Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Trinaestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 124 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 164 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što postavim konkretno pitanje, želim da se zahvalim predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je u petak posetio opštine Prijepolje i Priboj.

To je prvi put u istoriji da je jedan predsednik države posetio Prijepolje van izborne kampanje.

U razgovoru koji sam vodio sa predsednikom video sam čvrstu rešenost da se sve ono što je obećano ispuni, da imamo ravnomeran regionalni razvoj i da učinimo da država Srbija bude dom za sve naše građane.

Ono što me posebno raduje jeste što je predsednik u svom obraćanju građanima istakao sve ono što je deo koalicionog sporazuma između Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke, a to je izgradnja autoputa prema Crnoj Gori, nastavak i projektovanje izgradnje autoputa prema Sarajevu, gasifikacija, zamena niskonaponske i visokonaponske mreže. To je nešto što je preduslov ekonomskog razvoja tog dela Srbije.

Ono što me posebno raduje jeste što je predsednik u obraćanju građanima istakao da je preduslov za investicije stabilnost i dobar odnos između bošnjačkog i srpskog naroda.

Ono što hoću da istaknem jeste da je Opština Priboj primer kako može da se od jedne doline gladi napravi jedna uspešna varošica. To je opština koja skoro da nema nezaposlenih. Takođe, tu zasluga pripada i kolegi narodnom poslaniku Krsti Janjuševiću. I hoću da se zahvalim predsedniku na pomoći koju je obećao opštini Sjenica. U razgovoru sa predsednikom opštine, dobio informacije u kakvim se problemima ta opština nalazi i da su sada u toj opštini na vlasti čestiti, pošteni i sposobni ljudi.

Konkretno pitanje koje upućujem ide na adresu Ministarstva pravde - kada će se ispitati zloupotrebe bivšeg ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića u mandatu 2008-2011. godina?

Pre neki dan sam čitao javno obraćanje bivšeg ministra, gde on sebe preporučuje kao reformatora i kao novo lice u politici. I godine 2008. kada je postavljen za ministra, Svetozar Čiplić nije bio nov, a kamoli danas.

To je čovek koji je sproveo akt najbrutalnije diskriminacije nad bošnjačkim narodom. To je čovek koji je u svom mandatu ministra za ljudska i manjinska prava suspendovao rad Bošnjačkog nacionalnog veća na četiri godine.

Šta je uradio Svetozar Čiplić kada su se održali izbori za Nacionalni savet Bošnjaka 2010. godine i kada je ubedljivo pobedila lista Muftija Muamer Zukorlić – Bošnjačka kulturna zajednica i osvojila 49% glasova i kada smo došli do trenutka formiranja Nacionalnog saveta? Onda je taj ekspert dao izjavu, promenio poslovnik i rekao da su Bošnjaci posebni i da za njih trebaju posebna pravila. Od tog dana teče zloupotreba Bošnjačkog nacionalnog veća i zato danas imamo situaciju kakvu imamo. To je čovek koji sada sebe predlaže kao pravnog eksperta koji bi trebalo da radi na izbornim uslovima.

Kakvi su bili izborni uslovi te 2010. godine? Pa, mi nismo imali pravo da imamo kontrolore na biračkim mestima. E, toliko o demokratiji i načinima na koje izborni proces doživljava Svetozar Čiplić.

Ja mislim da je vreme da mi malo pročešljamo papire i da Ministarstvo pravde i tužilaštvo se pozabavi ovim slučajem i da mi vidimo šta je u svom mandatu bivši ministar radio, pošto nadugačko i naširoko on deli lekcije kako bi to država, kako bi to pravno uređenje naše zemlje trebalo da izgleda.

Umesto da se pokrije svojim ušima i da bude u dubokoj političkoj ilegali, da bude prezren zbog svega onoga što je radio, on danas kao nekakav novi lider nudi svoju politiku, koja kao što smo videli, počiva na diskriminaciji manjinskih zajednica i na zloupotrebi položaja. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Života Starčević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS želi ovom prilikom da zatraži informaciju o nadležnim državnim organima o sledećem.

