Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas rebalans budžeta i dušebrižnici se polako pitaju – što ovako Srbija ulazi u aprilu mesecu u rebalans, kao da je rebalans budžeta crveneo slovo i da može da se predvidi kako će život da izgleda do kraja godine. Obzirom da znamo koja je pošast i koja je epidemija zavladala celim svetom niko živi nije mogao da predvidi u kojim razmerama i dokle će ovo da traje i otuda je sasvim normalno i prirodno da se budžet usaglašava sa potrebama života.

Između ostalog i sama država Nemačka je pristupila rebalansu budžeta još pre Republike Srbije i tu ništa nije nikakva novost.

Kada pogledamo koliko je samo sredstava uloženo u prvom i drugom paketu, koji je to iznos, lako ćemo da se složimo da je rebalans budžeta više nego neophodan i potreban, a kad još vidimo u koje namene i u koje svrhe će se koristiti ova sredstva onda je time potpuno opravdano donošenje ovako jednog rebalansa.

Dakle, u prvom i drugom paketu koji je bio namenjen privredi Republike Srbije i građanima Republike Srbije koji su samo zahvaljujući ovim merama koje su date preživeli sve nevolje i sve muke koje su nas zadesile u 2020. godini, a taj iznos je bio 704 milijarde dinara ili šest milijardi evra.

Treći paket koji se planira i predviđa iz ovog rebalansa budžeta je težak 257 milijardi dinara ili preko 2,5 milijarde evra i ta sredstva će biti upotrebljena, ja ću navesti u koje namene će biti trošena i zašta su namenjena, a ono što je najbitnije u svemu ovome jeste da se javni dug neće promeniti i neće preći iznos od 60% prema BDP-u državi Srbiji.

Planirani deficit u prvom tromesečju je bio 80 milijardi. Ostvaren je sa 23 milijarde, što znači da smo skoro 60 milijardi imali više prihoda u odnosu na planirana sredstva i to je dobar pokazatelj i dobar rezultat.

Kada govorimo o učešću javnog duga u društvenom proizvodu podsetićemo se samo kako to izgleda u razvijenim zemljama Evrope koje barem slove, a i jesu takve. Jedna Nemačka ima preko 80% javnog duga u BDP-u, da ne pominjemo Grčku koja prelazi preko 200%, Italija 170%, Španija 150%, Crna Gora preko 100%. To su sve pokazatelji koji govore gde se Srbija nalazi danas.

Ulaganje u kapitalne investicije za ovu godinu je namenjeno preko 430 milijardi ili 7,2% od BDP što se nikad u istoriji u Srbiji nije desilo, a to je jedan dobar pravac i dobar pokazatelj kako se naše rukovodstvo ponaša i kako vodi zemlju Srbiju i u kom pravcu je vodi.

Ukupna pomoć privredi i građanima iznosi 17,6% od BDP u zemlji Srbiji i sada zašta su opredeljena ova sredstva i kako se ona koriste. Trenutno u Srbiji se radi četiri autoputa, a u planu je da ove godine se krene sa izgradnjom još četiri autoputa. U toku ove godine će biti i nekoliko brzih saobraćajnica, brza pruga Beograd-Novi Sad izgradnja fabrike za proizvodnju kovid vakcina, izgradnja fabrike za proizvodnju četvorovalentne vakcine za grip i svrstaće zemlju Srbiju među tri države u svetu koje se bave tom proizvodnjom, a obim ulaganja će biti preko 100, 150 miliona evra, početak izgradnje metroa u Beogradu, program izgradnje 2020-2025. godina, gde je planirano preko 14 milijardi evra, a radi se o infrastrukturnim projektima kao što je voda, kanalizacija i fabrike za prečišćavanje vode u lokalnoj samoupravi. Izgradnja kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Završen je Klinički centar u Nišu.

Izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu, pored dve izrađene u Kruševcu i Batajnici. Izgradnja nekoliko bolnica u Vranju, Pirotu, Prokuplju, Leskovcu i kada dodamo malopre obaveštenje od poštovanog ministra koliko Kancelarija za javna ulaganja ulaže sredstava u nove domove zdravlja, nove bolnice i opremanje i izgradnja škole, onda je jasno rečeno kakva slika danas u Srbiji živi i kako se i u kom pravcu Srbija gradi i razvija.

