna.

Jedan američki institut je dao izveštaj, a taj izveštaj glasi da je od 2000. do 2012. godine, Republika Srbija raščerupana, opustošena za 100 milijardi evra. Znate, kad sam ja pročitala taj podatak - 100 milijardi evra, mislim, nemoguće. Sto milijardi evra, pa mogli smo da vratimo četiri duga Republike Srbije. A samo 50 milijardi evra je izneto iz zemlje. Sramota jedna. Pa, dobro mi i postojimo.

Zahvaljujući našem predsedniku, vraćamo i dugove i revitalizujemo ovu srpsku privredu koja je bila potpuno devastirana, ali idemo redom.

Znači, neka građani Republike Srbije zapamte, od 2000. do 2012. godine, iz Republike Srbije je izneto 50 milijardi evra, a Republika Srbija je u manjku za 100 milijardi evra. Neverovatno, ali je istina.

Idemo redom, što se tiče EPS-a, da vidimo kako stoje stvari, ko je sve bio i čerupao, ko su sve paraziti.

Parazit Šolak, izvor "Kurir", da ne bude opet - rekla Ljilja Malušić. Nije rekla, nego su ovo tačni podaci. Šolak nije uzurpirao samo imovinu EPS-a i elektrana, već se tajno kačio i na strujomere građana. Da li možete da zamislite, neko ko ima milijardu i 200 miliona evra, ko spada u najbogatije Srbe, da je mogao da se kači na strujomere jadnih građana Republike Srbije, čija je prosečna plata sada, zahvaljujući predsedniku, 550 evra, a bila je u to vreme 320 evra. Sramota jedna neviđena.

Njegov ceh od 36 miliona evra plaćali stanari, plaćali građani Republike Srbije, ovom multimilijarderu, koji je bogatiji od Miškovića, koji je bogatiji duplo od Đilasa, lopova. Sve lopov do lopova. Nelegalno korišćenje javnih dobara i državne imovine bila je krucijalna početna prednost koja je suvlasnik Junajted grupe, Dragan Šolak, prigrabio za svoj SBB, tada tek jednog od brojnih kablovskih operatera i omogućio mu sklapanje konkurencije i dominantni položaj na rastućem tržištu.

Veliko istraživanje "Kurira" pokazalo je da je otimačina tuđe infrastrukture EPS i Beogradske elektrane i beskrupulozno poslovanje ugrađeno u same temelje Šolakovog biznisa, što ga je danas dovelo na poziciju najbogatijeg tajkuna Srbije.

Upravo sam vam rekla da trenutno ima 1,2 milijarde, raste njemu njegov kapital, a bilo bi lepo da se seti, čak ni ne plaća porez ovde, što je tragedija, umesto da voli ovu državu, on plaća porez na Malti negde, ko zna gde plaća i kome plaća, da lepo da malo, 500 miliona državi, da se oporavi ova država. To su rodoljubi.

Na videlu je izašlo da SBB godinama unazad, kako tvrde Beograđani, u stambenim zgradama protivpravno uzimao struju iz zajedničkih i privatnih strujomera, što su plaćali stanari tih zgrada, a da za to nisu dali pristanak, niti su uopšte znali šta se dešava.

Tako imamo, 36 miliona evra, je gospodin uzeo od građana Republike Srbije, imamo taksativno nabrojana imena, prezimena ljudi koji su se javili jer znaju da ih je krao, između ostalog, tu je i gospodin Drinčić iz Beograda i takvih stotinu.

S obzirom na poslednje sumnje da ovo nisu izolovani slučajevi, već primeri dobro uhodane prakse, stručnjaci EPS-a su izračunali da je SBB za dvadeset godina, moram da kažem ponovo, osakatio građane Republike Srbije za 36 miliona evra. Eto, kako se bogate tajkuni, na ovaj način. Ja mislim da je ovo sramno, građani Republike Srbije i da ovako nešto ne sme nikada da se ponovi.

