Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom momentu, 163 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja koja upućujem Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje odnosi se na Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, koju je u aprilu 2020. godine donela Vlada, a kojom se precizira nekoliko mera za pomoć poljoprivrednicima i stočarima.

Predviđeno je 25 dinara po metru kvadratnom upisane površine kod gajenja povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara, pod dva - 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000, tri - 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše do 20.000 dinara i pod četiri - 800 dinara po košnici pčela, a najviše do 20.000 dinara.

Moje pitanje jeste da li su sredstva isplaćena spomenutim kategorijama?

Drugo pitanje se odnosi na subvencije koje država daje svake godine poljoprivrednim proizvođačima i stočarima. Da li su ove subvencije isplaćene za prošlu 2020. godinu i da li možda ima duga za 2019. godinu, budući da su ovo jako značajna sredstva kojima zapravo poljoprivrednici i stočari mogu planirati svoj rad na selu, svoje izdatke, kupovinu hrane za stoku itd?

O značaju sela, o pomoći poljoprivrednim proizvođačima i stočarima je izlišno govoriti. Dakle, od kvaliteta sela će zavisiti i život nas u gradu, bukvalno. Tako da, ovoj kategoriji i ovim granama privrede zaista trebamo posvetiti pažnju.

Ljudi na selu koji se bave ovim granama privrede se susreću sa brojnim poteškoćama. One su znatno izraženije sada u aktuelnoj pandemiji, tako da bi Vlada trebala izaći pored svih mera podrške koje smo do sada imali različitim sferama privrede sa pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.

Nije dovoljno samo urediti zakonsku regulativu. Potrebno je propratiti da li se na terenu propisi implementiraju, jer se stočari, kao i poljoprivrednici susreću sa brojnim poteškoćama.

Konkretno u ovom periodu broj stada se, recimo, udvostručio usled slabe potrošnje. Otkupna cena je mala, izvoz je takođe jako slab, sve su to problemi koji tište seljake i neko će možda biti i primoran da u bescenje da svoje stado, da ga proda. Ukoliko seljak proda svoje stado, teško će se verovatno odlučiti da ga ponovo nabavi.

Ono što se konkretno, sa čim se na terenu stočari susreću jeste i samo pitanje subvencija. Pitanje je da li zaista subvencije dođu do svakog stočara, do onog ko najveću muku vidi u samom tom procesu proizvodnje, jer konkretno kada su u pitanju uzgajivači ovaca oni imaju subvencije predviđene od 7.000 po grlu ovce i 2.000 po tovnom jagnjetu.

Međutim, subvencije po tovnom jagnjetu se ne uplaćuju direktno na račune samih stočara, već najčešće nakupci trgovci i drugi šverceri zloupotrebe svoju poziciju i prosto otkupe jagnjad od domaćina, a onda ih matiče kao svoja. Sve to rade uz pomoć, da kažemo, veterinarskih stanica.

Još jedna otežavajuća okolnost na terenu jesu i sami administrativni problemi. Recimo, matične službe, čak nekoliko procenata ukupne zarade ili subvencija koje se daju stočarima uzmu u toku jedne godine.

Zato bi jako važno bilo, budući da sada imamo i još jedno Ministarstvo za brigu o selu, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, prosto što više se bude na terenu, da se ti ljudi saslušaju jer su ovo neke novonastale okolnosti i problemi se iz dana u dan javljaju, povećavaju, ali ne samo saslušati, već pokušati na najbolji mogući način rešiti određene probleme i dati im određene podsticaje.

Ono što bi za nas kao građane trebalo da bude značajno i jako važno jeste činjenica da možemo pospešiti domaću proizvodnju time što ćemo kupovati domaće proizvode. To je najmanje što mi možemo učiniti.

To je nešto što će jačati domaću ekonomiju a što će na neki način pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima da njihov rad prosto bude isplativ i da imaju određene rezultate. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nadija Bećiri.

Želim samo da zamolim narodne poslanike da pripreme slušalice, jer će se narodna poslanica Nadija Bećiri obratiti na svom jeziku.

Izvolite.

(prevod izlaganja na maternjem jeziku): Hvala predsedniče, poštovani građani, poštovani potpredsednici Narodne skupštine, kolege i koleginice poslanici, danas se obraćam premijeru i Vladi.

Želimo da skrenemo pažnju na to da podržavamo građane, jer je potrebna pomoć zbog virusa, Kovid 19. Verujte da ovaj virus nije prijatan ni za koga od nas. Molimo da se solidarišemo sa građanima i da svi nosimo maske. To nije ni malo prijatno, ali razumemo.

Molimo sve građane da podrže zdravstvene radnike.

U Beogradu postoji veliki problem. Građani iz Bujanovca i Preševa, tamo je jako teško živeti. Želim da se obratim i nadležnom ministarstvu koji treba da pomogne da se problemi reše.

