Zahvaljujem.
Pošto se niko više od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dame i gospodo narodni poslanici, dostavljeni su vam zapisnici 3. i 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 16, 17. i 18. marta 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 158, za – 141, nije glasalo - 17.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik 3. sednice Prvog redovnog zasedanja.
Stavljam na glasanje zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, održane 23, 24. i 25. marta 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 158, za – 142, nije glasalo - 16.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik 4. sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta.
Da li poslanik Linta želi reč? (Da.)
Izvolite, imate tri minuta.

Hvala, poštovani gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, suštinski razlog zbog čega sam podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama jeste da se na jedan pravedan i sveobuhvatan način konačno reši stambeno pitanje svih

proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH. Radi se o najvećim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije, zajedno sa interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije.

Podsećam javnost da je Komesarijat za izbeglice i migracije u prethodnom periodu uradio jednu anketu i prema njoj evidentirao više od 17.000 prognanih porodica koje žive kao podstanari ili u neljudskih uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Srbija je 2012. godine počela da realizuje tzv. regionalni stambeni program, čiji je cilj bio da u narednih pet godina, dakle do 2017. godine, reši ovih 17.000 prognanih porodica, da reši njihovo stambeno pitanje.

Nažalost, program se sprovodio veoma sporo, neprofesionalno. Komesar za izbeglice i migracije, Vladimir Cucić, izjavio je pre nekoliko meseci da će biti rešeno svega 7.500 prognanih porodica. Program je, takođe, produžen četiri godine, dakle, do kraja 2021. godine. Apsolutno je neprihvatljivo i nedopustivo da se program završi, a da 9.500 prognanih porodica koje su anketirane, a pored toga još ima nekoliko hiljada porodica koje nisu evidentirane, da ostanu u statusu podstanara ili da žive u neljudskih uslovima.

Zbog toga sam predložio da Vlada preuzme obavezu, da ima obavezu da reši stambeno pitanje svih proteranih Srba i da se ovaj stambeni program produži dok to pitanje ne bude rešeno.

Takođe, predložio sam ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da se reši, odnosno da se omogući da preko 1000 prognanih porodica reši svoje stambeno pitanje. Radi se o porodicama koje nisu imali formalno-pravni status izbeglice ili prognanika, ali su suštinski proterani, a Komesarijat za izbeglice im nije omogućio da konkurišu za rešavanje svojih stambenih pitanja kroz stanove, dodelu građevinskog materijala, montažne kuće i seoska imanja.

Treće, ima nekoliko kategorija prognanih porodica kojima nije omogućen otkup njihovih stanova. Ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama tražim da se to omogući porodicama takozvanog SIR programa. To je program trajne integracije u sedam lokalnih samouprava koje je finansirala italijanska Vlada. Dakle, da se njima omogući pravo otkupa, da se omogući 49 prognanim porodicama koje žive u stanovima DIPOS-a, da se omogući svim prognanim porodicama koje su dobile svoje stanove kroz tzv. Projekat socijalno stanovanja u zaštitnim uslovima.

Takođe, tražim da se kroz izmene i dopune Zakona o izbeglicama smanji otkupna cena sa 50% na 75%, iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste što se radi o najvećim žrtvama ratova. Drugi razlog je to što je najveći broj tih stanova urađeno loše i nekvalitetno. Treći, najvažniji razlog jeste što je najveći deo sredstava dala EU i drugi međunarodni donatori.

Konačno, na kraju, tražim ovim izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da onaj deo prognanih porodica koje su već potpisale ugovore o kupoprodaji, da im se omogući aneks ugovora i da se njima smanji otkupna cena sa 50% na 75%, da im se omogući dvostruki popust.

Na kraju, završavam, apel da se usvoje izmene i dopune Zakona o izbeglicama i da Vlada nastavi regionalni stambeni program i reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH kao ključno pitanje integracija. Hvala.

Hvala.

Samo bih hteo da zamolim sve poslanike koji su iskoristili svoje pravo da budu predlagači određenih zakonskih predloga, odnosno inicijativa i akata, da probaju da sa nadležnim ministarstvima obave određene konsultacije oko svih ovih tema, kako bismo mogli da realizujemo neke ideje koje su sa našeg aspekta i aspekta većine opravdane, ali je sada pitanje da se to sve uklopi u jednu opštu politiku koju Vlada Srbije vodi.

