Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/86-21

1. dan rada

23.03.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Tatjana Matić

| Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija
Zahvaljujem se uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani poslanici, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 18 miliona evra, koji je podnela Vlada Srbije i kojim se predviđa realizacija prve faze projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Šta to zapravo znači? U pitanju je zajam kojim dobijamo sredstva za realizaciju prve faze projekta, strateški prioritetnog značaja kojim se obezbeđuje ultra brzi širokopojasni pristup za oko 500 naselja, odnosno za oko 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima, za koja nije postojao komercijalni interes operatora za ulaganje u mrežu.
Ovaj projekat je još u decembru 2019. godine dobio odobrenje upravnog odbora "Western Balkans Investment Framework" za grant za tehničku saradnju u iznosu od 1,7 miliona evra za pripremu projektne dokumentacije, što uključuje studije izvodljivosti, kost benefit analizu, indikativne procene troškova i preliminarni dizajn. To je ujedno bila i podrška, ogromna podrška EU Srbiji na našem ekonomskom i digitalnom putu pridruživanja EU.
Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Pre otpočinjanja realizacije ovog projekta Ministarstvo je sprovelo analizu, odnosno pregled postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu, čiji su rezultati dostupni na Platformi ministarstva - Pametno i bezbedno i ova analiza je pokazala da u Srbiji postoje tzv. bele zone. To su područja koja zapravo nemaju odgovarajući pristup širokopojasnoj mreži i za koje ne postoje planovi operatora za njihovu izgradnju u naredne tri godine.
Prepoznato je i da oko 2.800 naselja sa preko 320 hiljada domaćinstava ima problem sa širokopojasnim pristupom internetu i da su to područja koja su kandidati za podsticaje države.
Realizacija prve faze projekta zapravo će omogućiti da u digitalno društvo bude uključeno blizu trećine onih koji su do sada imali problem sa fiksnim pristupom internetu. Sprovođenjem ovog projekta obezbeđuje se razvoj brzih širokopojasnih mreža u tzv. beli zonama, kako smo ih mi nazvali, u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se pre svega na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Navedene pristupne tačke će predstavljati mesta sa kojih će se dalje širiti širokopojasna mreža do domaćinstava, koja zbog svoje udaljenosti od gradskih sredina nisu mogla da se razvijaju. Na taj način će se omogućiti pre svega uravnoteženi regionalni razvoj, smanjiće se nedostatak kvalifikovane radne snage i naravno omogućiti ostanak stanovništva u seoskim područjima, što je jedan od glavnih benefita u realizaciji ovog projekta.
Projekat se implementira inače tako što će se omogućiti izgradnja širokopojasne infrastrukture, „midl majin“ segmenata koja će povezivati oko 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećim širokopojasnom infrastrukturom i obezbediće besplatno dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija, koji su izabrani putem javnog tendera. Za uzvrat izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu tzv. last majls segmenata. To je zapravo telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti od kuće do kuće i koja povezuje škole sa, do 80 hiljada okolnih domaćinstava. Na ovaj način će se stvoriti i nova platforma za razvijanje digitalnih usluga u tim područjima, odnosno novi kanali razvoja IT usluga, IT industrije, elektronske trgovine, elektronskog turizma itd, zajedno sa ekonomskim jačanjem nedovoljno razvijenih područja.
Do sada je ministarstvo inače tri javna poziva za operatore. Prvi javni poziv je bio za 60 naselja i zaključeni su ugovori sa četiri operatora za zajedničku izgradnju u 34 naselja. Drugi javni poziv je objavljen u novembru 2020. godine za dodatnih 200 naselja i u februaru ove godine doneta je odluka o izboru 89 prijava operatora. Za 29 naselja smo ponovili javni poziv, odnosno imali smo dopunu trećeg javnog poziva kako bi smo omogućili operatorima da ponovo podnesu prijavu imajući u vidu da su prijave operatora podnete za predmetnih 29 naselja sadržale određene pogrešne podatke. Treći javni poziv je objavljen u decembru 2020. godine za 555 naselja. Primili smo četiri prijave operatora i to za 527 različitih naselja. Uskoro se očekuje odluka o izboru operatora i za ovaj treći poslednji poziv.
Jasno je da je namera ovog projekta da se pre svega promeni i unapredi ruralno područje u Srbiji i ulaganje u oblast širokopojasnog interneta inače direktno utiče na povećanje broja radnih mesta, na razvoj malih i srednjih preduzeća i naravno na konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje i kvaliteta života građana, što nam je na prvom mestu.
Studije su pokazale da kada povećamo broj korisnika fiksnom širokopojasnom pristupu za 10% BDP raste za oko 1% do 1,5%. Ugovorom o zajmu IBRD stavljamo na raspolaganje Republici Srbiji kreditna sredstva po sledećim uslovima – iznos zaduženje 18 miliona evra, a period raspoloživosti zajma je tri godine od datuma potpisivanja ugovora o zajmu, odnosno do 31. decembra 2023. godine, što je i rok za završetak ovog projekta. Sredstva će se isplaćivati u tranšama čiji je minimalan iznos 100 hiljada evra.
Period dospeća zajma je do 15 godina, uključujući period početka do tri godine nakon čega će otpočeti otplata glavnice zajma u 24 jednake polugodišnje rate. Prvi datum otplate zajma je 22. decembar 2023. godine, a poslednji datum otplate zajma je 22. jun 2035. godine.
Primena varijabilne kamatne stope jednake referentnoj kamatnoj stopi, šestomesečni euribor uvećanoj za fiksu mrežu od 1% uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.
Predviđena je i mogućnost prevremene otplate kamate, kao i otkazivanje zajma u minimalnom iznosu od milion evra. provizija koja se plaća banci za neiskorišćeni deo zajma od 0, 5% godišnje, a upisna provizija po stopi od 1% ukupnog iznosa zajma plaća se jednokratno iz sredstava odobrenog zajma.
Želim još jednom da ukažem da je projekat izgradnje širokopojasnog pristupa u ruralnim područjima deo šire inicijative i da predstavlja prvu od dve faze, pri čemu se druga faza koja ima za cilj povezivanje na mrežu do 900 škola, odnosno javnih ustanova i 135 hiljada domaćinstava planira kao odvojeni projekat za 2021. i 2022. godinu.
Cilj Vlade Republike Srbije jeste da do 2025. godine ne postoji domaćinstvo koje neće imati mogućnost fiksnog pristupa brzom internetu. U skladu sa Strategijom razvoja mreža nove generacije Republike Srbije do 2023. godine, kao i opštim ciljevima EU, ciljevima Digitalne agende za EU i Agende za razvoj informacionog društva, Projekat širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije doprineće i jačanju temelja savremene javne uprave.
Razvoj širokopojasnog pristupa je takođe u skladu sa prioritetima VB šest, višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor, a takođe je i jedna od ključnih oblasti u pregovaračkom poglavlju 10 – informaciono društvo i mediji.
Verujem da će poslanici u danu za glasanje podržati ovaj Predlog Vlade Republike Srbije jer implementacija ovog projekta omogućava da savremene tehnologije zaista budu sredstvo za postizanje društvene jednakosti, a ne ekonomske polarizacije kako nijedan građanin, ni građanka ne bi ostali na analognoj strani našeg društva. To je jedan od prioriteta na kojem kontinuirano radi Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koji je apsolutno neophodan za normalno funkcionisanje i razvoj društva u digitalnoj budućnosti u kojoj uveliko živimo. Zahvaljujem se na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije usvojili ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za ovaj vrlo važan projekat.

