Hvala vam, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, siguran sam da će izbor Jasmine Vasović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda biti dobar izbor, da ona ima sve potrebne reference koje će joj biti potrebne kako bi radila taj veoma značajan posao za naš pravosudni sistem i naravno našu celu državu.

Ono na šta želim da se osvrnem u svom govoru je to da mi danas posle 20 i više godina plaćamo cenu neuspešnih reformi našeg pravosudnog sistema, plaćamo cenu jedne negativne selekcije kadrova i ljudi koji rade u svim sudovima, koji očigledno do današnjeg dana, do 2021. godine, iako su na određenim pozicijama, nisu shvatili i ne shvataju da je sudijski posao upravo ono što definiše pravosudni sistem, a to je da jeste treća grana vlasti, pored nas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji smo zakonodavna vlast, naših kolega iz Vlade kao izvršne vlasti i da su oni u stvari treći stub države.

Ali, to ne znači da radeći u sudu i biti na poziciji sudije, predsednika bilo kog suda, to ne znači da ste autonomni od svog naroda i da ste nezavisni od svoje države i njenih interesa. Upravo znači suprotno – da svi mi koji se bavimo javnim poslom, jesmo zavisni od svog naroda i svoje države i da jesmo dužni da radimo u najboljem interesu svog naroda i svoje države.

Mi imamo danas, nažalost, posle toliko godina, plaćaju ceh te reforme pravosuđa iz 2009. godine, slučajeve da neke sudije, o tome su moje kolege narodni poslanici danas govorili i govorili su jako stručno, pogotovo oni koji su pravnici, koji su pravne struke, ja mogu da govorim o tome kao neko ko je laik, ko je političar, koji kao narodni poslanik želi najbolje svojoj državi i želi da u mojoj državi dođe do toga da imamo konačno vladavinu zakona. Ali se postavlja pitanje da i uz političku volju i punu političku podršku koju ljudi koji žele da uspostave vladavinu zakona i od strane predsednika Republike Srbije i nas koji predstavljamo većinu ovde u parlamentu, dakle, posebno oni koji su najviše zainteresovani za vladavinu zakona a to jeste SNS, ima onih koji u stvari ovu državu, ovaj parlament i instituciju države doživljavaju na način i tako da u medijima i u svim mogućim kanalima komunikacije smatraju i nazivaju nas svojim neprijateljima.

Mi kao narodni poslanici smo dužni, kao i članovi Vlade, kao i svaki čovek koji se bavi javnim poslom, da se ponašamo na način kako je to jednostavno određeno, kako je to potrebno, kao ljudi koji su odgovorni i koji treba da vode ovu državu.

Potpuno, i o tome su moje kolege govorile danas na ovoj sednici, kada je u pitanju sudija Majić i mnoge druge sudije koje su sudije najznačajnijih sudova i na najznačajnijim pravosudnim pozicijama, ne treba da budete vrhunski pravnik, ne treba da budete doktor pravnih nauka kao moj kolega Aleksandar Martinović i da vidite da je potpuno neprimereno da se jedan sudija bavi dnevno-političkim pitanjima, da se jedan sudija bavi komentarisanjem dnevne politike u jednoj zemlji i da celokupno njegovo delovanje, i on je personifikacija toga, on, nažalost, nije jedini, ima onih koji to rade i time se bavi, ali on je personifikacija toga zato što on očigledno voli i vrlo često se pojavljuje u medijima koji nisu nastrojeni opoziciono, ne govorim o tome da se pojavite u nekom mediju, naravno, što je lekovito za svaku vlast i svaku državu i da budete kritični, to nije sporno, mi priželjkujemo kritiku, mi želimo da gradimo ovu državu što je bolje i kvalitetnije moguće, ali želimo i da zaštitimo ovu državu i da se u ovoj državi zna ko šta radi. Narodni poslanici se bave svojim poslom, dakle, delokrugom rada i u oblasti donošenja najboljih mogućih zakona, najboljeg mogućeg zakonskog okvira i stvaranja potrebnog ambijenta kako bi građani Republike Srbije što bolje i kvalitetnije živeli i kako bi, naravno, bili zaštićeni.

Ono što jeste politika SNS i ono što jeste nešto što nas vodi ka budućnosti i ka modernizaciji ove zemlje jeste da je zakon nešto što nas čini slobodnim, ali zakon koji će da važi za sve, zakon koji će da važi za sve ljude i zakon koji će da dovede do toga da vas bilo koja funkcija ne zaštiti od bilo kakve kritike. I mi smatramo da imamo pravo da kritikujemo i mi smatramo da imamo pravo da podignemo glas kada je u pitanju vladavina zakona i kada je u pitanju delovanje nekih ljudi koji su u stvari zaduženi i treba da budu nezavisni u donošenju svojih odluka i u svom sudskom delovanju, ali ne da budu nezavisni i potpuno otuđeni od svog naroda, od svoje države i od, naravno, državnih institucija.

I da završim. Nije čudo i nije slučajno što je meta i tog sudije Majića i svih onih drugih koji, eto, uzimaju sebi za pravo da kritikuju svakodnevno i ono što je najbolje, o čemu nas i za šta nam ceo svet skida kapu, odaje počast. Problem je u tome što je njihova kritika upućena isključivo na predsednika Republike Srbije, koji je 2017. godine dobio 55% glasova naroda, građana Republike Srbije, dakle četiri puta više od drugoplasiranog i problem je što mi činimo, nas ovde ima, bar iz SNS, mislim da nas je 179. Mi smo osvojili preko 60% i imamo podršku građana Republike Srbije i mi smo meta. Mi smo meta, kao ljudi za koje su se građani Republike Srbije opredelili da vode državu i da upravljaju ovom državom i u toj borbi očigledno pokazuju da ne prezaju ni od čega, da zloupotrebljavaju svoju sudsku funkciju, da se u saradnji sa određenim kompanijama pravi jedna čitava zmija, od Slovenije do Makedonije, kupovine medija, kupovine medijskog prostora, na tržišnoj osnovi, na tržišnoj bazi, zato što je kupovina i otvaranje štampanih medija nešto što je tržišno jako isplativo, pa ima prostora na teritoriji zapadnog Balkana i u našim zemljama da se prave dnevni mediji i dnevna štampa. Pa, nema. I očigledna je politička agenda.

