Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda je veoma važna tema za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, kao iz sve narodne poslanike Narodne skupštine i svakako da ćemo joj u skladu sa mogućnostima posvetiti značajnu pažnju.
Čuli smo da su proceduralno ispunjeni svi uslovi za izbor predloženog kandidata. Psihološki možda jeste manjkavost što nije bilo više kandidata, ali neko nema obavezu da natera bilo koga da se kandiduje. Procedura je ispunjena, svi koji su imali za to volju ili želju su se mogli kandidovati i mi danas imamo zapravo mogućnost i obavezu da izglasamo predloženog kandidata. Svakako uz pravo svih narodnih poslanika da iznesu svoje stavove, mišljenja. Naravno, ako imaju i neke informacije koje nam nisu poznate i o samom kandidatu, sve dok se kandidat ne izabere on nije izabran, svaka diskusija će dobro doći.
Svakako da je ovo prilika da se ponovno progovori o samoj temi pravosuđa, pogotovo što danas biramo jednu od najznačajnijih funkcija pravosuđa koja zapravo na neki način predstavlja poslednju instancu, utvrđivanje pravde. Ukoliko se desi, a dešava se veoma često, da pravda ne funkcioniše na nižim nivoima pravosuđa, onda su zapravo te višestepene instance prilika da se eventualna nepravda ili propusti u samoj proceduri utvrđivanja pravde isprave na tom najvišem nivou.
Naravno, da je od posebnog značaja da imamo zdrav pravosudni sistem na najvišem nivou. Isto tako ne sme nas to na neki način skrenuti sa pažnje utvrđivanja zdravosti celokupnog pravosudnog sistema, pa makar to bili i najniži sudovi, osnovni sudovi ili neka njihova odeljenja. Zapravo, pravosudni sistem je kao vaskularni sistem jednog organizma i ne možete i ne smete potceniti najmanji deo tog vaskularnog sistema, pa makar to bio i običan kapilar. Začepljenje tog kapilara, začepljenje tog, da kažemo, dela vaskularnog sistema na samim ekstremitetima može da izazove oboljenje organizma koje kreće sa periferije, a onda se najčešće razliva i raznosi po ostalom telu, odnosno po celokupnom, u ovom slučaju pravosudnom sistemu.
Zato Narodna skupština jeste i najbitnije mesto i najpozvanije telo da sagledava sve aspekte u ovom slučaju pravosuđa i da prosto ovde sublimiramo sve informacije, sva gledišta, a potom da iz svega onoga što ovde dobijemo zapravo tražimo načine kako da rešimo postojeće probleme ili kako da lečimo one delove organizma odnosno tog pravosudnog vaskularnog sistema.
Lično sam više puta kao što znate govorio o temi pravosuđa, odnosno na temu pravosuđa. Istina često i sa nekom, da kažem, teorijskog aspekta ali u daljem periodu ćemo biti pozvani da sve više silazimo na nivo onoga sa čime se suočava obični građanin, a na kraju to jeste i najbitnije.
Jer zapravo pravosuđe kao i celi državni sistem postoje da zaštite čoveka, da zaštite građanina, da zaštite svakog stanovnika ove zemlje i da zapravo, budu okvir u kome će svako moći da bude čovek u skladu sa važećim principima, zakonskim normama, opšte civilizacijskim vrednostima da razvija svoj individualni, ali isto tako i svoj kolektivni subjektivitet i identitet.
Zato određene pojave koje imamo na terenu, ne možemo smatrati nebitnim pa makar se one nalazile tamo u nekoj Sjenici koja je decenijama, godinama zapostavljena od celokupnog sistema, uključujući i sistem pravosuđa.
Istina, decenijama dok je Sjenica bila pod jednim kompaktnim sistemom vlasti, koji je funkcionisao po modelu korupcije i kriminala u punoj sprezi između lokalne samouprave, pravosuđa, policije i tužilaštva zapravo tamo gde su bili najveći problemi, izgledao je kao da ih nema, jer kad postoji puna sloga i puna saradnja na toj osnovi, mi zapravo ne znamo za problem.
