"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća. Svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničemu što je tajno i zlo."
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovo su bile reči Ive Andrića. Poznati književnik i nobelovac. Bio je fasciniran mostovima i o njima je često i rado pisao.
Naime, mostovi nisu samo građevine koje služe da se savladaju prepreke, prirodne ili veštačke, kao što su reka, dolina ili put, mostovi spajaju obale, ali mostovi povezuju i gradove, povezuju države i što je najvažnije, povezuju ljude.
Dobri mostovi u pravom, kao i u simboličnom smislu predstavljaju dobre veze i zato je važno da gradimo nove mostove, ali i da održavamo postojeće koji za sobom imaju određeni životni vek.
Zato je danas pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova. Ovaj Sporazum se odnosi na ukupno 11 mostova koji se nalaze na granici između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Od toga su preko reke Save u mestu Sremske Rača dva mosta, jedan drumski, jedan drumsko-železnički. Preko reke Drine ukupno šest mostova od Šepaka preko Malog Zvornika i Ljubovije do Skelana u Bajinoj Bašti. Tu su i tri mosta preko reke Uvac.
Prema bilateralnom Sporazumu koji su dve države potpisale, Republika Srbija se obavezala da će vršiti održavanje i rekonstrukciju svih šest mostova preko reke Drine, a prema istom Sporazumu Bosna i Hercegovina će vršiti održavanje i rekonstrukciju dva mosta preko reke Save i tri mosta preko reke Uvac.
Rekonstrukcija pomenutih mostova omogućiće bolji kvalitet transporta, ljudi i robe i uticaće na jačanje prekogranične saradnje.
Neki od mostova koji su predmet ovog Sporazuma, kao što su Rača, Šepak i Karakaj, posebno su bili aktuelni krajem meseca marta, kada su iz susedne Bosne i Hercegovine izveštavali o kolonama koje se formiraju na istoimenim graničnim prelazima. Reč je o masovnom dolasku bosansko-hercegovačkih građana u Srbiju zbog vakcinacije. Ovo govori da mostovi među ljudima nisu samo beton, kamen, gvožđe. To je i pružanje ruke pomoći koju Srbija ovih dana pokazuje na delu i pomaže susednim zemljama u borbi protiv pandemije Kovida-19. Ta pružena ruka Srbije gradi i najistrajnije mostove, a ta pomoć Srbije udara temelje saradnje koji će kasnije lako izgraditi nove puteve, mostove i što kvalitetnije odnose između dve države.
Ovaj velikodušni gest Srbije naišao je na veliko odobravanje ljudi u regionu i šire. Ja mislim da je to najbolji put kojim Srbija treba da ide.
Sada da se vratim na mostove i na temu bilateralnog sporazuma o kome danas raspravljamo. Mostovi su važni, oni omogućavaju povezivanje država i ljudi. Za građane Sandžaka veliku važnost imaju mostovi na reci Uvac. Posebno je značajan most na graničnom prelazu Uvac. Preko ovog mosta svakodnevno u Bosnu i nazad prelazi veliki broj građana Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Sjenice, Tutina i Novog Pazara, bilo da su razlog porodične veze, školovanje, posao ili neki drugi razlog. Održavanje i rekonstrukcija pomenutog mosta omogućiće bolje i kvalitetnije uslove transporta putnika i robe.
Kao što sam rekla, mostovi su važni, njihovo postojanje omogućava povezanost gradova, država i ljudi. Međutim, bez dobrih puteva, mostovi ne znače ništa. Jednom rečju, mala će biti korist od mostova, ako je putna infrastruktura loša ili uopšte ne postoji i o tome treba razmišljati. Zato koristim priliku i prisustvo ministra gospodina Momirovića da obavesti i sugerišem u ime građana Prijepolja, donekle i građana Priboja, da postoji jedan putni pravac koji se gradi kao Skadar na Bojani. Izgradnja je početa još 1947. godine, nastavljena osamdesetih godina prošlog veka, kada je i urađen najveći deo posla koji još uvek nije završen. Taj pravac, koji ide kroz kanjon reke Miloševke, je predviđen za magistralni put Prijepolje – Sjenica. Njegovom izgradnjom put bi bio kraći za skoro 12 kilometara, pa bi građani Prijepolja do Sjenice, umesto 40 kilometara, prelazili put od otprilike 17 kilometara.
Ujedno, on bi omogućio i najbliži pristup autoputu koji Srbija gradi prema Crnoj Gori. Prijepolje bi tako najkraćom deonicom bilo povezano sa ključnom saobraćajnicom i ne bi ostalo u zapećku ili kao slepo crevo, jer bi u tom slučaju autoput bio na dohvat ruke.
Napominjem da je već probijeno devet tunela, što je bio i najteži deo trase, da je urađen veliki deo najtežih radova i ostaje da se taj projekat završi.
Molim vas da o tome razmislite i da najozbiljnije pristupite završavanju ovog projekta planiranjem, eventualno, budžetskih sredstava za, recimo, 2022. godinu. Ovo su direktni zahtevi i lokalne samouprave opštine Prijepolje i ja ih sada prenosim u njihovo ime.
Naravno, lokalna samouprava opštine Prijepolje će i zvanično poslati zahtev sa potrebnim obrazloženjem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ja se nadam da sam vas uverila koliko nam je ovaj put važan i koliko će nam biti dragocen u budućem periodu.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova, o kome danas razgovaramo, doprineće daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije sa zadovoljstvom podržati potvrđivanje ovog sporazuma u danu za glasanje.