Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zagrebački „Večernji list“ je pre nekoliko dana objavio jedan pohvalni tekst o Srbiji, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, o postignutim rezultatima Srbije po pitanju vakcinacije, odnosno borbi protiv korona virusa.

Zapravo, samo je konstatovana realnost da je Srbija apsolutni lider u regionu, ali i u Evropi. Citiraću nekoliko delova – dok nas premijer Andrej Plenković svakodnevno zabavlja prepucavanjem sa predsednikom Zoranom Milanovićem, Hrvatska je pod Plenkovićem doživela jednu od najvećih blamaža od kraja rata. Činjenica da su građani Hrvatske na poziv srbijanskih vlast prošlog vikenda putovali na cijepljenje protiv Kovid 19 u Srbiju, nedvojbeno predstavlja težak debakl za Hrvatsku, za hrvatsku političku elitu i za hrvatski plan cijepljenja koji je doživeo potpuni neuspeh.

Dalje kaže - Srbijanski predsednik, Aleksandar Vučić ovu je partiju odigrao sjajno. Vučić se i ovim potezom, kada je reč o borbi protiv pandemije, a cijepljenje protiv kovida celi svet prepoznaje kao jedini način za izlazak iz ovog haosa, definitivno potvrdio kao lider regije, pa čak i cele Evrope s obzirom na to da je Srbija u pogledu procepljenosti svog stanovništva trenutno među najboljima u Evropi i svetu. Preciznije, Srbija je u ovom trenutku prva u Evropi i sedma u svetu prema stopi pune procepljenosti stanovništva. U Srbiji je prvu dozu primilo gotovo dva i po miliona građana, a dvema dozama cepljeno je gotovo milion Srba. Od tada se taj procenat još u povećao.

Takođe, hrvatski portal „Sedam dnevno“ je nedavno objavio članak u kom se navodi da je Srbija vojno daleko nadmoćnija od Hrvatske i da je u pogledu vojne sposobnosti takođe lider u regionu, a pozivajući se na godišnji izveštaj renomiranog sajta „Global Firepower“ koji svake godine pravi rang listu nacionalnih oružanih snaga pojedinih zemalja.

Citiraću neke delove. U naslovu kaže – to nam nije drago čuti, ali Srbija je vojno jača od Hrvatske. Kaže – ništa nije iznenađujuće iz jednostavnog razloga što je Srbija od 2018. godine u ogromnom procesu obnavljanja svojih oružanih snaga. Realizovali su donaciju migova iz Belorusije, donaciju migova i modernizaciju iz Rusije, iz Kine su nabavili bespilotne letelice dugog dometa, iz Izraela i Turske nabavljaju bespilotne letelice, tenkove T72 od Rusije, obnavljaju protivzračnu odbranu francuskim raketama „mistral“ i ruskim protivzračnim sustavima Pancir- S1, tako da to nije nikakva novost.

Predsedavajući, zašto sve ovo iznosim? Zato što je zanimljivo kakav odnos neki domaći mediji, uglavnom oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, imaju kada je reč o Aleksandru Vučiću, kada je reč o Vladi Srbije, o dosadašnjim rezultatima koje niko, pa čak niko i spolja, iz sveta ne može da ospori.

Dovoljno je pogledati naslovne strane određenih novina proteklih dana. Evo, uzmimo za primer jedan niskotiražni tabloid koji je odavno postao Đilasov dnevni bilten, samo vidite njihove naslove, jučerašnje izdanje kaže – predsednik može samo greškom da kaže istinu. Dan pre toga naslov – penzionerima vitamini, a Vučiću lek za pamćenje. Nekoliko dana pre toga – vlast napravila gužvu, jer vakcini ističe rok. Sada se oni tu bave nekim teorijama zavere, kao ističe vakcini rok, pa je zato vlast napravila gužvu. Nekoliko dana ranije kaže – zašto je baš u Rudnoj Glavi Vučić najavio vakcinaciju? Sad ih to zanima, sada je to jedino važno, zašto baš u Rudnoj Glavi. Tako oni vide i tako izveštavaju o rezultatima Vlade Srbije, predsednika Srbije.

Dakle, ono zašta ceo svet odaje Srbiji priznanje, za njih to nije važno, to njima nije bitno, za njih to nije čak ni vest, odnosno jeste vest, ali ako oni to nekako pokušaju da stave u kontekst dnevne politike, ako uspeju nekako da to pretvore u kampanju protiv Vučića, da naruže nekako Vučića i da ga optuže za funkcionersku kampanju ili ostale gluposti.

Očigledno je da su u svojoj mržnji prema Vučiću potpuno izgubili kompas, pa su počeli da napadaju, pazite, čak jedan krajnje ljudski gest, jedan krajnje human gest. U pitanju je paket pomoći penzionerima u vidu raznih vitamina, itd. Sad, ni to ne valja, sad ni to nije dobro, sad i protiv toga vode kampanju.