Međutim, najveći problem u svemu tome i najveća prepreka u svemu tome je parlament, nas 179 ovde koji smo brana svakoj zloupotrebi, koji se svakodnevno zalažemo za istu tu vladavinu prava i koji se zalažemo da ovaj narod i ova država konačno dobije i kao što ima, zahvaljujući predsedniku Vučiću, svoje dostojanstvo, svoj dignitet, svoj integritet, svoj suverenitet, svoju kulturu sećanja i odsustvo sramote da kažemo kakav smo to narod, da kažemo koje su naše crvene linije, da kažemo da ćemo da branimo KiM i naš suverenitet na KiM, da kažemo da ćemo da sarađujemo sa našom braćom u Republici Srpskoj, da ćemo da se trudimo da očuvamo regionalni mir i stabilnost. To su sve stvari za koje se zalaže SNS.

Danas je dan Roma, Svetski dan Roma i kada su u pitanju upravo ljudska i manjinska prava. Želim samo da pošaljem poruku građanima Republike Srbije, a i mojim kolegama narodnim poslanicima i poslanicama, danas je Nacionalni savet Roma i ljudi Romi su kod Vučića, nisu ni kod Majića, nisu ni kod Đilasa koji ih je pošto nam nije tako kratko pamćenje, samo pre deset godina terao, želeo da ih iseljava iz njihovih naselja, ko zna gde, ne mareći apsolutno niti za njihova prava niti za njihove potrebe za koje mi danas marimo. Kao što marimo za poštovanje i prava svih nacionalnih zajednica, svih nacionalnih manjina, pa je zbog toga naš odnos danas, dakle, odnos srpskog naroda, ove vlasti najbolji odnos sa mađarskom manjinom i mađarskim narodom u istoriji našoj. Najbolji odnos sa Bugarima, najbolji odnos sa Rumunima. To je ono što predstavlja SNS, što predstavlja predsednik Aleksandar Vučić. To su konkretne stvari, želeći da na konkretan način učinimo da ovaj narod i ovi građani žive bolje.

Naravno, da nam je za to potrebna vladavina zakona, ali mislim da mnogi ljudi u pravosudnom sistemu treba da stave prst na čelo i da kažu – da li ja radim za svoju državu, da li ja ovu funkciju obnašam na pravi način ili sam ja ovde zaposlen i radim da bi kritikovao vlast i da bi se bavio dnevnom politikom.

Ja nisam pravnik, ali mogu da kažem da jednostavno to je nedopustivo. I zato smatram da će ovaj izbor, nadam se Jasmine Vasović da bude pravi, da će to biti pozitivna selekcija i da konačno smo uveli ono što je predsednik Aleksandar Vučić uveo u naš politički život, uveli meritornost i uveli donošenje odluka na bazi kvaliteta, na bazi referenci, a ne gole političke borbe i ne golog političkog ili bilo kog finansijskog ili drugog interesa, a svi smo svesni toga da do 2012. godine smo imali situaciju da smo prosto imali jednu vrstu zarobljene države kojom su rukovodili kako je to nekoliko mojih kolega prethodno reklo, nekoliko ljudi iz sveta advokature, nekoliko ljudi iz sveta biznisa, jedan predsednik države, jedan gradonačelnik.

Oni su radili sve poslove, oni su odlučivali kako će da se donose presude, oni su odlučivali o tome ko će da ide u zatvor, ko će da bude oslobođen. E, toga više, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani nema. To više ne postoji. U Srbiji je uveden jedan jasan sistem, jedne ozbiljne države i potrudićemo se gde god to budemo mogli, kao stranka, kao većina u ovom parlamentu, predvođeni našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, da na svaku poziciju i na svaku funkciju, gde god možemo da utičemo, naravno i kada je u pitanju pravosuđe da dođu ljudi koji su najbolji, koji su najkvalitetniji i ljudi koji će znati šta je njihov posao, šta je obaveza prema državi, šta je država, šta je patriotizam i da, naravno na taj način i ta treća grana vlasti budu ohrabrena da radi najbolje moguće za svoju zemlju, kao što to radi predsednik Republike Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem kolega.
Sedeći je prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Milojeviću, naravno da ću kao i moje kolege koje su danas govorile, glasati za izbor sudkinje Vasović, pored ostalog i zbog toga što je ona osoba, koja je napredovala u svom sudijskom poslu, najniže sudske instance do najviše sudske instance i što ste nas uverili na bazi i biografije njene da ona poseduje i stručnost i obučenost i dostojnost.

Na ovo dostojnost posebno, akcentujem jer kod izbora sudija u bivšem režimu, stanka bivšeg režima nije se pridržavala oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću, nisu se pridržavali ovih kriterijuma i merila za izbor sudija, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti.

Ja nemam vremena toliko da govorim o pojedinim izborima iz tog vremena, pa da građani Republike Srbije to vide, ali znam da vi to jako dobro znate. Oni su se držali samo jednog kriterijuma, a to je, pripadnost DS, kao što su kolege govorile u biografijama sudija u prošlom mandatu, naš predsednik poslaničke grupe dr. Martinović je donosio biografije gde je direktno pisalo da su članovi DS, ili predloženi ili po predlogu opštinskih ili regionalnih odbora DS. Toga više nema.

Zašto to kažem? Upravo zato, što nam je tada sudstvo bilo najgore u Evropi i to vi vrlo dobro znate, a znamo i mi narodni poslanici, to je po oceni evropskih zvaničnika u to vreme, jer sudstvo za vreme Đilasove vladavine, bilo je u očajnom stanju, to je takva ocena bila, a možemo slobodno reći a verujem da ćete se i vi složiti da se ono kretalo od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija, do neuravnoteženosti krivičnih dela, neke su sudije umirale od nepravde.

To je to kritično stanje, koje je bilo u to vreme i haos koji je vladao, a neki su izvršili samoubistvo, i pet sudija je izvršilo samoubistvo, kaže sindikat pravosuđa, a najmanje se 20 razbolelo, i preminulo zbog reizbora o kojima su danas moje kolege, uvaženi narodni poslanici, govorili.

Bez funkcija ostalo je tačno 837 sudija i 200 zamenika tužioca u to vreme.

I moram da kažem, na osnovu podataka koji su meni bili dostupni zadnjih 7,8 godina, radilo se o najboljim sudijama, često vrlo stručnim i vrlo dostojnim, i to je, kako bi Đilasova i Tadićeva stranka rekla, bilo suočavanje sa prošlošću, tako su oni to iz 90. tih godina obrazloženje dali. Đilasovo sudstvo je kod izbora sudija napravilo onaj presedan koji ja vrlo često kada vi dođete predstavnici pravosuđa u ovaj visoki dom, napominjem a to je da je napravilo jedan od najvećih skandala, ako ne i najveći skandal u istoriji pravosuđa sveta, time što su izabrali, verovali ili ne, poštovani građani mrtvog sudiju Ljubišu Ristića, iz Požege, za sudiju. On je preminuo 6 meseci ranije, oni su ga izabrali za sudiju.

