Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja koja upućujem Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje odnosi se na Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, koju je u aprilu 2020. godine donela Vlada, a kojom se precizira nekoliko mera za pomoć poljoprivrednicima i stočarima.

Predviđeno je 25 dinara po metru kvadratnom upisane površine kod gajenja povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara, pod dva - 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000, tri - 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše do 20.000 dinara i pod četiri - 800 dinara po košnici pčela, a najviše do 20.000 dinara.

Moje pitanje jeste da li su sredstva isplaćena spomenutim kategorijama?

Drugo pitanje se odnosi na subvencije koje država daje svake godine poljoprivrednim proizvođačima i stočarima. Da li su ove subvencije isplaćene za prošlu 2020. godinu i da li možda ima duga za 2019. godinu, budući da su ovo jako značajna sredstva kojima zapravo poljoprivrednici i stočari mogu planirati svoj rad na selu, svoje izdatke, kupovinu hrane za stoku itd?

O značaju sela, o pomoći poljoprivrednim proizvođačima i stočarima je izlišno govoriti. Dakle, od kvaliteta sela će zavisiti i život nas u gradu, bukvalno. Tako da, ovoj kategoriji i ovim granama privrede zaista trebamo posvetiti pažnju.

Ljudi na selu koji se bave ovim granama privrede se susreću sa brojnim poteškoćama. One su znatno izraženije sada u aktuelnoj pandemiji, tako da bi Vlada trebala izaći pored svih mera podrške koje smo do sada imali različitim sferama privrede sa pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.

Nije dovoljno samo urediti zakonsku regulativu. Potrebno je propratiti da li se na terenu propisi implementiraju, jer se stočari, kao i poljoprivrednici susreću sa brojnim poteškoćama.

Konkretno u ovom periodu broj stada se, recimo, udvostručio usled slabe potrošnje. Otkupna cena je mala, izvoz je takođe jako slab, sve su to problemi koji tište seljake i neko će možda biti i primoran da u bescenje da svoje stado, da ga proda. Ukoliko seljak proda svoje stado, teško će se verovatno odlučiti da ga ponovo nabavi.

Ono što se konkretno, sa čim se na terenu stočari susreću jeste i samo pitanje subvencija. Pitanje je da li zaista subvencije dođu do svakog stočara, do onog ko najveću muku vidi u samom tom procesu proizvodnje, jer konkretno kada su u pitanju uzgajivači ovaca oni imaju subvencije predviđene od 7.000 po grlu ovce i 2.000 po tovnom jagnjetu.

Međutim, subvencije po tovnom jagnjetu se ne uplaćuju direktno na račune samih stočara, već najčešće nakupci trgovci i drugi šverceri zloupotrebe svoju poziciju i prosto otkupe jagnjad od domaćina, a onda ih matiče kao svoja. Sve to rade uz pomoć, da kažemo, veterinarskih stanica.

Još jedna otežavajuća okolnost na terenu jesu i sami administrativni problemi. Recimo, matične službe, čak nekoliko procenata ukupne zarade ili subvencija koje se daju stočarima uzmu u toku jedne godine.

Zato bi jako važno bilo, budući da sada imamo i još jedno Ministarstvo za brigu o selu, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, prosto što više se bude na terenu, da se ti ljudi saslušaju jer su ovo neke novonastale okolnosti i problemi se iz dana u dan javljaju, povećavaju, ali ne samo saslušati, već pokušati na najbolji mogući način rešiti određene probleme i dati im određene podsticaje.

Ono što bi za nas kao građane trebalo da bude značajno i jako važno jeste činjenica da možemo pospešiti domaću proizvodnju time što ćemo kupovati domaće proizvode. To je najmanje što mi možemo učiniti.

To je nešto što će jačati domaću ekonomiju a što će na neki način pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima da njihov rad prosto bude isplativ i da imaju određene rezultate. Hvala.