Pritom, ne govorim o redovnom paketu pomoći penzionerima, finansijskom paketu, dakle, 110 evra svakom penzioneru, 30 plus 50 evra, nego o ovoj vanrednoj akciji u sklopu borbe protiv korona virusa, a u cilju pospešivanja imuniteta kod penzionera. Sada i to ne valja. Sada vode kampanju i protiv toga, pa kažu populističke mere i ostale gluposti. Pogledajte dokle to ide.

Završavam uskoro. Pogledajte tu zamenu teza i tu protivrečnost. Danima na N1 vrte priču kako država ne vodi ozbiljnu medijsku kampanju za vakcinaciju, kako ne ulažemo dovoljno napora u tom smislu, a rezultati su takvi da smo najbolji u Evropi po tome, najbolji u Evropi, a među prvima u svetu. To vam samo govori da je u borbi protiv Vučića dozvoljeno apsolutno sve i da su u stanju da napadnu ama baš svaku temu s tim u vezi.

Po ko zna koji put ću ponoviti na samom kraju, budite vi opozicija ovoj vlasti, nemamo mi nikakav problem sa tim, ali prestanite da se ponašate kao opozicija državi, kao opozicija narodu i nacionalnim interesima. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se niko više od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dame i gospodo narodni poslanici, dostavljeni su vam zapisnici 3. i 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 16, 17. i 18. marta 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 158, za – 141, nije glasalo - 17.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja.
Stavljam na glasanje zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 23, 24. i 25. marta 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 158, za – 142, nije glasalo - 16.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta.
Da li poslanik Linta želi reč? (Da.)
Izvolite, imate tri minuta.
...
Srpska napredna stranka

Miodrag Linta

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, poštovani gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, suštinski razlog zbog čega sam podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama jeste da se na jedan pravedan i sveobuhvatan način konačno reši stambeno pitanje svih

proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH. Radi se o najvećim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije, zajedno sa interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije.

Podsećam javnost da je Komesarijat za izbeglice i migracije u prethodnom periodu uradio jednu anketu i prema njoj evidentirao više od 17.000 prognanih porodica koje žive kao podstanari ili u neljudskih uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Srbija je 2012. godine počela da realizuje tzv. regionalni stambeni program, čiji je cilj bio da u narednih pet godina, dakle do 2017. godine, reši ovih 17.000 prognanih porodica, da reši njihovo stambeno pitanje.

Nažalost, program se sprovodio veoma sporo, neprofesionalno. Komesar za izbeglice i migracije, Vladimir Cucić, izjavio je pre nekoliko meseci da će biti rešeno svega 7.500 prognanih porodica. Program je, takođe, produžen četiri godine, dakle, do kraja 2021. godine. Apsolutno je neprihvatljivo i nedopustivo da se program završi, a da 9.500 prognanih porodica koje su anketirane, a pored toga još ima nekoliko hiljada porodica koje nisu evidentirane, da ostanu u statusu podstanara ili da žive u neljudskih uslovima.

Zbog toga sam predložio da Vlada preuzme obavezu, da ima obavezu da reši stambeno pitanje svih proteranih Srba i da se ovaj stambeni program produži dok to pitanje ne bude rešeno.

Takođe, predložio sam ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da se reši, odnosno da se omogući da preko 1000 prognanih porodica reši svoje stambeno pitanje. Radi se o porodicama koje nisu imali formalno-pravni status izbeglice ili prognanika, ali su suštinski proterani, a Komesarijat za izbeglice im nije omogućio da konkurišu za rešavanje svojih stambenih pitanja kroz stanove, dodelu građevinskog materijala, montažne kuće i seoska imanja.

Treće, ima nekoliko kategorija prognanih porodica kojima nije omogućen otkup njihovih stanova. Ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama tražim da se to omogući porodicama takozvanog SIR programa. To je program trajne integracije u sedam lokalnih samouprava koje je finansirala italijanska Vlada. Dakle, da se njima omogući pravo otkupa, da se omogući 49 prognanim porodicama koje žive u stanovima DIPOS-a, da se omogući svim prognanim porodicama koje su dobile svoje stanove kroz tzv. Projekat socijalno stanovanja u zaštitnim uslovima.

Takođe, tražim da se kroz izmene i dopune Zakona o izbeglicama smanji otkupna cena sa 50% na 75%, iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste što se radi o najvećim žrtvama ratova. Drugi razlog je to što je najveći broj tih stanova urađeno loše i nekvalitetno. Treći, najvažniji razlog jeste što je najveći deo sredstava dala EU i drugi međunarodni donatori.