Naime, 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar napravljena je službena beleška po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas, po prijavi da je Dragan Đilas izvršio nasilje u porodici.

Naime, u toj službenoj belešci stoji da je Dragan Đilas 6. decembra oko 18.00 časova došao u stan Ive Đilas i njene porodice, da je napao Ivu Đilas, da je udario tasta, odnosno oca Ive Đilas, svog bivšeg tasta, da mu je naneo teške telesne povrede i da je pretio svojoj supruzi Ivi Đilas da će joj odrubiti glavu.

Po odlasku sa mesta na kome je vršio porodično nasilje i nasilje nad bivšom suprugom, Dragan Đilas je silazeći niz stepenice rekao nekom – pozovi policiju. To nam daje pravo da sumnjamo da je Dragan Đilas tim pozivom želeo da uz pomoć svog političkog i uz pomoć svog ekonomskog uticaja izvrši pritisak na nadležne državne organe i institucije.

Obzirom da je danas 2021. godina, tražimo informaciju da li se nešto po ovoj službenoj belešci radilo i preduzelo, ako nije, zašto nije, i tražimo da u tom slučaju, ako nije, da nadležni organi preduzmu sve zakonom dozvoljene i potrebne radnje.

Naime, radi se o predsedniku Stranke slobode i pravde, čoveku koji je osmislio lično, što preko svog radnika Marinike Tepić, i posejao više laži po Srbiji, nego što su poljoprivrednici posejali žita u poslednjih 10 godina. Oni za farmu kokošaka kažu da je mesto na kome se proizvodi droga. Oni blate funkcionere ove države, direktore javnih preduzeća, lokalne funkcionere, ali im to nije dosta i ništa im nije sveto. Oni nastavljaju u svom maniru da blate predsednika Republike, blate članove njegove porodice, smišljaju najgnusnije laži protiv dece predsednika Republike, a pri tome ne daju ni jedan dokaz i svoje laži plasiraju po medijima kao jednu krajnju istinu, baš kao i u slučaju Drana Markovića Palme.

Kao predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas misli da je sloboda da lažeš koliko hoćeš i šta hoćeš i da pri tom ne odgovaraš. On slobodu vidi kao slobodu da tuče, da preti, ucenjuje, upada i razbija institucije, a da za to ne odgovara. On pravdu vidi tako što su pravda njegove laži. Te laži uzima kao činjenice kojima on podiže optužnicu i po kojima on presuđuje i da nikome pri tom ne da za pravo da se brani. To je Đilasova sloboda i to je Đilasova pravda

E, pa neće moći, neće moći. Pravda je jedino u institucijama države Srbije, a nije ni u Draganu Đilasu, ni u Stranci slobode i pravde, ni u jednoj drugoj političkoj stranci. Tome jednom za svagda moramo stati na put i zbog toga tražimo od organa da reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u slučaju gde imamo žrtve, gde imamo svedoka, gde imamo počinioca, odnosno krivca, a to je Dragan Đilas. Pravda za Đilasovu ženu i tasta. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Hvala predsedniče.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM pitanja postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pošumljavanje planete, kao način borbe protiv klimatskih promena, je već nekoliko godina istaknuta tema. Procene ekologa govore da bi sadnja drveća bila efikasnija za smanjenje štetnih gasova od drugih ekoloških rešenja. Evropski prosek šumovitosti iznosi 46%. Srbija trenutno ima oko 29% površine pod šumom, a Nacionalnom strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat podigne na oko 42%.

Autonomna pokrajina Vojvodina sa oko 6,5% površine pod šumama, nažalost, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi. Da bi se u Vojvodini dostigla optimalna šumovitost od 14%, površine pod šumom treba najmanje udvostručiti.

Veliki problem je i neravnomeran raspored šuma. U 14 opština Vojvodine stepen šumovitosti je ispod 1%. Obzirom da je Vojvodina, kao što je poznato, pretežno poljoprivredni region, nije lako naći nove površine koje bi se mogle pošumiti.

Površine za pošumljavanje treba tražiti u nižim klasama poljoprivrednog zemljišta, kao i uz saobraćajnice i kanale. Značajno bi bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, a u urbanim sredinama treba nastojati da slobodan prostor bude oplemenjen dekorativnom vegetacijom.

