Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/131-21

1. dan rada

21.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodna poslanika.
Podsećam vas da je, članom 88. stav 5. Poslovnika, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanje dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 165 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Dostavljeni su vam zapisnici Pete i Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine i Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je, proverom u službi za poslove Odbora za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, utvrđeno da u tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Prvog redovnog zasedanja, održane 30. i 31. marta i 1, 6. i 7. aprila 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 168, za – 166, nije glasalo dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik Pete sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja, održane 8. aprila 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 168, za – 166, nije glasalo dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Stavljam na glasanje zapisnik Treće posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 13. aprila 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 168, za – 167, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik Treće posebne sednice Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Dame i gospodo, u sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je i predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za promenu redosleda pojedinih tačaka dnevnog reda.
Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 169, za – 168, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-Cov-2, Predlogu zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-Cov-2, Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-Cov-2, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
2. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju, Predlogu zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju, Predlogu zakona o registru administrativnih postupaka;
3. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carine Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD i Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Pretpostavljam da gospodin Martinović ne želi reč? (Ne.)
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 169, za – 169.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. Poslovnika, predložio je promenu redosleda tačaka dnevnog reda, odnosno da se Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu razmatra kao prva tačka dnevnog reda.
Pretpostavljam da gospodin Martinović ne želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 169, za – 168, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 170, za – 168, nije glasalo dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćen tekst dnevnog reda.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, koji je podnela Vlada,
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine, koji je podnela Vlada,
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koji je podnela Vlada i
13. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa predlogom Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojinih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali ministar finansija, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Darko Komnenić, pomoćnik ministra finansija, Milesa Marjanović, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Luka Tomić, šef Kabineta ministra finansija.
Ujedno pozdravljam ministra sa svojim saradnicima.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog i jedinstvenog pretresa, na osnovu člana 97. stav 3. Poslovnika, predlažem da vreme za raspravu o rebalansu budžeta na osnovu prakse koju smo uveli, a to je da se budžet, pa samim tim i rebalans budžeta usvaja bez spajanja sa drugim tačkama dnevnog reda i sa duplim trajanjem vremena za raspravu. Predlažem duplo vreme za raspravu i o ovom Predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 169, za – 164, nije glasalo – petoro.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika.
Želim samo da pre početka rasprave, samo još jednom da vas podsetim, da ćemo danas razmotriti Predlog rebalansa budžeta i da ćemo sutra na osnovu predloga gospodina Martinovića, razmotriti ovih pet zakona koji su bitni da što hitnije budu usvojeni i da će sutra nakon završetka te rasprave biti dan za glasanje za rebalans budžeta i za tih pet zakona. Onda ćemo onda nastaviti sledeću raspravu, jednostavno u utorak i sredu, a kao što sam i rekao u četvrtak pre Vaskrsa ćemo otpočeti Desetu sednicu sa prvom tačkom izmene Zakona o kulturi i popodne postavljanje pitanja Vladi, na čelu sa premijerkom, a onda nakon toga Vaskrs.
Zbog obaveza koje ima ministar danas sa predsednikom i sa MMF danas izuzetno određujem već unapred pauzu u vremenu od 14,00 sati do 15,30 sati, da bismo obezbedili njegovo prisustvo tokom rasprave.
Saglasno članu 157. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika, otvaram načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu sa svim ostalim predlozima odluka.
Da li predstavnik predlagača, želi reč?
Izvolite, gospodine ministre, vi ste naš dragi gost ovde.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi gospodine, Dačiću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred vama rebalans budžeta za 2021. godinu kako bismo nastavili snažnu borbu protiv pandemije korona virusa, kako bismo nastavili bitku za dalji napredak naše ekonomije, za podizanje životnog standarda građana Srbije i kako bismo nastavili započeli i završavali velike kapitalne projekte koji će u godinama koje su pred nama potpuno izmeniti način na koji Srbija funkcioniše i način na koji građani Srbije žive.
Dakle, tri su glavna razloga zbog kojih je ovaj rebalans danas pred vama. Prvi je treći paket pomoći našoj privredi i građanima Srbije. Da vas podsetim prethodne godine imali smo dva paketa pomoći, jedan u aprilu, drugi u septembru, ukupna vrednost ta dva paketa pomoći bila je 704 milijarde dinara. Ovaj paket pomoći vredi 257 milijardi. Dakle, treći paket pomoći drugi i prvi, sva tri kada saberete to je nekih osam milijardi evra sa kojim država Srbija pomaže i građane i našu privredu. To je nekih 17,2% našeg BDP i to je paket koji želimo da sprovedemo i koji već i sprovodimo kako bismo sačuvali naše proizvodne kapaciteta, kako bismo sačuvali naša radna mesta, kako bismo na pravi način dali optimizam građanima Srbije da je pandemija korona virusa skoro pri kraju i kako bismo stvorili uslove da u što kraćem vremenskom periodu otvorimo našu ekonomiju u potpunosti nakon uspešnog završetka masovne vakcinacije.