Konačno, na kraju, tražim ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da onaj deo prognanih porodica koje su već potpisale ugovore o kupoprodaji, da im se omogući aneks ugovora i da se njima smanji otkupna cena sa 50% na 75%, da im se omogući dvostruki popust.

Na kraju, završavam, apel da se usvoje izmene i dopune Zakona o izbeglicama i da Vlada nastavi regionalni stambeni program i reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH kao ključno pitanje integracija. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Samo bih hteo da zamolim sve poslanike koji su iskoristili svoje pravo da budu predlagači određenih zakonskih predloga, odnosno inicijativa i akata, da probaju da sa nadležnim ministarstvima obave određene konsultacije oko svih ovih tema, kako bismo mogli da realizujemo neke ideje koje su sa našeg aspekta i aspekta većine opravdane, ali je sada pitanje da se to sve uklopi u jednu opštu politiku koju Vlada Srbije vodi.

Mi smo imali tu jednu inicijativu gde smo prošli put imali na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o sudijama i Vlada je to prihvatila, ali su tu, sa druge strane, proistekli neki drugi problemi. Dok se to ne reši, predlagač je povukao taj predlog zakona.

Tako da, da ne bismo gubili na vremenu, predlažem, gospodine Linta, da se razgovara sa nadležnim ministarstvom, pretpostavljam da je to Komesarijat ili Ministarstvo Darije Kisić. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 159, za – sedam, nije glasalo 152.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.

Reč ima Ana Karadžić.

Izvolite.
...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas po ko zna koji put predlažemo da se dnevni red dopuni tačkom za formiranje komisije za utvrđivanje tačnog broja žrtava NATO agresije i danas neću govoriti ni o Madlen Olbrajt, ni Žaku Širaku, ni o Klintonu, sve to možete lepo pogledati u jednoj izložbi „Odbrana 78“, ukoliko do sada to niste učinili, jer je tamo u potpunosti dočarana njihova zasluga žrtvama agresije.

Ne želim ni da pominjem 2000. godine kada su oni koji su mogli mnogo više da urade, jer se agresija dogodila 1999. godine, kada je svi bilo sveže i kada su mogli da dođu do tačnog broja žrtava NATO agresije, kada su mogli da dođu do onih koji su direktni krivci, oni ništa nisu radili, osim što su svoje političke protivnike izručivali Haškom tribunalu i dozvolili da im neko drugi sudi.

Ali danas to nije tema, danas želim da odam poštu žrtvama NATO agresije i da kažem da nisu zaboravljeni, iako je prošlo 22 godine od kada su stradali i civili i vojnici, kada su gađane i kasarne i škole i vrtići. Prošlo je 22 godine od kada niko nije odgovarao za ovaj zločin. Ubijeno je 2.500 civila, 6.000 je ranjeno, od toga 2.700 dece.

Verujem da je ovo jedinstveni slučaj kada je legitimna meta bombardovanja bila jedna medijska kuća, kao što je RTS, kada je poginulo šesnaestoro ljudi. Ja sam tada imala 10,5 godina i moje emocije su bile pomešane, nisam se ni plašila, nisam ni znala šta se dešava, ali naši roditelji su se plašili za nas, i to sa razlogom, jer mi danas sedimo ovde, ali mnogi roditelji su izgubili svoju decu, 97 dece je ubijeno, 97 dece su ubili NATO agresori.

Pod bombama ugašen je život jedanaestomesečne Bojane Tošović iz Merdara kod Kuršumlije, ona bi danas imala 22 godine, dvogodišnji Marko Simić, koji je poginuo u naručju oca Vladana prilikom bombardovanja stambene zgrade, on bi danas imamo 23 godine, mala Milica Rakić, koja je ubijena na svojoj noši u svom kupatilu, danas bi imala 24 godine, u Grdeličkoj klisuri ubijen je šestogodišnji Branimir Stojković, danas bi imao 27 godina.

Sigurno se sećate da smo posećivali i koncert “Pesmom protiv bombi“ i razne druge skupove, jer to je jedino što smo tada i u tim godinama mogli, ali danas mi koji smo imali pet, šest, sedam, deset, dvanaest godina, danas sedimo u Narodnoj skupštini i možemo mnogo više, dužni smo da uradimo nešto za žrtve NATO agresije, dužni smo da kažemo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koji su poginuli, odnosno ubijeni od NATO zločinaca. Mi smo dužni da napravimo tačan spisak imenom i prezimenom i molim narodne poslanike da shvate da je prošlo već previše vremena i da je ovo prilika da zaista uradimo nešto što je do nas.

Predsedniče, vi ste rekli da treba da vidimo da li može da nastane neki drugi problem ukoliko usvojimo i ovo stavimo na dnevni red. Ja zaista ne vidim kome može da smeta da napravimo jedan spisak ubijene naše dece, nedužnih civila i svih onih koji su štitili našu zemlju, vojnika, policajaca, svih koji su ubijeni te 1999. godine. Ja zaista ne vidim kome bi to moglo da smeta i zašto ne možemo već jednom da stavimo na dnevni red.

