Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Milojeviću, građani Republike Srbije, kao što su moje cenjene kolege u toku današnje rasprave istakle, danas ćemo razgovarati o Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Sam izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda je s jedne strane čast za sve nas koji se nalazimo u parlamentu, jer govorimo o instituciji koja je osnovana davne 1846. godine, dok s druge strane predstavlja veliku obavezu, jer danas biramo kandidata koji će u narednih pet godina biti prvi među jednakima u oblastima pravosuđa.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud na teritoriji Republike Srbije i on je kao takav prošao kroz različite istorijske i vremenske periode i zaista smatram da njegov ugled do dan danas nije ostao okrnjen i da je on usmeren pre svega na ostvarivanje prava i pravde na teritoriji Republike Srbije.
Vrhovni kasacioni sud je ustanovljen novom mrežom sudova iz 2010. godine, pa čak ni on nije bio pošteđen posledica reforme pravosuđa koja je iza sebe ostavila mnoge posledice.
Kada govorimo o predloženoj odluci o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, izuzetno mi je drago što danas možemo da razgovaramo i da debatujemo o kandidatu koji će zaista u narednih pet godina biti prvi među jednakima.
Na tu izuzetno odgovornu i važnu funkciju a od strane Visokog saveta sudstva je predložena sudija Vrhovnog kasacionog suda, gospođa Jasmina Vasović.
Gospođa Vasović je prilikom podnošenja kandidature Vrhovnom kasacionom sudu takođe dostavila i program za unapređenje rada sudova na teritoriji Republike Srbije.
U tom programu, koji je od strane VSS ocenjen najvišom ocenom, odnosno ocenom pet, je izloženo pet osnovnih ali ne jedinih ciljeva kojim će kandidat težiti tokom svog petogodišnjeg mandata, a to jesu ostvarivanje jedinstvene sudske prakse, zatim, jednakost stranaka pred sudovima, unapređenje stručnosti i transparentnosti, jačanje institucije sudova, kao i saradnja sa drugim institucijama.
Kada pročitamo biografiju sudije Vasović, možemo videti da ona zaista iza sebe ima bogato iskustvo koje je stekla obavljajući funkciju sudije Opštinskog, Višeg, Apelacionog, pa i Vrhovnog kasacionog suda.
Ono što bih želeo da napomenem jeste da je sudija Vasović tokom svoje karijere postupala u predmetima krivične materije, a da je kao sudija Apelacionog suda postupala u Veću za organizovani kriminal i tom prilikom donosila odluke o najosetljivijim predmetima.
Zato bih sa ovog mesta želeo da poručim sudiji Vasović da biti predsednik Vrhovnog kasacionog suda je čast, odgovornost i obaveza koja vas neće pratiti samo tokom petogodišnjeg mandata, već tokom celokupne karijere.
Baš vi ćete biti nosilac najviše pravosudne funkcije na teritoriji Republike Srbije i nadam se da ćete svojim znanjem i iskustvom unaprediti rad pravosuđa u postizanju zakonom propisanih ciljeva, a da ćete svojim iskustvom uticati da naše pravosuđe ostane objektivno i nezavisno, kao što je to dan danas slučaj.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po funkciji predsednik Visokog saveta, a jedna od nadležnosti VSS jeste biranje nosilaca pravosudnih funkcija. Ovu funkciju zaista do 2012. godine su pratile različite kontroverze, pa i reforma pravosuđa nakon kojih je 1.000 nosilaca pravosudnih funkcija ostalo na ulici.
Zaista bi želeo da zamolim sve čelnike današnjeg pravosuđa da nikada više ne dozvolimo da nam se dogodi reforma pravosuđa koja je dovela do tektonskih poremećaja i onih posledica koje mi pokušavamo danas da saniramo.
Mi pokušavamo da popravimo sve ono što su učinili oni koji do 2012. godine nisu želeli dobro srpskom pravosuđu, koji nisu želeli dobro građanima Srbije i koji nisu želeli dobro Srbiji, oni su želeli isključivo dobro samo onim delovima i onim ljudima koji su bili bliski njima i onim delovima pravosuđa koji nisu želeli da stanu u odbranu od njihovog ludila koja se nazivala reforma pravosuđa.
Na čelu Vrhovnog kasacionog suda te 2009. godine, kada se reforma naširoko spremala je bila Nata Mesarović, koja je u tom trenutku bila prva, ali ne među jednakima i koja je želela da sprovede kompletnu reformu pravosuđa.
