Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutno više od većine od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 150 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.

Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.

Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?

Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.

Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.

Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.

Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.

Milija, moram da vas prekinem.
Dobili ste još minut na lepotu.
Reč ima Šaip Kamberi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan, poslanička grupa kojoj pripadam kao jedina poslanička grupa opoziciona od prve sednice ovog saziva pokušava da argumentovano govori o problemima sa kojima se prvenstveno suočavaju albanska i bošnjačka zajednica, ali i o onim problemima sa kojima se suočavaju svi građani Republike Srbije.

Govorili smo o potrebi pomirenja među narodima, o važnosti učestvovanja pripadnika nacionalnih manjina u javnom i političkom životu u Srbiji, o integraciji, o slobodi medija, o vladavini prava, o jeziku mržnje državnih zvaničnika. Govorili smo o nerazjašnjenim ubistvima, o potrebi suočavanja sa prošlošću, o štetnosti glorifikacije ratnih zločinaca i negaciji ratnih zločina i mnogim drugim pitanjima, a sve u cilju kako bismo raščistili sa prošlošću i krenuli ka boljoj budućnosti. Ali vi, umesto da pokažete strpljenje i da pažljivo slušate izabrali ste metod dobacivanja. Umesto da razumete, birali ste da napadate. Možda se od vlasti i ne može očekivati drugačiji odnos jer, kako kaže Meša Selimović, niko na vlasti nije trpeljiv jer svi mrze promenu i niko pametan, jer i pametni brzo gube razbor.

Jedini reakcija na govor o diskriminaciji Albanaca i Bošnjaka u nedostatku političke volje za integraciju su vaši odgovori da je eto Srbija demokratska država jer narodni poslanik može slobodno da govori. Zamislite zemlju u kojoj je merilo demokratije sloboda narodnog poslanika da govori u parlamentu, kao da je demokratija milostinja u kojoj je eto skupštinska većina odlučila da pokloni jednom narodnom poslaniku, koji barem u formalno pravnom smislu, u načinu izbora jednak sa svim ostalim poslanicima.

Ćutalo se kada je ministar Vulin koristio uvredljivi pežurativni rasistički termin – šiptari. Ćutalo se i kada je viši sud legalizovao na neki način upotrebu jezika mržnje oslobodivši, odnosno proglasivši nevinim ministra Vulina.

Na sve primedbe koje smo ovde izneli ispostavilo se da vam je jedino bilo važno znati ko piše naše govore. Upravo takvim odnosom prema poštovanju ljudskih prava, vladavini zakona, poštovanju demokratskih principa i evropskih standarda došli smo do situacije u kojoj za samo poslednja tri meseca imamo tri izveštaja relevantnih međunarodnih institucija koje daju ozbiljne primedbe na sva ova pitanja koja smo u ovom domu pokrenuli. U izveštaju o progresu, rezoluciji Evropskog parlamenta i izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji između ostalog se govori o nazadovanju demokratije u Srbiji. Ovo je ozbiljan problem. Ako je rezolucija Evropskog parlamenta primljena arogantno uz upućivanje i uvrede na račun evro poslanika izveštaj Stejt departmenta se ne bi smeo tako tretirati. Naprotiv, najozbiljnije razmotriti i uzeti u obzir.

Ono što je važno, je da poslednjem izveštaju Stejt departmenta SAD se govori o tome da su pripadnici albanske i bošnjačke manjine izloženi diskriminaciji i poteškoćama kada je u pitanju njihovo zapošljavanje, ali se eksplicitno govori o tome kako državni zvaničnici koriste jezik mržnje prema albanskoj zajednici u Srbiji.

Ove primedbe i sugestije iznesene u pomenutim izveštajima nije napisala opozicija, ni ona parlamentarna, ni vanparlamentarna, već eksperti koji su na osnovu svojih analiza došli do ovakvih zaključaka.

Obzirom da se radi o veoma relevantnim institucijama EU i SAD, čije ne uvažavanje može imati posledice po budućnost evropskog puta ove zemlje, moje pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije, glasi - da li Vlada ima strategiju rešavanja svih ovih pitanja koja su se kao problematične našle u izveštaju o ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji, odnosno o napretku Srbije na njenom evropskom putu? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.

O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.

Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.

Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?

Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?

Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.

Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.

Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.

Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.

Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, kao jedan od ciljeva prošle, ove Vlade, ali verovatno i svih narednih vlada i predsednika Srbije i svih nas jeste ono što stalno govore mnogi u floskulama, a to je spas Srbije. Da bismo spasili našu majku potrebno je da spasimo njen mozak, za koji se mnogi slažu da je Beograd, sa čime se ne bih totalno složio, ali ono sa čime bih, to je da spasimo njeno srce, a to su sela Srbije.

Kao jedan od prioriteta i u tom cilju ostvarenja prioriteta, osnovano je Ministarstvo za brigu o selima, koje je za svih ovih nekoliko meseci radilo, kako se svi slažu sa čistom desetkom i na čijem čelu se nalazi Milan Krkobabić, ministar.

Ne bih da pominjem njihove akcije, već bih želeo da postavim pitanje Ministarstvu infrastrukture i građevine i Ministarstvu turizma, bez čije pomoći nema spasa Srbije.

Kada sam pre godinu i nešto dana u razgovoru sa predsednikom Srbije pomenuo mesto koje se zove Kamena Gora, posle nekih 60 sekundi priče o tome da je reč o skrivenom biseru Srbije, o mestu za koje su mnogi sasvim slučajno otkrili i na prečac se u njega zaljubili, kao i u čitav taj kraj, kao selu stogodišnjaka, kao u selu u kome se nalazi verovatno najčuvenije drvo u Evropi i kao u jednom od sela Srbije koje umiru, predsednik me je posle 60 sekundi prekinuo i uradio nešto što nijedan predsednik do tada nije uradio, a obično su gledali samo šta oni imaju od toga.

On je iste sekunde pozvao telefonom svoje saradnike, resorna ministarstva i rekao im da ovaj biser mora da bude izglancan što pre. Zatražio je izradu projekta za izgradnju malog turističkog kompleksa u tom selu i već sutradan ga najavio u svom programu 20-25. Tog trenutka, barem mene je kupio za sva vremena.

Šta se desilo od tada do danas, samo su mediji o tome pisali, mi smo postavljali neka od pitanja ovde, sela u okolini Prijepolja i dalje umiru.

Ono što želim da postavim je pitanje Ministarstvu infrastrukture i Ministarstvu turizma i molim vas da u vašem odgovoru ne bude reči kovid, jer kovid ne može da bude alibi za sve ono što ne uradimo dobro. Pošto je projekat taj koji je predsednik tražio, evo nalazi se u mojoj ruci, pokazaću kako treba da izgleda taj hotel, urađen je za nekih mesec dana od kada je predsednik najavio projekat, postavljam pitanje – u kom statusu se nalazi ovaj projekat, da li je u planu početak izgradnje ovog turističkog kompleksa u selu Kamena Gora? Takođe postavljam pitanje – da li je u planu hitna sanacija puta između mesta Bare na regionalnom putu Prijepolje-Jabuka, puta koji vodi od magistrale do sela Kamena Gora od koga zavise mnoga druga sela u tom kraju? Da li je moguće ubrzati rad na revitalizaciji vodovoda u tom kraju, jer koliko znam u budžetu regionalne samouprave sredstva za tu realizaciju su odavno odobrena, ali su volšebno uvek preusmeravana u nekom drugom smeru?

Ne postavljam ovo pitanje zbog toga što sam rođen u tom kraju, niti postavljam ovo pitanje zbog toga što ja imam nekakav lični interes od tog kraja, postavljam ovo pitanje zato što mesta poput Kamene Gore ima širom Srbije i zato što smo potrebni svi mi koji ne moramo da se ovde u ovom domu bavimo samo politikom, već i životom, da bismo shvatili da dok ne prežive ta i takva mesta i ne postanu biseri od kojih će Srbija živeti, ne možemo da se krijemo samo u Beogradu.

I da ne govorimo da su srce Srbije, da su sela srce Srbije samo kada je potrebno to reći kao floskulu, već da svi zajedno usmerimo svoje snage, svoje ideje i svoje predloge kako bismo locirali ovakve probleme i probali zajednički da ih rešimo.

Molim Ministarstvo turizma i Ministarstvo infrastrukture da mi ukoliko mogu odgovore na ova pitanja, ukoliko ne, potrudiću se da im ih i lično uručim.

Hvala puno.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.