Molim narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog i da konačno oformimo komisiju koja će to konačno i uraditi, da znamo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koje su ubili NATO agresori. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Nisam rekao da će vaš predlog da izazove povodom ove tačke dnevnog reda, nego sam govorio o tome kako izgleda kada narodni poslanik ili neko drugi ko nije Vlada Srbije podnese zakonski tekst, uvek postoje dve stvari, a to je – koja su sredstva potrebna za realizaciju toga i drugo, da li postoji politička saglasnost. Tako da i svako ko predlaže to bilo bi potrebno da obavi određene konsultacije sa poslaničkim grupama oko toga da li postoji mogućnost da to bude usvojeno ili ne. Govorim načelno. A što se tiče ove tačke, to nema veze sa tim.
Prošla tačka o sudijama je morala da bude skinuta zato što je za realizaciju toga moralo da se izdvoji nešto, dolazilo je do promena u finansijskom sistemu i jednostavno je moralo da bude skinuto. Ali to nema veze sa ovim, da sada ne mešamo teme.
Sada moram da stavim na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 158, za – 15, nije glasalo – 143.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno – 158, za – 140, nije glasalo – 18.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je pozvan da sednici prisustvuje Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva. Ja ga pozdravljam.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za red sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 192. stav 3. i 201. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji je podneo Visoki savet sudstva, od 16. marta 2021. godine.
Pretpostavljam da će predstavnik predlagača gospodin Milojević da obrazloži ovaj predlog, ali pre nego što dam reč njemu i izvestiocima nadležnog odbora, samo da vas još jednom podsetim na ono što smo već rekli, a to je da ćemo danas raditi po ovoj tački dnevnog reda i da će po okončanju rasprave biti glasanje, tako da ćemo danas završiti ovu tačku dnevnog reda, da računate da će onda glasanje biti negde u kasnim popodnevnim satima, kada istekne vreme koje je predviđeno poslaničkim grupama.
Gospodine Milojeviću, samo se prijavite za reč. Izvolite.

