Poštovani narodni poslanici, otvaram Četvrtu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 133 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 187 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime pozdravim predsednicu Vlade i ministre u Vladi Republike Srbije, nosioce najviših sudijskih i javnotužilačkih funkcija u Republici Srbiji, sudije Ustavnog suda i člana Venecijanske komisije za Srbiju, direktora Pravosudne akademije, predstavnike ambasada zemalja EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, predstavnike Misije OEBS-a u Republici Srbiji, Kancelarije Saveta Evrope i delegacije EU u Republici Srbiji.
Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, za Četvrtu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, na osnovu člana 121, a u vezi sa članom 119. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članovima 90. stav 1. i 143. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Ana Brnabić, predsednica Vlade, Maja Popović, ministarka pravde, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde, Marijana Savić Simić, šef Kabineta ministra pravde i Zlatko Petrović i Vladimir Vinš, viši savetnici u Ministarstvu pravde.
Primili ste Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Pre početka rasprave, želim samo da, zbog vremena koje se raspodeljuje poslanicima, odnosno poslaničkim grupama, pre nego što dobijete pismeno obaveštenje, da vas obavestim da su poslanici poslaničke grupe SPAS pristupili poslaničkoj grupi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Saglasno članu 143. Poslovnika, otvaram pretres o Predlogu za promenu Ustava Republike Srbije.
Dajem reč predsednici Vlade, Ani Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, velika mi je čast što sam danas ovde sa vama i pred vama, da obrazložim ono što je Vlada Republike Srbije radila i ono što radi, ne samo u ovom mandatu već i u prethodnom mandatu, u oblasti pravosuđa ali i generalno vladavine prava, zato što je ovo jedna šira tema od pravosuđa.
Ovo je tema koja je za Vladu Republike Srbije izuzetno važna, tema koja je jedan od tri ključna prioriteta Vlade koju vodim, rekla bih u velikoj meri i ključni prioritet, obzirom da smo najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sproveli 2014. i 2015. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić i one i danas daju rezultate. Naravno, mi dalje radimo na reformama, ali one ni približno nisu tako teške i zahtevne kao što su bile te 2014. i 2015. godine.
Ali, ne samo, ili ne radi naših evropskih integracija, već radi kvaliteta života građana Republike Srbije, ono što moramo da uradimo jeste da ojačamo vladavinu prava u Republici Srbiji. To će svakako posledično dalje dovesti do rasta prosečnih plata, rasta penzija u Republici Srbiji, u oblasti vladavine prava do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da pravda nije spora ali dostižna, već da je i brza i dostižna u Republici Srbiji, a da je pravosuđe u ovoj zemlji svakako nezavisno, ali takođe i odgovorno i mnogo, mnogo efikasnije nego što je danas.
Oblast ustavnih amandmana i pravosuđe je samo jedna karika, svakako jedna od najvažnijih karika, ali jedna od karika u široj oblasti vladavine prava i ja sam želela samo na početku da vam pokažem kolika je posvećenost Vlade Republike Srbije vladavini prava time što ću vam navesti samo neke od konkretnih aktivnosti i stvari koje smo uspeli da učinimo, uz veliku pomoć i podršku vas, poštovani narodni poslanici, i ovog doma i ja vam se na tome zahvaljujem.
Izdvojila sam neke oblasti. Počinjem sa borbom protiv korupcije. U oblasti borbe protiv korupcije Vlada Republike Srbije trenutno radi na implementaciji onih GREKO preporuka, samo da pojasnim, GREKO - Savet Evrope, grupa država za borbu protiv korupcije, dakle, radimo sa ovim državama i ovim telom u okviru Saveta Evrope na implementaciji preporuka koje još uvek nisu u potpunosti implementirane.
Od 13 preporuka koje imamo, postoji samo jedna preporuka, odnosno postojala je samo jedna preporuka koja u potpunosti nije bila implementirana i to je kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno etički kodeks u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vi ste to uradili u ovom mandatu i ovom sazivu.
Mi smo kao Vlada i Ministarstvo pravde, i svakako Agencija za borbu protiv korupcije kao nezavisni organ, u stalnom kontaktu sa Savetom Evrope i sa GREKO. Dobili smo nezvanično neke komentare, koji su upućeni Narodnoj skupštini Republike Srbije. I dalje ćemo raditi na ovom etičkom kodeksu, kako bi dostigli najbolji mogući standard u Evropi.
Takođe, 22. februara ove godine Ministarstvo pravde je osnovalo Radnu grupu za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Ta radna grupa radi, prvi sastanak je bio 30. marta. Oni rade intenzivno i naš plan i očekivanja su od radne grupe da ovaj operativni plan bude završen do kraja juna.
Ono što je takođe izuzetno važno i na šta nam naši partneri iz EU stalno ukazuju, to je tzv. "trak rekord", ili, u stvari, koji su konkretni rezultati svega toga što radimo.