Drugi razlog zbog kojeg smo danas pred vama ovde sa rebalansom budžeta je projekat „Srbija 2025“ koji je predsednik Vučić predstavio 2019. godine. Dakle, taj projekat podrazumeva 14 milijardi evra dodatnog ulaganja u putnu, železničku i svu ostalu infrastrukturu u našoj zemlji. U ovom rebalansu budžeta da znate, imate nikada veće ulaganja u kapitalne investicije. Na nivou opšte države to je 7,2% našeg BDP, a o tome ću govoriti nešto kasnije, ali smo za vašu informaciju gledali proteklih odnosno prethodnih 15, 20, 30 godina u nazad, nikada nismo imali ovako veliki kapitalni budžet koji omogućava i nastavak svih započetih kapitalnih projekata u Srbiji i početak nekih novih.
Treći razlog zbog kojeg je rebalans budžeta danas pred vama, to je potreba za daljim snažnim, jakim odgovorom na pandemiju korona virusa kada je naš zdravstveni sistem u pitanju. Dakle, u ovom rebalansu imate obezbeđena dodatna sredstava za nabavku vakcina, lekova, svega onoga što je neophodno do kraja godine uspešno odolimo i završimo nadam se pandemiju korona virusa.
S druge strane, imate neophodan novaca za ulaganja u svu moguću, ako tako mogu da se izrazim zdravstvenu infrastrukturu, dakle, u početka izgradnje nove kovid bolnice u Novom Sadu, u početka izgradnje nove fabrike vakcine. Dakle, mi ćemo biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će imati svoju proizvodnju vakcina, o tome ćemo govoriti tokom zasedanja, nema potrebe sada da vam govorim koliko je to važno da budemo jedna od retkih zemalja u svetu, da imamo svoju suverenu, nezavisnu proizvodnju vakcina. Naravno, imate i novac koji je neophodan za završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu, za početak rekonstrukcije Kliničkog centra Vojvodina u Novom Sadu i mnoge druge domove zdravlja i opšte bolnice po našoj zemlji.
Da biste razumeli kontekst privredni i ekonomski zbog kojeg ulazimo i u kom trenutku ulazimo u ovaj rebalans budžeta, samo da vam kažem par detalja koji su veoma važni za ovaj prvi kvartal ove godine.
Dakle, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnoj ekonomskoj krizi u celom svetu, pogotovo u Evropi, uprkos tome što masovna vakcinacija, ako mi dozvole da kažem, nije završena ili ne radi se toliko brzo koliko bi pojedine zemlje u Evropi želele, naša zemlja je ostvarila pristojne, ako ne i izuzetne rezultate uprkos toj pandemiji korona virusa. Mi smo, dame i gospodo, imali u planu za prvi kvartal deficit u budžetu od 80,9 milijardi dinara. To nam je bio plan. Verovali ili ne, ostvarili smo deficit od 23,5 milijardi, samo. Mnogo nam je bolja naplata prihoda, mnogo je veća ekonomska aktivnost nego što smo očekivali, tako da sa te strane definitivno nam privreda ide dalje.
Povoljna su kretanja u realnom sektoru, industrijska proizvodnja je u prva dva meseca ostvarila stabilan međugodišnji rast od 2,6%, naša prerađivačka industrija, da znate, proizvodnja u prerađivačkoj industriji je na istorijskom maksimumu, što je posledica upravo otvaranja velikog broja fabrika koje su se desile u prethodnom periodu, koje je i predsednik Vučić otvarao, tako da sa te strane, to je rezultat koji nam gura naš BDP napred i koji nam gura, na kraju krajeva, i ovakav rezultat kada je deficit u pitanju.
U prva dva meseca takođe imamo i rast prometa u trgovini na malo 3% veći međugodišnje, spoljnotrgovinska razmena, uprkos pandemiji korona virusa, takođe međugodišnje u prva dva meseca rast od 3,3%, sa boljim rezultatom u našim javnim finansijama, rekao sam malopre, dakle, 50 i nešto milijardi dinara bolji rezultat nego što smo planirali. Posledica svih ovih kretanja je da mi očekujemo u prvom kvartalu da će pad naše ekonomske aktivnosti, pad BDP-a biti oko 0,5%, a inicijalan plan za prvi kvartal, koji sa druge strane predviđa rast od 6% za celu godinu, bio je minus 1,3. To nam daje za pravo da sa ovakvim rebalansom budžeta, ovakvom strukturom investicija i trećim paketom pomoći očekujemo da ćemo sigurno doći do 6% rasta našeg BDP-a, a za vas i za građane Srbije to je najvažnija stvar, dakle, rast jedne ekonomije je ključ za svaku zemlju u ovom trenutku i mi ciljamo taj rast da opet budemo jedni od najboljih u Evropi, ako ne i najbolji u Evropi.
A da vas podsetim i da vam kažem da rezultat u prvom kvartalu nije slučajan. Pogledajte rezultat 2020. godine, veliki broj zemalja, mnogo razvijenijih, mnogo jačih od Srbije, nije izdržao nalet pandemije korona virusa, pogledajte broj nezaposlenih, pogledajte zatvorene fabrike, zatvorene proizvodne pogone, ogromne probleme sa kojima se suočavaju mnogo razvijenije i mnogo jače, ekonomski jače zemlje od Srbije, a pogledajte nas prošle godine, pravovremeno, efikasno, sveobuhvatnim programom podrške i privredi i građanima, prvi paket iz aprila meseca, drugi paket iz septembra meseca, mi uspevamo da za rezultat za celu 2020. godinu imamo pad našeg BDP-a među najmanjim u Evropi od minus 1%. Imamo za rezultat da je stopa nezaposlenosti 9% u 2020. godini, u odnosu na 10,4% 2019. godine. Dakle, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnoj ekonomskoj krizi svugde, mi imamo manji broj nezaposlenih 2020. nego 2019. godine, upravo zbog toga što smo zajedno sa vama koji ste glasali i, na kraju krajeva, uz podršku građana Srbije uspeli da pravovremeno primenimo i sprovedemo i prvi i drugi paket ekonomske pomoći i građanima i privredi i upravo imajući to u vidu idemo sa ovim trećim paketom.
Takođe, što je važno za sve građane Srbije, u 2020. godini imamo rast zarada u odnosu na 2019. godinu. Prosečna neto zarada u 2020. godini realno je porasla za 7,7%, nominalno za 9,4%, dakle, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos svemu. Imali smo apsolutno stabilnu inflaciju, imali smo kurs tokom 2020. godine dinara u odnosu na evro koji se nije promenio, a da vas ne podsećam kako smo imali problema pre desetak i više godina kada je bila neka druga kriza u nekoj prethodnoj vlasti, sa nekim prethodnim režimom, pa kako je krenula kriza, tako je skočio i kurs, tako je otišla inflacija gore. Mi smo te scenarije, odgovornom ekonomskom politikom, koordinacijom monetarne i fiskalne politike, izbegli na pravi način.