Dragomir Milojević

Uvaženi predsedniče Skupštine gospodine Dačiću, uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, pred vama je predlog Visokog saveta sudstva za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Mišljenja sam da ćemo ukoliko se držimo dnevnog reda brzo završiti ovu tačku dnevnog reda, ne samo zato što se na oglas za predsednika Vrhovnog kasacionog suda javio jedan kandidat, već i zato što se radi o dobrom kandidatu koji će, nadam se, opravdati naše poverenje, pre svega poverenje svih sudija Vrhovnog suda koji su joj dali jednoglasnu podršku.
Ja ću vas ukratko, iako imate taj materijal, podsetiti na genezu celog ovog postupka izbora, zbog javnosti, da je sredinom decembra 2020. godine Visoki savet sudstva doneo odluku da se raspiše oglas za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, da je taj konkurs, oglas, izašao 23. decembra, čini mi se, u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u dnevnom listu „Politika“ i na taj oglas se javila samo kandidat sudija Jasmina Vasović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
U skladu sa odgovarajućim Poslovnikom i kriterijumima za izbor sudija i predsednika sudova, oformljena je komisija koja je razmotrila njenu prijavu, molbu i program rada. Komisija je i ocenila taj program rada, obavila razgovor sa kandidatom i ona je dobila najvišu ocenu. S obzirom na prikupljene podatke, ta komisija je predložila Visokom savetu sudstva da sudiju, Jasminu Vasović predložimo Narodnoj skupštini za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. To je učinjeno na sednici, kako reče predsednik, od 16. marta ove godine. Taj predlog ste vi dobili, obrazloženi predlog i pored toga, nužno je reći da je i opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, kao što sam i malopre pomenuo dala jednoglasnu podršku kandidatu sudiji, Jasmini Vasović, u nadi da će ona opravdati naše poverenje.
Ukratko da vas podsetim malo i zbog javnosti na njenu biografiju, s obzirom da se digla neka mala prašina. Dosta se čulo, da kažemo, nekih primedbi i negativnih tonova vezano zašto se prijavio jedan kandidat. Inače, kada je Visoki savet sudstva doneo odluku da se pristupi izboru i da se raspiše oglas, ja sam sve sudije Vrhovnog kasacionog suda obavestio o tome, a zatim i kada je oglas izašao, svi su dobili fotokopiju oglasa konkursa, tako da su svi bili obavešteni i bili u mogućnosti da glasaju. Zašto i ko nije glasao, to su lične stvari, a i sami znate lepoticu sveta biramo između kandidata koji su se prijavili, tako je i u ovom slučaju.
Dakle, Visoki savet sudstva je utvrdio predlog da Jasmina Vasović bude izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Koleginica je rođena 1. avgusta 1969. godine u Čačku. Na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, diplomirala je 1995. godine, a pravosudni ispit položila je 27. juna 2020. godine. Od 1998. do 2000. godine je bila u Pravo opštinskom sudu, a zatim u periodu od 27. juna do 9. januara 2002. godine kao sudijski pomoćnik u istom sudu. Za sudiju Prvog opštinskog suda izabrana je 27. decembra 2001. godine gde je do juna 2002. godine bila istražni sudija, od juna 2002. godine do jula 2003. godine u Građanskom odeljenju. U periodu od 2003. do 2009. godine bila je raspoređena da postupa u Krivičnom odeljenju Prvog opštinskog suda u Beogradu, a 6. decembra 2009. godine izabrana je za sudiju Višeg suda u Beogradu, gde je raspoređena u Odeljenje istrage, a od 2011. godine u Krivično odeljenje istog suda. Dvadesetdrugog oktobra 2013. godine izabrana je i raspoređena u Krivično odeljenje, a januara 2015. godine postupala je u predmetu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, 2013. za sudiju Apelacionog suda. Za sudiju Vrhovnog kasacionog suda izabrana je 19. oktobra 2018. godine, gde je raspoređena u Krivično odeljenje.
Predstavnik je, ovo su njene vansudske aktivnosti, pored ovog rada u sudećoj materiji, ona je bila i predstavnik Republike Srbije u Evropskoj pravosudnoj mreži. Član je Progresnog saveta Pravosudne akademije, mentor, predavač i trener na Pravosudnoj akademiji. Učesnik je brojnih seminara iz oblasti pravosuđa u zemlji i inostranstvu. Bila je član Radne grupe i autor je predgovora za Zakon za suđenje u razumnom roku. Autor je više radova objavljenih u pravosudnim biltenima. Poseduje sertifikate o završenoj obuci za mentora u organizaciji Pravosudne akademije, za predavača za tužilaštvo, policiju i pravosuđe u korupciji i privrednom kriminalu, za trenera u vezi sa primenom novog Zakonika o krivičnom postupku, za efikasno upravljanje postupcima, o pravima deteta, maloletnim učiniocima krivičnih dela i u krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, kao i posedovanju posebnih znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
To je bila ukratko biografija kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda sudije Jasmine Vasović. U ime Visokog saveta sudstva i u svoje lično ime i ime svih sudija Vrhovnog kasacionog suda, pozivam vas da podržite ovaj predlog Visokog saveta sudstva i sudiju, Jasminu Vasović izaberete za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Hvala na pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Milojeviće.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč je zatražio narodni poslanik, Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda je veoma važna tema za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, kao iz sve narodne poslanike Narodne skupštine i svakako da ćemo joj u skladu sa mogućnostima posvetiti značajnu pažnju.

Čuli smo da su proceduralno ispunjeni svi uslovi za izbor predloženog kandidata. Psihološki možda jeste manjkavost što nije bilo više kandidata, ali neko nema obavezu da natera bilo koga da se kandiduje. Procedura je ispunjena, svi koji su imali za to volju ili želju su se mogli kandidovati i mi danas imamo zapravo mogućnost i obavezu da izglasamo predloženog kandidata. Svakako uz pravo svih narodnih poslanika da iznesu svoje stavove, mišljenja. Naravno, ako imaju i neke informacije koje nam nisu poznate i o samom kandidatu, sve dok se kandidat ne izabere on nije izabran, svaka diskusija će dobro doći.

Svakako da je ovo prilika da se ponovno progovori o samoj temi pravosuđa, pogotovo što danas biramo jednu od najznačajnijih funkcija pravosuđa koja zapravo na neki način predstavlja poslednju instancu, utvrđivanje pravde. Ukoliko se desi, a dešava se veoma često, da pravda ne funkcioniše na nižim nivoima pravosuđa, onda su zapravo te višestepene instance prilika da se eventualna nepravda ili propusti u samoj proceduri utvrđivanja pravde isprave na tom najvišem nivou.

Naravno, da je od posebnog značaja da imamo zdrav pravosudni sistem na najvišem nivou. Isto tako ne sme nas to na neki način skrenuti sa pažnje utvrđivanja zdravosti celokupnog pravosudnog sistema, pa makar to bili i najniži sudovi, osnovni sudovi ili neka njihova odeljenja. Zapravo, pravosudni sistem je kao vaskularni sistem jednog organizma i ne možete i ne smete potceniti najmanji deo tog vaskularnog sistema, pa makar to bio i običan kapilar. Začepljenje tog kapilara, začepljenje tog, da kažemo, dela vaskularnog sistema na samim ekstremitetima može da izazove oboljenje organizma koje kreće sa periferije, a onda se najčešće razliva i raznosi po ostalom telu, odnosno po celokupnom, u ovom slučaju pravosudnom sistemu.

