Hvala.

Gospodin Mrkonjić ponovo, replika.

Da pohvalim ministra što je zadržao ljude koji sede pored njega, damu i ovoga mladoga dečka. Ne menjajte saradnike koji znaju posao. Samo da ih pohvalim malo. Mada bi gospođa morala da skine masku, da je vide poslanici. Hvala.

Hvala.
Sledeći na redu je narodni poslanik Đorđe Kosanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče skupštine, poštovani ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke i Sporazuma o zajedničkom vazdušnom evropskom prostoru, veoma važna odluka i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona, ili pomenutu odluku.

Ministre, na samom početku da kažem da dolazim iz Kragujevca i drago mi je što ste pomenuli investicije koje će doći u Kragujevac i uopšte investicije koje dolaze u Srbiju. To je veoma značajno za sve regione u Srbiji.

Vraćajući se na sam Predlog zakona da kažem kada je reč o sporazumu, on funkcioniše tako da našu zemlju prepoznaju kao deo evropskog zajedničkog prostora, ali samo pod jednim uslovom, ako u potpunosti primenjujemo sva pravila koja su postavljena pred nas.

Naše zakonodavstvo, ministre, je u potpunosti usaglašeno sa evropskim zakonodavstvom, tako da nemamo nikakav problem da u jednom delu, da kažem, aneksiramo ovaj sporazum. Kroz aneks 1 sporazuma definisani su i neki ciljevi, kada govorimo o ovoj temi, o ovom sporazumu, dakle slobodni pristup tržištu, sloboda osnivanja preduzeća, uslovi konkurencije, upravljanje zajedničkim saobraćajem, zajednička pravila u oblasti vazduhoplovne sigurnosti.

Poslednji put ovaj sporazum je aneksiran 2009. godine i od 2009. godine do sada zaista prošlo je dosta vremena, mnoge stvari su se promenile. Dakle, ovom novom odlukom danas donosimo nove propise koji su podeljene u dve grupe. Prvi se tiču direktnog civilnog vazduhoplovstva, a drugo čine pravila koja se primenjuju indirektno, tiču se socijalnog apsekta.

Ono što je veoma važno, malo pre ste i o tome malo pričali, o tome gde je trenutno „Er Srbija“, ali moram da kažem da je ova pandemija korona virusa, koja je zahvatila ceo svet, donela apokalipsu, slobodno mogu da kažem, a čini mi se, složiće te se sa mnom, u vazduhoplovnom saobraćaju na globalnom nivou. Dakle, korona virus je gurnuo u probleme ceo svet, mnoge velike ekonomije su na kolenima, a prema procena stručnjaka najviše su pogođena avio-kompanije.

Poslednja projekcija Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj govori da je broj putnika u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu smanjen za čak blizu 50%, što govori, prema nekim podacima, da je broj putnika u 2020. godini, u odnosu na 2019. godinu, smanjen za blizu tri milijarde putnika. Dakle, prema procenama iste, ako se ovako nastavi, neka vraćanja na staro, koje smo imali pre korona virusa, biće moguće tek 2024. godine.

Isto tako, pojedine kompanije nisu mogle ni da opstanu, smanjivale su svoje finansijske obaveze, broj radnika su smanjivale, neke nisu mogle da opstanu, tako da i veliki proizvođači aviona, danas smo to već čuli, poput američkog „Boinga“, evropskog „Erbasa“, morali su da rade na smanjenju radnika.

Dakle, u borbi sa posledicama korona virusa na poslovanje, gašenje radnih mesta i smanjenje plata, nije zaobišlo nijednu kompaniju u globalnom vazduhoplovstvu ili da kažem u vazduhoplovnoj industriji, pa ni našeg srpskog nacionalnog avio-prevoznika „Er Srbiju“.

U odnosu na godinu pre pandemije, naša kompanija deluje samo sada sa 40%, ako se ne varam, ministre, ali tu je država. Znači, „Er Srbija“ je značajna za Srbiju, da u potpunosti pomogne u svakom delu.