Dakle, bolest izjeda organizam ili jedan njegov deo, ali informacija ne dolazi do mozga. I kada se dešava, zapravo, eskalacija problema? Onog trenutka kada uspevamo da jedan od konstituenata to, da kažemo kriminalnog udruženja, koje decenijama vlada Sjenicom izvadimo, iščupamo iz tih kandži.
Znači, desi se promena lokalne vlasti, odnosno na proteklim izborima se smeni vlast koja drži u mraku Sjenicu ili koja je držala u mraku Sjenicu, više decenija i sada odjednom dobijamo uznemirenost ostalih komponenata.
I nije prvi put da o tome govorim, ali iz dana u dan mi imamo eskalaciju problema u kojoj se potvrđuje oboljenje određenih aspekata državnog sistema na tom području u ovom slučaju i samog pravosuđa i tužilaštva i policije, nažalost.
Dakle, pre nekoliko dana, a nije prvi put, dešava se blokada deponije za odlaganje smeća u gradu, odnosno opštini Sjenica, istina jeste u pitanju, ne sanitarna deponija, ili kako se to zove, divlja deponija koja nije jedina u ovoj zemlji, znate da smo prošlih dana govorili i o svetlom primeru rešavanja jedne takve deponije u Prijepolju, međutim, nažalost mi svega, par desetina kilometara istočno od te deponije, koju smo rešili zajedno sa Vladom i nadležnim ministarstvom u Prijepolju, istočno imamo ovu kod Sjenice i jednu drugu, na svega nekoliko kilometara kod Priboja, što verujem da će biti tema i da već jeste tema Vlade i nadležnog ministarstva, ali znamo koliko je komplicirano rešavanje ovog problema. Međutim, ovde se dešava jedan drugi problem.
Problem koji ne može da čeka njegovo rešavanje. Znači, postoji jedna grupa ljudi koji žive na području, u blizini te deponije i koji istina jesu ugroženi, dakle, divlja ili nesanitarna deponija ugrožava ljude, međutim, jedna grupa ljudi je u tome videla svoju šansu, čak i za vreme prethodne vlasti, oni bi s vremena na vreme blokirali tu deponiju, i sprečili opštinske odnosno komunalne organe da odlažu smeće na tu deponiju i time bi zapravo naterali opštinsku vlast da sa njima pregovara, a u pregovorima najčešće nije bio zahtev da se deponija reši i odgodi. Već su oni imali svoje lične zahteve, da se neko od njih zaposli, da dobije posao.
Dakle, oni su tim ucenama vrlo često postizali određene, da kažemo, efekte za sebe i tako bi problem bio odgođen pa bi onda opet oni odmorili par godina i ponovo bi se javili kad im porastu ili im se rode novi apetiti i tako ucenjuju opštinsku vlast.
Mi sada imamo opštinsku vlast koja ne podleže ucenama, koja neće sa njima da trguje na taj način i naravno da opštinska vlast se obraća državnim organima.
Zamislite sada ovde u Beogradu ili bilo kom drugom većem gradu Srbije, da neko odluči da protestvuje iz nekog svog razloga, ličnog ili političkog, blokira deponiju. Blokira odgađanje smeća. Šta biste uradili? Da li bi to bio politički problem? Naravno da ne bi to bio politički problem. To bi bio problem na relaciji policije ili eventualno tužilaštva i pravosuđa.
Dakle, postoji zakon o tome kako se protestvuje, postoji zakon o tome kako se izražava određeno negodovanje, ili određeni stav građana ili bilo koga, ali da blokirate funkcionisanje jedne opštine i da time pored ovolikog problema sa pandemijom i bolestima koje proizilaze iz tog problema, mi sad dobijamo u Sjenici, novu opasnost gušenja i novih opasnosti od epidemije trovanja zbog neodnošenja smeća.
Dakle, mi smo već nekoliko dana u ozbiljnom problemu, a šta kaže policija? Znate, mi nismo nadležni, mi ne možemo bez tužioca, šta kaže tužioc - kaže nema elemenata krivičnog dela, ja ne mogu da funkcionišem, šta kaže pravosuđe? Isto tako. Nije se desio problem.