Takav je haos bio u pravosuđu. Gle čuda, ovo je jako važno, Đilasova predsednica VSS, gospođa Nata Mesarović, o kojoj su danas ovde narodni poslanici ovde govorili, izjavila je da su svi kandidati tada za izbor sudija proveravani i da je na proveru za izbor, za proveru kandidata potrošila 200 časova, a to je otprilike jedno mesec dana, svakog dana rada. Do dana današnjeg, a ja je sada pozivam, pošto ovih dana često gostuje na medijima pod kontrolom Dragana Đilasa da objasni građanima Srbije i nama narodnim poslanicima kako je obavila razgovor sa mrtvim sudijom? Neka nam to objasni.

Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, raspršeni u manjim minijaturnim strankama mogu objasniti da su izabrali za sudkinju Sonju Brkić, a moram da kažem da je i Nata Mesarović, rođaka Borisa Tadića, i po njegovom nalogu da je izabrana za predsednicu suda, i kako mogu objasniti da su izabrali Sonju Brkić, za sudiju, koja je kršila zakon o sudijama?

Gle čuda, što je nezamislivo, da je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a Zakon o sudijama je tada to izričito zabranjivao. I ne samo to. Sonja Brkić je u RIK tada protivpravno uzela 2 miliona i 673 hiljade dinara i sve se vrtelo oko love, što bi naš narod rekao.

Odbila je da vrati te pare. Tako je radilo pravosuđe za vreme Tadića, koji ovih dana ne silazi sa medija, pod kontrolom Dragana Đilasa, za vreme Tadića i za vreme Vuka Jeremića i Dragana Đilasa.

Da je ovo istina, ne kažemo samo mi, to kaže i Evropska komisija u to vreme za 2010. godinu pisala je, citiram – Reforme koje provodi vlast u Srbiji, predstavljaju posebnu zabrinutost, i dali su takvu ocenu ovim reformama kada su otpustili najstručnije sudije.

Ovo je citat iz knjige „ Reforma pravosuđa u Srbiji 2008. – 2012. godine“, str.96, 97 i dalje se nastavlja u toj knjizi, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme, koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar, završen citat.

Poštovani narodni poslanici, da li možete zamisliti u kakvoj situaciji su bili građani Srbije, a i pravosuđe u to vreme? Ovo je objavio naš ugledni list „Politika“ 7.7.2012. godine.

Da ja ne uzimam mnogo vremena. Dolaskom gospodina Selakovića za ministra situacija se promenila. Više sudije nisu političari, kao što je u ono vreme bivalo, bavili se politikom, a i danas u liku sudija Majića o kojem ja neću govoriti, jer o tome je najbolje danas govorio naš uvaženi poslanik Jovanov, izuzetno obrazložio, ali dozvolite samo da kažem jednu rečenicu. Sudija Majić je oslobađajućom presudom zločinačke šiprtarsko gnjilanske grupe oslobodio šiptarske silovatelje i ubice Srba.

Zato je, verovali ili ne dobio nagradu Evropskog pokreta u Srbiji i s tim se on diči, tom oslobađajućom presudom koljača OVK nad Srbima ponovo je masakrirao sudija Majić srpske žrtve. Ja mu to kažem i voleo bih da dođem u ovaj visoki dom, kao što reče kolega Arsić, pa da vodimo dijalog oko toga.

Kako rekoh, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde, situacija se drastično menja na bolje.

To je nastavljeno i za vreme Nele Kuburović i sadašnje aktuelne ministarke. Međutim, trebaće zaista mnogo vode da prođe Dunavom da se pravosuđe u Srbiji dovode na zavidan nivo, jer u sistemu su pravosuđa, ostale sudije koje su oni još izabrali koje nemaju osnovne uslove za izbor sudija, niti stručnost, niti dostojnost, niti obučenost.

Da nisu imali stručnost ni dostojnost ne samo sudije nego i advokati, ja ću vam dati jedan primer. Advokat, Srđan Popović nije imao dostojnosti. Obratite pažnju, uvaženi narodni poslanici. Znate šta je on rekao, šta je radio taj čovek? Godine 1993. potpisao je jedan dokument zajedno sa Margaret Tačer, sa Mirkom Kovačem i još sa pojedini opskurni ličnostima tražili su da se bombarduje naša otadžbina.

Ne samo to. Taj čovek je opisao Srbiju kao „anus mundi“, moram prevesti radi građana, a to je latinska izreka, kao „šupak sveta“.

Dakle, rekao je da su Srbi ono što se nalazi u anusu, a to znači u šupak. To nije patriotizam, gospodine Marinkoviću, jer ste vi rekli da svaki sudija treba da bude patriota, i to je tačno, a jedan deo advokata i sudija to zaista nisu imali.

Moram da kažem, da na početku reforme koju su provodili Đilas, Jeremić i Tadić 2008. godine, broj nerešenih predmeta je bio 780.000, a u 2012. godini, gle čuda, kada se završila reforma umesto da se smanji, ono se povećalo na tri miliona. E, to je ta reforma koju su, oni gospodine predsedniče provodili. Taj broj, moram da kažem se prepolovio dolaskom SNS 2019. godine, na milion i 500. Sve su oni radili da unište sudstvo.

Tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića. Više su radili protiv sudova i građana nego za sudove i građane.

Kako je njihovo sudstvo radilo? Ja ću sada izneti jedan primer. Moram da kažem da su sve politički radili. Na primeru jednog predsednika političke stranke, danas aktuelnog, a to je Saša Radulović koji stalno napada poslanike Srpske napredne stranke i predsednika Republike, to mu je stalna tema.

Da kažem građanima ko je taj Saša Radulović, zvani kralj stečaja. Kao stečajni upravnik namestio je milionske vredne knjigovodstvene poslove firmi svoje supruge. To je taj Saša Radulović.

Godine 2011. je kažnjen sa 100.000 dinara. Taj antivakser, Saša Radulović je isplaćivao novac sa stečajne mase, kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države Srbije.

Zbog tih nezakonitih poslova Sašu Radulovića kaznila je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a krim ga je proglasio i Privredni sud u Beogradu koji ga je razrešio dužnosti stečajnog upravnika. To je taj kralj stečaja, Saša Radulović, a danas se bavi politikom.

Kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća Novi autoput 2011. godine, milionski vredan računovodstveni posao, da li znate kome je dao? Dao je kompaniji koja se zvala „E biznis servis“. Da li znate čija je to, poštovani građani, kompanija? Registrovana je na njegovu suprugu u kojoj je Radulović bio suvlasnik.

Kada je postao ministar u Vladi Republike Srbije nikada se nije odrekao pozicije stečajnog upravnika, u čak 14 preduzeća. Zato su ga, ne ja, često novinari mene prozivaju da sam ga nazvao, ja i Marijan Rističević, kralj stečaja, nego su ga gospoda novinari nazvali kraljem stečaja. To pokazuje njegov odnos prema državi, a danas proziva predsednika države, svakodnevno, Aleksandra Vučića.

Samo još dve, tri rečenice, da naslove pročitam iz tog vremena u jednom uglednom listu.

Tako je 14. aprila 2011. godine, jedan ugledni list objavio naslov: Policija češlja kralja stečaja.“ Evo, oni su dali, novinari, a ne moja malenkost.

Takođe, 16. aprila 2011. godine: „Kralj stečaja ojadio šećerane.“

Dana 31. maja 2016. godine, naslov: „Raduloviću, bruko, koliko si maznuo miliona?“

Radulović, Đilas, Tadić i Jeremić ne treba da se bave politikom. Politikom treba da se bave časni ljudi, a ne muljatori, ne džabalebaroši, ne lezijedovići, kakvi su oni.

Na kraju, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno poštovani građani, vi ste očevici, vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije i politiku zdravlja svih naših građana, i u okruženju, Dragan Đilas, Boris Tadić, Saša Radulović blate našu zemlju.

Evo, Saša Radulović nedavno psuje državu Srbiju i građane Srbije, trošeći opljačkane pare iz džepova poštovanih građana Srbije. Verujem da tužilaštvo ipak radi svoj posao.

Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Tvrdišiću, poštovani gospodine Milojeviću, poštovane drage kolege narodni poslanici i dragi gađani Republike Srbije, Srbija je pravna država i 2012. godine je vraćena vera u institucije. Vraćena je vera u institucije zahvaljujući političkim promenama koje smo imali 2012. godine, a vrlo dobro znamo šta se dešavalo u srpskom pravosuđu do 2012. godine, što odlično zna i ovde prisutni predsednik Visokog saveta sudstva gospodin Dragomir Milojević.

Imali smo katastrofalnu reformu pravosuđa 2009. godine sa svim svojim posledicama. Godine 2012, kada je došlo do političkih promena, naišli smo maltene na skroz razoreno pravosuđe. Na sreću, ubrzo je i promenjena tadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda gospođa Nata Mesarović, koja se proslavila ne samo po katastrofalnoj reformi pravosuđa, zajedno sa svojim partnerima, o čemu su govorile moje drage kolege, poput Snežane Malović, Slobana Homena, Boška Ristića, koji je bio ovde šef Odbora za pravosuđe, Dušana Petrovića i njihovih saradnika, ona se proslavila što je ušla, može se slobodno reći, kao jedan svetski primer kako ne treba da postupa ne samo ona kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, nego kao i predsednik sudskog veća kada je bila u pitanju presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Ona je javnosti, milionskom auditorijumu jasno poručila kako je ona funkcionisala kao deo pravosuđa kada je rekla – upravo sam dobila presudu. Dakle, ne „upravo smo doneli presudu kao sudsko veće“, nego „upravo sam dobila presudu“. E, to „dobila sam presudu“ tako je bilo i u more drugih slučajeva gde su učestovali žute sudije.

Kad kažem žute sudije, mislim na one sudije koje su isključivo radile u interesu Demokratske stranke i po nalogu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, koji hoće ponovo da bude predsednik Srbije, samo ima jedan veliki problem - neće ga narod. Radili su po nalogu Vuka Jeremića, Snežane Malović i drugih onih žutih funkcionera Demokratske stranke koji ne samo da su razorili pravosuđe u Srbiji, nego su razorili i čitavu državu. Ali, na sreću, 2012. godine, opet ponavljam, dogodile se te promene i danas situacija u srpskom pravosuđu nije idealna, ali je daleko bolja nego 2012. godine i iz godine u godinu imamo napredak.

Nažalost, imamo pojave u srpskom pravosuđu poput sudije Majića, o čemu je sjajno govorio moj kolega Milenko Jovanov, koji je o njemu rekao sve što treba da se kaže i kao o sudiji i kao o čoveku i kao o nekome ko radi protiv države Srbije.

Sreća je ovde svih nas ovde prisutnih i vas iz Visokog saveta sudstva što su te sudije u manjini u odnosu na većinu časnih i čestitih sudija, koji se biraju kako treba da se biraju.

Sudije se više ne biraju na sastancima opštinskih odbora pojedinih političkih stranaka, kao što smo imali slučaj 2009. i 2010. godine, kada su birani na sastancima opštinskog Odbora DS. To vreme je prošlo. To vreme je prošlo i narod je srećan što je to vreme prošlo. Takvu reformu pravosuđa narod je kaznio na izborima 2012. godine, a šta narod misli o Aleksandru Vučiću kao prvom potpredsedniku, kasnije kao premijeru, pa potom kao i predsedniku Republike Srbije, to se videlo na izborima.

Narod je prave reforme pravosuđa koje su se dogodine 2012. i 2013. godine, gde je profesionalnost, objektivnost i stručnost stavljena na prvo mesto, na izborima pokazao i 2014, i 2016, i 2107, 2018. i 2020. godine i uveren sam da će narod pružiti punu podršku aktuelnoj vlasti i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i na izborima koje očekujemo naredne godine.

Što se tiče Odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Jasmine Vasović, kao narodni poslanik liste Aleksandar Vučić – Za našu decu mogu samo da kažem da podržavam tu odluku da gospođa Vasović bude predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Detaljno sam pročitao njenu biografiju. Njena biografija govori u prilog tome i nadam se da će kao što ste i vi, gospodine Milojeviću, tako i vaš naslednik gospođa Jasmina Vasović nastaviti naše pravosuđe, zajedno sa svojim saradnicima, da vode onako kako treba, putevima pravde, putem pravednosti i prava, onako kao što je u svim razvijenim državama u svetu.

Mi imamo i alternativu tom putu, a to je ovaj lopovsku put Dragana Đilasa. Dragan Đilas je u velikoj panici, moram to iskreno da vam kažem, zato što on vrlo dobro zna da je on sada na meti ne nas, nego nadležnih institucija, nadležnih pravosudnih institucija. On će morati da odgovara za svojih preko 68 miliona dolara ili evra, svejedno, koje se nalaze na 53 računa u 17 država širom sveta.