Članom 3. Zakona o budžetu za 2020. godinu, praktično je počela cela ova realizacija projekta kroz završetak onoga što ste naveli, a to je ta dokumentacija koja je bila potrebna da bi se sada u 2021. godini realizovao ovaj važan projekat, ali složićete se svi da je pandemija potpuno promenila način života, da je širokopojasni internet jako važan ne samo za grad, nego i za ruralna područja.

Ono što je od velikog značaja, što kada vidite u budžetu određene investicije za infrastrukturu, više infrastruktura nisu samo putevi i nije samo elektrifikacija određenih delova Srbije i nije samo vodovodna mreža, već i očito ta visokopojasna mreža interneta, gde će biti dostupna svima, kako ljudima u gradu tako i ljudima na selu koji žive i rade, a pogotovo mladima, da jednostavno uz pomoć prenosa podataka na adekvatan način mogu da funkcionišu.

Mi smo u vreme korone, kao što vidite i danas je to slučaj, videli da škole funkcionišu preko onlajn nastave, što pokazuje suštinsku potrebu dece, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, da imaju dobar internet, što pokazuje da mladi koji žive i rade na selu od velikog je značaja da će ostati na selu ukoliko imaju mogućnost pristupa internetu i taj regionalni razvoj o kome stalno govorimo između severa i juga, centralne Srbije i istočne Srbije, negde potpuno se izjednačava i te razlike u tom regionalnom razvoju se brišu kada imate realizaciju ovakvih projekata.

Od velikog je značaja reći da ta prva faza koju ste naveli obuhvata deo koji se odnosi na 500 škola i 80 hiljada domaćinstava, a druga faza obuhvata 900 škola i 135 hiljada domaćinstava. To znači da će se Srbija potpuno informatički opremiti i to su negde ciljevi koje mislim da je postavila Vlada Republike Srbije sa dolaskom Ane Brnabić na čelo te Vlade, a na predlog Aleksandra Vučića još 2016. godine. Niko nije mogao da veruje da ćemo zaista tako brzo otići, jer do tada nisu ni postojale finansijske mogućnosti da ovakve kredite realizujemo.

Podsetiću vas da strategije za razvoj širokopojasnih mreža i servisa su krenuli još 2014. godine. Znači, Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić su unapred razmišljali o ovako nečemu da jednostavno Srbiju informatički i potpuno umreže i podignu na jedan viši nivo, da ljudi koji žive na selu i u Srbiji i u Mađarskoj i u Austriji imaju potpuno ista prava na rad i život i podižu jedan viši nivo standarda života kada je u pitanju uopšte ruralni razvoj i kada je u pitanju rad na selu. Zbog toga mislim da će dosta mladih upravo ostati i kod svojih kuća da žive i to je od velikog značaja pogotovo za Srbiju, a i za našu budućnost i budućnost naše dece.

Zato, u danu za glasanje mislim da ćemo svesrdno svi podržati ovakav projekat. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa želim samo da saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, da vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada idemo dalje.
Potpredsednik Skupštine i narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, dame i gospodo, tema današnje rasprave je Zakon o ugovoru o zajmu o projektu izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima, odnosno predelima.