Početkom ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine je na konkursu za pošumljavanje dodelilo 100 miliona dinara za 38 lokalnih samouprava, od kojih je veliki broj iz Vojvodine. Među njima je i Temerin, opština koja predvodi listu najmanje pošumljenih opština i gradova u Srbiji od ispod 1%. Temerin je i moje rodno mesto, stoga mi je posebno drago što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo 2,2 miliona dinara opštini Temerin za početak revitalizacije spomenika prirode „Stari park“. Površina parka je blizu četiri hektara. Podignut je početkom 19. veka, paralelno sa izgradnjom dvorca porodice Sečanj. Obnavljanjem „Starog parka“ i jezera u njemu, a nadamo se i dvorca, jedno izuzetno prirodno i kulturno nasleđe biće trajno očuvano.

U lokalnim zajednicama Vojvodine postoji više desetina sličnih parkova sa izuzetnim prirodnim, istorijskim i kulturnim nasleđem. Izdvojiću park u Novom Kneževcu koji je pod zaštitom države, kao prirodni spomenik vrtne i pejzažne arhitekture. Nastao je uz izgradnju dvoraca porodica Talijan i Fajlić tokom 19. veka na oko 10 hektara površine.

Ovom prilikom se obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine i postavljam sledeće pitanje - obzirom da je rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu inicijalni budžet za zaštitu životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, da li Ministarstvo planira raspisivanje novih konkursa za pošumljavanje, a u okviru kojih bi se sredstva opredelila i za revitalizaciju lokalnih parkova sa prirodnim i kulturnim nasleđem, kao i za uspostavljanje novih sa ciljem ublažavanja klimatskih ekstrema na lokalnom nivou?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitam – da li smatrate da izmenama Zakona o šumama treba obavezati lokalne samouprave da izrade plan pošumljavanja u kojem bi opredelile površine pogodne za pošumljavanje i rešile imovinsko-pravne odnose na njima? Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću se nadovezati, pre nego što postavim pitanje, na ovo o čemu je govorio gospodin Starčević. On je zatražio pravdu. Ja neću spominjati porodicu, ali ja tražim u ime poslaničke grupe SPS pravdu za građane Srbije. Zašto to kažem? Kada neko ko sebe naziva nekakvim opozicionarem, a ko nikako u životu nije naučio šta je odgovornost, ozbiljnost, trud, rad, energija i posvećenost, naročito kada je reč interesima građana i interesima države, mentalno obolelom osobom nazvati legitimno izabranog predsednika države, mentalno obolelom osobom, onda vi degradirate i vređate građane Srbije koji daju istom tom predsedniku ogromnu podršku i šaljete poruku građanima Srbije da su mentalno oboleli. Mi tražimo zaštitu građana Srbije od ovakvih kvazipolitičara.

Moje današnje pitanje usmereno je, u ime poslaničke grupe SPS, ministarki kulture, gospođi Maji Gojković. Naime, aspiracije Albanaca prema najvrednijoj srpskoj kulturnoj baštini na KiM ne jenjavaju. Ovih dana Aljbin Kurti je izašao sa predlogom da UNESKO više ne tretira kao ugroženu baštinu spomenike kulture na KiM koji su upisani u Listu svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a. U pitanju su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška. Kada ih je UNESKO 2004. i 2006. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, proglasio ih je istovremeno, podsetiću, i spomenicima kulture u opasnosti, odnosno ugroženosti, jer je u tom periodu došlo do potpunog uništavanja svega što je srpsko nasleđe na prostoru KiM.

Ne mogu se zaboraviti sve porušene i popaljene crkve, lomljeni krstovi na našim svetinjama, uništene freske, pokradene ikone i druge svete statue i sasude. Dobro su poznati napadi na manastir Visoki Dečani i na igumana tog manastira, koji imaju za cilj da i poslednji čuvari srpske istorije i kulture nestanu sa prostora KiM.