Molim vas, i kakvu mi sliku šaljemo, ako tome dodamo o i činjenicu da smo svega pet dana do Ramazana, do ramazanskog posta za Muslimane, posebno bitnog po raznim osnovama. I šta će sada? Mi ulazimo u Sjenici u Ramazan zatrpani smećem, gde je komunalna služba odnosno opštinska uprava sprečena da građane spasi, odnosno da građane izloži, ne izloži opasnostima bolesti zaraze i svega ostalog.
Dakle, to je isto ono pravosuđe isti oni tužioci, ista ona policija o kojoj sam govorio kada su se pre svega tri sedmice izjašnjavali o bezbednosnoj situaciji u Sjenici kada smo imali otmicu direktora škole. Kada su kazali, to je redovno, to dešava se.
Dakle, izabraćemo predsednika Vrhovnog kasacionog suda i pokazati da država funkcioniše na najvišem nivou, ali da li funkcioniše na najnižem nivou. Kakve mi poruke šaljemo? Kakva je to država u kojoj se pravi atmosfera.
Ja znam da nije tako, bar znam evo ovde u Skupštini, bar znam u svojim komunikacijama, sa ostalim instancama ove vlasti, ali se pravi atmosfera zahvaljujući tome da se proteklih decenija dopustilo da u nekim opštinama Sjenica je jedna od tih žrtava, tamo izrastaju ljudi u policiji, tužilaštvu i pravosuđu kao lokalne kabadahije, jer je to zapostavljeno, hajde tamo sve propada, baš nas briga, ne čuje se, ne vidi se, itd. Ne, to tako ne može.
Ne možemo kazati sve je u redu zato što se problem dešava 300 kilometara od Beograda, ne možemo se s time pomiriti. I ne možemo ostati na nivou simboličke političke, dakle, komunikacije. Ovde se mora reagovati.
Policija je obavezna, molim vas, bez tužilaštva i bez bilo kojih drugih organa, ali ako se već obrate, onda moraju biti podržani od tužilaštva i od pravosuđa, ali ko god blokira funkcionisanje sistema, funkcionisanje života, on mora biti dakle uklonjen sa prostora, odnosno mora biti procesuiran i ne sme mu se dozvoliti da ugrožava živote ljudi. Zatrpavanje ljudi smećem, neodnošenje smeća iz jednog malog grada, iz jedne varoši, je direktan udar na živote i zdravlje tih ljudi.
Sa druge strane, sećate se, da sam govorio, govoreći o organizovanom kriminalu, u jednom od prošlih svojih izlaganja, naveo primer proizvođača nameštaja u Novom Pazaru, nekih od proizvođača nameštaja, koji svoj kriminal , kriminal trgovine drogom i kriminal šverca cigaretama, kriju iza svojih fabrika i proizvodnje nameštaja, idealno mnogo kamiona, veliki transportni kamioni, za nameštaj koji zapravo predstavljaju samo paravan za jedan veliki kriminal.
Taj moj govor je izazvao veliku pažnju, posebno u Novom Pazaru, i ja sam nakon povratka u Pazar, primio jednu delegaciju, koju predstavljaju proizvođači nameštaja i koji su mi se zahvalili što sam to pitanje delegirao ovde u Skupštini, ali su isto tako tražili da prenesem nadležnim državnim organima da reaguju i da se odvoji žito od kukolja, jer oni kažu, a u pravu su, da tih par kriminalaca, zapravo nanose veliku štetu ovim ozbiljnim, poštenim proizvođačima nameštaja, koji dakle, rade pošteno i ne bave se kriminalom.
Nanose im štetu prvo time što u taj biznis ubacuju mnogo prljavog kapitala i eliminišu poštenu konkurenciju, lojalnu konkurenciju, jer su oni prljavim parama konkurentniji i zapravo guše ove normalne proizvođače. S druge strane, svakako kaljaju njihov ugled.
Zato su me zamolili da prenesem nadležnim državnim organima da se pojača, zapravo da se preduzme ono što je potrebno da se ti koji se bave kriminalom pod plaštom proizvodnje nameštaja zapravo procesuiraju.