Mi narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja se posebno radujemo kada dobijemo ovu temu ili teme koje imaju veze sa pristupom selu, odnosno sa posebnom pažnjom selu i ruralnim područjima.

Tokom proteklog mandata smo mnogo puta insistirali na ovoj temi i zato dajemo punu podršku ovom opredeljenju Vlade i drugih organa Republike Srbije koja pokazuje spremnost pojačane pažnje razvoju sela.

Svakako da je prilikom izbora nove Vlade i donošenja Zakona o Vladi i činjenicom da smo dobili i ministarstvo, posebno ministarstvo koje će brinuti o selu, zapravo potvrđuje ispravnu orijentaciju kada je u pitanju selo.

Značaj sela se kod nas najčešće tretira parcijalno ili partikularno ili po određenim segmentima. Sve to ukazuje da većina političkih faktora i državnih organa institucija u ovoj zemlji razumeju značaj sela, ali nam ipak nedostaje, mogu kazati, jedan celovitiji pristup selu. Ili, mislim da nam još malo fali u samoj svesti, kako nas koji predstavljamo narod, ali isto tako i ostalih subjekata u ovoj zemlji, kako na personalnom, tako i na kolektivnom ili zvaničnom planu. Nedostaje još malo svesti u pogledu toga da pitanje sela nije samo pitanje pojedinih problema sa kojima se građani, odnosno stanovnici ove zemlje na selu suočavaju, već da je tema sela, tema razvoja sela nešto što predstavlja jednu od bazičnih, strateški bitnih tema u pogledu budućnosti ove zemlje.

Tako da, pitanje sela nije samo pitanje stanja građana koji tamo žive, već je to pitanje raznih trasa ili traka u našoj budućnosti. Pre svega mislim na temu ili problem same demografije.

Dakle, čuli smo i slušamo mnogo stavova i mišljenja u pogledu naše demografske politike koja nastoji da pronađe adekvatan odgovor na negativne demografske procese u ovoj zemlji. Istina, ova tema je slojevita i ona se ne može vezati samo za selo, ali se mora i može povezati veoma značajno sa selom. Ako uzmemo u obzir istorijsko iskustvo ljudskoj roda, nesporno ćemo doći do zaključka da ne postoji primer u kome su gradovi opstali ukoliko su izgubili zaleđe sela. Ne postoji primer, niti na jednoj tački zemaljske kugle, niti u jednom istorijskom periodu ili momentu da su gusto naseljeni gradovi, veliki gradovi, mali gradovi, bilo koji gradovi opstali ukoliko nisu imali živo i intenzivno zaleđe sela.

Onog trenutka kada nestanu sela, gradovi nemaju nikakve šanse. Ukoliko pratimo migraciona kretanja građana ove zemlje, nesporno ćemo zaključiti da su najpre krenula iseljavanja sa onih sela koja su najugroženija. Tačnije, najpre su građani krenuli iseljavati ili bežati, ako mogu tako kazati, iz onih seoskih područja gde su najteži životni uslovi, bilo da su u pitanju klimatski uslovi, bilo da je u pitanju infrastruktura, udaljenost ili razni drugi problemi, ali definitivno najpre su građani krenuli napuštati ta sela. To su najčešće sela visokih nadmorskih visina, jer su ona najugroženija, sa najlošijom infrastrukturom i sa posebno otežanim uslovima, pre svega klimatskim uslovima.

Dakle, tamo smo najpre naišli na pustoš, demografsku pustoš kada je u pitanju ova zemlja, odnosno kada je u pitanju naše selo. Posle toga ide iseljavanje srednje visokih sela, potom niskih sela, a posle toga kreće iseljavanje manjih gradova ka većim gradovima, a onda tako dalje ide curenje i većih gradova.

Prema tome, pitanje pristupa selu, naravno i kroz temu komunikacione infrastrukture i u segmentu interneta, što je danas naša tema, ali i u svim drugim segmentima nije samo pitanje rešavanja određenih konkretnih problema, već je pitanje strateške važnosti, odnosno naše strateške orjentacije u pogledu zaustavljanja demografske erozije koja, kao što vidite je toliko prisutna i toliko preteća da se bojim da nije dovoljno da po određenim segmentima rešavamo ovo pitanje i da imamo u našim izveštajima određene pomake, a da i dalje ne uspevamo zaustaviti tu eroziju.

Ukoliko želimo poslužiti se određenim iskustvima možemo dve zemlje izdvojiti kao najuspešnije u ovom našem vremenu u kome živimo, koje su radile na pitanju demografije, odnosno negativnih migracionih kretanja. Zemlje koje su uspele da budu najznačajnije useljeničke zemlje. Pitanje Izraela koja jeste najuspešnija useljenička zemlja. Ne možemo tu previše naučiti, ali pitanje Irske, Irska je recimo bila šezdesetih godina u goroj ili težoj poziciji nego što smo mi sada i ostale zemlje Balkana.