Novim paketom mera je predviđena pomoć za autoprevoznike, gde će za šest narednih meseci po svakom vozilu biti opredeljeno po 600 evra. Gradski hotelima, ugostiteljima i turizmu je takođe predviđena pomoć iz ovog trećeg paketa pomoći.

Pomoć malim privrednicima u vidu tri puta po jedna polovina od minimalne zarade, pomoć građanima Srbije dva puta po 30 evra, plus 50 evra po penzioneru, pomoć svim nezaposlenim u visini od 60 evra, pomoć Srpskoj zajednici na KiM za svakog člana zajednice po 100 evra, računajući i decu, plus 100 evra za nezaposlene.

Dakle, jasna je slika da se Srbija razvija i raste u onim razmerama kako odgovara građanima Srbije. Onima koji nisu zadovoljni i želeli bi da Srbija drugačije izgleda, tu mi ne možemo pomoći, jednostavno pomažemo građanima Srbije da se tako osećaju.

Povećanje budžeta za ekologiju je preko 100%. Za sve ove kapitalne investicije ima izdvojena sredstva i za pomoć privredi i građanima, sredstva su potpuno obezbeđena i ono što je najvažnije, još jednom moram da napomenem, da učešće javnog duga u BDP ovim neće preći 60%, što je odlična stvar. Ne smem ni da pomislim, ne daj Bože, da nas je ova neman zadesila za vreme žute vlasti, šta bi se desilo sa privredom, šta bi se desilo sa građanima Srbije, pola nas bi pocrkali od muke i nevolje.

Ovo je pravi primer kako se vodi država Srbija pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade Republike Srbije. Živela Srbija i hvala.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Rajka Matović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi prvi rebalans budžeta. Kada smo glasali za budžet za 2021. godinu, taj budžet je bio spreman na najgore moguće scenarije, obzirom da se nalazimo u krizi izazvanoj pandemijom korona virusa. Ovaj rebalans je kao što smo imali priliku da čujemo u uvodnom izlaganju, snažan odgovor krizi i može se podeliti u tri celine.

Kada je počela kriza izazvana pandemijom korona virusom, mi nismo mahali milijardama koje nemamo, naprotiv, trezveno i realno smo u sveopštoj histeriji, sagledali situaciju i preduzeli najbolji paket mera pomoći privredi i društvu za koje smo imali mogućnosti.

Ovaj rebalans može se podeliti u tri celine. Prvi deo se odnosi na paket mera pomoći privredi i građanima koji iznosi približno 257 milijardi dinara. I, ako je naša ekonomija tokom 2020. godine bila zaključana 45 dana imali smo dva paketa pomoći privredi i građanima. Svaki punoletni građanin koji je to želeo dobio je pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti od države, a poslodavcima je odloženo ili umanjeno plaćanje poreza i doprinosa, a isplaćene su i tri minimalne zarade.

Treći paket mera predviđa da se pored podsticaja privredi svakom punoletnom građaninu koji to bude želeo, isplati i dva puta po 30 evra u dinarskoj protivvrednosti, penzionerima još dodatnih 50 evra, a nezaposlenim licima 60 evra. Svakog meseca do kraja godine biće realizovan neki vid pomoći državi, tako i građanima. Prijava za bespovratna sredstva građanima počinje 28. aprila ove godine. Sve ovo radimo kako bi sačuvali stabilnu ekonomiju i otvorili našu privredu.

Drugi deo se odnosi na realizaciju plana „Srbija 20-25“ i predstavlja ulaganja u velike kapitalne projekte koji vuku našu ekonomiju napred. Biće uloženo 14 milijardi dinara u putnu i železničku infrastrukturu. Poslednjih 30 godina nije bilo odvojeno ovoliko novca za ulaganje u velike kapitalne projekte. Trenutno se gradi četiri autoputa, a do kraja godine nas očekuje otvaranje radova na četiri nova autoputa. Ukupno će se do kraja godine u Srbiji graditi osam autoputeva.

