Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.

Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.

Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?

Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.

Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.

Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.

Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.