Dakle, to je bila zemlja koju su svakodnevno napuštali njeni stanovnici, odnosno njeni građani. Tamošnje vlasti, tamošnje politike su shvatile ozbiljnost i opasnost situacije, seli i sačinili programe zaustavljanje negativnih migracionih kretanja i uspeli ne tako brzo, već za neke dve decenije da potpuno preokrenu točak njihove historije u tom pogledu. Nakon dve decenije oni su postali useljenička zemlja, a danas su najintenzivnija useljenička zemlja, zemlja sa najvišim intenzitetom. Dakle, Irska koja je upravo pre 40, 50 godina prolazila, što mi sada prolazimo je uspela da postane najatraktivnija zemlja za useljavanje.

Međutim, ukoliko pogledamo sadržaj njihovog programa videćete da tu nema kozmetičkih malih postupaka, oni su shvatili da moraju da naprave jedan radikalan zaokret i da naprave tako temeljit program koji će krenuti od izuzetnog krupnih koraka. Prvo šta su uradili ili ono na šta su najznačajnije jesu poreske olakšice za seoska područja ili poreske olakšice za investiranje na seoskim područjima. Jer šta je ključni momenat da biste vi jednog građanina ili stanovnika okrenuli od pravca bežanja prema pravcu ostajanja ili prema pravcu dolaska?

Motiv, on mora biti motivisan. On mora imati veliki motiv, ne mali motiv. To naravno nije lako. Taj program mora sadržati mere o kojima govorim. Dakle, i poreske olakšice i stvaranje uslova za normalan život na selu. Ni to neće biti samo dovoljno, jer ovde postoji jedan kulturološki i psihološki problem.

Mi smo, pogotovo stanovnici sela su sela proglasili propalim i vi imate kulturološki problem u većini sela, koja su u teškom stanju, a većina ih je takva, da se smatra da onaj ko nije mogao da pobegne sa sela, da je on neuspešan, da samo onaj ko je uspeo da pobegne sa sela u neki grad ili gradić, on je uspešan. Ovi što su ostali su jadnici koji se nisu snašli, a za onoga ko je pobegao, ne kaže se da je otišao, iselio, nego da se snašao. On je snalažljiv, on je sposoban, a oni koji su ostali, ostali su da propadaju.

Dakle, mi pored ovih mera koje idu na ekonomskom, investicionom planu, na infrastrukturi, na komunikacijama, moramo aktivno poraditi kulturološki, poraditi da dokažemo i kroz ove mere i kroz ove programe da život na selu može biti kvalitetan, odnosno kvalitetnijeg standarda, nego život u gradu. Dakle, da život na selu može biti elitan, naravno, onaj ko ima uvida u to kako se živi u velikim centrima u razvijenim zemljama, uopšteno je poznato. Na primer u Njujorku, do 30 kilometara izvan Njujorka živi elita, žive najbogatiji ljudi. Od 30 do 100 kilometara izvan Njujorka živi srednja klasa, a u Njujorku živi sirotinja, kada je u pitanju stanovanje.

To je opšte poznato. Znači, u jednom od najrazvijenijih i najvećih gradova sveta. Nama je potreban jedan celovit front, potreban nam je jedan celovit savez, politički, kulturološki, medijski, ekonomski, kome bismo prevazišli neku vrstu dnevno političke retorike, populističke, gde ćemo eto nešto kazati da fasciniramo neku našu određenu ciljnu grupu birača i proći posle toga, to zaboraviti i tražiti neku novu priču.

Treba nam da duboko zaoremo. Moramo napraviti program koji će biti baziran na hrabrosti i odlučnosti i koji neće biti vezan samo za jednu stranku, niti za samo jedan vladajući period, koji mora biti dugoročni strateški razvoj.

Naravno da sve ono što činimo je takođe dobro i ja želim podeliti radost ponovo sa vama, jer mi smo recimo na Pešteru poslednjih godina, zajedno sa Vladom Republike Srbije, napravili veoma značajne korake. Tamo su ljudi bili najugroženija kategorija u ovoj zemlji, zbog puta. Uspeli smo izgraditi tu takozvanu Peštarsku magistralu, koja je preporodila taj svet.

Samo zahvaljujući tom putu, od nekih dvadesetak kilometara preko Peštera, vi sada već imate ljude iz dijaspore koji dolaze, domaćine, koji počinju da investiraju, i dalje se grade putevi na Pešteru što je veliki iskorak.

I ovaj put ću pomenuti da će zapravo Koridor 11 koji prolazi preko Peštera, sever i jug zapravo značiti novu stranicu historije za celokupno područje i da ćemo u značajnoj meri ovaj program moći da naslanjamo i na ove velike projekte, jer zamislite vi sada to pešterskog seljaka, odnosno stanovnika koji se mesecima suočava sa temperaturom ispod minus 20 stepeni, zamislite kada on mora sa tim da se nosi, a kada pri tom on nema još ni asfalt.

Kako ćete vi zadržati dete na selu koje nema internet, kako ćete sve ovo o čemu smo govorili i o čemu sada govorimo? Zato se ovi koraci morati podržati i oni će sa strane narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja, uvek biti podržani.

Ono što jeste paradoks, kada je u pitanju negativna migracija. Ja sam četiri godine živeo u Africi i imao sam prilike vidim svojim očima ono što nije moguće kod nas ni zamisliti, a kamoli videti. Dakle, sedmicama sam boravio u Sahari i u Pustinji. Tamo ljudi imaju isto neke ovce, ali verujte mi, te ovce uopšte ne liče na ovce.