Zatim, Kurti u nameri da se prisvoji sva naša istorija i kultura, koja je sačuvana na prostoru KiM, čak je tražio da se Prištini vrate eksponati koji se čuvaju u Narodnom muzeju, Etnografskom muzeju i SANU u Beogradu, kao da je to njihovo i da ovo nisu centralne institucije kulture naše države u kojima se čuva kulturno blago sa cele teritorije Srbije.

Sve ovo govori da je Priština prilično nervozna i da hoće pošto-poto da dokaže da ima prava na nešto što joj ne pripada. Pitamo se nije li ovo kampanja za prisvajanje naše baštine, skrivalica za zataškavanje zločina nad Srbima o kojima se ovih dana govori, u pitanju je status nestalih lica, a najaktuelniji je primer nestalih lica u rejonu Košara, među kojima je i šest vojnika za koje postoje dokazi da je na njima izvršen zločin. O tome je govorio i gospodin Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Jasno je da Priština pokušava da, koristeći neke svoje spoljne partnere i podršku nekih država u regionu, gradi svoju paralelnu državu na istorijskim temeljima i nasleđu naše države. Znamo da su hteli da uđu u UNESKO koristeći naše kulturno nasleđe na KiM.

Kako bismo se zaštitili od ovakvih ekstremističkih zahteva i ponašanja prema našem istorijskom i kulturnom nasleđu, moraju se oglasiti tim povodom i sve relevantne institucije koje se bave istraživanjem i čuvanjem našeg nasleđa koji potvrđuje da smo kao narod na ovim prostorima više od 13. veka. Neću pominjati nova istraživanja koja govore da smo ovde mnogo duže i da je srpsko pismo jedno od najstarijih.

U tom smislu postavio bih pitanje ministarki kulture. S obzirom da su srpsko kulturno nasleđe i svi spomenici kulture iz različitih istorijskih perioda koji se nalaze na KiM izloženi konstantnom uništavanju i prisvajanju od strane Albanaca, čime se vrši revizija istorije, da li Ministarstvo kulture može da napravi popis svih kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji KiM i obrati se UNESKO zahtevom da se sva kulturna baština na KiM i proglasi ugroženom i stavi pod poseban oblik zaštite UNESKO kao globalne organizacije UN koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa svih naroda sveta.

Takođe bih iskoristio priliku da prokomentarišem i najsvežiju izjavu Aljbina Kurtija koja se odnosi na tri opštine na jugu Srbije u kojima žive i Albanci. Sveža je vest da je predsednik Nacionalnog veća Albanaca Rakmi Mustafa razgovarao sa Kurtijem i čak mu zahvalio za pomoć navodnu Prištine u vreme kovida. Zanimljivo je saznati kakvu su pomoć pružili Albanci u centralnoj Srbiji. Medicinska oprema i vakcine sigurno nisu u pitanju, jer znamo da su se Albanci sa teritorije KiM lečili širom Srbije i da nikada nismo napravili razliku među građanima.

Kurti je izneo besmislene optužbe na račun Srbije, govoreći da Srbi vrše pasivizaciju albanskog stanovništva u opštinama na jugu Srbije. To, naravno, nije istina. Radi se o onim građanima albanske nacionalnosti koji su se prijavljivali u ogromnom broju na nepostojećim adresama. Medveđa jeste primer za takvo prijavljivanje Albanaca, kojim se htela nasilno menjati nacionalna struktura stanovništva i veštački povećati procenat Albanaca koji uopšte ne žive niti su ikada živeli u ovim opštinama. Zahvaljujem, predsedniče.

Hvala.
Reč ima Miodrag Linta. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije.

Prvo pitanje tiče se rešavanja stambenog pitanja proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH. Naime, u Srbiji živi više od 12 hiljada prognaničkih porodica iz Hrvatske i Federacije BiH koji još uvek nisu rešili svoje stambeno pitanje. Takođe, živi više od hiljadu prognaničkih porodica kojima Komesarijat za izbeglice i migracije ne omogućava da konkurišu za rešavanje svog stambenog pitanja, jer se formalno nisu prijavili kao izbegla lica na popisu 1996. godine. Takođe, ima značajan broj prognaničkih porodica kojima se onemogućava pravo otkupa svojih stanova koji su izgrađeni sredstvima međunarodnih donacija i EU.