Ljudi koji se u ove tri opštine susreću sa tim problemima…

Prvi problem se odnosi na mlade. Šta se dešava sa nama? U pitanju je ekonomski razvoj, nova radna mesta, otvaranje radnih mesta i za pomoć u najvećim gradovima Srbije. Šta ste uradili za Preševo i Medveđu? Vi ste obezbedili da postoji Koordinaciono telo, ali predstavnici Koordinacionog tela su u vladinom kabinetu. Zbog toga je i njihov doprinos u realizaciji naših potreba relativno mali.

U ovim velikim problemima koje imamo, Vladi nije dovoljno samo stvarati planove za rešenja za našu budućnost.

Posmatrajući rad ministra i zamenika ministra, fali nam veća upućenost ovih ljudi na rešavanju problema ljudi na terenu. Da li želite da najrazvijenije opštine budu daleko više razvijene od naših? Zbog toga se obraćamo poslanicima da nam pomognu da i mi dostignemo veći nivo razvoja.

Ovo nije prvi put. Mi tražimo put u EU. Evropska porodica nam to uskraćuje. Bujanovac, Preševo i Medveđa su multietničke zajednice gde žive Albanci, Srbi, Romi i druge manjine koje pružaju ruke jedni drugima.

Iako svaki dan izjavljujemo da radimo na razvoju standarda, mladi nas napuštaju. Naši mladi ljudi čuju šta sve Srbija radi za razvoj, ali ne vide rezultate i zbog toga odlaze iz Srbije.

Preševska dolina je veliki koridor na Balkanu i zbog toga treba pomoći ekonomski razvoj, ali Vlada ne pokazuje da želi razvoj ovog dela zemlje.

Imajući u vidu mogućnosti koje postoje i problemi koji postoje u tom delu zemlje, vi se ponašate kao da tu žive samo Albanci, ali se varate jer tu žive Srbi, Romi i sve druge manjine, ne žive samo Albanci. Zbog toga treba da pomognete razvoju ovog dela zemlje i da nam pomognete da dostignemo ostali …

Na tri kilometra od Bujanovca je banja koja je bogata termalnim izvorima i koja je trenutno zapuštena. Privatizacijom bi se razvila mogućnost za zapošljavanje mladih i za razvoj turizma ovog kraja. Investicije stižu do Leskovca i Vranja, ali do Bujanovca i Preševa ne stižu.

Pozivamo Vladu da investira i u ovaj deo zemlje koji je kritičan. Moj posao i svih kolega iz opozicije je da se borimo protiv mržnje protiv Albanaca, jer smo mi i dalje ovde, a mi predstavljamo ove opštine koje zaslužuju mladost, zaslužuju budućnost i radna mesta.

Samo da vas podsetim da ćemo prekosutra imati sednicu posvećenu poslaničkim pitanjima i Vladi, tako da sve što ste govorili jeste i tema o kojoj treba da govorite i kada budu predstavnici Vlade ovde, ali ovo pitanje će naravno biti njima prosleđeno.

Isto tako, želim da napomenem da ste najavili to da ćete govoriti na albanskom da smo mi mogli da obezbedimo prevodioca i ja vam se zahvaljujem da ne bi došlo do nekih nesporazuma.

Dakle, tako ćemo se ponašati u narednom periodu u skladu sa Poslovnikom i zakonom. Svako ko pripada određenoj nacionalnoj manjini ili grupi može govoriti na svom maternjem jeziku.

Reč ima narodni poslanik Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, klub košarkaša u kolicima „Nais“ iz Niša osnovan je 2017. godine, sa željom, pre svega, osoba sa invaliditetom da se kroz sport i jedan kreativni rad ukratko zaboravi na kolica i uz veliku volju samih osoba sa invaliditetom uradi nešto lepo.

Ovaj klub je zvanično počeo sa treninzima 2019. godine, u maloj hali, odnosno maloj sali hale „Čair“, imajući u vidu da je to bila jedina dostupna opcija i uprkos toma što nije prilagođena osobama sa invaliditetom, odnosno, nema odgovarajući prilaz oni su nastavili da treniraju u ovom prostoru.

Grad je onoliko koliko je mogao u okviru svojih budžetskih sredstava opredeljivao finansijska sredstva za njihov rad kako bi mogli da učestvuju u organizaciji turnira, ali i u takmičenjima u okviru lige.

Kako je tokom protekle godine, a sada i u ovoj godini hala „Čair“ usled nepovoljne epidemiološke situacije pretvorene u privremenu Kovid bolnicu, to su u istoj obustavljene sve sportske i rekreativne aktivnosti kako bi se, pre svega, sačuvali životi građana i ne samo građana Niša, nego stanovnika južnog dela naše zemlje koji su upućivani na lečenje u ovu bolnicu.