Znate, tu ovcu posmatrate i ona izađe u pustinju da pase i ona pojede neku travku, koja više liči na trn nego na travku, pa hoda 15 metara, pa pojede još neku travku.

Nejasno mi je kako ona preživi. Ali, ona živi i ona da neko mleko. Sada, zamislite vi i to sam više puta na nekim drugim predavanjima govorio, prokletstvo je, izazivanje prokletstva, da budem još precizniji, ukoliko jedan narod na području gde osam meseci stoka može da pase napolju, da se hrani bez toga da kupite hranu toj stoci, znači, dve trećine godine imate pašnjake zelene, gde Bog daje kišu i daje plodno zemljište, gde trava raste.

Biti siromašan u takvoj zemlji je neka vrsta prokletstva i to namerno izazvanog prokletstva. Znači, u poređenju sa ljudima koji žive u raznim pustinjskim delovima i neplodnim delovima ove zemlje i onda vam je logično kada ljudi beže iz Avganistana, iz Sirije, iz raznih drugih delova, ali kada ljudi beže sa najlepših delova ove zemlje u kojima je samo potrebno da nešto malo radite, kao pojedinac, kao država da se potrudimo da svakog puta, svakog dana, svakog meseca i svake godine, bar za milimetar podignemo taj vodostaj standarda, tog seljaka, odnosno stanovnika na selu.

Verujte, tu ne treba puno. Tu samo treba da učinimo ono što je do nas. Svakako, kada su u pitanju fondovi i sve ostalo, evo, koleginica Misale je govorila o tome jutros, u pitanju, dakle, prosto je potrebno zašiti to što krene iz određenih vladinih ili evropskih fondova od Beograda prema periferiji. Treba da stigne.

Znate, nama su vrlo često ti putevi novca, bilo da su u pitanju te dotacije ili razne druge podrške, one izgledaju kao kada voda ide peščanom brazdom, pa na početku ima puno vode, dok stigne voda, na kraju samo je malo vode.

Dakle, moramo popraviti te brazde, te provodnike, da nam kada su u pitanju ti fondovi ne završi novac uglavnom kod tamo nekih preprodavaca, švercera, itd, da nam se ne desi ono što se desilo onoj sirotinji u Proboju prošle godine koja je prodala svoje maline nekom nakupcu ili kupcu koji je prosto otišao, ni jedan dinar nikada im nije isplatio i onda mi te ljude koji nam se obraćaju pitamo – pa, dobro, zašto niste tužili? Kažu – nemamo novca da tužimo. Da bi ih tužio, da bi se sada ganjao sudovima treba ti novac, to je sirotinja koja je sve uložila u te svoje maline. Ne možemo mi kao država posmatrati to kao šahovske figure, pa reći imate sudove. Ne, mi moramo naći paralelne puteve da ljude zaštitimo.

Svaki građanin ove zemlje, i to je meni najviši stepen patriotizma, napraviti takav sistem gde će celokupni protok države procirkulisati do zadnjeg kapitala, do najudaljenije tačke ove zemlje i gde će onaj siromašni građanin znati da ovde centralni organi zemlje u Beogradu imaju osećaj za njega, znaju za njega, bilo da je u pitanju taj siromašni seljak kome je neko učinio nasilje, oteo mu maline i otišao, nestao. Ta sirotinja samo zna da se javi nekom koga poznaje od naših političkih predstavnika na terenu i da kaže – ljudi, spašavajte, mi ne možemo dalje. Kakva je poruka? Ti ljudi, ukoliko im ne pomognemo da naplate svoje ništa im ne preostaje nego da se pokupe i da idu. Takvih primera u raznim i sličnim situacijama je jako puno.

Država mora biti zaštitnik svome građaninu, ali ne hladno, ne samo imate zakon. Zakoni su mrtva kategorija. Zakoni jesu bitni i mi ih donosimo ovde kao što vidite svaki dan, i jako su divni najčešće, ali zakoni bez ljudi koji će ih primenjivati, zakoni bez ljudi koji će imati humanost o sebi, zakoni sa ljudima koji su bezdušni nisu zakoni, to su besmisleni zakoni, oni se okreću protiv čoveka.

Zato nam je potrebno dodatno da raširimo front u ovom smeru sa sve ovim koracima u pogledu ulaganja koje će se desiti što će, svakako, naši narodni poslanici podržati, ali raširimo krila, raširimo front, dajmo nadu, dajmo poruku i stanimo iza te poruke svakom građaninu ove zemlje, ma gde bio, ma kojoj naciji, ma kojoj konfesiji pripadao, da oseti da ova država njega štiti, da stoji iza njega i da je to najbolji način da se čuva i integritet i suverenitet i celovitost i svi ostali interesi ove zemlje.

To je zapravo pravi patriotizam i to je zapravo ono što treba da čini državu onim što ona treba da bude i da se građani ponose sa svojom državom, a isto tako i da država ima svoje građane, ne samo kao kategoriju koju štiti, već i kao sopstvenu snagu.

Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, kolega.
Reč ima predsednik poslaničke grupe JS Dragan D. Marković Palma.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog zakona i mi se zalažemo za ravnomerni razvoj sela i grada.

Ono što je najvažnije, to mi svi znamo, internet je budućnost i bez interneta ne može ništa da se uradi.