Dakle, ne može neko da otima od građana Srbije, a da ne odgovara pred zakonom. Ne može neko da napravi katastrofalnu reformu pravosuđa, a da ne odgovara pred narodom.

Oni koji su pravili katastrofalnu reformu pravosuđa, oni su odgovarali pred narodom i izgubili su izbore i 2012. i 2014. i svi ti iz žute koalicije su kasnije ne samo da su izgubili izbore, nego su ostali ispod cenzusa.

Moram da navedem na kraju mog izlaganja jedan od primera gde su pravosudne institucije imale jednu opomenu da moraju da rade svoj posao. To je primer štrajka glađu našeg predsednika poslaničke grupe dr Aleksandra Martinovića i naše drane narodne poslanike Sandre Božić. Oni su morali da štrajkuju glađu da bi nadležne pravosudne institucije reagovale kako treba i odradile svoj posao posle mučkog prebijanja i pokušaja ubistva Marijana Rističevića.

Ja se nadam da se više takve pojave neće dešavati i da će svi oni koji rade i u tužilaštvu i u sudovima raditi profesionalno svoj posao i na taj način dati svoj veliki doprinos da jačamo našu državu Srbiju iz godine u godinu i da pomognemo državi u borbi protiv mafije koju uspešno predvodi predsednik Aleksandar Vučić.

Hvala i živela Srbija!

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Milojeviću, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako današnja diskusija je po ko zna koji put dokazala da ovaj parlament svakoj temi pristupa ozbiljno.

Kada pričamo o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nema mnogo takvih odluka i diskusija koje privlače toliku pažnju javnosti i koje su toliko značajne.

Mislim da smo u prethodnih nekoliko sati mogli da čujemo sve one razloge kako iz biografije, tako i iz karijere pomenutog kandidata, ali isto tako smo bili u prilici da čujemo kakvi su to problemi sa kojima se građani susreću kada je u pitanju pravosuđe i kakva su očekivanja, pre svega, građana Srbije kada govorimo o pravosuđu.

Nema sumnje da ću ja kao moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj predlog, ali ja neću svoje izlaganje usmeriti u onom pravcu gde je veći broj kolega poslanika krenuo i neću se osvrtati previše na čoveka čije smo prezime ovde više puta čuli, a simbol je dvostrukih aršina. Radi se o gospodinu Majiću.

Pre nego što se upustim u svoje dalje izlaganje, ja samo želim, kao i mnoge moje kolege da čestitam Nacionalni dan Roma i da u duhu toga poželim svakom njihovom predstavniku da se više nikada ne desi da bilo koja devojčica romske nacionalnosti bude obuhvaćena i osramoćena onakvom presudom kakvu je Majić doneo.

Neću ići u tom smeru iz prostog razloga što mislim da se o tom čoveku sve jasno i čulo i videlo u proteklom periodu i da, ako neko nije bio dovoljno upoznat sa likom i delom tog čoveka, samo ako je pratio današnju Skupštinu mogao je da vidi o kakvom se čoveku radi i koliko je merodavan da bilo koga danas kritikuje i iznosi nekakve optužbe na nečiji račun ili sebe predstavlja kao nekakav ozbiljan faktor.

Ono što mene kao narodnog poslanika brine jeste činjenica da on to radi smišljeno, da radi u dogovoru sa nekim, ali i da radi po komandi jednog dela bivšeg režima i predstavnika režima DS, pa tako ga možete videti i u najlepšem svetlu na medijima koje direktno kontroliše Dragan Đilas. Kada sve to uzmete u obzir, ne možete a da se ne prisetite one katastrofalne reforme pravosuđa, sudstva o kome su ovde ljudi pričali, gde je u jednom danu više od hiljadu ljudi ostalo bez posla. Ne možete da se ne zapitate koliko je spreman Dragan Đilas daleko da ide u svojoj bolesnoj želji i ambiciji da se vrati na vlast.

Kada govorimo o ovome, današnji primer najbolje pokazuje koliko će jako teško biti Jasmini Vasović, uveren sam da ćemo je izabrati danas, koliko će njoj teško biti da obavlja tu funkciju. Iz prostog razloga što svako u našoj zemlji ko danas radi svoj posao, brani i zastupa interese građana Srbije, radi po zakonu može biti predmet krivične prijave Dragana Đilasa i ljudi koji njega podržavaju ili su u njegovom najbližem okruženju.

O čemu se radi? Dakle, ovakav presedan ne da nije videla Srbije, nego nije video svet. Naime, Dragan Đilas je danas proširio krivičnu prijavu za falsifikovanje dokumenata. Dragan Đilas je pre nekih sedam dana podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića, Vladanke Malović, Siniše Malog, novinara dnevnog lista "Novosti" samo zato što su izneli podatke da taj čovek poseduje više od pet miliona dolara na Mauricijusu, i to mu nije bilo malo da se na taj kukavički način sakrije od istine i da izbegne odgovor na prosto pitanje. Nemoj više da nas sve lažeš i mažeš danima, što bi narod rekao, već odgovori na pitanje da li imaš ovih 68 miliona evra ili nemaš. Igranje terminima, pokušavanje da se izvrgne ruglu sve ono što je dokaz protiv njega i njegovog nečinjenja dok je bio na vlasti pokušava da zamaskira ne više desetinama, nego stotinama krivičnih prijava.

Danas je u tom svom koraku otišao još dalje. Tako je danas tu krivičnu prijavu proširio i prijavom obuhvatio direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željka Radovanovića. Dakle, Dragan Đilas je faktički podneo i krivičnu prijavu protiv čoveka koji samo sprovodi zakon i bavi se interesom države Srbije, štiti interese građana Srbije.

Sada se postavlja najnormalnije pitanje - kakav je ovo vid pritiska na državne institucije i šta ovo znači kada jedan bivši gradonačelnik, bivši direktor nekakve kancelarije, ministar u režimu DS, u nemoći da objasni odakle mu 68 miliona evra po raznoraznim računima po belom svetu, podnosi krivičnu prijavu protiv čoveka koji samo radi svoj posao?

Šta je sledeće? Da li je sledeće da će podneti krivičnu prijavu ako on, kao što je već napadao studente na ulici, nekog i udari? Čekajte sad, ako policajac poštuje zakon i pokuša da mu napiše prijavu, da li će i protiv njega podneti krivičnu prijavu? Da ne zaboravimo, on dok je bio nekakav faktor u državi, kako je sebe nazivao, pretio je policajcu da će ostati bez posla samo zato što ga je zaustavio, jer je ovaj prekoračio brzinu.