Ono što je meni posebno važno, to su dva podatka. Još oko 2020. godine, pre nego što krenem na detalje oko rebalansa, ali mi je važno da razumete okruženje zašto i u kom trenutku ulazimo u rebalans budžeta za ovu godinu. Dakle, mi smo sa dva paketa pomoći prošle godine na takav način podržali privredu sa 100 evra koje smo dali svim punoletnim građanima, 6,2 miliona građana Srbije je primilo tu pomoć, mi smo, verovali ili ne, imali veću naplatu poreza na dodatu vrednost 2020. godine, i to za 5% u bruto vrednosti, za preko 30% u neto vrednosti naplate u odnosu na 2019. godinu. Dakle, imali smo zatvaranje naše ekonomije od 45 dana, imali smo razna ograničenja u kretanju, u proizvodnji itd, ali smo snažnim paketima pomoći, velikim novcem, kroz garantne šeme, kroz isplatu minimalnih zarada, kroz pomaganje građanima Srbije sa po 100 evra uspeli da obezbedimo nivo privredne aktivnosti, da obezbedimo da i trgovina radi, da promet radi, samim tim da naplatimo i više novca u budžet. Ne verujem da se to desilo u nekoj zemlji u regionu, sigurno nije, a verovatno ni u Evropi.
Ono što je za vas i možda za sve građane Srbije takođe najvažnije, neto priliv stranih direktnih investicija 2,9 milijardi evra, bruto priliv skoro 3,1 milijardu. Dakle, kada pogledate, recimo, zemlje u okruženju, kada pogledate Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, svi zajedno imali su 1,7 milijardi, a jedna Srbija imala je tri milijarde evra stranih direktnih investicija. Upravo dva paketa pomoći, upravo to što je država rekla – preuzimamo najveći teret krize na sebe, želimo da pomognemo našoj privredi, da pomognemo našim građanima.
Možda najveći doprinos oporavku je što država svaku svoju obavezu isplaćuje u dan, u dinar, na vreme, ne kasni i time podržava našu privatnu ekonomiju, dakle, privatnike koji rade u našoj ekonomiji, na kraju krajeva, i javna preduzeća. To je upravo doprinelo tome da se imidž Srbije promeni, da se pokaže i da se vidi na konkretnom primeru, a konkretan primer, uvaženi narodni poslanici, je kada je velika kriza, pa se pokaže ko je lav, a ko nije lav, da se pokažemo kako smo ozbiljni, da sve svoje obaveze ispunjavamo, tako da nije ni slučajno što imamo toliki priliv stranih direktnih investicija prošle godine.
Ponosan sam na to kada je negde u oktobru mesecu, novembru, ako se ne varam, bio kamen-temeljac za fabriku „Tojo tajers“ u Inđiji. Dakle, to je tada bila najveća japanska investicija, kada imate celu ili pola Evrope koja je zatvorena, priča o pandemiji korona virusa, mi samo ne da smo krenuli sa vakcinacijom, nego imamo i početak izgradnje fabrika. I pogledajte sada, imate opet još veću japansku investiciju „Nidek“ od dve milijarde evra u Novom Sadu. Dakle, sigurnost je tu, atraktivnost Srbije kao investicione destinacije je tu i, na kraju krajeva, verovali ili ne, najveći pokazatelj i najobjektivniji pokazatelj uspešnosti naše ekonomske politike je kreditni rejting, uprkos pandemiji korona virusa. Od tri najveće rejting agencije, dve su zadržale naš kreditni rejting uz pozitivan izgled, a jedna „Mudis“ je čak i povećala kreditni rejting za jedan nivo. To je prosto neverovatno, ali govori koliko nam je ozbiljna i odgovorna ekonomska politika, koliko je način na koji vodimo brigu o našim javnim finansijama, način na koji brinemo o svakom dinaru, a s druge strane način na koji ulažemo novac građana Srbije koji je u budžetu apsolutno opravdan i perspektiva rasta veća po proseku cele Evrope.
I uprkos ovom rebalansu nama javni dug u odnosu na BDP neće preći 60%. Dakle, taj nivo mastrikta držimo, ne želimo da dozvolimo da taj nivo se pređe, ali s druge strane zato nam je važno da realizujemo sve ove investicije koje su u rebalansu budžeta, da se borimo zajedno, da ostvarimo taj rast od 6% do kraja godine i da otvorimo mogućnost da nakon pandemije korona virusa taj rast naše ekonomije bude još veći u godinama koje dolaze. Zašto je rast najvažniji? Zašto svi govore o rastu? Pa, dakle, uvaženi građani Srbije rast znači nove investicije, više novca u budžetu, nova radna mesta, veći prostor za povećanje plata, za povećanje penzija.
Dakle, celokupna ekonomska paradigma u ovom trenutku zasniva se i počiva na načinu da pronađemo da jedna ekonomija raste. Ovaj rebalans budžeta se takođe zasniva na tome i ta kombinacija ulaganja kroz treći paket pomoći, ulaganje u kapitalne investicije „Srbija 2025“ i ulaganje u borbu protiv pandemije korone virusa u smislu snaženja našeg zdravstva je pravi i jedini način da se to i ostvari.
Oko detalja, ono što je vezano za treći paket pomoći, dakle prvi razlog zbog kojeg donosimo ovaj rebalans budžeta, ukupna vrednost ovog paketa je 257 milijardi dinara. To je kada saberete prvi, drugi i treći paket negde oko 17,2% našeg BDP-a.
Ja sam više puta ovo pokazivao. Evo, ovaj grafikon sumira taj treći paket. Svakog meseca ćemo na neki način do kraja godine pomagati našu privredu i naše građane Srbije. Dakle, svakog meseca.
Već smo isplatili, ovo crveno ovde je 50% minimalne zarade za sva preduzeća i mikro i mala i velika preduzeća, milion i 130 hiljada radnika je ovog meseca dobilo od države Srbije po 50% minimalne zarade, to je 251 hiljada preduzetnika i privrednih društava. Pozivam ih sve da nastave da koriste ovu vrstu pomoći.
Takođe smo završili već i konkurs za pomoć autoprevoznicima, kao što smo i obećali, svaki auto prevoznik, s obzirom na to da smatramo da je to jedna od ugroženijih sektora, jedan od ugroženijih sektora tokom pandemije korona virusa, dobiće u narednih šest meseci 600 evra po autobusu.
Takođe, smo završili već, to je ovo plavo ovde, ne znam koliko se vidi. Dakle, konkurs za pomoć gradskim hotelima 350 evra po krevetu, 150 evra po sobi, sličan program imali smo i prošle godine. Pomažemo sektorski i onima kojima je dodatna pomoć potrebna.
Kada pogledate plan za maj mi ćemo ukoliko se izglasaju zakoni danas i sutra 28. aprila krenuti sa prijavama za sve punoletne građane Srbije koji žele da od države dobiju 30 plus 30, dakle 60 evra.
Prvih 30 evra uplatićemo u maju mesecu, drugih 30 evra uplatićemo u novembru mesecu. Dodatno na to, da ne zaboravim, našim najstarijim sugrađanima penzionerima pripada i 50 evra koje ćemo isplatiti u septembru mesecu, a u maju mesecu nas čeka takođe i isplata našim sugrađanima koji žive na teritoriji KiM 100 evra za svakoga koji živi, 200 evra koji živi na teritoriji KiM, 200 evra za one koji su nezaposleni i to nam je program koji završavamo u maju.