Zato Narodna skupština jeste i najbitnije mesto i najpozvanije telo da sagledava sve aspekte u ovom slučaju pravosuđa i da prosto ovde sublimiramo sve informacije, sva gledišta, a potom da iz svega onoga što ovde dobijemo zapravo tražimo načine kako da rešimo postojeće probleme ili kako da lečimo one delove organizma odnosno tog pravosudnog vaskularnog sistema.

Lično sam više puta kao što znate govorio o temi pravosuđa, odnosno na temu pravosuđa. Istina često i sa nekom, da kažem, teorijskog aspekta ali u daljem periodu ćemo biti pozvani da sve više silazimo na nivo onoga sa čime se suočava obični građanin, a na kraju to jeste i najbitnije.

Jer zapravo pravosuđe kao i celi državni sistem postoje da zaštite čoveka, da zaštite građanina, da zaštite svakog stanovnika ove zemlje i da zapravo, budu okvir u kome će svako moći da bude čovek u skladu sa važećim principima, zakonskim normama, opšte civilizacijskim vrednostima da razvija svoj individualni, ali isto tako i svoj kolektivni subjektivitet i identitet.

Zato određene pojave koje imamo na terenu, ne možemo smatrati nebitnim pa makar se one nalazile tamo u nekoj Sjenici koja je decenijama, godinama zapostavljena od celokupnog sistema, uključujući i sistem pravosuđa.

Istina, decenijama dok je Sjenica bila pod jednim kompaktnim sistemom vlasti, koji je funkcionisao po modelu korupcije i kriminala u punoj sprezi između lokalne samouprave, pravosuđa, policije i tužilaštva zapravo tamo gde su bili najveći problemi, izgledao je kao da ih nema, jer kad postoji puna sloga i puna saradnja na toj osnovi, mi zapravo ne znamo za problem.

Dakle, bolest izjeda organizam ili jedan njegov deo, ali informacija ne dolazi do mozga. I kada se dešava, zapravo, eskalacija problema? Onog trenutka kada uspevamo da jedan od konstituenata to, da kažemo kriminalnog udruženja, koje decenijama vlada Sjenicom izvadimo, iščupamo iz tih kandži.

Znači, desi se promena lokalne vlasti, odnosno na proteklim izborima se smeni vlast koja drži u mraku Sjenicu ili koja je držala u mraku Sjenicu, više decenija i sada odjednom dobijamo uznemirenost ostalih komponenata.

I nije prvi put da o tome govorim, ali iz dana u dan mi imamo eskalaciju problema u kojoj se potvrđuje oboljenje određenih aspekata državnog sistema na tom području u ovom slučaju i samog pravosuđa i tužilaštva i policije, nažalost.

Dakle, pre nekoliko dana, a nije prvi put, dešava se blokada deponije za odlaganje smeća u gradu, odnosno opštini Sjenica, istina jeste u pitanju, ne sanitarna deponija, ili kako se to zove, divlja deponija koja nije jedina u ovoj zemlji, znate da smo prošlih dana govorili i o svetlom primeru rešavanja jedne takve deponije u Prijepolju, međutim, nažalost mi svega, par desetina kilometara istočno od te deponije, koju smo rešili zajedno sa Vladom i nadležnim ministarstvom u Prijepolju, istočno imamo ovu kod Sjenice i jednu drugu, na svega nekoliko kilometara kod Priboja, što verujem da će biti tema i da već jeste tema Vlade i nadležnog ministarstva, ali znamo koliko je komplicirano rešavanje ovog problema. Međutim, ovde se dešava jedan drugi problem.

Problem koji ne može da čeka njegovo rešavanje. Znači, postoji jedna grupa ljudi koji žive na području, u blizini te deponije i koji istina jesu ugroženi, dakle, divlja ili nesanitarna deponija ugrožava ljude, međutim, jedna grupa ljudi je u tome videla svoju šansu, čak i za vreme prethodne vlasti, oni bi s vremena na vreme blokirali tu deponiju, i sprečili opštinske odnosno komunalne organe da odlažu smeće na tu deponiju i time bi zapravo naterali opštinsku vlast da sa njima pregovara, a u pregovorima najčešće nije bio zahtev da se deponija reši i odgodi. Već su oni imali svoje lične zahteve, da se neko od njih zaposli, da dobije posao.

Dakle, oni su tim ucenama vrlo često postizali određene, da kažemo, efekte za sebe i tako bi problem bio odgođen pa bi onda opet oni odmorili par godina i ponovo bi se javili kad im porastu ili im se rode novi apetiti i tako ucenjuju opštinsku vlast.