Prama dokumentu SBB-a, koji se pojavio u medijima, po jednom strujomeru SBB troši oko 16 kilovata, što je za procenjenih 30 hiljada brojila 800 hiljada korisnika. Molim vas, ovo je strašno. Mislim, 800 hiljada korisnika u Srbiji je oštećenih. Treba lepo taksativno svi da se jave, jedna tužba, da vrati čovek pare svima, da vrati ovoj državi, pa lepo da idemo dalje.

Idemo dalje. Đilasova preletačica Marinika je htela da reketira EPS, zamislite da je Đilasova preletačica htela da reketira EPS. Kako je to moguće? Najpoznatija politička preletačica, znamo za Mariniku Tepić da je promenila šest političkih opcija, šest političkih stranaka, od svog poslodavca ili bolje rečeno nalogodavca, gospodina Dragana Đilasa, poprimila je jednu osobinu, a to je ljubav prema parama. I dok je Đilas od naroda Srbije i državne kase klepao preko svojih marketinških agencija, prodajući sekunde, ja bih rekla maglu, njegova miljenica Marinika Tepić posegla je za bržim metodama, kojima su je naučili njeni drugari, dileri iz Banata. Htela je da reketira EPS da bi ćutala o izmišljenim nepostojećim aferama. Naravno, pa to je tako normalno za njih. Iznuđivala je reket, a kada je ostala praznih džepova, onda je pobesnela i počela da njuška sindikate u EPS-u ne bi li se dokopala zlatne koke koju bi da čerupa. EPS-u nije potrebno da Marinika ćuti, naprotiv, što viće Marinika priča laži i jeftino manipuliše, to su radnici jedinstveniji u stavu da bi ona i njen gazda, ako bi se slučajno dočepali EPS-a, očerupali sve što mogu. E, pa neće moći.

Idemo, još malo prljavih radnji, prosto, da građani Republike znaju šta se dešavalo od te 2000. godine do 2012. godine, kažem, ovoga ima za jedno tri meseca, ali ostaviću nešto i za drugi put da bi moje kolege mogle da govore.

Bivši ministar muljao sa naftom i strujom, zamislite, muljao sa naftom i strujom. Pa, jel ima neko u ovoj državi da ne mulja do 2010. godine, tačnije 2012. godine na republičkom, a 2010. godine na lokalnom nivou, kada smo pobedili. Za vreme mandata Gorana Novakovića, EPS i NIS omogućili Lazarevićevim i Hamovićevim firmama da se obogate, a država oštećena za više od 10 miliona dolara. Ma sitnica, onde 36, ovde 10, tamo 50, ovde 100, ovaj ima 619 miliona evra, ovaj ima 1,2 milijarde. Šta bi Srbija sa tim parama, da nije očerupana? Malo struje, malo nafte.

Goran Novaković, bivši ministar energetike, bio je povezan sa nekoliko afera u energetici za vreme ministrovanja od januara 2001. godine, doduše, kratko mu je trajao mandat. Kažu da je dao ostavku 2002. godine. Nije tačno, nego su ga proterali. U njegovo vreme EPS i NIS sarađivale su sa firmama njegovog kuma Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, a NIS je kupovao naftu od kiparskih preduzeća.

Posle realizacije ovih poslova, podneto je više krivičnih prijava zbog sumnje da su državni činovnici EPS-a omogućili privatnim kompanijama da zarade 12 miliona dolara.

Dragi građani Srbije, bilo, ne ponovilo se.

Zahvaljujući predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, mi danas procesuiramo sve ove koji su krali i sigurna sam da će vrlo brzo svi da se nađu iza rešetaka i da vrate novac. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, idealna prilika da parafraziram Nikolu Teslu, srazmerno političkom trenutku u kome živimo. Kada bi se mržnja opozicije, ovih drugosrbijanaca, velikog dela opozicije, pretvorila u električnu energiju, obasjali bi ne celu Srbiju, već bi energijom snabdeli pola Evrope.

Nikola Tesla je to rekao za Hrvate. Kada bi se njihova mržnja prema Srbima pretvorila u energiju, obasjali bi ceo svet.