Tadašnje Ministarstvo pravde na čijem čelu je bila Snežana Malović iz DS je raspisalo oglas za opšti izbor sudija za novoformirane osnovne, više, apelacione, pa i uključujući Vrhovni kasacioni sud. Taj oglas je raspisan iako je Zakonom o sudijama predviđena stalnost sudijske funkcije, koja predviđa da sudijska funkcija traje od prvog izbora do navršenja radnog veka.
Stalnost sudijske funkcije takođe propisuje da nijedan sudija, ma bilo kog suda ne može biti razrešen zbog svog mišljenja ili zbog svoje presude samovoljno ili nečijom voljom, već isključivo svojevoljno i zakonom propisanih uslova.
Takođe, stalnost sudijske funkcije, a to i vi gospodine Milojeviću, veoma dobro znate da uključuje i nepokretnost sudija, odnosno da sudijama bilo kog suda ne može biti premešten u drugi sud bez svog izričitog pristanka.
Čak i Monteskje, jedan od tvoraca podele vlasti je navodio da ukoliko želimo pravnu, ispravnu državu moramo da imamo odvojenu izvršnu vlast od zakonodavne, pa i sudske.
U 2010. godini mi imamo najflagantnije kršenje podele vlasti i jasan uticaj izvršne vlasi u izbor nosilaca pravosudnih funkcija i to zato što je to u tom trenutku bilo nužno neophodno. Nužno neophodno je bilo zato što sudije nisu mogle da odgovore na političke i lične interese tadašnje demokratske stranke.
Mi moramo da kažemo, takođe, da je Ustavni sud 2012. godine rekao da je ta reforma neustavna. Moram da vas podsetim da bilo koja reforma da se sprovodi, pa i reforma pravosuđa bila ona sveobuhvatna, bila ona detaljna, bila ona temeljna, ne može da bude ustavna ukoliko je povređeno bilo koje osnovno načelo o sudijskom pozivu. To je rekao Ustavni sud 2012. godine. Ustavni sud je 2012. godine rekao da je ta reforma neustavna na onaj način na koji su nam govorile i evropske institucije, i Venecijanska komisija.
Nakon te reforme 1000 nosilaca pravosudnih funkcija je ostalo na ulici. Znate zašto je ostalo na ulici? Ostali su na ulici zato što svoje znanje, čast, nisu želeli da zamene članskom kartom Demokratske stranke i nisu želeli da zamene svoju čast za pohvale tadašnjih gradskih odbora Demokratske stranke.
Oni su želeli da svoj posao rade isključivo u skladu sa zakonom. Oni su želeli da svoj posao rade na isti onaj način kako su podneli zakletvu u Narodnoj skupštini.
Tada 2010. godine počinje jedna nejednaka borba 850 delilaca pravde sa sistemom koji je već unapred doneo odluku, a ta odluka je bila a vi to znate takođe gospodine Milojeviću, u odlukama Prvog saziva Visokog saveta da su ste sudije i tužioci nedostojni. Ne postoji terminološki malicioznija reč za one ljude koji su se u tom trenutku suprotstavili nedemokratskim principima Demokratske stranke. Ne postoji gora reč za njihove porodice, za njihove supružnike da nekome kažete da je nedostojan, a da je godinu dana ranije postupao u predmetima krivične, građanske, upravne materije i donosio zakonite odluke.
Jedini osnovni kriterijum tadašnjih sudija u reformi pravosuđa jeste bio zato što su tadašnji članovi Visokog saveta koristili podatke, netačne podatke o njihovom učinku i njihovim rezultatima. I to je bio jedini njihov argument. Jer, su se u tom postupku koristili mogu slobodno reći falsifikovani dokumenti. A dokaz tome je zato što je nekoliko sudija podnelo desetine krivičnih prijava protiv gospođe Malović, Mesarević i prvih članova Visokog saveta sudstva.
Takođe moram reći, da jedini njihov argument takođe u toj reformi pravosuđa jeste da se otvore arhive Visokog saveta sudstva i da su sudije koje su dolazile na razgovore u drugi saziv Visokog saveta sudstva jeste da im se daju ti dokumenti na uvid. Oni ni to nisu želeli. Dokaz da je reforma pravosuđa sprovedena nakaradno jeste bilo što su ljudi koji su bili tadašnji poznavaoci pravosuđa odlazili kod Borisa Tadića na Andrićev venac i govorili mu šta se dešava u postupku pravosuđa. Govorili mu koji ljudi postupaju u reformi pravosuđa. Govorili mu čiji se rođaci biraju na sudijske funkcije čiji su članovi Visokog saveta sudstva, on na to nije reagovao, on je ostao inferioran. Znate zašto je ostao inferioran? Zato što je postavljao ljude u vrh srpskog pravosuđa po sopstvenoj svesti i oni su bili dželati srpskog ponosnog pravosuđa.