Verovali ili ne, u jednoj takvoj situaciji ovi hrabri momci nisu odustali od želje za socijalizacijom, za uključenjem u normalan život, kao i da na taj način ostvare svoje potrebe da izađu iz svojih kuća i da se uključe u društvene tokove. Uprkos jednoj takvoj situaciji, oni su pokušali da pronađu rešenje da nastave sa svojim treninzima i u tom smislu rešenje je pronađeno u opštini Bojnik koja je udaljena čak 60 kilometara od grada Niša.

Uz svu ljubaznost domaćina u Bojničkoj sportskoj hali nakon četiri meseca ovi momcima ponestalo je snage da putuju, a upravi je ponestalo finansijskih sredstava da se izbore sa ovim putovanjima, pa je pitanje opstanka samog kluba ozbiljno bilo dovedeno u pitanje tokom prošlog meseca.

Samom upornošću uprave kluba, ali i dobrom voljom grada Niša delegacija kluba je u dogovoru sa gradonačelnicom uspela da premosti navedeni problem i u saradnji sa osnovnom školom „Ivo Andrić“ iz Niša klub je dobio termine za treninge u njihovoj sali koja je u potpunosti prilagođenja svim njihovim potrebama, a kada to kažem, mislim da je omogućen slobodan pristup i prilaz svim prostorijama ove sale.

Međutim, jedno ovakvo rešenje jeste kratkoročno i u tom smislu želim da postavim pitanje, odnosno molbu Ministarstvu sporta i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pomognu gradu Nišu, i logistički i finansijski i na bilo koji drugi način, da se najpre postavi rampa, odnosno da se prilagodi prilaz hali „Čair“ za osobe sa invaliditetom, posebno ako uzmemo u obzir da želja i volja ovih ljudi ne jenjava uprkos situaciji u kojoj se nalaze.

Dakle, grad Niš ima jasnu volju, grad Niš je pokazao da ima razumevanja za njihov vedar duh i molim Ministarstvo da onoliko koliko je to moguće pomognu i gradu Nišu, ali i ostalim lokalnim samoupravama da se ovaj problem osoba sa invaliditetom što pre reši kako bi se uključili u društvene tokove. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Daniel Đivanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara danas bih postavio pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Momiroviću, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i ministru finansija gospodinu Siniši Malom. Tema su automobili, odnosno sva vozila učesnici saobraćaja na putevima našim. Konkretno, njihova registracija, novi pravilnici, kategorizacija, porez na luksuz, subvencije, itd. To su vrlo aktuelna pitanja koja nam u proteklim nedeljama građani postavljaju veoma često.

Naime, 5. jula ove godine stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Vozila će prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo.

Najveći broj vozila bez katalizatora ili DPF filtera, to su delovi izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.

Prosečna starost vozila u Srbiji je trenutno oko 17 godina i upravo će ova stara vozila biti najviše pogođena novim Pravilnikom.

Glavni problem je što spomenuti katalizatori i DPF filteri u mnogim slučajevima premašuju vrednost samog vozila i prosečan građanin jednostavno ne može sebi priuštiti njihovu zamenu. Nezvanične procene govore da se broj vozila koja neće moći da ispune norme meri u više stotina hiljada primeraka.

S druge strane, u potpunosti se slažemo da je apsolutno ne prihvatljivo da nekoliko stotina hiljada vozila krstari Srbijom sa potpuno otklonjenim katalizatorima i bez DPF filtera ispuštajući čist otrov u vazduh. Eliminisanjem ovih filtera ta vozila ne ispunjavaju nikakvu euro normu i takva vozila jesu neispravna za saobraćaj.

Međutim, novi propisi vezani za registraciju su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema euro standardu ili godini proizvodnji, već prema datumu registracije. To znači da će za vlasnike dva identična vozila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine, a oba vozila su proizvedena, recimo, 15. maja 2010. godine.

Pitanje poreza na luksuz na bazi zapremine motora je već dugogodišnje i smatramo da je vreme da se promeni Pravilnik i da se porez na luksuz određuje prema drugim vrednostima. Razlika mora da postoji u korist novih vozila, ali je trenutno ta razlika prevelika. Sada vlasnik 15 godina starog automobila od, recimo, 3.200 kubika i 100 kilovata, koji vredi 2.000 eura, plaća registraciju oko 170.000 dinara, a vlasnik novog vozila od 1.000 kubika iste snage od 100 kilovata, mnogo veće vrednosti, plaća oko 20.000 dinara.

Ova nepravednost je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorom većih zapremina. Drugi izazov za njih su i novi pravilnici tehničkih pregleda vozila koja oldtajmeri ne mogu da ispune, pa ih je nemoguće registrovati.