Isto tako, s druge strane, treba reći da kod nas postoje dve organizacije koje se bave bezbednosti vazdušnog saobraćaja i pružanjem usluga iznad našeg vazdušnog prostora. Prva je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, državna agencija za pružanje usluga kontrole letenja u vazdušnom prostoru. Dakle, pokriva Srbiju, Crnu Goru i deo Bosne. Mislim da je to oko 55% prostora BiH. S druge strane, Direkcija civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je javna agencija koja obavlja poslove koji su joj povereni i Zakonom o vazdušnom saobraćaju usmerena je ka što pouzdanijem i efikasnijem razvoju sistema vazdušne, plovidbe i bezbednosti.

Sada, ministre, jednu važnu temu, kada govorimo o ratnom vazduhoplovstvu i PVO, danas se navršava 22 godine od kada je 19 moćnih zemalja izvršilo agresiju na našu zemlju. Dakle, 78 dana bombardovanja, preko dve i po hiljade žrtva, a od toga veliki broj dece i preko 12.500 ranjenih, isto veliki broj dece. Sve ovo govorim, posledica je bio Račak, niko nikad nije procesuiran zbog Račka. Znači, jedna izmišljena, da kažem, stvar i samo želim da kažem da do sada za sve to što je urađeno Srbiji niko nije odgovarao.

Bombardovali su i ubijali Srbiju samo zato da bi joj oduzeli Kosovo. Ministre, mislili su da su to 2008. godine potpuno završili, ali posle mnogo godina Srbija stoji uspravno i idemo krupnim koracima napred. Vi ste malopre govorili o tome u kojim segmentima smo sve napravili iskorak. Da ne pominjem još jednom, najbolji smo u Evropi što se tiče vakcinacije. Naš privredni rast je najveći u Evropi. S druge strane, procenat nezaposlenosti je ispod 10%. Preko 60% investicija koje dolaze u ovaj region ide ka Srbiji. Sve su to rezultati Srbije.

Ono što je važno, tu je predsednik Skupštine, nekadašnji ministar spoljnih poslova, čak 18 zemalja je povuklo priznanje te, da kažem, kvazi države, samoproglašene i u ovom trenutku oni nemaju većinu što se tiče UN.

Moram da kažem da moramo da se sećamo ovoga. Ne smemo da zaboravimo, ali moramo da idemo napred da bi Srbija išla napred.

Pomenuo sam malopre, ministre, kada je reč o ratnom vazduhoplovstvu i PVO, moram ovde i to da kažem, Srbija, da se ne ponovi ono vreme kada naše nebo nije bilo branjeno. Nismo imali nijedan avion. Danas nebo Srbije štiti 14 modernih MIG-ova 29, helikopteri Mi-17V, Mi–35M, H-145M, kao i bespilotne letelice. Pored PVO sistema Kub i Neva, koje smo imali, nabavili smo i jedan moćni sistem Pancir S1 i nadam se da u nekoj budućnosti možda dobijemo i sistem možda S300, S400 ili možda kineski sistem FK1.

Sve ovo govorim jer Srbija danas ozbiljno štiti svoje nebo, svoje granice i garantuje bezbednost svoje zemlje.

Još jednom na samom kraju da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Momirović.
Izvolite.