Mi imamo problem, e sada da li će neko reći da je to problem ili moda ili velika odsutnost od radnih obaveza kada su u pitanju deca. Deca ne idu u škole, ne izlaze uveče sve je zatvoreno i oni svo svoje vreme provedu pored interneta na društvenim mrežama. I šta je tu problem? Većina tih mladih ljudi, dece, ne čita sve ono što je lepo za ovu državu, i da imamo četiri vakcine, da neko drugi mnogo razvijeniji u ekonomskom smislu nema ni jednu vakcinu ili imaju samo jednu, njih ne interesuje da li su asfaltirani putevi ili nisu, kolika je penzija deke i bake, i kada pogledamo da godinu dana i nešto traje blokada dečije slobode mi smo ukinuli i uzeli dečije pravo. Ne idu u škole, a statistika govori da mali broj dece je zaraženo od virusa Kovida 19.

Sve je zatvoreno, nemaju gde da izlaze, veći stepen rizika postoji kada odu privatno u stan na žurke, nego u nekom lokalu. Vi, kao resorni ministar, siguran sam, da vam je poznata ova tema o kojoj ja govorim, pa da vidimo kako da pomognemo roditeljima i da preusmerimo decu na nešto drugo, a ne da se fokusiraju i sve vreme…

Ja imam petoro unučadi u kući. Od 10 do 18 godina i to je tekući problem. Mi se borimo, ne da vičemo na njih, nego da ih pitam – šta si ti danas pročitao? Onda mi oni nađu nekog jutjubera koji lupa kao otvoreni prozor, onda nekog kako se krevelji u nekom crtanom filmu. Niko od njih mi nije rekao, osim najstarijeg unuka Dragana, da se nešto dobro desilo u Srbiji. Ako mi tako nastavimo i narednih godinu dana, a sigurno, struka kaže da će biti problem sa Kovidom 19 i sledeće godine, kakva je budućnost te dece. Ima nešto što se zove postane navika, i vi naviknete sa tim da živite kao neko što je navikao da pije, ne može bez alkohola, tako i deca dolaze u situaciju da ne mogu bez društvenih mreža.

Onlajn nastava. Kaka onlajn nastava? Prepisuje se sve. Koje znanje? Nikakvo. Ja sebi mogu da dam za pravo da ovo govorim, jer ne samo da imam 12 članova u porodici, živimo svi u jednoj kući, nego pitam decu kada ih sretnem i na ulici, kada ih vidim negde, ja ih pitam nešto što je bitno šta se desilo u proteklom vremenskom periodu.

Šta je još problem? Deca nemaj fizičke aktivnosti. Mi smo najviše u školi voleli fizičko. Ako nemaju fizičke aktivnosti za motoriku, koja je bitna za razvoj organizma svakog mladog čoveka, kako će on sutra ne može da potrči ni kuče kad ga pojuri.

Svi ministri, moramo na to da se fokusiramo, odnosno, vi ste ministri, a mi smo neko ko vas je birao. Naše je pravo da kažemo ono što mislimo, a naravno podržavamo Vladu. I da ne bude tema samo vakcine, vakcine. Zbog te teme, hajde da idemo da pitamo zašto samo 40% zdravstvenih radnika se vakcinisalo. Zašto? Obični ljudi kažu – sigurno tu nešto postoji. Pa, šta postoji? Ne postoji ništa, osim propagande, onih drugih konkurencija ili neko ko ima pravo da kaže – vakcina, ugrađuju ti čip, pa desiće ti se ovo, ono, itd. Time moramo da se bavimo, a ne da se bavimo sada – moj resor je optički kabl, oprostite ministri, ništa loše, ili moj resor je turizam, a ovo drugo me ne interesuje.

Sve je to usko povezano. Ako je tema dnevni red u Vladi Republike Srbije, nešto što nije od bitnog značaja, da kažete – izvinite, sve to prihvatamo, te tačke, ali dajte da vidimo i ovu tačku. Neću da slušam mesec dana jednu ministarku kako je mnogo dobro da istopolni brakovi usvajaju decu.

Da li to moja deca i vaša i druga treba da čitaju? Jel to? Da li je to edukacija? Da li je to budućnost? Mi moramo medijski doziramo u ovom vremenskom periodu kad su svi kod svojih kuća šta će da ide i šta će da se emituje.

Vi ste resorni ministar, zavisite i od turizma, odnosno Srbija zavisi od turizma i mi smo prva država koja ima najveći broj vakcina, ali šta vredi, evo, u gradovima se dešava da postoje vakcine, a za sutra se niko nije prijavio?

Ajmo da krenemo po selima. Ja sam dao nalog u Jagodini već pre četiri dana, spiskove po selima i idemo u svako selo. Kada vidi onaj gospodin poljoprivredni proizvođač da mu je došao lekar, medicinska sestra, a da pre toga im se objasni da on ne prima vakcinu zbog Vučića, zbog Vlade i zbog Žarka Obradovića, nego da zaštiti sebe i svoju porodicu.

Ja sam mojoj porodici rekao da kada dođe neko na kafu, živim na selu, svakoga dana 10-15 ljudi, pita da li se vakcinisao. Ako nije, zahvalite mu se i kažite -kada prođe ovaj virus može da dođe na kafu. Da li to treba da radimo, da me pola ljudi mrzi, jer ne shvataju. Oni misle da sam morao da se vakcinišem jer sam političar. Nisam morao, ali sam morao zbog porodice, zbog ljudi sa kojima se zdravim, viđam. Evo, ja kada se nađem na Terazijama, dok čekam da mi dođe auto, ali moj privatni auto, ne državni, vozač, dok čekam da mi dođe auto, svaki drugi čovek me nešto pita i to znači da može da mi prenese virus.