Pored toga, već skoro dve godine Agencija za bezbednost saobraćaja ne izdaje uverenje o ispitivanju vozila za uvezena istorijska vozila, čime se stvorio veliki broj vozila bez adekvatnog statusa, odnosno bez mogućnosti registracije.

Konkretna pitanja su da li će Ministarstvo, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, odložiti primenu novih pravila, odnosno da li će pokušati pronaći drugo rešenje, da recimo umesto datuma prve registracije merodavan bude samo datum proizvodnje?

Drugo pitanje – kada možemo očekivati izmene vezane za porez na luksuz na automobile i kada možemo očekivati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja vezano za istorijska vozila, odnosno oldtajmere? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, ja bih danas postavila nekoliko pitanja. Najpre, želim da se osvrnem na jedno veoma važno pitanje koje je poslednjih dana predmet različitih polemika.

Naime, radi se o izjavi evroparlamentarca Lukasa Mandla, inače člana Austrijske narodne stranke, čiji je predsednik Sebastijan Kurc, koji je Evropskoj komisiji postavio pitanje o nepristrasnosti evropskih posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine.

Između ostalog, Lukas Mandl navodi kako je 22. februara 2021. godine predstavnik EU Miroslav Lajček dao izjavu za jedan portal, pri čemu je u pozadini bila karta Zapadnog Balkana, na kojoj je Kosovo prikazano kao deo Srbije. On osuđuje ovakav gest i Miroslava Lajčaka smatra pristrasnim posrednikom u dijalogu. Čak traži da se u telima EU ne koristi ovakva mapa, a ključno pitanje koje on postavlja jeste da li gospodin Lajčak može i dalje obavljati ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Ovaj isti europoslanik dopušta sebi i druge izjave kada je u pitanju Srbija. Naime, on je u svojstvu jednog od izvestilaca Evropskog parlamenta izjavio da je uveren da politika vakcinacije u Srbiji nije uspešna, nego opasna, jer se uklapa u pokušaj iz inostranstva da se izazovu sukobi unutar EU i da se na taj način EU podeli.

Mislio je, naravno, na to što Srbija ima vakcine ruskih i kineskih proizvođača. Ovo ne samo što je drsko, nego je i krajnje pristrasno. Njegova koleginica Viola fon Kramon je išla i dalje i rekla da Evropa zanemaruje geopolitičke implikacije procesa vakcinacije i u Srbiji, misleći pre svega na rusku vakcinu "Sputnjik V".

Evropski parlamentarci su se ili uplašili toga što jedna jaka Srbija danas kako suverena zemlja, a nije članica EU, ima obezbeđene vakcine za svoje građane ili se možda iza svega ovoga krije nešto drugo, što je očiglednije, a to je pritisak na Srbiju i to od strane upravo onih koji su pristrasni, kojima ne odgovara pozicija Srbije i koji sigurno trguju svojim položajima.

U ime čijeg interesa moglo bi da bude pitanje, ali bojim se da imamo i odgovore. Naime, 20. marta, evo izjave i našeg komšije Edija Rame, koji je brutalno napao predsednika Srbije isključivo zbog toga što je 17. marta stavio zastavu Srbije preko teritorije Kosova i Metohije, rekavši da je to karta od paučine. Ovo se dogodilo nakon one mape od paučine koju je nacrtao onaj prijatelj u Beogradu, koji se igra sa marionetama na "Fejsbuku", rekao je Rama tokom posete mestu Kukeš na severu zemlje, prenose reporteri. Istina, dobar je ovo pokušaj Edija Rame da se izreklamira, samo malo nemušto, ali u sklopu svega ovoga što smo mogli da čujemo od parlamentaraca, pa, na kraju svih krajeva, i izjava novoizabranog premijera tzv. Kosova koji kaže - moramo biti jedinstveni protiv Srbije i zahtevaćemo parlamentarnu raspravu do iznemoglosti.

Nemam vremena da se sada bavim onim što se desilo sinoć u skupštini, ali vas, gospodine predsedniče, želim da pitam kao šefa naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope – kako ocenjujete ovakve izjave Lukasa Mandla, osim što neskriveno staje na jednu stranu i pokazuje svoj animozitet prema Republici Srbiji? Nije li ovo oblik pritiska koji pokazuje da pojedini evropejci ne žele da se naša pitanja rešavaju uz poštovanje međusobnog prava ili je u pitanju, s druge strane, nemoć evropskih institucija da na nepristrasan način učestvuju u dijalogu Beograd i Prištine i doprinesu pravednom rešenju problema naše južne pokrajine, što bi trebalo da je primarna misija njih koji su preuzeli obavezu da se eventualno time bave? Ko zna koji put u proteklih nekoliko dana imamo priliku da vidimo, čak više ne dvostruke aršine, nego jedan atak na Srbiju sa svih strana, jedan pokušaj da se pod teškim pritiskom nateramo na nešto na šta sigurno pristati nećemo. Hvala.