Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću se nadovezati, pre nego što postavim pitanje, na ovo o čemu je govorio gospodin Starčević. On je zatražio pravdu. Ja neću spominjati porodicu, ali ja tražim u ime poslaničke grupe SPS pravdu za građane Srbije. Zašto to kažem? Kada neko ko sebe naziva nekakvim opozicionarem, a ko nikako u životu nije naučio šta je odgovornost, ozbiljnost, trud, rad, energija i posvećenost, naročito kada je reč interesima građana i interesima države, mentalno obolelom osobom nazvati legitimno izabranog predsednika države, mentalno obolelom osobom, onda vi degradirate i vređate građane Srbije koji daju istom tom predsedniku ogromnu podršku i šaljete poruku građanima Srbije da su mentalno oboleli. Mi tražimo zaštitu građana Srbije od ovakvih kvazipolitičara.

Moje današnje pitanje usmereno je, u ime poslaničke grupe SPS, ministarki kulture, gospođi Maji Gojković. Naime, aspiracije Albanaca prema najvrednijoj srpskoj kulturnoj baštini na KiM ne jenjavaju. Ovih dana Aljbin Kurti je izašao sa predlogom da UNESKO više ne tretira kao ugroženu baštinu spomenike kulture na KiM koji su upisani u Listu svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a. U pitanju su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška. Kada ih je UNESKO 2004. i 2006. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, proglasio ih je istovremeno, podsetiću, i spomenicima kulture u opasnosti, odnosno ugroženosti, jer je u tom periodu došlo do potpunog uništavanja svega što je srpsko nasleđe na prostoru KiM.

Ne mogu se zaboraviti sve porušene i popaljene crkve, lomljeni krstovi na našim svetinjama, uništene freske, pokradene ikone i druge svete statue i sasude. Dobro su poznati napadi na manastir Visoki Dečani i na igumana tog manastira, koji imaju za cilj da i poslednji čuvari srpske istorije i kulture nestanu sa prostora KiM.

Zatim, Kurti u nameri da se prisvoji sva naša istorija i kultura, koja je sačuvana na prostoru KiM, čak je tražio da se Prištini vrate eksponati koji se čuvaju u Narodnom muzeju, Etnografskom muzeju i SANU u Beogradu, kao da je to njihovo i da ovo nisu centralne institucije kulture naše države u kojima se čuva kulturno blago sa cele teritorije Srbije.

Sve ovo govori da je Priština prilično nervozna i da hoće pošto-poto da dokaže da ima prava na nešto što joj ne pripada. Pitamo se nije li ovo kampanja za prisvajanje naše baštine, skrivalica za zataškavanje zločina nad Srbima o kojima se ovih dana govori, u pitanju je status nestalih lica, a najaktuelniji je primer nestalih lica u rejonu Košara, među kojima je i šest vojnika za koje postoje dokazi da je na njima izvršen zločin. O tome je govorio i gospodin Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Jasno je da Priština pokušava da, koristeći neke svoje spoljne partnere i podršku nekih država u regionu, gradi svoju paralelnu državu na istorijskim temeljima i nasleđu naše države. Znamo da su hteli da uđu u UNESKO koristeći naše kulturno nasleđe na KiM.

Kako bismo se zaštitili od ovakvih ekstremističkih zahteva i ponašanja prema našem istorijskom i kulturnom nasleđu, moraju se oglasiti tim povodom i sve relevantne institucije koje se bave istraživanjem i čuvanjem našeg nasleđa koji potvrđuje da smo kao narod na ovim prostorima više od 13. veka. Neću pominjati nova istraživanja koja govore da smo ovde mnogo duže i da je srpsko pismo jedno od najstarijih.

U tom smislu postavio bih pitanje ministarki kulture. S obzirom da su srpsko kulturno nasleđe i svi spomenici kulture iz različitih istorijskih perioda koji se nalaze na KiM izloženi konstantnom uništavanju i prisvajanju od strane Albanaca, čime se vrši revizija istorije, da li Ministarstvo kulture može da napravi popis svih kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji KiM i obrati se UNESKO zahtevom da se sva kulturna baština na KiM i proglasi ugroženom i stavi pod poseban oblik zaštite UNESKO kao globalne organizacije UN koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa svih naroda sveta.

Takođe bih iskoristio priliku da prokomentarišem i najsvežiju izjavu Aljbina Kurtija koja se odnosi na tri opštine na jugu Srbije u kojima žive i Albanci. Sveža je vest da je predsednik Nacionalnog veća Albanaca Rakmi Mustafa razgovarao sa Kurtijem i čak mu zahvalio za pomoć navodnu Prištine u vreme kovida. Zanimljivo je saznati kakvu su pomoć pružili Albanci u centralnoj Srbiji. Medicinska oprema i vakcine sigurno nisu u pitanju, jer znamo da su se Albanci sa teritorije KiM lečili širom Srbije i da nikada nismo napravili razliku među građanima.

Kurti je izneo besmislene optužbe na račun Srbije, govoreći da Srbi vrše pasivizaciju albanskog stanovništva u opštinama na jugu Srbije. To, naravno, nije istina. Radi se o onim građanima albanske nacionalnosti koji su se prijavljivali u ogromnom broju na nepostojećim adresama. Medveđa jeste primer za takvo prijavljivanje Albanaca, kojim se htela nasilno menjati nacionalna struktura stanovništva i veštački povećati procenat Albanaca koji uopšte ne žive niti su ikada živeli u ovim opštinama. Zahvaljujem, predsedniče.