Želeo bih samo kratko da se osvrnem.
Potpuno ste u pravu, gospodine Kosanoviću. Ništa neće biti isto posle, kada se ova pandemija završi. To je jedino sigurno.
Avijacija je svakako doživela najveći udar i pitanje je kako će se i na koji način ona oporaviti i izaći iz ovoga, ali jedno je sigurno, da ovo neće biti kraj avijacije i avio-saobraćaja, nego će i on izaći u nekim novim formama ili istim. Mi svakako sa „Er Srbijom“, jednom moćnom, više ne samo lokalnom, ne samo regionalnom, nego evropskom kompanijom, ćemo biti ti koji ćemo zauzeti tržište. Mi i u ovim okolnostima zauzimamo tržište. Mi se širimo. Ne možemo da se povučemo. Već smo investirali mnogo. Podigli smo standarde, podigli smo znanje ljudi koji vode kompaniju naših pilota i mi smo spremni ne da budemo vodeća regionalna kompanija, nego jedna od najjačih evropskih kompanija kada se stvari relaksiraju. Svakako, ohrabrujuće je da se avio-saobraćaj diže na teritoriju Amerike, da se diže u Kini. On jeste zatvoren samo za te zemlje, ali to jesu neki ohrabrujući signali.
Osvrnuo bih se na još jednu kratku stvar koja nema direktno veze sa avio-saobraćajem, a odnosi se na grad Kragujevac.
Vi znate, pretpostavljam i svi drugi narodni poslanici, koliko je predsedniku Republike stalo da se podignu investicije u Kragujevcu. I on je, kada smo sklapali sporazum sa našim kineskim partnerima, vezan za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu, insistirao da Kragujevac bude broj jedan i mi imamo najveće investicije, znači, tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 338 kilometara kanalizacione mreže, ukupno 190 miliona dolara investicije u Kragujevac, samo po tom osnovu.
Takođe, obilaznice oko Kragujevca, Batočina, Knić, Mrčajevci, pa onda Moravski koridor je njegova, odnosno predsednikova inicijativa, predsednikov, ako smem tako da kažem slobodno, politički nalog, naravno, slično kao i brza saobraćajnica Lajkovac – Valjevo. Juče je predsednik posetio tu saobraćajnicu. Valjevo je nekako ostalo mimo puteva, mimo Koridora. Mi smo primetili da će on ostati izolovan i da će početi da se gasi. Predsednik je insistirao, mnogi su bili protiv toga. Mi danas znamo da Valjevo, izgradnjom ove brze saobraćajnice, postaje mali glavni grad i još jače će gravitirati ka njemu i Osečina i Ljubovija, čak i Koceljeva i svi ti lokalni krajevi. Tako da, nije samo izgradnja Koridora da bi ljudi prolazili kroz ovu zemlju, nego da bi se zemlja povezala. To je nama važno.
Kragujevac nam je svakako, po instrukcijama predsednika Republike, za Vladu Republike Srbije, jedan od ključnih centara naših investicija i budite uvereni, to ćete videti u narednom periodu. Još jednom, hvala na pitanju.

Hvala, ministre.
Sada je na redu Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Srbija je još 2006. godine potpisala Sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Ovaj Sporazum, koji je od izuzetnog značaja, potpisan 2006. godine, Skupštine Republike Srbije je ratifikovala 2009. godine, a on je postao obavezujući i stupio na snagu za svih 36 potpisnica ovog Sporazuma u 2017. godini.

Danas mi pred sobom imamo Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta iz jula 2019. godine kojim se zamenjuje Aneks 1. predmetnog sporazuma.

Ovaj sporazum sam po sebi i kada je sačinjavan i počela procedura oko njegovog potpisivanja je bio izuzetno ambiciozan projekat, jer ovaj projekat i ovaj sporazum podrazumeva slobodno, jedinstveno i bezbedno nebo na Evropom.

Srbija je, naravno, deo Evrope i dobro je što je na vreme prepoznala, još 2006. godine, i pristupila ovom Sporazumu.

Bezbednost u vazdušnom saobraćaju, ujednačavanje standarda koji izuzetno olakšavaju funkcionisanje saobraćaja, omogućuju da putnici koji kreću i poleću iz Srbije znaju da to čine na potpuno bezbedan način, da su potpuno bezbedni i oni koji dolaze u Srbiju, na srpske aerodrome, a da se neće desiti nikakav nesporazum zbog različitih standarda i kada su u pitanju avioni koji samo preleću preko Republike Srbije.