Dokle ide to i dokle ide taj bezobrazluk Dragana Đilasa i osiono ponašanje? Da li je on to sada zaštićen nekakvim oreolom koji niko od nas ne vidi, pa ima pravo da uradi šta god hoće i kaže šta god hoće i da nikada ni za šta od toga ne odgovara? Kakva se poruka šalje građanima Srbije na ovakav način? Dakle, ako radite svoj posao i kojim slučajem dirnete u nešto što ima veze sa Draganom Đilasom preti vam krivična prijava.

Ovo nije zapamćeno, ne u Srbiji, nego u Evropi i celom svetu. Ovako nešto nećete naći nigde i ovo vam je samo odlika ponašanja jednog čoveka koji od svoje muke, silnog bogatstva i bolesne želje da se vrati u fotelju ne zna više na koji način da se odbrani, ni koji korak sledeći da preduzme ne bi li nekako ubedio građane Srbije da on nije tajkun.

Međutim, građani Srbije nemaju kratko pamćenje. Građani Srbije se jako dobro sećaju da dok su oni jedva sastavljali kraj sa krajem, narodski rečeno, njegova imperija je samo rasla. On se samo bogatio, a građani Srbije su samo postojali iz dana u dan sve siromašniji.

Ako pričamo o pravosuđu i ako pričamo o onome što treba svakom građaninu da bude na pameti kada ga neko ošteti, ne možemo da se ne stavimo u kožu čoveka koji se sa pravom pita - kako je moguće da dok sam ja radio za 15 hiljada dinara ili 20 hiljada dinara, dok je DS vladala, dok je Dragan Đilas bio sve i svja u ovoj zemlji, njegove firme su prihodovale 619 miliona evra, a on je od nesposobnog preduzetnika, propalog prodavca žvaka i nekakvog neuspešnog perača prozora došao do pozicije da je jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope? Sa pravom se građani ljute i pitaju - zašto se nije poveo do sada neki postupak protiv njega? Šta se čeka? Mislim da su odgovore građani Srbije mogli da čuju u diskusiji prethodnih kolega poslanika.

Nakon te reforme, jedini parametar da li ćete biti sudija bio vam je taj da li imate člansku kartu DS. Pričao sam ovde, ali nije zgoreg i ponoviti da su kvalifikacije za jednog sudiju bile te što je on bio u JUL-u, pa se predomislio, ispravio se, ali žena mu je funkcioner DS, drugi voli da ukrade, ali može da se drži pod kontrolom, glasa za DS, opet treći podložan je manipulaciji, ali nema veze, držaćemo ga pod kontrolom. Svi ti predlozi su išli na jedan papir gde je u donjem levom uglu bio pečat opštinskog odbora DS u zavisnosti grada gde je donošena ta odluka, a u donjem desnom uglu pečat opštine ili grada o kome se radi. Onda očekujete da sudije koje su izabrane na svojim stranačkim organima pokrenu bilo kakav postupak protiv Dragana Đilasa i zato je nepoverenje građana…

Izvinjavam se kolegama. Ako ih ja remetim mojom diskusijom, ja ću napraviti pauzu, pa da oni završe sa svojim prečim temama. Ako je to neki problem, ja ću napraviti pauzu. Hvala.

Dakle, nepoverenje građana nije došlo tek tako. Nepoverenje u pravosudne organe, u sud nije nastalo juče. Nastalo je iz prostog razloga zato što su građani shvatili da ako ste deo DS, imate člansku kartu DS, zaštićeni ste i zato su građani izgubili poverenje i u sud i u tužilaštvo i u sudije, generalno u celo pravosuđe.

Na svu sreću, 2012. ili 2013. godine, kada je došlo do promena, počelo je da se vraća to poverenje u sud, počelo je da se vraća poverenje u pravosuđe, ali sve to znači samo da imamo još mnogo prostora da radimo kao društvo, imamo još prostora da idemo u napred i da napredujemo, imamo još prostora da na konkretnim delima pokažemo koliko nam je stalo i do građana Srbije i do Srbije, generalno.

Ovakvi primeri kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali ljudi koji predstavljaju bivši režim DS su mnogobrojni i sa njima se možemo susresti iz dana u dan. Bilo koje polje društva da sagledate, da se malo više pozabavite videćete o kakvom se kriminalu radu, bilo koja sfera društva da je u pitanju.

Prosto je neverovatno kako smo uopšte i uspeli da do 2012. godine preživimo kao zemlja, jer su nam sve pore društva bile ogrezle u kriminal, korupciju i jedino u lično bogaćenje ljudi koji su na vlasti ili bliski vlasti.

Žalosno je što nam danas oni predstavljaju sebe kao ljude kojima je stalo do Srbije, kojima je stalo do srpskog naroda, kako to vole da kažu, gde god da on živi. Žalosno je i licemerno je, jer svi znaju da njima jedino stalo do sopstvenih džepova, do još kog miliona evra u svom džepu ili na računima po belom svetu. U prilog tome govori i činjenica, ja sam proverio dva puta ovo što sam pročitao danas, ali da ne bude da sam ja nešto izmislio, ovde je i dokaz, a mogu svi da provere na svojim Tviter nalozima - Janko Veselinović, jedan od plaćenika Dragana Đilasa, da vas podsetim to je onaj čovek koji je u periodu onih skupova „Jedan od pet miliona“ bakljadu iz Pariza nakon osvajanja Svetskog prvenstva u fudbalu delio na svojim društvenim mrežama i predstavljao to kao bakljadu iz Beograda, čovek koji je preko 20 puta uhvaćen u kojekakvim lažima, danas je istupio, valjda iz gole mržnje prema svima koji se makar jednom rečju pohvalno izjasne o predsedniku Aleksandru Vučiću ili politici Srbije kaže sledeće - iskreno radovanje zbog izbora Benjamine Karić na mesto gradonačelnice Sarajeva. Sarajevo je imao šansu da postane grad svih i evropski grad. Nova nada za ovaj deo Balkana. Još da Benjamina počisti razne Izetbegoviće, Dodike i ostale šibicare.