Postavljam pitanje Vladi - da li će Vlada Republike Srbije da nastavi regionalni stambeni program u saradnji sa EU i da konačno reši stambeno pitanje svih prognaničkih porodica i sva ostala nerešena pitanja u procesu integracije?

Drugo pitanje tiče se otete i uzurpirane imovine i stečenih prava stotina hiljada proteranih Srba sa područja Hrvatske i Federacije BiH. Naime, tokom rata i posle rata proteranim Srbima u Hrvatskoj i Federaciji BiH uzurpirana je ili oteta imovina, poljoprivredno i šumsko zemljište, zaostale neisplaćene penzije, stanarska prava, nepriznat deo radnog staža, nije omogućena naknada štete za uništenu i oštećenu imovinu u klasičnim terorističkim akcija širom hrvatskih gradova i gradova u Federaciji BiH i niz drugih pitanja.

Postavljam pitanje Vladi - da li će Vlada Republike Srbije da pokrene suštinski dijalog sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom o pronalaženju pravičnog i trajnog rešenja otete i uzurpirane imovine i stečenih prava proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH? Temelj tog dijaloga mora da bude jedan veoma važan međudržavni sporazum, Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno Aneks Sedam toga sporazuma koji se zove Privatna svojina i stečena prava i u njemu se jasno kaže da svim građanima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim. Taj Bečki sporazum o sukcesiji ima jaču pravnu snagu od zakona u BiH i Hrvatskoj zato što je taj sporazum ratifikovan i u Skupštini BiH i u Saboru Republike Hrvatske.

Treće pitanje odnosi se na progon, sudski progon pripadnika bivše JNA, pripadnika Vojske Republike Srpske i pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine za ratne zločine. Naime, u prethodnih 26 godina etnički motivisano pravosuđe u Zagrebu i Sarajevu vršu progon časnih srpskih boraca koji su se borili za svoj narod i državu, koji su se borili za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije. Šta je cilj etnički motivisanog pravosuđa u Sarajevu i Zagrebu? Cilj je da se donese što više lažnih presuda na osnovu lažnih dokaza, na osnovu lažnih iskaza svedoka saradnika da bi se opravdala besmislena i potpuna laž i izmišljotina bošnjačkih i hrvatskih političara da je Srbija i Srbi tobože izvršili agresiju na BiH i Hrvatsku, a da su Bošnjaci i Hrvati tobože bile nevine žrtve veliko-srpske agresije.

Postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada Republike Srbije da osnuje kancelariju za pomoć optuženim, osumnjičenim i osuđenim Srbima za ratne zločine, da im pruži punu pravnu, finansijsku, stručnu pomoć da se brane od montiranih sudskih postupaka pravosuđa u Zagrebu i Sarajevu?

Konačno, postavljam pitanje Tužilaštvu za ratne zločine – da li će Tužilaštvo za ratne zločine konačno da počne da pokreće istrage i podiže optužnice za brojne brutalne, masovne i svirepe zločine koje su počinili pripadnici tzv. armije BiH, hrvatske vojske, raznih bošnjačkih i hrvatskih paravojnih formacija?

U prethodnom periodu Tužilaštvo za ratne zločine, dakle, od svog osnivanja 2003. godine do kraja prošle godine na osnovu informacije koja im je dostavljena podiglo je 217 optužnica. Nacionalna struktura tih optužnica je sramna i skandalozna. Od tih 217 optužnica 190 je podignuto protiv Srba, 21 protiv Albanaca od kojih je 17 iz dinarske grupe oslobođeno ekspresno iako su postojali brojni dokazi za zločine protiv našeg naroda na području Metohije, četiri optužnice protiv Bošnjaka i svega dve optužnice protiv Hrvata. To je apsolutno skandalozni i sramni rad Tužilaštva za ratne zločine.

Dakle, postavljam pitanje, još jednom – kada će Tužilaštvo za ratne zločine da procesuira sve odgovorne za brojne brutalne i masovne zločine nad srpskim civilima i srpskim ratnim zarobljenicima tokom građanskog rata u Hrvatskoj i BiH?

Hvala.