Mi smo imali tu jednu inicijativu gde smo prošli put imali na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o sudijama i Vlada je to prihvatila, ali su tu, sa druge strane, proistekli neki drugi problemi. Dok se to ne reši, predlagač je povukao taj predlog zakona.

Tako da, da ne bismo gubili na vremenu, predlažem, gospodine Linta, da se razgovara sa nadležnim ministarstvom, pretpostavljam da je to Komesarijat ili Ministarstvo Darije Kisić. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 159, za – sedam, nije glasalo 152.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.

Reč ima Ana Karadžić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas po ko zna koji put predlažemo da se dnevni red dopuni tačkom za formiranje komisije za utvrđivanje tačnog broja žrtava NATO agresije i danas neću govoriti ni o Madlen Olbrajt, ni Žaku Širaku, ni o Klintonu, sve to možete lepo pogledati u jednoj izložbi „Odbrana 78“, ukoliko do sada to niste učinili, jer je tamo u potpunosti dočarana njihova zasluga žrtvama agresije.

Ne želim ni da pominjem 2000. godine kada su oni koji su mogli mnogo više da urade, jer se agresija dogodila 1999. godine, kada je svi bilo sveže i kada su mogli da dođu do tačnog broja žrtava NATO agresije, kada su mogli da dođu do onih koji su direktni krivci, oni ništa nisu radili, osim što su svoje političke protivnike izručivali Haškom tribunalu i dozvolili da im neko drugi sudi.

Ali danas to nije tema, danas želim da odam poštu žrtvama NATO agresije i da kažem da nisu zaboravljeni, iako je prošlo 22 godine od kada su stradali i civili i vojnici, kada su gađane i kasarne i škole i vrtići. Prošlo je 22 godine od kada niko nije odgovarao za ovaj zločin. Ubijeno je 2.500 civila, 6.000 je ranjeno, od toga 2.700 dece.

Verujem da je ovo jedinstveni slučaj kada je legitimna meta bombardovanja bila jedna medijska kuća, kao što je RTS, kada je poginulo šesnaestoro ljudi. Ja sam tada imala 10,5 godina i moje emocije su bile pomešane, nisam se ni plašila, nisam ni znala šta se dešava, ali naši roditelji su se plašili za nas, i to sa razlogom, jer mi danas sedimo ovde, ali mnogi roditelji su izgubili svoju decu, 97 dece je ubijeno, 97 dece su ubili NATO agresori.

Pod bombama ugašen je život jedanaestomesečne Bojane Tošović iz Merdara kod Kuršumlije, ona bi danas imala 22 godine, dvogodišnji Marko Simić, koji je poginuo u naručju oca Vladana prilikom bombardovanja stambene zgrade, on bi danas imamo 23 godine, mala Milica Rakić, koja je ubijena na svojoj noši u svom kupatilu, danas bi imala 24 godine, u Grdeličkoj klisuri ubijen je šestogodišnji Branimir Stojković, danas bi imao 27 godina.

Sigurno se sećate da smo posećivali i koncert “Pesmom protiv bombi“ i razne druge skupove, jer to je jedino što smo tada i u tim godinama mogli, ali danas mi koji smo imali pet, šest, sedam, deset, dvanaest godina, danas sedimo u Narodnoj skupštini i možemo mnogo više, dužni smo da uradimo nešto za žrtve NATO agresije, dužni smo da kažemo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koji su poginuli, odnosno ubijeni od NATO zločinaca. Mi smo dužni da napravimo tačan spisak imenom i prezimenom i molim narodne poslanike da shvate da je prošlo već previše vremena i da je ovo prilika da zaista uradimo nešto što je do nas.

Predsedniče, vi ste rekli da treba da vidimo da li može da nastane neki drugi problem ukoliko usvojimo i ovo stavimo na dnevni red. Ja zaista ne vidim kome može da smeta da napravimo jedan spisak ubijene naše dece, nedužnih civila i svih onih koji su štitili našu zemlju, vojnika, policajaca, svih koji su ubijeni te 1999. godine. Ja zaista ne vidim kome bi to moglo da smeta i zašto ne možemo već jednom da stavimo na dnevni red.

Molim narodne poslanike da glasaju za ovaj predlog i da konačno oformimo komisiju koja će to konačno i uraditi, da znamo imenom i prezimenom ko su ti ljudi koje su ubili NATO agresori. Hvala.