U junu već, kao što vidite, imamo dodatni podsticaj, dodatnu podršku svim onima koji su evidentirani kod službe za zapošljavanje 60 evra za svakog onog koji nema posao trenutno i ko je evidentiran na evidenciji Službe za zapošljavanje i ono što je novo u ovom programu. Imamo dve pune minimalne zarade koje isplaćujemo svim samostalnim umetnicima.
Dakle, to je ako uzmete u obzir da je minimalna zarada 250 evra, to je 500 evra svakom od njih i takođe još posebna sektorska pomoć po 500 evra, dakle dve pune minimalne zarade za sve zaposlene u ugostiteljstvu, u turizmu, turistički vodiči, rentakar agencije itd.
Naravno, ovo dole, dve garantne šeme, koje su veoma važne, dakle, to se pokazalo kao izuzetno važan element, prvog i drugog paketa ekonomske pomoći od prošle godine, dakle 500 miliona evra, proširujemo postojeću garantnu šemu sa dve na 2,5 milijarde evra i dodajemo još 500 miliona evra, za ona preduzeća, za podršku onim preduzećima koja su imala veći problem i imala su negativnije posledice Korona virusa, tako da kod tog drugog paketa, odnosno kod te druge garantne šeme, država garantuje te kredite u većem iznosu, tako da podstičemo na taj način banke da lakše i brže daju novac preduzećima koja su u težem finansijskom položaju, na takav način doprinosimo i tome da sačuvamo i njihova radna mesta i da sačuvamo njihova biznis.
Dakle, prvi, drugi i treći paket mera, na osnovu rezultata iz prvog kvartala, na osnovu toga da masovna vakcinacija u Srbiji još nije završena, da je i dalje globalna ekonomija nije krenula u neke visoke stope rasta, mi smo doneli odluku da idemo sa trećim paketom pomoći, da u ovom trenutku opet država na sebe preuzme najveći teret ove krize, ali i da obezbedi da nam se sačuvaju proizvodni kapaciteti, radna mesta i da na bilo koji način ublažimo negativne posledice korona virusa.
Više puta sam govorio, evo pitaću i vas ovde, a šta bi se desilo, da nismo uradili prvi, drugi i sada treći paket, pomoći privredi i građanima, i šta bi se desilo da imamo te scenarije koje imate priliku da vidite u drugim zemljama, pa da vam se zatvore fabrike, ljudi ostanu bez posla, te fabrike ostanu bez tržišta, bez proizvoda i koliko bi nam milijardi evra trebalo, i vremena i godina da se ponovo vratimo i ponovo napravimo i otvorimo ta radna mesta.
Pitanje je da li bi to ikada i uspeli. Ovo je veoma važna poruka.
Dakle, da, mi preuzimamo najveći teret ove krize na sebe , ali mi želimo da sačuvamo radna mesta, da sačuvamo proizvodne kapacitete, i da kada se ova pandemija završi, da budemo najbolje pozicionirani, da svetlosnom brzinom krenemo dalje u rast i razvoj.
Zato je drugi element i drugi razlog ovog rebalansa veoma važan, a to su kapitalne investicije.
Uvaženi narodni poslanici, mi imamo pre vama u ovom rebalansu nikada veće kapitalne investicije, nikada. Gledali smo, kažem, 15,20, 30 godina unazad, 7,2 posto našeg BDP, na nivou opšte države, mi ulažemo u kapitalne investicije. To je 430 milijardi dinara, dakle 7,2 posto BDP.
Poređenja radi, samo da imate informaciju, dakle, udeo kapitalnih investicija u BDP, 2010. godine, bio je 3,2 posto. Godine 2011. je 3,1 posto, a 2013. godine samo 2 posto. Mi smo onda nakon završetka fiskalne konsolidacije taj procenat povećavali 2019. godine, udeo javnih rashoda u BDP, bio je 4,9 posto. Evo danas 7,2 posto.
Dakle, 430 milijardi dinara samo za ulaganja u infrastrukturu. Zašto? Zato što je apsolutno to najveći pokretač rasta jedne ekonomije i mi ne možemo mnogo da utičemo na to šta se dešava u globalnoj ekonomiji i kada će u nekom trenutku da se završi masovna vakcinacija u nekim drugim zemljama, kada će oni da pokrenu svoju privredu.
Ono na šta možemo mi da utičemo, to je naš budžet i novac koji dajemo iz budžeta za javne radove, za izgradnju putne, železničke infrastrukture, zdravstvene infrastrukture, i svega ostalog što podiže kvalitet života građana Srbije, što naravno gura naš BDP napred.
Mi ćemo biti verovatno jedinstvena zemlja u Evropi, skoro sigurno, ne znam u svetu.
Mi u ovom trenutku gradimo nova četiri autoputa u Srbiji. Dakle, gradimo Moravski koridor, gradimo autoput Sremska Rača -Kuzmin, gradimo Preljina-Požega autoput, gradimo Ruma-Šabac-Loznica.
U rebalansu budžeta, uvaženi narodni poslanici, imate novca i za četiri nova autoputa. Već smo počeli radove na autoputu od Surčina ka Novom Beogradu. Imate novac za autoput Niš-Pločnik-Merdare. Kada smo imali toliko novca za toliko autoputeva? Imate novca za dunavsku magistralu, dakle, od Požarevca pa ka Golupcu. Imate novca za nastavak radova Požega-Preljina i za Fruškogorski koridor, što je četvrti autoput. Dakle, za Fruškogorski koridor.
Dakle, samo do kraja godine osam autoputeva ćemo graditi u Srbiji, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos najvećoj ekonomskoj krizi. Naša odluka, naše opredeljenje je – idemo snažno sa investicijama, idemo sa tim da u što kraćem vremenskom periodu Srbija bude umrežena autoputevima.
U ovom budžetu imate novac i za obilaznicu, završetak obilaznice i početak izgradnje i oko Novog Sada i oko Gornjeg Milanovca i oko Loznice, imate novac za početak izgradnje metroa u Beogradu.
Kada se to desilo da imamo toliko novca i da ga investiramo na pravi način u ono što direktno pogađa i bezbednost kada je saobraćaj u pitanju, u ono što direktno pogađa rast našeg BDP, u ono što direktno pogađa kvalitet života u našoj zemlji?
U rebalansu budžeta imate ono što je sada jedna od gorućih tema, a to je ekologija. Dakle, imate povećan budžet Ministarstva ekologije za 50%.
Imate novac koji smo obezbedili za početak izgradnje kanalizacionih mreža i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda od 3,4 milijarde evra, koje je u budžetu Ministarstva za građevinu, infrastrukturu i saobraćaj 22 lokalne samouprave iz tog paketa kreću radovi ove godine, ono što je deo projekta „Srbija 2025“, ono što je predsednik Vučić obećao, dakle, da završimo kanalizacione mreže u svim lokalnim samoupravama i da u svakoj izgradimo fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. E, novac za to u ovom rebalansu budžeta imate.