Mi sada imamo opštinsku vlast koja ne podleže ucenama, koja neće sa njima da trguje na taj način i naravno da opštinska vlast se obraća državnim organima.

Zamislite sada ovde u Beogradu ili bilo kom drugom većem gradu Srbije, da neko odluči da protestvuje iz nekog svog razloga, ličnog ili političkog, blokira deponiju. Blokira odgađanje smeća. Šta biste uradili? Da li bi to bio politički problem? Naravno da ne bi to bio politički problem. To bi bio problem na relaciji policije ili eventualno tužilaštva i pravosuđa.

Dakle, postoji zakon o tome kako se protestvuje, postoji zakon o tome kako se izražava određeno negodovanje, ili određeni stav građana ili bilo koga, ali da blokirate funkcionisanje jedne opštine i da time pored ovolikog problema sa pandemijom i bolestima koje proizilaze iz tog problema, mi sad dobijamo u Sjenici, novu opasnost gušenja i novih opasnosti od epidemije trovanja zbog neodnošenja smeća.

Dakle, mi smo već nekoliko dana u ozbiljnom problemu, a šta kaže policija? Znate, mi nismo nadležni, mi ne možemo bez tužioca, šta kaže tužioc - kaže nema elemenata krivičnog dela, ja ne mogu da funkcionišem, šta kaže pravosuđe? Isto tako. Nije se desio problem.

Molim vas, i kakvu mi sliku šaljemo, ako tome dodamo o i činjenicu da smo svega pet dana do Ramazana, do ramazanskog posta za Muslimane, posebno bitnog po raznim osnovama. I šta će sada? Mi ulazimo u Sjenici u Ramazan zatrpani smećem, gde je komunalna služba odnosno opštinska uprava sprečena da građane spasi, odnosno da građane izloži, ne izloži opasnostima bolesti zaraze i svega ostalog.

Dakle, to je isto ono pravosuđe isti oni tužioci, ista ona policija o kojoj sam govorio kada su se pre svega tri sedmice izjašnjavali o bezbednosnoj situaciji u Sjenici kada smo imali otmicu direktora škole. Kada su kazali, to je redovno, to dešava se.

Dakle, izabraćemo predsednika Vrhovnog kasacionog suda i pokazati da država funkcioniše na najvišem nivou, ali da li funkcioniše na najnižem nivou. Kakve mi poruke šaljemo? Kakva je to država u kojoj se pravi atmosfera.

Ja znam da nije tako, bar znam evo ovde u Skupštini, bar znam u svojim komunikacijama, sa ostalim instancama ove vlasti, ali se pravi atmosfera zahvaljujući tome da se proteklih decenija dopustilo da u nekim opštinama Sjenica je jedna od tih žrtava, tamo izrastaju ljudi u policiji, tužilaštvu i pravosuđu kao lokalne kabadahije, jer je to zapostavljeno, hajde tamo sve propada, baš nas briga, ne čuje se, ne vidi se, itd. Ne, to tako ne može.

Ne možemo kazati sve je u redu zato što se problem dešava 300 kilometara od Beograda, ne možemo se s time pomiriti. I ne možemo ostati na nivou simboličke političke, dakle, komunikacije. Ovde se mora reagovati.

Policija je obavezna, molim vas, bez tužilaštva i bez bilo kojih drugih organa, ali ako se već obrate, onda moraju biti podržani od tužilaštva i od pravosuđa, ali ko god blokira funkcionisanje sistema, funkcionisanje života, on mora biti dakle uklonjen sa prostora, odnosno mora biti procesuiran i ne sme mu se dozvoliti da ugrožava živote ljudi. Zatrpavanje ljudi smećem, neodnošenje smeća iz jednog malog grada, iz jedne varoši, je direktan udar na živote i zdravlje tih ljudi.

Sa druge strane, sećate se, da sam govorio, govoreći o organizovanom kriminalu, u jednom od prošlih svojih izlaganja, naveo primer proizvođača nameštaja u Novom Pazaru, nekih od proizvođača nameštaja, koji svoj kriminal , kriminal trgovine drogom i kriminal šverca cigaretama, kriju iza svojih fabrika i proizvodnje nameštaja, idealno mnogo kamiona, veliki transportni kamioni, za nameštaj koji zapravo predstavljaju samo paravan za jedan veliki kriminal.

Taj moj govor je izazvao veliku pažnju, posebno u Novom Pazaru, i ja sam nakon povratka u Pazar, primio jednu delegaciju, koju predstavljaju proizvođači nameštaja i koji su mi se zahvalili što sam to pitanje delegirao ovde u Skupštini, ali su isto tako tražili da prenesem nadležnim državnim organima da reaguju i da se odvoji žito od kukolja, jer oni kažu, a u pravu su, da tih par kriminalaca, zapravo nanose veliku štetu ovim ozbiljnim, poštenim proizvođačima nameštaja, koji dakle, rade pošteno i ne bave se kriminalom.