Srpska opozicija, taj deo srpske opozicije o kojoj govorim, je prevazišla mržnju Hrvata i mislim da nas oni više mrze nego što bi nas trenutno mrzeli, kako to kaže gospodin Martinović, u Širokom brijegu, u Imotskom, a u Zagrebu bi mi daleko bolje prošli nego kod drugosrbijanaca iz centra Beograda.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima Kenedijeva izreka – ne pitaj šta će država uraditi za tebe, nego što ćeš ti uraditi za, hajde, on je rekao za državu, a ja ću da pitam šta će svako od nas uraditi za sebe? Šta ćemo da uradimo za sebe, a da to korisno za državu?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predlagaču, a za predlagača smatram i dalje, predlagač akta, predlagač zaključka je gospodin Arsić i njegovo odbor, i smatram da mi raspravljamo o tome, a ne o izveštaju. Po meni, izveštaj je završio kada se o njemu raspravlja na odboru. Ja imam principijelni stav, jer tako piše i u Poslovniku, da reč ima bez ograničenja predlagač akta, tj. gospodin Arsić.

Takođe, mislim da smo previše skloni i da previše pažnje posvećujemo onima koji nama najmanje pažnje posvećuju, a to su agencije. Mi često biramo članove agencija koji imaju tri puta veće plate od nas. Ja se ne zalažem da mi imamo plate kao što imaju ovi navodno nezavisni predstavnici, a većina među njima je zatečena onako kao drugi poziv DS, drugopozivci onako neke stranačke organizacije unutar tih agencija. Ja se ne zalažem da imamo plate kao Zaštitnik građana, kao oni koje mi biramo, da ne budu toliko visoke. Ja se zalažem da oni imaju iste plate kao i mi, pa neka budu niže, da zajedno delimo sudbinu i mi i oni koje mi biramo ovde.

Za mene nije baš pristojno, dame i gospodo narodni poslanici, da mi biramo ljude koji imaju četiri, pet puta veće plate. I ono što su Sokrat i Platon govorili, da takvi ljudi, sa tako velikim platama, moraju da budu izabrani od naroda. Mi smo izabrani od naroda i imamo tri ili četiri puta manje plate, pa bi bilo u redu da i agencije, srazmerno tome što ih mi biramo, imaju makar iste plate kao i mi, znači, ne zalažući se da one budu mnogo visoke, neka podelimo sudbinu, neka podelimo hleb u ovoj zemlji na neki ravnopravan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo prodali NIS, nismo mi, to su prodali tamo neki Tadić i Koštunica, za 400 miliona evra ili možda ispod 500, ako se slažemo. Uz NIS, prodali smo sva nalazišta nafte i gasa. Recimo, eksploatacija domaće nafte za jednu godinu je 900.000 tona. Ako to prevedemo u cenu nešto po barelu, toni itd, mi dobijamo od 270 do 300 i nešto miliona evra na godišnjem nivou, samo nafta, bez gasa.

Tako treba da posmatramo bivšu vlast, koliko je ona bila štetočinska, koliko nije radila ni za sebe, ni za državu.

Mi kad radimo na sebi i za sebe, automatski radimo nešto i za državu. Recimo, žetveni ostaci, samo od njiva, i stajsko đubrivo, u Srbiji vrede kao 1,7 miliona tona nafte, što je vrednost preko 500 miliona evra. Mi to ne koristimo. Mi to gubimo svake godine, zato što ne radimo na sebi i na svojoj državi. To je preko 1% BDP-a. Znate li koliko imamo napuštenog zemljišta? To ste trebali u ovim izveštajima sve da nam skrenete pažnju, da mi kao poslanici nešto učinimo, a nešto smo već učinili.

Žao mi je što Saška Tomić nije tu. Zahvaljujući nama u Zakon o poljoprivrednom zemljištu smo uneli da se nekorišćeno poljoprivredno zemljište može izdati u zakup na 30 godina proizvođačima obnovljive energije.