Zašto kažem srpsko ponosno pravosuđe? Jer, danas 2021. godine, tada 2011. godine, verujte mi da postoje poštene sudije, da postoje savesne sudije koje donose presude na osnovu svog znanja i iskustva. Oni nisu želeli da svoje sudijske funkcije zamene pohvalama gradskog i opštinskog odbora. To je bio jedini njihov kriterijum. A kriterijumi koji su korišćeni protiv njih jesu bili falsifikovani izveštaji, izveštaji gradskih odbora Demokratske stranke gde se navodi da li su oni dobri, da li su lepi, da li ne donose odluke u korist Demokratske stranke.
Još jedan najgori argument jeste bio što ukoliko je sudija u nekom trenutku bio u braku sa nosiocem pravosudnih funkcija, vi ste morali da donesete presudu o razvodu braka. I zato bih želeo da postavim sa ovog mesta pitanje i Mesarevićki i Malovićki i svim članovima Visokog saveta sudstva – ljudi, da li ste ste vi u tom trenutku osetili nedostojnim da obavljate ove funkcije? Da li ste vi pitali kako se osećaju tih 850 sudija i njihove porodice? To se niste pitali. Ne, nego ste se samo pitali u Krunskoj ulici kako ćete da dobijete pohvale tadašnjeg vrha Demokratske stranke?
Ko je u Krunskoj ulici tada menjao spiskove o Visokom savetu sudstva? Ko je tada škrabao markerima koje sudije ne smeju da prođu na sledeće izbore? I onda jel ste znali šta ste uradili, promenili ste kompletan sastav prvog Visokog saveta sudstva i doveli ste ljude u drugi Visoki savet da oni obave razgovore sa tih 850 sudija da bi tobože oni rekli - da, mi možda nismo pogrešili, ali će ti vi kad tad biti vraćeni na svoje funkcije, a kada će da budu vraćene, 2012. godine? I Ustavni sud donese 2012. godine odluku, ali onda ti isti reformatori kažu - pa da vi ste imali članske karte SNS. Evo 10 godina kasnije sudija nije izneo člansku kartu SNS, a i nisam pogrešio zato što su i pojedinci imali članske karte Demokratske stranke i to većina u pravosuđu zna.
Na sreću, građani 2012. godine znajući šta ste radili u pravosuđu, znajući šta ste radili u privredi, znajući šta ste radili u zdravstvu su vam dali crveni karton, da se više nikada ne vratite na vlast. Oni su vam dali crveni karton, zato što ste pravosuđe gledali kao svoju nahiju, a sudije ste gledali kao državne činovnike koji moraju da se podvedu pod vaše političke i lične interese. Znate šta se desilo? Sudije kao jedan ozbiljan i odgovoran sistem su vam u tom trenutku rekle da njihov integritet je najvažniji i da oni nisu teren za osvajanje jeftinih političkih poena. I umesto tada da ste uzeli političke poene, vi ste te političke poene izgubili i otišli ste sa vlasti 2012. godine.
Verujete mi, zbog tih sudija, zbog tih porodica, nadam se da ćemo svi u narednim izborima glasati da se vi više nikada ne vratite na vlast. Mi nikada više ne smemo da dozvolimo da jedna sudija Mesarević nama govori kako sudije moraju da donose presude. Setiće se da je sudija Mesarević u jednom krivičnom postupku rekla prilikom izricanja presude da je ona u tom trenutku dobila presudu, apostrofiram da je dobila presudu i da želi da pročita tu presudu. To sudije danas ne rade.
Sudije su danas deo jednog nezavisnog objektivnog i naizgled pravičnog sistema. Danas sudije zbog svoje presude se ne plaše da budu premeštene u drugi sud ili da budu podvrgnute novom reizboru. Danas sudije ne idu u sudnice da čitaju naslovne strane dnevne štampe, pa čitajući između redova da vide kako tadašnji politički vrh sa Andrićevog venca želi da se odluči u nekom predmetu. To se danas ne dešava, jer su sudije danas kompletno odvojene od izvršne i zakonodavne vlasti.
Zato želim da vam kažem i da poručim svim građanima, ne smemo nikad više da dozvolimo da ova grupacija ljudi nam reformiše pravosuđe, zdravstvo, privredu i druge segmente života. Moramo da imamo u svakom trenutku jako pravosuđe, a građani treba da imaju poverenje u naše institucije. Jer, ukoliko nemamo jako pravosuđe, nemamo državu, a ukoliko građani nemaju poverenja u njene istitucije, mi Srbiju vraćamo u 2012. godinu kada su Srbijom vladali oni koji nisu želeli modernu i jaku Srbiju. Hvala.