Zašto je ovo sve važno? Pa, upravo važnost ovog sporazuma se pokazala u poslednjih nekoliko godina. Postavlja se pitanje da nismo blagovremeno pristupili potpisivanju ovog sporazuma, da li bismo imali priliku da zaključimo jedan ovakav izuzetno dobar i povoljan aranžman o koncesijama kada je u pitanju aerodrom „Nikola Tesla“.

Neko će reći da je period od 25 godina dug, a to je period za koji je zaključena ova koncesija. Međutim, projekti u infrastrukturi i ozbiljni projekti se ne čine za jedan dan, za jednu godinu, za jedan mandat, već ga prave ljudi koji imaju viziju budućnosti, kako i na koji način obezbediti funkcionisanje bilo kog sistema, a u ovom slučaju avio-saobraćaja.

To što je Aerodrom Beograd dat u koncesiju obezbediće da se on izuzetno modernizuje u narednom periodu, dobije još jednu poletnu pistu, odnosno najmanje još jednu, više rulnih staza, hangara, parkinga, podizanja tehnologije koja obezbeđuje funkcionisanje svih aerodromskih sistema i time ćemo mi imati za 25 godina nešto što će biti apsolutno u tom trenutku u rangu najsavremenijih sistema i pratiti sve ono što se u drugim delovima Evrope dešava.

Ovo omogućavaju sredstva koja su dobijena odatle da se ta sredstva preusmere i na razvoj drugih aerodroma i potpuno je jasan cilj s kojim su krenuli oni koji su imali dobro viziju, a to je osnivanje društva „Aerodromi Srbije“, gde postaju „Aerodromi Srbije“ kao društvo sa ograničenom odgovornošću postaje operater na aerodromima „Konstantin Veliki“ u Nišu, „Morava“ u Kraljevu, na aerodromu u Pranjanima, a uskoro će postati glavni operater na aerodromu „Rosulje“ i „Ponikve“. Jednostavno, time će se praktično u ovom trenutku jedan projekat aerodroma koji možda u ovom trenutku, sem aerodroma u Nišu, i nemaju potpunu funkciju, u budućem vremenskom periodu pripremiti za ono što je predviđanje kako i na koji način stvoriti uslove da avio-saobraćaj u Republici Srbiji besprekorno funkcioniše i da svi delovi Republike Srbije budu na odgovarajući način pokriveni.

Ne može se uvek očekivati da nešto postane rentabilno onog dana kada je pušteno u rad, pogotovo kod ovako važnih projekata, ali je potrebno da kao jedna osnova i baza stvori mogućnost da se kroz ovaj neki budući period, nadam se da on neće trajati baš 25 godina, ali u potpunosti sinhronizuje i postane potpuno tržišno funkcionalan i značajan za Republiku Srbiju.

To je ono što s pravom i s razlogom očekujemo. Zašto s razlogom? Jer način na koji se politika u Srbiji od 2012. godine na ovamo vodi jasno pokazuje da je sve izuzetno ozbiljno predviđeno, na sve se računa. Da nije takvog stava, pitanje je u kakvoj situaciji bi danas bila „Er Srbija“, u kakvoj situaciji bi danas bio avio putnički saobraćaj u Srbiji, obzirom na posledice koje je izazvala pandemija Kovida 19.

Svedoci smo da su ugrožena funkcionisanja mnogih moćnih kompanija, da su one u mnogo nezavidnijoj situaciji nego što su to „Er Srbija“ s jedne strane kao avio kompanija, s druge strane, aerodromi u Republici Srbiji kao tehnička podrška i tehnički deo infrastrukture koji obezbeđuje funkcionisanje avio-saobraćaja.

Značaj ovog sporazuma je potpuno jasan. Iz tog razloga nema dileme da ga treba i da ćemo ga podržati i usvojiti.

Samo bih podsetio da su potpisnici ovog sporazuma Evropska zajednica i njene države članice: Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, sada Severna Makedonija, Republika Island, Republika Crna Gora, Kraljevina Norveška, Rumunija, Republika Srbija i Misija privremene uprave UN na Kosovu.