Kada je zdravstvo u pitanju, treći razlog za usvajanje ovog rebalansa budžeta, mi smo dovoljno novca ostavili za nabavku vakcina za najgori scenario. Dakle, za nabavku vakcina, za nabavku lekova, nabavku potrebne opreme koja je neophodna kako bismo se ubrzano i na pravi način izborili sa pandemijom korona virusa.
Ne samo to, takođe smo ostavili novac i za dalja ulaganja u infrastrukturu u zdravstvu. Dakle, završetak izgradnje Kliničkog centra Srbije u Beogradu, početak rekonstrukcije KC Vojvodina u Novom Sadu, završetak i opremanje Doma zdravlja u Borči, završetak i početak radova KC u Kosovskoj Mitrovici, Dom zdravlja u Gračanici, završetak rekonstrukcije opštih bolnica i zdravstvenih ustanova od Loznice, Smederevske Palanke, Vranja itd. Sve je to u ovom rebalansu budžeta.
Zemlje se u ovom trenutku ne rangiraju samo po tome koliko im je jaka ekonomija, nego se rangiraju i po tome koliko im je jako zdravstvo, a mi smo ogroman napor uradili da podignemo i da ojačamo našu infrastrukturu.
Svedoci ste toga da smo napravili dve nove kovid bolnice u roku od četiri i po meseca tokom prošle godine. U ovom rebalansu budžeta imate novac i za novu kovid bolnicu u Novom Sadu. Imate novac i za novu fabriku vakcina koju ćemo graditi. Dakle, bićemo jedna od retkih zemalja u svetu koja će imati svoju proizvodnju vakcina. Taj novac je u ovom rebalansu obezbeđen.
Inače, da ne zaboravim da vam pročitam samo jedan broj, pa ćete videti koliko nam je važno ulaganje u zdravstvo. Godine 2019. ukupna ulaganja u zdravstvo u Republici Srbiji bila su 289 milijardi dinara. Sada u ovom rebalansu ukupno 417,7 milijardi dinara. Dakle, za milijardu evra su nam veća ulaganja u zdravstvo na godišnjem nivou u periodu od samo dve godine. Dakle, ogromna ulaganja, ogroman napor da obezbedimo ono što cenu nema a to je zdravlje naših sugrađana.
U ovom trenutku, ja sam samo želeo da vam dam informaciju, pošto sam gledao podatke od jutros, da znate, ukupno 3.093.628 građana Srbije je primilo prvu vakcinu, a od toga 1.246.971 i drugu vakcinu. Ne moram da vam pričam o tome da smo broj jedan, ili broj dva u Evropi po prvom kriterijumu, dakle, po broju vakcina, prvih vakcina koju su građani primili, po broju revakcinisanih, na milion stanovnika mislim da držimo i dalje prvo mestu u Evropi.
Dakle, ogroman napor koji smo učinili kako bi sačuvali zdravlje naših građana, zdravlje cenu nema, zato imate nikada veća ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu i u budžet za zdravstvo u celini.
Od 1. marta ove godine, ono što verovatno i znate, povećane su plate u Vojsci Republike Srbije, oficiri su dobili povećanje plata od 4%, podoficiri povećanje plata od 8%, a profesionalni vojnici od 12%. To je dodatnih, na godišnjem nivou tri milijarde dinara koje smo obezbedili u budžetu za plate, za naše vojnike.
Inače smo, da vas podsetim, od 1. januara ove godine imamo povećanje penzija po švajcarskoj formi od 5,9%, imamo povećanje minimalne zarade, takođe od 6,6%, imamo povećanje plata u javnom sektoru od 5%, dakle, jedna smo od retkih zemalja koja uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji, akcenat stavila i zadržala na povećanju životnog standarda građana Srbije.
Dakle, rastu nam plate, rastu nam penzije i to je jedan od naših postulata. Bez obzira na ekonomsku krizu, uvek će biti novca i za plate i za penzije, a sa druge strane, ukoliko se zajedno izborimo za veći rast naše ekonomije otvaramo prostor za dalje njihovo povećanje.
Ukratko, još samo, pa ćemo o detaljima tokom rasprave, u ovom rebalansu budžeta imate dodatnih 5,5 milijardi dinara za našu poljoprivredu. Dakle 5,5 milijardi dinara. Time dolazimo do onog cilja koji je definisan i zakonom da se ukupno za poljoprivredu izdvaja 5% budžeta, 2,5 milijarde izdvojeno za podsticaje za direktna plaćanja, dakle, premija za mleko, za biljnu proizvodnju, podsticaji u stočarstvu, a 2,4 milijarde za mere ruralnog razvoja u vidu podsticaja za podizanje zasada, nabavke, opreme, traktora itd.
U rebalansu budžeta imate 100 miliona dinara za vaučere, da podstaknemo i dalje putovanja u našoj zemlji.
Imate 300 miliona dinara podrška Ministarstvu kulture za dodatni razvoj naše filmske industrije.
Imate nagradni fond od 350 miliona dinara za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“, koja se pokazala izuzetnom u smislu podizanja svesti naših sugrađana, kako i treba da se borimo protiv sive ekonomije i da prilikom svake kupovine uzimamo fiskalni račun.
Omladina i sport, povećanje njihovog budžeta za 1,9 milijardi dinara. Mislim da smo stavili svako moguće sportsko takmičenje i mislim da ih ima negde oko 50 u ovoj godini. Dakle od Međunarodne biciklističke trke Banja Luka – Beograd, Atletskog Balkanskog prvenstva za seniore, pa do Svetskog prvenstva u boksu ove godine i Svetskog atletskog prvenstva u dvorani koja se održava naredne godine.
Dakle, sve je to, takođe u budžetu Ministarstva za sport. Dodajući na to, takođe i novac koji je neophodan za završetak multifunkcionalne dvorane na Košutnjaku. Dakle, opet investiramo i u sport, u naše mlade, ali takođe, investiramo i u potrebnu infrastrukturu.
Narodni poslanici, ja bih ovde stao. Dakle, naša zemlja, na čelu sa predsednikom Vučićem, snažno, jako odgovora na sve izazove koji su tu zbog pandemije korona virusa, borimo se, evo već preko godinu dana na dva fronta, i za spas naše ekonomije i za zdravlje naših sugrađana. Ogromne smo uspehe uradili u procesu nabavke vakcina, otvaranje novih kovid bolnica, opremanja postojećih kovid bolnica, kao što sam malo pre i rekao, izneo podatke, tu smo prvi u Evropi ili delimo prvo mesto u Evropi, dakle ogroman napor. Zdravlje nema cenu i u ovom rebalansu budžeta imate sav potreban novac za nabavku i lekova i svega ostalog što nam je neophodno da funkcionišemo.
S druge strane, borimo se za našu ekonomiju kroz treći paket pomoći našoj privredi, kroz nikada veće kapitalne investicije, ulaganja u našu infrastrukturu. Borimo se za 6% rasta do kraja godine, borimo se za veći životni standard naših sugrađana i borimo se za to da kada pandemija korona virusa stane, kada se zaustavi, kada je pobedimo, budemo među prvim ili prvi opet u Evropi po stopi rasta naše ekonomije, što za rezultat onda ima i povećanje plata i povećanje penzija i nešto što se zove progres i napredak jedne ekonomije.
Hvala vam puno. Ostajem na raspolaganju za bilo koje pitanje.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.