Onda kažu - mogu da rade kafići, ali ne može da se peva. Na 12 metara iz usta izlaze kapi. Ko je taj ko može da pljune na 12 metara? On može da ide na takmičenje, na olimpijadu.

Ozbiljno vam kažem. Ja pričam kao običan čovek i svi mi poslanici smo nemoćni. Svako od nas ima ta pitanja u gradovima gde živimo, da vidimo kako da rešimo problem društvenih mreža. Mi to ne možemo da zaustavimo. Da li će to ići preko škola, preko roditelja ili ćete da kažete – evo, dva sata imaš pravo ti kao neko ko je maloletan da budeš na društvenim mrežama, a da isključiš onaj aparata, pošto sada 95% onih koji žive na selu imaju svoj uređaj satelitski preko koga mogu da imaju signal i da budu na društvenim mrežama. To je najveće zlo danas, dame i gospodo. Zlo današnjice i zlo budućnosti.

Ja sam za to da nam deca idu u školu, da nam sve radi. Vi ste ministar turizma i trgovine. Da li možete da mi objasnite kako to rade veliki marketi, gde su 85% stranci vlasnici velikih marketa, a ne mogu one male prodavnice, čiji su vlasnici porodica, otac, sin, snaja, ćerka itd?

Pa, i ovaj će da drži fizičku distancu što ima malu radnju. I on će da kaže - na dva, tri metra mora da budete jedan od drugog itd, ali mi smo ga zatvorili. Dok ste ga zatvorili, prebacili ste njegove kupce u veliki market, gde je 80% robe iz inostranstva i uništavamo svesno ili nesvesno našu privredu.

Molim vas, ja vas mnogo poštujem. Pustite vi CEFTA-u. Dakle, CEFTA-om je potpisano da postoji uvoz svih proizvoda u Srbiji, ali vlasnicima marketa mora da se kaže – u redu, ajde 50% robe iz uvoza, 50% domaće robe.

Pa, mi nemamo meso, dame i gospodo. Malo se time bavim. Nemojte da mi zamerite, kolege poslanici. Mi imamo meso koje jedemo po tim marketima staro godinu dana, duša mu izmrzla i mogu da kažem CEFTA-om je to uređeno. Jeste i neko pre nas, ali kako da spasimo tog gospodina poljoprivrednog proizvođača koji se stvarno muči? Jednom godišnje prima platu. Kada ga zakače elementarne nepogode, pet godina treba da se vrati za ono što je uložio te godine. Naravno, bez interneta, to je nerazvijena država, ali da internet koristimo u ekonomiji, u informaciji.

Dalje, vi vidite koliko lažnih profila ima. Kako vi kao Ministarstvo za telekomunikacije da se borimo protiv toga? Lažni profil i sada kaže - sekretar Skupštine jaše magare, lupam, montaža. Neka mi oprosti sekretar Skupštine. Da ne kažem nešto ružnije šta se sve priča i piše na tim društvenim mrežama.

Kako da zaštitimo one koji su na vlasti, koje je narod birao kao predsednika Srbije, gde mu se preti preko društvenih mreža, njemu i njegovoj porodici. To obični ljudi kažu – e, vidite, Vučiću prete, a šta će meni da rade kao običnom čoveku, ko će mene da zaštiti?

Dame i gospodo, svako od ministara, nemoj da se držite ko baba za plot, samo ono što vam je resor, nego malo šire. Ovo je sada vanredno stanje, gospodo. Svetsko vanredno stanje, zapamtite. Od avgusta meseca u celom svetu će biti takva ekonomska kriza nezapamćena poslednjih sto godina i tu mogu da preteknu samo oni koji imaju određene neke rezerve i dobar budžet koji se puni od izvornih prihoda. To država Srbija ima u ovom trenutku, ali država Srbija ne može da daje pomoć za radnike svaka tri meseca plate.

Svaka čast lekarima i stručnjacima, ali oni gledaju samo svoju struku. Moramo malo šire da gledamo. Da li smo mi dobili nešto što ne rade pojedini objekti? Da li smo dobili nešto? Ništa. Isti broj povećanja, neki dan manje za 1%, 2%, a neki dan više itd. Znači, moramo da se pomirimo, sa tim da živimo i da poštujemo mere. Znači, tu je problem samo poštovanje mera.

Inače, postoji diskriminacija između običnog čoveka koji ima malu prodavnicu. Gde vidite malu prodavnicu u selu ili u gradu, tu mu je bio veliki prozor do puta, napravio izlog, ostao bez posla dok su bili oni žuti, prodali njegove fabrike i preduzeća i dobrostojeće i one koje su bile loše i on tako prehranjuje porodicu. Onaj na šarenoj pijaci isto.

Pazite, vi ćutite. Zatvorena su stovarišta, ljudi moji. Pa, gradi se. Evo, koliko u Beogradu ima dizalica. Pa, gde će da kupe građevinski materijal? Pa, kako će to na placu, gde stoji 95% građevinskog materijala, da se neko zarazi?