Nanose im štetu prvo time što u taj biznis ubacuju mnogo prljavog kapitala i eliminišu poštenu konkurenciju, lojalnu konkurenciju, jer su oni prljavim parama konkurentniji i zapravo guše ove normalne proizvođače. S druge strane, svakako kaljaju njihov ugled.

Zato su me zamolili da prenesem nadležnim državnim organima da se pojača, zapravo da se preduzme ono što je potrebno da se ti koji se bave kriminalom pod plaštom proizvodnje nameštaja zapravo procesuiraju.

Treća stvar, koja takođe ima veze sa pravosuđem, a koju želim ovde da istaknem, koja me je posebno jutros inspirisala dok sam se spremao da dođem ovde, video sam, na jednoj televiziji sa nacionalnim signalom gostuje lice koje je pravnosnažno osuđeno za terorizam, čime se otvoreno vrši promocija terorizma.

Dakle, lice koje je pravnosnažno osuđeno za čin terorizma, koje je odležalo zakonsku kaznu sada dobija priliku da o tome sočno govori, kako je vršio, pripremao svoje terorističke akcije, bacao bombe, pucao sa ciljem ubijanja, itd. To se dešava na televiziji koja ima nacionalni signal, koja ima dozvolu, dakle, nadležne agencije, što je resurs svih građana.

Ne samo to, pre nekoliko dana list, odnosno novina, najtiražnija novina u ovoj zemlji, dnevna najtiražnija novina je tom istom čoveku posvetila naslovnu stranicu i nekoliko stranica za veliki intervju, da govori o svojim aktima nasilja i ideologija.

Taj čovek je iz Novog Pazara, taj čovek dolazi iz reda muslimana Bošnjaka i ja se dodatno tu osećam loše i uznemireno, da pored ovoliko godina naše aktivnosti da zapravo donesemo ovde u Beograd pravu sliku o Sandžaku Bošnjacima i muslimanima. Ponovo se pravi slika koja nije pravo lice ni Sandžaka, ni Bošnjaka, ni muslimana. To je nedopustivo.

Pri tome, ono što on u tom intervjuu kaže da je sudiju koji ga je osudio na višegodišnju kaznu nakon izlaska iz zatvora primio, ugostio u Novom Pazaru, a pritom u istom intervjuu kaže da je bio u samici u zatvoru, i to sa obrazloženjem da ne bi ugrozio sudiju i tužioca koji su mu presudili.

Molim vas, recite mi gde se to desilo na kugli zemaljskoj da sudija koji je sudio nekome za čin terorizma i osudio ga na višegodišnju kaznu mu ide u goste?

Molim vas, kakva je to slika države, slika pravosuđa, o medijima da ne govorim? To je tema za neku drugu priliku gde mi zapravo omogućavamo jednu takvu promociju kroz koju se izaziva veoma negativna emocija nemuslimana, hrišćana, naših komšija koji će da kažu – čekajte, vidite ko raste, ko se razvija, ko pretenduje da vodi, da govori o veri, da tumači veru, Islam, itd.

Dame i gospodo, to su nedopustive stvari. Ne mogu da zamislim kakav je to sudija, ako je to tačno. Ja sam samo citirao šta je ta osoba kazala.

Molim vas, nadležni organi moraju to da provere, pa makar tu bio bivši sudija. I bivši sudija je i dalje sudija. On nosi, dakle, lice pravosuđa. Kakva je to poruka? Da li je namera i tog sudije i onih koji mu omogućavaju ovakvu promociju na medijima i ko je još sve u to uključen?

Dame i gospodo, mi se moramo pozabaviti onim što se očito zove neka podzemna država, neki delovi bezbednosnih službi ili kvazi službi ili ne znam šta je to više, ali ovo zaudara na loše, ovo što možemo da vidimo, evo što smo jutros videli, dakle, u pitanju je emisija koja je trajala više od pola sata u udarnom terminu jutarnjeg programa, to su strašne stvari.

Ako ćemo na ovaj način sve ove procese, pomirenja, dijaloga, međusobnog upoznavanja i normalne atmosfere života zapravo zaustavljati i ugrožavati ovakvim činovima, molim vas da nam se onda to kaže, da nam se kaže da je besmisleno ovo što mi radimo ako će se na taj način nuditi jedno grozno lice onoga što muslimani nisu, onoga što Bošnjaci nisu, onoga što Sandžak nije.

Meni se čini da nekako ovim postupcima se ostavlja efekat mogućnosti haosa i mogućnosti da svako zapravo uzima zakon u svoje ruke, da svako čini šta hoće, da preti i da predstavlja one stvari koje su jako destruktivne.

Hvala vam.