Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, dame i gospodo narodni poslanici, energetska stabilnost i sigurnost jedne zemlje je jedan od strateških stubova opstanka i države i društva.
Zato ova tema zaslužuje da joj se posveti važna, veoma značajna pažnja i važnost, kako sa pozicije izveštaja, koliko vidim da jeste izveštaj ozbiljno sačinjen, ali isto tako i sa strane nas narodnih poslanika koji treba svojim glasom na koncu da potvrdimo i overimo i kvalitet izveštaja, odnosno kvalitet rada same agencije.
Svakako da ćemo mi, poslanici Stranke pravde i pomirenja, u Danu za glasanje podržati ovaj izveštaj ali je ovo prilika da o temi energetike u ovoj zemlji progovorimo sa još nekoliko aspekata i sa više uglova.
Ono što raduje jeste opredeljenje države preko svoje Vlade i samog vrha ove zemlje, opredeljenje prema energetskom jačanju, energetskoj stabilnosti, sa veoma ozbiljnim investicijama i koliko mi se čini dosta dobrom energetskom strategiom.
Smisao energetske stabilnosti i sigurnosti se ogleda u tome da ne dovedemo u pitanje, odnosno u rizik samog pojedinca građanina od onog najnižeg stepena zaštite, ali veoma bitnog do toga da li će građanin imati ogrev i električnu energiju, pa sve do samog vrha sigurnosti koji se ogleda u tome da ne smemo nikada ni u kom trenutku dovesti zemlju u situaciju energetske zavisnosti ili energetske neizvesnosti, jer dobro znamo da takva zavisnost i takva neizvesnost može da bude zloupotrebljena protiv zemlje, protiv naroda.
Kada su u pitanju energenti koje ova zemlja ima blagodet da može sama proizvodi, pre svega električna energija, to je energija vode, još neki drugi potencijali, pre svega obnovljive energije. Tu smo svakako u prednosti i tu je mnogo lakše i jednostavnije osiguravati energetsku stabilnost i tu je samo potrebno nastaviti sa dobrim strategijama, dobrim programima razvoja i pre svega sa kvalitetnim domaćinskim odnosom, a tu je uvek faktor čoveka ključni faktor, jer ukoliko imamo prave ljude na pravim pozicijama, tu ne može da bude problem. Uvek i pre i posle svega, čovek je faktor broj jedan. I pogledu poverenih nadležnosti i dužnosti, ali isto tako i u pogledu odgovornosti.
No, obzirom da određena iskustva potrebno je dakle razmotriti i određene probleme i rizike kao i potrebe. Pre toga želim da izrazim radost da je zemlja sa svojim predvodnicima imala sluha kada je u pitanju ovaj drugi deo izazova i problema, odnosno drugi deo energetske potrebe i energetske stabilnosti, a to su energenti sa kojima izvorno ne raspolaže ova zemlje, to je pre svega gasifikacija i zato me još tada i sada, raduje i obradovao. Dakle, izgradnja, odnosno spremnost države i blagovremeno predviđanje i pozicioniranje ove zemlje u pogledu mogućih tokova gasovoda. Tu pre svega mislim na tzv. Turski tok, gde je država blagovremeno prepoznala taj interes, blagovremeno se i kvalitetno pozicionirala u pogledu ovog toka i evo već smo u poziciji da će država imati značajan interes i posebno dodatnu snagu u pogledu energetske stabilnosti.
Kada govorimo o pojedinim delovima zemlje, mogu reći što iskustvo regiona iz koga dolazim, prostora Sandžaka, Novoga Pazara i okolnih gradova, godinama, evo celi mandat sam posvetio, kao i svoje kolege Stranke pravde i pomirenja, posvetili smo analizi mogućnosti kao i problema sa kojima se suočavamo, kako popraviti ekonomsko stanje, kako dovesti investitore, kako omogućiti nove investicije.
Ono što još mogu da konstatujem, sa žaljenjem, jeste da je prostor Sandžaka i dalje najzapostavljeniji u pogledu ekonomskog razvoja, iako smo imali, to moram da kažem, ozbiljne investicije, pogotovo poslednjih godina, ozbiljne investicije, na polju infrastrukture, na polju izgradnje u medicinskom sektoru, što je veoma važno, na polju izgradnje u prosvetnom sektoru. Dakle, tu imamo određene veoma značajne pomake, što svakako treba dalje nastaviti.
Međutim, sve dok ne budemo u prilici da, barem onaj intenzitet investicija u proizvodnom sektoru ili kako se to u narodu kaže otvaranje fabrika, podignemo na stepen onog intenziteta koji se dešava, ako ne na nivou glavnog grada, ono barem na nivou, recimo Šumadije i drugih delova ove zemlje, ne možemo biti zadovoljni i ne možemo se sa tim stanjem saglasiti.