Reč ima izvestilac nadležnog odbora, narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali prilike da razmatramo rebalans budžeta, zatim osam zakonskih predloga i tri sporazuma koji će biti ove nedelje na dnevnom redu.

Ono što smo imali prilike da čujemo to je, na osnovu izlaganja ministra finansija, imali smo izlaganje Fiskalnog saveta koji je uvek tu i daje svoje ocene kada je u pitanju budžet Republike Srbije i rebalans budžeta i imali smo izlaganje, nekako smo uveli tu praksu da pozivamo i predsednika Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a koji je Vlada formirala još 2014. godine, kada je gospodin Vučić bio premijer Vlade Republike Srbije, gospodina Miladina Kovačevića.

Na osnovu svih tih izlaganja, u stvari stručnog mišljenja, videli smo da, kada govorimo o Predlogu rebalansa koji je na ovaj način koncipiran, koji pokazuje budućnost Srbije koja treba da da rezultate u svim segmentima razvoja našeg društva, da one ocene koje do sada dobijamo od Fiskalnog saveta uvek su negde na granici konzervativnog razmišljanja i sukoba različitih ekonomskih škola. To smo imali prilike upravo u toj oceni da čujemo da Fiskalni savet, kao i prošli put, smatra neopravdanu podršku građanima prošle godine što je bilo u paketu od 100 evra svakom građaninu, ove godine 60 evra, smatra neopravdanim i da je zbog toga taj deficit mnogo veći nego što bi trebao da bude.