Kako dolazim iz opštine Surčin, ne mogu, a da ne pomenem kako se u ovoj opštini grade i očekuju dva velika kapitalna projekta, jedan je trenutno nastavak radova na autoputu Miloš Veliki, na deonici od Surčina do Novog Beograda, gde su radovi već počeli, a drugi veliki projekat koji nas očekuje jeste izgradnja nacionalnog stadiona. Stadion će biti među najlepšima u Evropi. Mnogim građanima upravo nije jasno kako veliki kapitalni projekti utiču na svakodnevni život, upravo ovim primerom u Surčinu gde očekujemo ova dva velika kapitalna projekta možemo da vidimo na ovom primeru. Samim tim prolaskom dva autoputa, dolaskom nacionalnog stadiona, očekuje se da će nekretnine u Surčinu da poskupe preko 30%. Očekuje se povećan promet i ljudi i roba, samim tim to će uticati na bolji životni standard svakog građanina Surčina.

Treći deo ovog rebalansa namenjen je većim ulaganjima u zdravstvenom sektoru. Ulaganje u zdravstvo biće veće za jednu milijardu evra nego prethodne godine. Znamo da zdravlje nema cenu i da bi mogli da se ne ometano razvijamo kao društvo i kao država, i da razvijamo sve ove projekte o kojima ovde danas govorimo, neophodno je i preduslov je da budemo zdravi.

Prethodne godine naša država je izgradila dve kovid bolnice, a ove godine nas očekuje izgradnje nove kovid bolnice u Novom Sadu. Takođe, ono što nas raduje i što nas očekuje jeste izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina.

Naša država će biti među retkima koja će biti u situaciji da proizvodi vakcinu protiv korona virusa. Takođe, ulaganje u Institut „Torlak“ i početak proizvodnje četvorovalentne vakcine protiv sezonskog gripa je ogroman napredak. Ja sam po struci biohemičar i nažalost mnoge vlasti pre nas su nauku gurale u stranu, a danas se iz budžeta odvajaju mnogo veća sredstva i za samu nauku, ali i za infrastrukturu u nauci.

Pored izgradnje dve nove kovid bolnice, koje smo izgradili i ove treće koja je najavljena u Novom Sadu, očekuje nas i rekonstrukcija i renoviranje mnogih domova zdravlja i bolnica širom Srbije, ali i završetak radova na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije.

Uprkos krizi izazvanoj pandemijom korone virusa imamo pristojne rezultate i deficit u prvom kvartalu je mnogo manji od očekivanog. Upravo je to ono o čemu sam govorila da je sam budžet za 2021. godinu bio spreman na mnogo strašnije scenarije.

Odgovornom ekonomskom politikom sprečili smo ovakve katastrofalne scenarije. Dobrim podsticajima tokom 2020. godine sprečili smo masovna otpuštanja kao što smo mogli da vidimo širom Evrope, da su se dešavala masovna otpuštanja. Naprotiv, uspeli smo da smanjimo nezaposlenost u našoj državi, a sa druge strane da povećamo prosečnu zaradu.

Zahvaljujući većem broju fabrika možemo očekivati da rast BDP za 6% do kraja godine i da budemo jedni od najboljih, ako ne i najbolji u Evropi. Imali smo priliv od 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija što iznosi skoro duplo više od svih zemalja u regionu kada se saberu zajedno.

Ono o čemu jako vodimo računa jeste da naš javni dug ne pređe 60% BDP. Država se u ovoj krizi veoma odgovorno postavila preuzeći veći deo tereta na sebe kako bi sačuvali radna mesta i naše proizvodne kapacitete, ali nakon završetka ove krize moramo da nastavio da se razvijamo i da radimo još više kako bi naša ekonomija mogla da nastavi da se razvija.

Imali smo priliku da čujemo kolika su bila ulaganja u kapitalne projekte 2010, 2011. godine, a kolika su danas. Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem te 2013. godine kada je preuzela vlast, donela je niz nepopularnih mera kako bi konsolidovali javne finansije. Smanjene su plate i penzije i uvedena je zabrana zapošljavanja. Nismo imali tada, 2013. godine masovna otpuštanja iako su mnogi to priželjkivali. Aleksandar Vučić je tada rekao da će prosečna zarada u privatnom sektoru biti mnogo veća od prosečne zarade u državnom sektoru, što se i dogodilo.