Svakoga dana da tražite vi da gostujete na televiziji, ovo se radi o vašem resoru, jer ako stane trgovina, onda se ne puni budžet, ostaju građevinci bez posla, mislim na građevinski materijal. Ako prodavnice ne rade, mi imamo preko 400 hiljada ljudi koji su zaposleni sa vlasnicima u malim samostalnim trgovinskim radnjama i nećemo da ćutimo zbog toga. Hoćemo da pomognemo predsedniku Vučiću. Kada on njima nešto kaže, oni ga napadnu. Napadnu ga zato što treba da se puni budžet, a povećane plate lekarima, jednokratna pomoć, penzije povećane, radnicima malim, srednjim i velikim preduzećima četiri puta je data određena cifra itd.

Poštovana gospođo, nemojte, to nije moj opis posla. Pa, nije moj opis posla kao narodnog poslanika i predsednika stranke da idem u Egipat i da vraćam prijateljske odnose između Egipta i Srbije. četiri puta do sada sam bio i više nije isto kao pre tri godine. Egipat je jedna najmoćnija država na Bliskom istoku, hoće da sarađuje sa Srbijom. Nama trebaju oni tamo gde se odlučuje u Generalnoj skupštini UN i mnogo nam je bitna ta država koja će da lobira afričko-arapske države u interesu Srbije, a ne da lobira da potkupljuje, nego istinom da se bori, a istina jedino može ako imate kontakt, da putuju svi koji su članovi nekih prijateljskih grupa, da putuju ti poslanici, da obilaze, da vi obezbeđujete novac, mada ima, da putuju u sve te zemlje. Taj stalni kontakt, ljudi, mnogo znači. Ja sam imao prijem i u parlamentu Egipta. Razgovarao sam sa poslanicima…

Vreme nije isteklo?
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Imate još četiri minuta.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Izvinjavam se.

Imao sam kontakt sa egipatskim poslanicima. Šta smo se dogovorili? Sve ono što mi smatramo da je nepravda, da ih plasiramo i da oni u svom parlamentu se bore za to.

Mi imamo prijateljstva sa 150 država i da se da zeleno svetlo svim poslanicima, siguran sam da nije problem ni predsednik Skupštine Ivica Dačić, ni Odalović, ni predsednik Srbije, ali da krenemo sa nekim dopisima, jer kad krenete sa dopisima, od 20dopisa neka vas prihvati pet parlamenta. To je uspeh. Kad mi objasnimo ko smo, šta smo, zašto su nas bombardovali, drugačiju sliku stvaramo u svetu.

Tako da, poštovana ministarko za telekomunikacije, trgovinu i turizam, ova tema o kojoj sam ja govorio je usko vezana za vas i za svakog od ministara. Koliko beše ima ministara, Žarko? Petnaest, šesnaest, nije bitno. Nekada ljudi hoće da im se da zadatak, da se kaže – sad ćeš ti to i to da uradiš. Otkad znam za sebe nikad nikome nisam tražio da mi da…

Samo da vam kažem, predsednik Vučić mi je nudio da budem ministar, odbio sam. Tadić mi je nudio da budem ministar, odbio sam. Hteo sam da pokažem da mogu da radim za Srbiju kao da imam tri ministarske funkcije. Ovim se ja ne hvalim, ali ima izveštaj koji postoji koliko sam to država obišao sa mojom delegacijom. To je državotvorna politika. Pred svaki odlazak informišem predsednika Vučića i kažem šta će biti tema. Kad se vratim ja mu dam izveštaj.

U Ameriku kad sam otišao poveo sam dva privrednika. Jedini sam srpski političar koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa. Jedan od njih je napravio ugovor za pet miliona evra, posao, i evo sada još tri ugovora je napravio. Ne samo to, iz Italije sam doveo devet privrednika koji su otvorili fabrike, u Jagodini devet i dve u nekim drugim gradovima. Iz Beča dve fabrike. Pazite, Nemačka dolazi, otvara se fabrika, već je završena, juna meseca u Jagodini. Zaposliće 350 radnika.

Nije mi bila kontakt ni Vlada, ni predsednik, ni predsednik države. Ne što nisam želeo, nego nisam hteo da ih zamaram. Da svako od nas nešto sam uradi i da kaže – evo, ja sam uradio to i to, a pogotovo ministri.

Nisam od onih koji će da kritikuju ministre, ali jednostavno ministar danas… Kad kažete običnom čoveku ministar, on ne zna šta je vaš resor. Da izvršite anketu, molim vas, građani Srbije znaju samo, možda, tri imena ko su ministri, nemaju pojma. Nemojte da mislite da sad govorim ovo da bi vas i vaš autoritet smanjio. Niko živi ne zna ko je ministar privrede, ko je ministar trgovine i turizma, da ne nabrajam dalje. Znači, niko živ u Srbiji. Niko.

Ne mora ni da zna, ali da se vidi zašto se… Ko je ona žena što je govorila ono što muči moju petočlanu porodicu? Aha, to je ministarka trgovine, ministarka za telekomunikacije itd.

Oprostite mi ako mi je povišen ton malo bio, ali tema je takva i mi smo u vanrednom, nezvaničnom, neformalnom stanju. U svakom smislu te reči. Glasaćemo za ovaj vaš predlog. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Za reč se javila ministarka Tatjana Matić.
Izvolite.