Apsolutno ne želim da se na bilo koji način osvrćem ili mešam u izbor ko će voditi grad Sarajevo, uz dužno poštovanje i ove gospođe, sve čestitke na izboru, ali šta je ovde sporno? Građani Srbije to moraju da znaju. Niko od predstavnika Srba neće biti na tim funkcijama koje će odlučivati u Sarajevu. Anja Margetić je izabrana iz reda hrvatskog naroda, a Haris Bašić iz reda Bošnjaka. Srba, kao što vidite, ovde nema. I ako vam je stalo do Srba, do Srbije, do interesa srpskog naroda, gde god on da se nalazi, makar morate, ako ne želite da se zabrinete ili javno iskritikujete nešto, makar ostanite uzdržani i pomislite kako će se srpski narod tamo osećati danas kada zna da neće imati svog predstavnika u tom delu vlasti.

Ono što je mnogo bitnije istaći ovde – odakle vam pravo da predstavnika, legitimnog predstavnika srpskog naroda u BiH, Dodika, nazivate šibicarom? Zašto to radite, zašto bacate ljagu na srpski narod? Zašto to radite? O Dodiku ste imali samo reči hvale, čini mi se, kada je nastupao na mitinzima DS, ako se ja ne varam. Podržavali ste ga, hvalili ste ga. On je vama to uzvraćao. Kako dođosmo do toga da je on sada šibicar? Zašto svako ko u ovoj zemlji ili van granica naše zemlje ako kaže i jednu jedinu lepu reč o Srbiji, o politici Aleksanra Vučića, SNS, Vlade Srbije, ako bilo ko pohvali nešto što se dešava u našoj zemlji danas za vas je odmah primitivac, bot, budala, krezub ili ne znam ni ja šta.

Ove stvari su apsolutno nedopustive i ove stvari najbolje oslikavaju, pokazuju i dokazuju kolika je mržnja zahvatila te ljude i koliko slepo žele da se po svaku cenu vrate na vlast.

Ono što je za nas najbitnije, a mislim da ćemo imati prilike o tome da diskutujemo tokom sledeće nedelje, lično ja, nešto više, možete da iznesete kojekakve laži, neistine, nebuloze, možete o svima nama da pričate kojekakve gadosti, možete nas targetirati i možete nas vređati na bilo koji način, ali da sakrijete rezultate koje postiže Vlada Srbije i da sakrijete to što je od dolaska na vlast SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, uradila ne 10, nego 100 puta više, pa i 1.000 puta više nego što ste vi uradili za 12 godina vašeg režima to nećete uspeti da obrišete i umanjite ni na koji način.

Ovakve poruke i sve ovo što danas govorimo, koliko god se nekome činilo da nema veze sa temom dnevnog reda, i te kako ima, jer mislim da koliko god mi veliki broj poslanika imali u ovom parlamentu nema nas dovoljno da odreagujemo na svaku laž koju oni na dnevnom nivou iznesu.

Zaboli mene lično to što svako pokušava sada nama, poslanicima, da odredi i šta ćemo da kažemo i kako ćemo da kažemo i o čemu imamo pravo da pričamo, o čemu nemamo pravo da pričamo. Šta želite od nas? Da nam vežete i ruke i noge, prelepite traku preko usta da bi vi pričali i da biste nas blatili sve ovde i satanizovali i da biste napadali i Vladu Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i sve što radimo do besvesti ne bi li na taj način pokušali da uberete koji jeftini politički poen za sebe?

Na vaše veliko razočarenje moram da vam kažem da od tog posla nema ništa. Uvek ćemo se boriti za interese pre svega građana Srbije. Borićemo se za bolje sutra svakog od njih, jer su prošla vremena kada građani u našoj zemlji nisu videli perspektivu, kada nisu videli ni sledeću nedelju, jer nisu znali da li će primite platu ili penziju, kada nisu znali da li će ostati bez posla samo zato što u njihovim mutinim nekakvim privatizacijama odlučeno da neki brat, drugar, ortak, prijatelj, tajkun uzme preduzeće ili fabriku.

Prošla su vremena kada je 500 hiljada ljudi ostalo bez posla samo zato što se to vama tako moglo i htelo. Zato su vam građani jasno rekli i na poslednjim izborima da ste vi samo politička prošlost, kakva god, ali je bitno da ste politička prošlost i da se Srbija nikada više neće vratiti u ta vremena.

Za sam kraj želim da kandidatu Jasmini Vasović poželim mnogo uspeha i pre svega da joj poželim mnogo hrabrosti. Obračun protiv mafije i organizovanog kriminala, koji je najavio i obećao predsednik Aleksandar Vučić dešava se iz dana u dan. I najave ministra Vulina da će sada postojati evidencija u svih 150 opština ko se čime bavi, kojom kriminalnom aktivnošću samo uliva poverenje građana i još jednom dokazuje da ono što SNS kaže, što Aleksandar Vučić predsednik obeća, ispuni se i sprovede se u delo. Biće potrebno mnogo hrabrosti i za ovakve stvari, ali će biti mnogo potrebno i hrabrosti i nekog ljudskog htenja da izdrži pritiske kojima će biti izložena, ne od ovih kriminalaca samo, već i od ljudi koji pretenduju da se vrate na vlast i da nastave tamo gde su stali, a to je dodatno bogaćenje i punjenje svojih računa, kao što je to radio Dragan Đilas sa 68 miliona evra, preko 50 računa u 17 različitih zemalja.

Želim joj puno uspeha. Želim joj puno sreće i da radi u najboljem interesu građana Srbije i naše Srbije jer mi drugu zemlju nemamo, a našoj deci želimo da ostanu ovde, da žive, rade i da se ostvaruju. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Zoran Tomić.
Dodatna informacija, da je preostalo vreme za vašu poslaničku grupu sedam minuta i 44 sekunde.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo jako dobru i kvalitetnu diskusiju i kada je u pitanju izbor nove predsdnice Kasacionog suda, Jasmine Vasović. Apsolutno je da, što se tiče njene biografije i svih preporuka, jasno nam je da je zaista u pitanju ispravan kandidat za pravu poziciju i pridružujem se apsolutno apelu i kolege Aleksandra, koji je poželeo sreću, i takođe želim joj puno uspeha u njenom radu, jer apsolutno ono što treba dalje da radimo, jeste da to poverenje koje je izgrađeno kada je u pitanju sudstvo u Srbiji i vraćanje poverenja koje je krenulo 2012. godine, da se i dalje nastavi i da se nastavi time što će sudije raditi svoj posao po slovu zakona i onako kako Zakon o sudijama govori, a to je da sprovode zakone koji su u ovom domu izglasani i da ih tumače na ispravan način, ali takođe daju povratne informacije kako bi se ta zakonska rešenja dalje unapredila.