Mi pržimo ne znam koliko tona uglja. Koliko ćemo plaćati one takse zbog ugljendioksida po toni koje emitujemo, to ćemo tek da vidimo, a obnovljivu energiju, koja nam je na dohvat ruke, mi ne koristimo.

Znači, milion 700 hiljada tona nafte spržimo. Znači, niz Moravu vetar duva, stari seljak po želji spaljuje žetvene ostatke. To je dobra rečenica, a da kažemo da ne koristimo ni dovoljno vetar, ni sunce, ni žetvene ostatke. Drvna biomasa koju ne koristimo je druga biomasa, sem ove ratarske koje sam već upisao, 1,5 miliona tona nafte, sve ukupno 3,4 miliona tona nafte mi ne koristimo godišnje. To je vrednost preko milijardu ukupno. Milijardu evra pustimo da se sprži, zaore bez ikakve proizvodnje energije.

Da li nama treba neka pomoć spolja? Možda nam ne treba novčana, finansijska, možda nam treba pomoć iz Baden-Virtemberga da nas nauče o miskantusu, o korišćenju biomase. Nemačka ima slabije uslove nego mi, ali posvećuje punu pažnju proizvodnji obnovljive energije.

Da li znate da imao 350 hiljada hektara slabije plodnog zemljišta koje se ne koristi? Znate li koliko to vredi, kada bi to pretvorio, recimo, u biodizel ili gas, pa u električnu energiju? Da li znamo da svaki hektar daje 20 hiljada kilovata električne energije kroz eksploataciju biomase? Znate li da na takav način gubimo negde oko dve hiljade evra po hektaru najmanje? Da li znate da je to na 350 hiljada hektara sedam stotina miliona evra?

Hajde da saberemo sedam stotina miliona evra sa onih milijardu. Svake godine mi izgubimo ne koristeći biomasu, drvnu poljoprivredu, ne koristeći poljoprivredno zemljište koje je pogodno za uzgoj miskantusa, jer on može da uspeva i na slabije plodnim zemljištima, ima tu i čičoka itd, ali mi to ne koristimo. Znači, svake godine izgubimo 3% i više BDP, između 3% i 4%.

Znate li da poljoprivreda sem što proizvede poljoprivredne proizvode, biljnu proizvodnju, stoku, jaje itd. može da proizvede električnu energiju na način na koji sam već upisao? Znači, poljoprivreda može da proizvede biodizel za svoje potrebe i električnu energiju za prerađivačku industriju, da od mesa, mleka, jaja i biljne proizvodnje pravi gotov proizvod.

Mi tu šansu svake godine propuštamo. Svaki hektar neiskorišćenog zemljišta, a spaljena biomasa škodi poljoprivrednom zemljištu, uništava plodnost tog zemljišta. Svaki seljak koji spali iz nužde da bi lakše orao, biomasu koju niko ne otkupljuje… Znate li kolika je šansa to za lokalni razvoj? Znate li da nam stanovništvo beži po Srbiji u velike gradove? Kada bi u lokalnim zajednicama koristili ovu energiju, to je uglavnom u ruralnim sredinama, otvorila bi se nova radna mesta, smanjio pritisak na velike gradove i stvorili uslovi da se kroz tu proizvodnju energije i kroz nova radna mesta i kroz prehrambenu industriju deo stanovništva vrati u takve sredine, jer bi novac koji otpada u lokalnoj zajednici padao tu negde blizu malih opština i malih sredina. Mi to ne koristimo. Mi smo postali siromašni bogataši. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Mogu da kažem da kolega Marijan Rističević ima inspirativnu diskusiju i da je mnogo stvari, koje je izneo u svojoj diskusiji, tačno kako se mi odnosimo prema energiji i resursima koje Srbija ima, zahvaljujući nekim lošim navikama, da ne kažem da su nas kroz školovanje učili kako je Srbija prirodno bogata zemlja, kako je bogata energentima itd. i sve je to pravilo jedan lažni utisak da to može da traje večito i da ne trebamo da se menjamo ili da pravimo neke druge obaveze ili neke druge planove.