Ono što je rečeno i od strane gospodina Kovačevića to je da te projekcije upravo pokazuju da postoji prostor za ovako neko povećanje, zato što današnja ekonomija ne može da se nosi određenim konzervativnim ograničenjima koja su ranije škole imale i upravo ono što daje mogućnost razvoja i veća ulaganja u infrastrukturu, koje je predložio ministar finansije, u stvari daje mogućnost za postizanje visoke stope rasta. Kao dokaz tome ministar je izložio jednu tabelu ne samo zemalja centralne Evrope, na koju se poziva Fiskalni savet da trebamo da gledamo, već cele EU koji je pokazao da odnos između rasta i deficita u stvari pokazuje suštinu mogućnosti svakog društva da napredujete, pa tako pogotovo u vreme pandemije, pogotovo u vreme kada mi treba sve negativne posledice da umanjimo, zaustavimo kada je u pitanju pandemija.

Ono što ovaj rebalans budžeta po prvi put daje to su u stvari one visoke stope ulaganja kada je u pitanju infrastruktura, zatim onaj deo koji se odnosi na zdravstvo. Po prvi put imate izgradnju bolnica u vreme pandemije kada radite taj rebalans budžeta i otvaranje fabrika za proizvodnju vakcina. Znači, to u svetu ne postoji. U ovom trenutku nijedna država u regionu ne radi, pa čak ni u članicama zemalja EU. Znači, Srbija je ta koja kroz ovaj postojeći makroekonomski okvir daje mogućnost da sačuvamo zdravlje naših građana Srbije, da investiramo kroz visoki stepen ulaganja u infrastrukturu i da na osnovu toga dajemo podršku svim građanima bez razlike.

Mi smo čuli na sednici da se posmatraju određeni multiplikatori, pa sada mi treba svoju ekonomiju na osnovu tih multiplikatora da smanjujemo, da ograničavamo. Onaj odgovor koji je ministar dao, da ljudi nisu multiplikatori, je upravo ta odgovornost političara da mora da napravi razliku između toga šta je interes građana, a šta su suve brojke koje nekada ne odražavaju pravo stanje stvari i realnost u životu.

Pokazalo se to u prethodnoj godini na osnovu ova dva paketa, a sada gledamo i ovaj predlog trećeg paketa podrške građanima i uopšte podrške privredi Srbije da jednostavno to daje rezultate.

Mi kao država ne bi imali tako pozitivne rezultate i kada je u pitanju najmanji pad BDP-a i prošloj godini i planirani visoke stope rasta od 6% u ovoj godini i ne bi imali kada je u pitanju zaduživanje, zaustavljanje na tom 60% BDP-a kada je u pitanju mastriht, jer mnoge države su otišle u to zaduživanje ne preko 60%, nego preko 80% i to su razvijene države zemalja EU.

Prema tome, mi smo zaista imali jednu konstruktivnu raspravu na odboru. Ono što nam je drago da je Fiskalni savet podržao i pohvalio deo koji se odnosi na investicije u zaštiti životne sredine, u infrastrukturu, za podršku zdravstvu, za podršku svim ovim segmentima društva o kojima su pisali mnogo puta do sada i očito je jedina ta kritika koja se odnosi na taj budžetski deficit pokazala da imamo odgovore i na takve kritike.

Za nas je važno koji su interesi građana Srbije zaštićeni i gde imamo budućnost da mladima možemo da ponudimo zaista otvaranje novih radnih mesta i nove privredne mogućnosti upravo zbog toga da bi razmišljali o tome kako ćemo živeti u vremenu koje dolazi, u vremenu informativne…
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Koleginice, ja se izvinjavam, ako možete…
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Evo, završavam. Jedna rečenica.
U vreme kada se pripremamo za potpuno novu četvrtu industrijsku revoluciju.
Zahvaljujem se, pre svega, ministru što je imao prilike na odboru zaista da nam pruži puno podataka na osnovu kojih ćemo imati konstruktivnu raspravu. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu i ostale predloge odluka o davanju saglasnosti, da ih sada ne nabrajam.

Ono što je važno jeste da danas možemo da govorimo o rebalansu budžeta iz nekoliko razloga. Pre svega, ono što smo čuli od samog ministra, da bismo nastavili borbu protiv korona virusa i koliko god budemo mogli smanjili negativne posledice epidemije, ali da bismo u isto vreme nastavili privredni rast i omogućili nova ulaganja ne samo u zdravstvo, već i u kapitalne projekte u drugim oblastima.

Vlada Srbije je prošle godine sprovela paket mera podrške građanima i privredi u iznosu od oko 704 milijarde dinara, što je bilo oko 13% našeg BDP-a i to je uticalo, pre svega, na smanjenje negativnih posledica i očuvanje ekonomije.

I ove godine je, kao što znate, predviđen određeni paket mera. Na osnovu predloženog rebalansa svakog meseca će biti moguć neki vid podrške, jer izdvajamo 257 milijardi dinara.