Imali smo prilike da čujemo ovde od govornika i o čuvenoj katastrofalnoj reformi sudstva iz 2009. godine, koja je zapravo jasan dokaz da su tadašnji žuti tajkuni imali želju da apsolutno sve tri grane vlasti prisvoje. Zbog čega? Evo, upravo vidimo zbog čega, zato što bi na taj način onemogućili da zakonodavna vlast i da tužioci i istražioci rade svoj posao, i omogućila zapravo da novac građana mogu izvlače iz Republike Srbije i da ga plasiraju na svoje račune. Videli smo do sada da je za sada ta cifra 54 računa na 17 destinacija širom sveta, što egzotičnih, što neočekivanih, a pitanje je koliki je taj broj. Ali, to prepuštamo nadležnim državnim organima da se time bave i da daju odgovor građanima Srbije koji oni zaslužuju, da vide gde je taj novac utrošen. Siguran sam da je to mnogo, mnogo više od 68 miliona o kojima se govori.

Oni su u tom periodu uspeli da maltene, u periodu od godinu dana onemoguće da sudska vlast radi svoj posao i da se zakonska rešenja koja su oni usvojili ne sprovode. Imali smo prilike da i od kolege Arsića da čujemo i na koji način su tada birane sudije, kako su birani ljudi u Vrhovnom kasacionom sudu i da nisu poštovali te propise. Samo ću izneti informaciju da od 2.400 sudija koje su tada bile pod lupom i pod reizborom, oni su uspeli 870 svojih sudija da uvedu, a čuli smo da su osnovni kriterijumi bili ili članstvo u DS ili nečija preporuka osoba koje su bliske DS, kako bi oni svoju funkciju mogli da zadovolje. Ta reforma nas je koštala do sada, po procenama, 44 miliona evra. Upravo iz razloga što su ti ljudi mimo zakona onemogućeni da rade svoj posao, i naravno, oni su svoju pravdu potražili i izvršena je nadoknada štete, izvršena je nadoknada od para građana Republike Srbije, a ne sigurno od Dragana Đilasa i drugih tajkuna koji su svoj novac izneli iz Republike Srbije i uspešno oplodili na tim pozicijama.

Ono što takođe hoću da kažem da bi poverenje u sudstvo moglo da raste, sudije, kao što sam rekao, moraju da rade svoj posao u skladu sa zakonom koji se propisuje. Zakon jasno kaže u članu 30. da sudija ne sme biti član političke stranke, niti politički delovati na bilo koji drugi način. Ovde smo imali prilike i da čujemo o sudiji Majiću, šta je on radio, i sneposredno pred početak govora smo videli poslednji tvit u kome se zapravo on hvali time što je pažnja posvećena njemu. Naravno da je posvećen, zato što mi kao narodni poslanici se bavimo iznošenjem problema i želimo da ukažemo na ono što je loše, a to je da apsolutno sudije ne treba da se bave politikom, da treba da poštuju zakone koji su pred njima, da svoj posao rade časno i u skladu sa zakletvom koju su oni položili.

Imali smo prilike i u prethodnom periodu, odnosno 2016. i 2017. godine da upravo vidimo kako neke osobe koje su izabrane na javne funkcije, te funkcije zloupotrebljavaju, kako bi sebe politički promovisali i kako bi sebe predstavili građanima kao neku alternativu. Uvek se dešavalo na kraju, konkretno npr. Saše Jankovića koji kaže da je narod hteo da on uđe u politiku. Kako je narod hteo? Pa, tako što je svoje političke stavove iznosio dok je bio Ombudsman, zapravo dok je obavljao funkciju gde nije trebao politički da deluje i da nije trebao da se bavi politikom.

Na kraju smo videli, naravno na predsedničkim izborima, koja je to podrška koju je dobio. Na kraju smo videli da je formirao i grupaciju političkih stranaka u kojima je samo njegova grupa građana, odnosno udruženje, kako je već registrovano, bila član. I, na kraju, njegovo političko delovanje se svelo na razgovor putem megafona sa vratima, odnosno sam sa sobom je razgovarao.

Upravo ono što možemo da vidimo i po izjavama koje sudija Majić daje i intervjuima, konkretno i onome što je uvaženi kolega Arsić citirao, a to je da upravo želi da sebe nametne kao neku novu alternativu, kao novo rešenje i uporno na odgovore novinara koji su ga pitali -–da li biste vi ušli u politiku, kaže – da, građani to traže, to žele. Znači, upravo se ponavlja repriza onoga što smo mogli 2016, 2017. godine da doživimo.

Sada ću vam čisto izneti jedan podatak, pričali smo o tome da opozicija ne zna kog će kandidata izabrati, da su se odlučili na onu on-lajn verziju izbora kandidata. Trenutno je u opticaju nekih 77 kandidata u on-lajn anketi koju rade. Konkretno, sudija Majić ima podršku od svega 1,54% glasova u toj anketi.

Tako da, ako želi da pobedi u ovoj anketi, a debelo je u zaostatku, moraće mnogo više da se potrudi, a pre svega da se povuče sa funkcije sudije i da pokaže da je čovek od reči, a ne zapravo da pokušava da zloupotrebi svoju poziciju.

Slobodno mogu da kažem da sam siguran da, kao što su i moje kolege govorile, da ovo nije samostalno delovanje, da je ovo zapravo samo produžena ruka upravo onih, konkretno Dragana Đilasa, koji se napadima brani od nečega što su činjenične stvari, što je dokazano da ima tih 54 računa. Kao što je kolega Milenko Jovanov rekao, on čovek u svojoj tužbi ni jednog trenutka nije rekao da on nema te račune. On je samo rekao da nisu izneti adekvatni dokazi, odnosno da papiri nisu imenovani kako treba.

Znate, ona čuvena sportska kaže – napad je najbolja odbrana, u ovom slučaju nama je jasno da se on brani, ali bezuspešno. Nadležni državni organi rade svoj posao, sudstvo radi svoj posao, jer sudstvo zaista u odnosu na period kada je on i kada su njegovi saradnici bili na vlasti, jeste nezavisno i biće još nezavisnije, efikasnije upravo zato što ljudi koji dolaze na ključne pozicije, koji će imati taj zadatak da dalje unaprede rad sudstva će to i raditi, a siguran sam da će gospođa Jasmina Vasović upravo raditi taj posao kako treba i zbog čega ćemo je u danu za glasanje svi ovde siguran sam jednoglasno podržati i dati joj punu podršku da ovaj posao radi na način na koji treba. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto ima još 21 sekunda, dozvolite mi da kažem da smo istrošili vreme.
Pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč ili predlagač?
Reč ima narodni poslanik, Milenko Jovanov.