Mogu da kažem, sasvim je izvesno, prisustvovao sam i javnoj raspravi o novom Zakonu o energetici koji uskoro treba da bude usvojen na Vladi Republike Srbije, da bude poslat nama narodnim poslanicima na razmatranje i odlučivanje i da je mnogo ovih stvari o kojima je pričao gospodin Rističević dotaknuto tim zakonom. Zato što borba za energiju i zaštitu životne sredine nije samo stvar neke agencije, nekog javnog preduzeća ili samo stvar ministarstava, nego je stvar i lokalne samouprave, a stvar je i naših navika i običaja.

Međutim, još jednu stvar moram da kažem, a kada su u pitanju plate zaposlenih, bilo je jako lako do 2012. godine bilo kog stručnjaka zaposliti u bilo kojoj državnoj agenciji ili organu. Zašto? Bila je visoka stopa nezaposlenih, ljudi su smatrali da ako rade u državnom organu da su se obezbedili ili bar da imaju sigurnost da im je poslodavac država, a u međunarodnim organizacijama nas nisu nešto mnogo uvažavali da bi se otimali o te naše radnike. Mogu da kažem kolegi Marijanu Rističeviću da se više za naše radnike koji rade, naše stručnjake koji rade u Agenciji za energetiku ne otima samo EPS, ne otima Srbijagas, već i evropske regulatorne agencije. Ukoliko bi prestali da rade u našoj agenciji, njihova plata u evropskim regulatornim agencijama bi bila nekih 15 hiljada evra.

(Marijan Rističević: Pa i u našim bi bila.)

Ne bih baš rekao.

To samo govori o tome da su naši stručnjaci cenjeni, ne samo u Srbiji, nego i u svetu i da te naše stručnjake treba da čuvamo i da te naše stručnjake treba da zadržimo ovde u Srbiji, a ne o tome da raspravljamo da li je njihova plata veća ili manja od poslaničke. To ima nekog smisla za neke funkcioneri, ali ovde gde je isključivo struka, gde je video jednog inženjera, ne treba vam samo pet do sedam godina da završi fakultet, nego vam treba decenija i po, dve da on zaista postane neki stručnjak. Ne smemo da se odričemo lako, jer kada ih se budemo odricali, onda zaista nećemo imati sa kim da omogućimo onaj razvoj Srbije koji je započet 2012, 2014. godine i koji je započeo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kolega Rističeviću, vi po Poslovniku?

Čl. 106, 107, 108. – zabranjeno je direktno obraćanje, a pošto se gospodin Arsić direktno obratio, da kažem da sam ja govorio ne o Agenciji za energetiku, već o svim agencijama, položaju zaposlenih, pa i o Zaštitniku građana, regulatornim telima itd. gde su primanja znatno veća od naših, a mi biramo i postavljamo te ljude.

Ja nisam tražio da mi imamo manje ili veće plate, nego da imamo jednake, da oni imaju naše ili mi da imamo njihove. Slažem se da su plate stručnjaka u inostranstvu i Evropi daleko veće nego naše, ali da pitamo Tanju Fajon kolika je njena plata kao poslanika u Evropskom parlamentu – 15 hiljada evra. Moja je 95 hiljada dinara. Martinović prima, evo sad sam se ogrešio, 30 hiljada dinara.

Dakle, ja samo tražim, jer je vrlo nezgodna politička pozicija i situacija u državi, da plate budu tu negde jednake između nas i onih koje biramo, ne tražeći da imamo mnogo visoke plate, već nek se oni približe našim platama. Ne moramo mi ići gore, nek oni malo siđu dole i da razumeju da je država u ovom trenutku, u političkom smislu, u ekonomskom smislu, malo ugrožena, pa da se svi malo stisnemo, kao što smo se mi stisnuli u regionu prema drugim poslanicima koji imaju pet hiljada evra, pa neka svi zajedno delimo hleb i sudbinu. Ne tražim da se o tome glasa.

Zahvaljujem.
Poštovane kolege, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu i sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.