Analizirajući probleme za pokretanje investicionih aktivnosti na polju proizvodnje došli smo do nespornog zaključka da su tu dva glavna problema. Dakle, da je problem putne infrastrukture ili da budem konkretan, tamo gde smo daleko od autoputa, onda smo daleko i od fabrika. To je ono što se može zaključiti. Recimo, mi smo puno očekivali od potencijalnih, a kasnije i realizovanih ozbiljnih investicija privrednih investicija od strane investitora, recimo iz Republike Turske, a posebno s obzirom i na specifične odnose i veze građana Sandžaka i Republike Turske, pre svega rođačke, pa i neke druge.
Mi smo se ponadali da će biti koristi i sandžačku regiju, od investicija iz Republike Turske, međutim kasnije, posle nekoliko godina kada smo se već susreli sa tim, veoma ozbiljnim investicionim talasom iz Republike Turske, odnosno od strane njihovih investitora, ipak na žalost statistika je pokazala da prostor Sandžaka od toga nije imao koristi. Preko 600 raznih, pre svega fabrika, odnosno investicionih jedinica ili objekata u sektoru privrede turski privrednici, odnosno turski privredni faktori su investirali na području Republike Srbije. Od toga skoro preko 90% je u pojasu Koridora 10, negde na potezu od Pirota, Niša, prema Subotici, što ukazuje da je sam autoput, odnosno trasa autoputa bila ključni mamac, jer ono što je u najznačajnijoj meri privuklo turske investitore.
Istina, postoji drugi razlog na koga su nam ukazali stručnjaci za privredne investicije i za motivaciju privrednih ulaganja jeste gasifikacija, odnosno gasni energent je drugi faktor ili jedan od ključna dva faktora za privlačenje, pre svega, stranih investicija. To znači, da za krajeve, odnosno u krajevima ove zemlje gde nemamo gasifikaciju, a na žalost Sandžak je jedan od tih krajeva mi nismo imali značajne privredne investicije. Zato smo jako puno radili ovih godina i na koncu čak i politički uspeli da postignemo sporazum, na šta sam zahvalan vladajućoj stranci.
Jedna od ključnih tačaka ovog sporazuma i jesu bile dve tačke koje su se doticale, odnosno koje su tretirale sektor energetike, pre svega gasifikacije sandžačkog prostora gde će taj damar, da tako kažem, nastaviti od Kopaonika, preko Novog Pazara, Tutina i prema odredbi ovog sporazuma nastaviti dalje prema zapadu, obuhvatiti i Sjenicu i Prijepolje, Novu Varoš i Priboj, čime bi se konačno i ova prepreka ili ova smetnja ili ovaj nedostatak u motivaciji investitora mogli otkloniti, gde bi i ovaj prostor postao značajno privlačan za investitore. Svakako, kada tome pridodamo što jeste još jedan od glavnih tačaka ovog sporazuma, intenziviranje realizacije projekta Koridora 11, to znači nastavka izgradnje autoputa dalje od Požege prema jugu, odnosno prema Ivanjici, potom Dugoj poljani, pa dalje preko Peštera ka Boljarima, odnosno crnogorskoj granici.
Tako da, sa ova dva veoma važna projekta mi bismo postigli ono što bi mogli definitivno, ono što bi se ocenilo kao eliminacija svih prepreka za ozbiljne investicije, odnosno stvaranja ambijenta, ali ambijenta u kome bi se postigla prava dinamika, a ona je tamo najpotrebnije. Jer, ukoliko imate jedan prostor koji je decenijama zapostavljen iz raznih razloga, što objektivnih o kojima govorim, a bogami ponekad i onih drugih koji danas nisu tema, a važna su tema i mogu se tretirati drugim prilikama, dakle tada bi onda ovaj prostor definitivno mogao da bude i realno integrisan u celokupni sistem države.
Nažalost, često se o pojedinim delovima ove zemlje, a posebno Sandžak koji se nažalost decenijama tretira kao neuralgično područje iz raznih razloga, nekada istorijskih, kulturoloških, nekada politički, objektivno politički, a vrlo često i nekada veštački izazvanim političkim, neću reći projektima, jer to nisu ozbiljne stvari da bi bili projekti, već određenim političkim egzibicijama, zapravo se na ovaj prostor baca jedno pogrešno svetlo, odnosno ovaj se prostor predstavlja pogrešno, onako kakav on nije. Na neki način se sa njegovim objektivnim problemima koje treba rešavati, skreće pažnja na ono što on zapravo nije i on postaje tema na jedan pogrešan način.