Za ovih šest godina konsolidovali smo finansije, ojačali smo privatni sektor, doveli strane investitore, ulagali u poljoprivredu i u velike kapitalne projekte. Ulagali smo sredstva pametno, u ono u šta vuče našu ekonomiju napred.

Ne bismo mogli da prevaziđemo ovu krizu danas ovako da Aleksandar Vučić nije, kada je preuzeo vlast, odgovorno vodio državu, a narod sve vidi i zna da prepozna ko zaista radi u interesu naroda, a ko radi isključivo u sopstvenom interesu zarad ličnog bogaćenja i to nedvosmisleno pokazuje na svakim izborima.

Oni koji su danas na margini političkog života i kojima je cenzus od 3% visoko na lestvici, smejali su se merama koje smo donosili u prethodnim godinama. Lako je Draganu Đilasu da danas bistri politiku kada na svojim računima ima preko 619 miliona evra. Podsetila bih građane da je tih 619 miliona evra budžet za jedan od paketa mera pomoći. Toliko je novca trebalo našoj državi da izdvoji da bi svakom punoletnom građaninu dala po sto evra. Oni, i kao njemu slični, nisu mislili na građane, već isključivo na svoje lično bogaćenje.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, a takođe ovom prilikom bih apelovala na sve građane da se vakcinišu, jer mi smo za razliku od mnogih građana u Evropi u prilici da se vakcinišemo. Imamo dostupan dovoljan broj vakcina i imamo izbor od četiri vakcine. Mislim da bi svaki građanin trebao da iskoristi ovu priliku koju ima. Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto na listama više nema prijavljenih narodnih poslanika, pre zaključivanja načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč ko ima još vremena, predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, izvestioci odbora ili predlagač?
Reč ima predlagač ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno, poštovani gospodine Dačiću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Najpre želim da vam zahvalim na veoma konstruktivnom dijalogu koji smo danas vodili, a koji je vezan za rebalans budžeta. Još jedanput, ovim rebalansom budžeta nastavljamo snažnu borbu protiv pandemije korona virusa, nastavljamo borbu za našu ekonomiju, ne samo kroz treći paket pomoći, već i kroz nikada veće kapitalne investicije u našu infrastrukturu i nastavljamo borbu za životni standard građana Srbije.
Ono sa čime bih želeo da završim današnju raspravu, ako mi dozvolite, prvi put izlazim sa ovim podacima. Dakle, ovde smo pripremili, i o tome ću i sutra više govoriti, samo da se dobro vidi – ukupna novčana pomoć države Srbije po pojedincu za ovu i za prošlu godinu.
Evo, pogledajte, da krenem od turizma i ugostiteljstva. Ako se sećate, prošle godine zaposleni u oblasti turizma imali su četiri pune minimalne zarade kao pomoć od države, plus dva puta po 60% od minimalne zarade. Podsetiću vas, minimalna zarada je 32.000 dinara, dakle negde oko 250 evra, i pretpostavka mi je, s obzirom na to da je 6.200.000 ljudi u Srbiji uzelo pomoć od 100 evra, da su takođe svi oni i uzeli pomoć prošle godine od 100 evra, ove godine će uzeti dva puta po 30 evra i takođe ove godine svi zaposleni u sektoru turizma i ugostiteljstva imaju tri puta po 50% minimalne zarade i još dve pune minimalne zarade. Uvaženi građani Srbije, to znači da je svaki zaposleni u oblasti turizma i ugostiteljstva ove i prošle godine dobio 269.195 dinara. Dakle, preko 2.000 evra svakom pojedincu je država dala kao pomoć tokom pandemije korona virusa.