Treća stvar, koja takođe ima veze sa pravosuđem, a koju želim ovde da istaknem, koja me je posebno jutros inspirisala dok sam se spremao da dođem ovde, video sam, na jednoj televiziji sa nacionalnim signalom gostuje lice koje je pravnosnažno osuđeno za terorizam, čime se otvoreno vrši promocija terorizma.
Dakle, lice koje je pravnosnažno osuđeno za čin terorizma, koje je odležalo zakonsku kaznu sada dobija priliku da o tome sočno govori, kako je vršio, pripremao svoje terorističke akcije, bacao bombe, pucao sa ciljem ubijanja, itd. To se dešava na televiziji koja ima nacionalni signal, koja ima dozvolu, dakle, nadležne agencije, što je resurs svih građana.
Ne samo to, pre nekoliko dana list, odnosno novina, najtiražnija novina u ovoj zemlji, dnevna najtiražnija novina je tom istom čoveku posvetila naslovnu stranicu i nekoliko stranica za veliki intervju, da govori o svojim aktima nasilja i ideologija.
Taj čovek je iz Novog Pazara, taj čovek dolazi iz reda muslimana Bošnjaka i ja se dodatno tu osećam loše i uznemireno, da pored ovoliko godina naše aktivnosti da zapravo donesemo ovde u Beograd pravu sliku o Sandžaku Bošnjacima i muslimanima. Ponovo se pravi slika koja nije pravo lice ni Sandžaka, ni Bošnjaka, ni muslimana. To je nedopustivo.
Pri tome, ono što on u tom intervjuu kaže da je sudiju koji ga je osudio na višegodišnju kaznu nakon izlaska iz zatvora primio, ugostio u Novom Pazaru, a pritom u istom intervjuu kaže da je bio u samici u zatvoru, i to sa obrazloženjem da ne bi ugrozio sudiju i tužioca koji su mu presudili.
Molim vas, recite mi gde se to desilo na kugli zemaljskoj da sudija koji je sudio nekome za čin terorizma i osudio ga na višegodišnju kaznu mu ide u goste?
Molim vas, kakva je to slika države, slika pravosuđa, o medijima da ne govorim? To je tema za neku drugu priliku gde mi zapravo omogućavamo jednu takvu promociju kroz koju se izaziva veoma negativna emocija nemuslimana, hrišćana, naših komšija koji će da kažu – čekajte, vidite ko raste, ko se razvija, ko pretenduje da vodi, da govori o veri, da tumači veru, Islam, itd.
Dame i gospodo, to su nedopustive stvari. Ne mogu da zamislim kakav je to sudija, ako je to tačno. Ja sam samo citirao šta je ta osoba kazala.
Molim vas, nadležni organi moraju to da provere, pa makar tu bio bivši sudija. I bivši sudija je i dalje sudija. On nosi, dakle, lice pravosuđa. Kakva je to poruka? Da li je namera i tog sudije i onih koji mu omogućavaju ovakvu promociju na medijima i ko je još sve u to uključen?
Dame i gospodo, mi se moramo pozabaviti onim što se očito zove neka podzemna država, neki delovi bezbednosnih službi ili kvazi službi ili ne znam šta je to više, ali ovo zaudara na loše, ovo što možemo da vidimo, evo što smo jutros videli, dakle, u pitanju je emisija koja je trajala više od pola sata u udarnom terminu jutarnjeg programa, to su strašne stvari.
Ako ćemo na ovaj način sve ove procese, pomirenja, dijaloga, međusobnog upoznavanja i normalne atmosfere života zapravo zaustavljati i ugrožavati ovakvim činovima, molim vas da nam se onda to kaže, da nam se kaže da je besmisleno ovo što mi radimo ako će se na taj način nuditi jedno grozno lice onoga što muslimani nisu, onoga što Bošnjaci nisu, onoga što Sandžak nije.
Meni se čini da nekako ovim postupcima se ostavlja efekat mogućnosti haosa i mogućnosti da svako zapravo uzima zakon u svoje ruke, da svako čini šta hoće, da preti i da predstavlja one stvari koje su jako destruktivne.
Hvala vam.