Opet, sa druge strane, oni koji bi trebali sa pozicija centralnih politika, sada govorim o svim prošlim decenijama, koji su trebali drugačije da prave odgovore na pogrešne lokalne politike i nestručne politike, pa često i nedobronamerne politike, umesto da odgovore drugačije, da odgovore stvarnim integrativnim projektima i ponudama, kao što se sada odgovora autoputem, gasifikacijom i svim drugim velikim projektima, jer zapravo takvim projektima se vrši prava integracija. Gde ćete jedno stanovništvo koje je kroz razne istorijske procese bilo u poziciji da se doživljava, odnosno da stvarno bude zapostavljeno, znači integracije se ne vrši time što ćete jedan prostor stalno osuđivati, odnosno tražiti razloge zašto da budete prema njemu negativni, već vi zapravo morate pojačati procese stvarne integracije. Pre svega privreda, infrastruktura to su pravi putevi, to je pravi način. Zašto? Zato što svako zapostavljanje jednog prostora, svako zapostavljanje građana jednog prostora u ekonomskom i socijalnom smislu zapravo uvek pomaže onima koji žele da tu poseju neki otrov. Onima koji žele da ljude okrenu u nekom drugom smeru, da ih otruju, da ih na neki način indoktriniraju na nešto što bi bilo destruktivno.
Znači, uopšte psihološki i sociološki je poznato da ćete uvek lakše regrutirati ljude za neke tendencioznije ideje ukoliko su oni u teškom ekonomsko-socijalnom stanju. Jer gladan čovek, nezadovoljan čovek, čovek koji ima lošu energetsku uslugu, kome, ne znam, cele zime svakog trećeg dana nestaje struja, koji je danima bez električne energije, kome su zavejani putevi, koga neko ucenjuje politički da bi mu očistio put, koga, koga, koga, itd, takvi ljudi su razočarani. Oni su u svom očaju zapravo laka meta za bilo kakve zloupotrebe i indoktrinacije. To je ono što nama ne treba. Dakle, ne treba nam ulje na vatru, već nam treba voda na vatru. Znači, treba nam odgovor kojim će se zapravo smanjivati te tenzije.
Još jedna od tačaka tog sporazuma jeste obnova niskonaponske i visokonaponske mreže za sandžački prostor. Ta mreža je zaista u očajnom stanju iz raznih razloga. Nemamo previše koristi da govorimo o proteklim godinama i decenijama koje su zapravo dovele do zapostavljanja ovog sistema, ali ja sam veoma obradovan ovim dogovorom i ovim sporazumom, da ćemo celokupnu mrežu elektrifikacije, odnosno i niskonaponsku i visokonaponsku mrežu, dovesti na pristojan nivo i gde će konačno ovaj prostor i sa te strane moći kvalitetno da diše.
Dakle, jesu energenti i infrastruktura ključni faktor investicija, no pokazao se primer da postoje izuzeci. Vi imate, jedna ozbiljna turska fabrika je otvorena u Raškoj, svega 20-ak kilometara od Novog Pazara. Ni Raška nije imala gas, ni Raška nije imala auto-put, ali ipak je tamo otvorena fabrika. Ni Krupanj nema auto-put, ni gas. Nema ni Mali Zvornik. Nema ni Loznica.
Ovo ukazuje da postoji i taj politički faktor, da je i do političkih domaćina kako će animirati i podstaći investitore da investiraju na tom prostoru. Jer ukoliko nemamo dobrog domaćina, ukoliko imamo političkog domaćina koji će na neki način predstaviti ružnu sliku tog prostora ili možda, ne znam, ponuditi im lošu administrativnu uslugu, otežati im procedure za investiranje, onda ti ljudi beže. To je bio slučaj sa Novim Pazarom i okolnim gradovima. Dakle, to je ono što je takođe od izuzetne važnosti, što svakako nije iz nadležnosti ove Agencije i što treba rešavati na drugi način.
Uputio bih jedno pitanje za pojašnjenje direktoru Agencije. Slušajući o delu uspostavljanja, odnosno osnivanja tog udruženja, kako ste rekli, Balkanski forum, nabrojali ste zemlje, jako je dobro što je takvo udruženje napravljeno i siguran sam da će od toga biti koristi, ali nabrajali ste države i kazali ste, između ostalog, Republika Srpska, pa me zanima – da li je članica tog udruženja Bosna i Hercegovina u celini kao država ili samo Republika Srpska kao entitet? Ako jeste i država, onda je to trebalo kazati, a ako nije, ja bih zamolio da nam se objasni zašto nije, pošto su u pitanju međunarodni sporazumi. U međunarodnim sporazumima mogu biti subjekti isključivo međunarodno priznate države, odnosno međunarodno priznati subjekti. To bih voleo prosto radi sebe, s obzirom da imam interesovanja prema Bosni i Hercegovini, kao kulturološki i etnički matičnoj zemlji Bošnjaka i jako mi je važno. Maksimalno naša politička stranka radi na očuvanju i unapređenju odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine, Srbije i bošnjačkog naroda, tako da nam je svaki detalj na relaciji tih odnosa od izuzetnog značaja.
U svakom slučaju, mi ćemo dati podršku ovom izveštaju, ali isto tako očekujemo od Agencije da i ona bude konstruktivan faktor u pogledu svih ovih vizija energetskog jačanja svih delova ove zemlje. Hvala vam.