Dakle, imaćemo isplatu tri puta po pola minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća. Dalje, navešću sektorsku podršku autobuskim prevoznicima koji će dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci i sektorska podrška koja je jako značajna za turizam, koja će obuhvatiti gradske hotele koji će dobiti po 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Prošle godine, želim da naglasim da je 6.200.000 građana iskoristilo pomoć od 100 evra. Sada će u maju početi isplata 30 evra i još 30 evra biće isplaćeno u novembru, a za penzionere je predviđeno još 50 evra, dok je za nezaposlene koji su registrovani kod Nacionalne službe za zapošljavanje predviđeno još 60 evra.

Kada gotovimo o ulaganjima u zdravstvu, između ostalog, biće izgrađena još jedna kovid bolnica u Novom Sadu. Biće završeni klinički centar u Novom Sadu i u Beogradu, kao i uopšte bolnice i domovi zdravlja širom Srbije. Čak za jednu milijardu evra su ove godine veća izdvajanja za zdravstvo.

U proteklih godinu i nešto dana od kako smo pogođeni korona virusom pokazali smo da možemo da sa jedne strane sačuvamo zdravstveni sistem i zdravlje građana, ali i da nastavimo sa velikim infrastrukturnim i drugim projektima i razvojem Srbije, jer pre svega smo pokazali da imamo domaćinski odnos prema budžetu i da imamo Vladu koja, naravno, sprovodi odgovornu politiku očuvanja finansijske stabilnosti.

Obzirom na vreme koje imam kao izvestilac odbora, ovo su samo neke stvari o kojima sam ja izabrala da govorim. Naravno, važno je sve što je ministar pomenuo za lokalne samouprave i važan program 2025.

Zbog svega što sam navela i zbog svega što ćemo čuti i od vas, ministre, predlažem da podržimo ove predloge u danu za glasanje. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima izvestilac Odbora za poljoprivredu, narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, želim da prenesem zahvalnost svim članovima Odbora, nosiocu izborne liste i Vladi Republike Srbije koji su razumeli potrebu da zbog većeg broja podnetih zahteva za subvencije i podsticaje u poljoprivredi uvećamo agrarni budžet za 5,6 milijardi. To je gotovo 50 miliona evra. Verujem da Vlada Republike Srbije, da predsednik Republike Srbije, da Narodna skupština Republike Srbije ceni prehrambeni suverenitet koji ova zemlja ima.

Mi koji se bavimo poljoprivredom razumeli smo i zdravstveni suverenitet koji ova država u ovom trenutku ima ili ga stiče. Te dve stvari se prepliću, jer često zbog intenzivne poljoprivrede rastu potrebe za zdravstvenim uslugama. Onaj koji ima dovoljno hrane za svoje građane, ima višak, taj je u političkoj prednosti nad onima koji ne mogu da zadovolje potrebu svog stanovništva.

Takođe, sad onaj koji ima zdravstvene usluge, koji ima vakcine, lekove i bolnice, stiče zdravstveni suverenitet, odnosno stiče prednost nad onima koji to nemaju. Ovi naši nesrećnici koji danima protestvuju zato što je zemlja ravna ploča i zato što se kroz vakcine primaju, ne znam šta sve dolazi pod kožu, čipovi, oni to ne razumeju.

Dame i gospodo narodni poslanici, Bog daje orah, ali ne lomi ljuske. Bog je nama dao plodnu zemlju, Bog je dao dobru klimu, Bog je dao vredne ljude, ali nešto zavisi od nas koji se bavimo poljoprivredom i od onih koji trebaju da stimulišu razvoj poljoprivrede.

Kroz poljoprivredu ne dižete samo prehrambenu sigurnost svog stanovništva. Vi kroz poljoprivredu dižete i građevinsku industriju, dižete mašinsku industriju, hemijsku industriju, jer za očekivati je da poljoprivrednici ovaj novac koji su dobili ulože u njive, zasade, štale, staje, stoku. Neće poput Đilasa iznositi pare na belosvetska ostrva, Sejšele, Mauricijuse, Maldive, itd, sva ta belosvetska ostrva. Oni će to uložiti u njivu i država će od toga imati koristi.

Samo da podsetim da seljaci nisu samo primaoci subvencija i javnih rashoda, seljaci su i davaoci prihoda, odnosno učestvuju u punjenju budžeta, jer sve što ste dali poljoprivredi, ako ste dali poljoprivredi osam milijardi za ruralni razvoj, istog trenutka oni kad nabave mašine, sadnice, itd, oni vama vraćaju 40% od onog što ste dali. Pri tome, podižu mašinsku industriju, itd, podižu broj radnih mesta, pri tome, seljaci plaćaju zakupninu za poljoprivredno zemljište. Pri tome, seljaci plaćaju na stotine miliona litara nafte, plaćaju akcize kao i svi drugi, kao da voze automobile.

Seljaci pune budžet i zaslužili su da kao proizvođači hrane, da od države dobiju izdašnija sredstva i mi mislimo da rastom BDP-a, rastom srpskog budžeta, da će ovih 5% premašiti sadašnjih 56 milijardi, koliko je agrarni budžet, dakle, da će to jednog dana iznositi milijardu evra, ako ne pre ono kad uđemo u EU, jer da bi bili konkurentni, moramo da imamo isti nivo podsticaja koji imaju zemlje EU. Ja tvrdim da bi naši seljaci u tom slučaju zgazili, pod znacima navoda, poljoprivrednike u evropskoj industriji kada bi radili pod istim uslovima pod kojima oni rade.

Na kraju, da ne dužim, da zaključim, Kisindžer je rekao - ko kontroliše hranu, kontroliše ljude. Ko ima prehrambeni suverenitet, ko ima zdravstveni suverenitet, ima političku moć nad onima koji to nemaju u regionu. Hvala.