Ova druga kolona su privrednici – 174.806 dinara. Dakle, kao što znate, prošle godine tri pune minimalne zarade, dva puta po 60% minimalne zarade, ove godine tri puta po 50% minimalne zarade i pretpostavka mi je bila da su svi oni uzeli i pomoć od 100 evra i da će ove godine uzeti pomoć od dva puta po 30 evra. Dakle, 1.500 evra skoro pomoć svakom privredniku, od preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, od države Srbije tokom pandemije korona virusa.
Treća kolona su nam svi punoletni građani Srbije, dakle, svi su, ili najveći broj njih koji je želeo, dobili pomoć od 100 evra prošle godine, ove godine dva puta po 30 evra, to je ukupno 18.800 dinara.
Naši najstariji sugrađani penzioneri 33.780 dinara, prošle godine osim 100 evra imali su priliku da dobiju od države i dva puta jednokratnu pomoć od 4.000 i od 5.000 dinara, ove godine osim dva puta po 30 evra naši najstariji sugrađani dobiće i dodatnih 50 evra u septembru mesecu ove godine, dakle, 33.780, nešto manje od 300 evra svaki penzioner podrška države u 2020. i 2021. godini.
Nezaposleni ove godine dobijaju 60 evra od države, takođe pretpostavka mi je bila da su uzeli i 100 evra prošle godine i ove godine dva puta po 30 evra, dakle, svakom nezaposlenom u dve godine 25.960 dinara, dakle, 200 evra pomoć od države. Srbi sa Kosova ove godine dobijaju pomoć, rekao sam, 100 evra za svakog, uključujući i decu, 200 evra za nezaposlene. Takođe su primaoci i mogu da budu primaoci pomoći ukoliko se prijave i bili su prošle godine za 100 evra, ove godine za dva puta po 60 evra. Imate na kraju samostalne umetnike, dakle, još jedna kategorija za koju smatramo da je ugrožena ovom pandemijom korona virusa, ukupno 151.800 dinara.
Dakle, uvaženi građani Srbije, kada pogledate ove cifre, ovo je ogromna pomoć građanima Srbije, ogromna pomoć zaposlenima u različitim sektorima, ogromna pomoć našoj privredi, ogromna pomoć svima onima koji su manje ili više bili ugroženi ovom pandemijom korona virusa, ali ovaj papir ovde, ove brojke ovde su vam dokaz i potvrda koliko je Republika Srbija drugačija danas, koliko smo ozbiljna država, koliko sa sveobuhvatnim merama, sa novcem, zbog zdravih javnih finansija, zbog onoga što smo uspeli da ostvarimo nakon toga što je predsednik Vučić započeo teške reforme 2014. godine, da imamo i rezervu i novac u budžetu, posle četiri godine suficita za koji su nam govorili kako ne valja i ne treba.
Evo, ovo je dokaz koliko je naša zemlja jaka, ovo je dokaz koliko smo bili sposobni da pomognemo svakom pojedincu. Ogromne su cifre u pitanju, ali ovo je najmanje što smo mogli da uradimo, ovo je uspeh svih građana Srbije. Zato vam hvala puno na razumevanju i kada je rebalans budžeta u pitanju za ovu godinu. Idemo sa trećim paketom pomoći, idemo sa nikada većim investicijama u našu infrastrukturu, u naše zdravstvo, u nabavku lekova, u sve ono što je neophodno da bismo podigli životni standard građana Srbije, da bismo podigli našu infrastrukturu i da Srbija nastavi da pobeđuje. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Pošto smo iscrpeli listu govornika, zahvaljujem se i predlagaču.
Sutra nastavljamo.
Zaključujem načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Sutra u prepodnevnim satima neću biti ovde jer ću biti u delegaciji predsednika Republike Aleksandra Vučića, u kojoj će biti i premijerka Ana Brnabić i ministar Vulin, na sednici Saveta za saradnju sa Republikom Srpskom. Vratiću se u popodnevnom delu rasprave.
Ako bude, a ima amandmana na ova dva poslednja zakona, onda ćemo nešto promeniti, moraćemo da promenimo u glasanju, to znači da ćemo glasati o prve četiri tačke dnevnog reda, a ne o svih šest, odnosno da ćemo morati da raspravu o petoj i šestoj tački dnevnog reda obavimo u utorak, u pojedinostima. Hvala vam.