Ovo na dan kada se obeležava 22 godine od početka bombardovanja, naziv ove misije zvuči pomalo licemerno. Od svega toga što je ostalo iz Rezolucije 1244 je ostao praktično samo naziv. Da su oni koji su bez saglasnosti UN, protivno svim pravilima međunarodnog prava pre 22 zlikovački nasrnuli na Srbiju, nastavili svoju politiku od pre 22 godine, odnosno, u stvari, nikad je nisu ni prekinuli, pokazuje i ova kvazi vežba koju zovu „branilac Evrope 21“.

Jedna od najvećih vežbi NATO pakta i vojske SAD se suprotno zakonima Republike Srbije, suprotno povelji UN, suprotno Rezoluciji 1244 odvija uz pomoć misije KFOR-a na Kosovu i Metohiji, a ujedno kao svoje pridružene članove u ovoj NATO vežbi priključili su šiptarske terorističke UČK jedinice koje danas zovu nekakvim bezbednosnim trupama.

Nismo mi ni mnogo više ni očekivali od onih koji su nasrnuli mučki na Srbiju, ne da bi širili demokratiju, ne da bi sprovodili nekakve humanitarne misije, već da bi probili Srbiju. Kad nisu uspeli celu Srbiju da porobe, okupiraju i rasparčaju, zadovoljili su se trenutno time da bar privremeno stave čizmu na dušu srpskog naroda okupirajući Kosovo i Metohiju. Zloupotrebili su Povelju 1244 i umesto mirovnih trupa tamo sa promenjenim uniformama se nalaze NATO trupe i na svaki način i danas pokušavaju da ono što su hteli još 1999. godine da urade, a to je da nas prisile da se odreknemo Kosova.

Kada su krenuli na Srbiju očigledno nisu proučili ni mentalitet, ni istoriju srpskog naroda. Verovatno je to za njih i teško i komplikovano, jer istorija srpskog naroda je mnogo duža od istorije koju imaju, recimo, SAD. Tih njihovih 250, 300 godina istorije naši osnovci prelistaju za dva dana i znaju sve, a oni o nama očigledno nisu naučili ništa, ali ima vremena, naučiće.

U istoriji srpskog naroda se uvek znalo da je stabilnost, strpljenje, vreme i upornost najbolji saveznik kada se čuva sloboda. Izdržali smo 500 godina pod Turcima. Ovi neće izdržati toliko koliko su Turci izdržali u Republici Srbiji, otići će oni sami odavde.

Ne slažem se sa jednim stavom, a to je da im se može oprostiti, ali ne može zaboraviti.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ubijena deca, ubijeni vojnici, ubijeni civili, razorena privreda i zlo koje su sa sobom doneli ne može se ni oprostiti, ni zaboraviti. Hvala.

Hvala.
Pošto sam ja to rekao, gospodine Komlenski, samo da kažem da sam citirao patrijarha Pavla. On je hrišćanski rekao da se može oprostiti. Što se mene tiče, nisam baš toliko hrišćanski odgojen, ali u svakom slučaju moramo da sarađujemo i sa onima koji su nas bombardovali, ali to ne znači da treba da optužujemo sami sebe, kao što rade naši politički protivnici koji govore da je Srbija sama kriva. Ne, Srbija je bila žrtva zločinačke agresije, nelegalne, sa ciljem da se zauzme naša teritorija i naruši teritorijalni integritet i to je puna istina o svemu, koje moramo da se držimo.
Jeste li hteli repliku?
Izvolite.

Ja se izvinjavam, ali moram jednu kratku repliku, obzirom da nisam kršten, uz svo dužno poštovanje i uvažavanje pokojnog patrijarha Pavla, ja sebi mogu da dozvolim da kažem da im ne treba ni oprostiti, ni zaboraviti, a to što se sarađivati mora to je već drugo pitanje. Hvala.