Posmatrala sam samo prva četiri meseca 2021. godine i u prva četiri meseca 2021. godine povećan je broj otkrivenih krivičnih dela sa elementima korupcije. Otkriveno je 359 takvih krivičnih dela i to predstavlja 75% ciljane vrednosti planirane za kraj 2021. godine. Dakle, čini mi se da smo startovali dobro, da svi organi, nadležne institucije rade svoj posao i da ćemo pokazati zaista i kroz ovaj broj kakva je naša posvećenost i kakva je naša iskrenost u ovom poslu, odnosno u borbi protiv korupcije.
Konačno, da ne dužim opet, samo tokom 2021. godine imali smo dva izuzetno vidljiva slučajeva u borbi protiv korupcije. Jedan u februaru ove godine, kada je privedene predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu. Dakle, predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, zbog sumnje da je primila mito kako bi donosila nezakonite odluke u korist okrivljenih.
Pod dva, Aleksandar Jovičić, predsednik beogradske opštine Palilula, dakle jedne od centralnih gradskih opština glavnog grada, član predsedništva SNS kojoj i sama pripadam, takođe zbog optužbi za korupciju. Čini mi se još jednom je pokazano ne samo da u Republici Srbiji neće biti zaštićenih, već da članska karta bilo koje političke stranke, a posebno SNS kao, čini mi se, i ja stojim iza toga, najodgovornije stranke u Republici Srbiji, da naši članovi neće biti zaštićeni zato što smo mi stranka koja radi u interesu građana i snažne jake Republike Srbije. U prva četiri meseca i nekako pravno, normativno, ali i po primerima dobar pokazatelj toga koliko nam je važna vladavina prava, koliko smo posvećeni borbi protiv korupcije i ovako ćemo nastaviti.
U oblasti, na primer, slobode medija koja je takođe, praktično, podoblast u široj oblasti vladavine prava, usvojili smo Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, krenuli u njegovu implementaciju. Od formiranja Vlade Republike Srbije formirali smo dve izuzetno važne, značajne radne grupe. Jedna je Radna grupa za implementaciju tog akcionog plana, odnosno kompletnu implementaciju medijske strategije koja praktično vrši nadzornu ulogu i prati da li Vlada Republike Srbije i sve ostale nadležne institucije, uključujući i nezavisne institucije, postupaju po medijskog strategiji koja je usvojena. Druga radna koja je formirana je Radna grupa za bezbednost i zaštitu medija.
Bezbednost i zaštita medija je meni kao predsednici Vlade Republike Srbije zaista izuzetno, izuzetno važna. Zato se ja jednom mesečno sastajem sa predstavnicima ove Radne grupe, odnosno sa Radnom grupom da vidim kakav je progres napravljen, kakav je napredak napravljen i šta je to što Vlada dodatno može da učini da bi obezbedili maksimalni mogući stepen bezbednosti zaštite novinara u Republici Srbiji i ukupno medijskih radnika. Evo nekih od rezultata, dakle konkretnih rezultata ove Radne grupe, da ne kažemo da smo samo formirali Radnu grupu i da ona ima redovne sastanke.
Novinari i medijski radnici na zahtev medijskih i novinarskih udruženja uvršteni su u prioritetnu kategoriju za vakcinisanje protiv korona virusa, dakle u onu kategoriju sa starijim stanovništvom, medicinskim radnicima, tada su u Republici Srbiji vakcinisani i svi oni novinari i medijski radnici koji su želeli da se vakcinišu.
Otvorena je SOS linija za prijavu pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara koja radi 24 časa sedam dana u nedelji, besplatni telefonski broj je 0800/100115. Do sada je, od kada je ona otvorena, što je bilo u aprilu, primljeno nekih sedamdesetak poziva. Od tih sedamdesetak poziva, pet poziva je direktno upućeno na kontakt tačke u MUP-u i republičkom Javnom tužilaštvu da dalje postupaju po ovim pretnjama. Ostali pozivi su bili ili u vezi sa informacijama o nekim prethodnim slučajevima ili nisu imali veze sa pretnjama u odnosu na ljude koji su ih dobijali zbog njihove profesije, dakle zbog njihovog novinarskog rada i već nečega drugog, pa su ih pravni savetnici koji stalno dežuraju na ovoj telefonskoj liniji dalje usmeravali kako treba, šta treba da preduzmu ili su bili samo informativni pozivi.
Otvoren je, takođe, i veb portal za bezbednost novinara, bezbedninovinari.rs. Kancelarija Zaštitnika građana radi na formiranju jedinstvene baze podataka napada na novinare i to radi zajedno sa svim medijskih i novinarskim udruženjima kako bi na jednom mestu imali tačan broj svih pretnji ili eventualnih napada na medije, kako ne bi dalje u budućnosti licitirali tim brojem, pa mi u Vladi rekli – pa mi imamo jedan broj, unosimo neki drugi broj, NUNS ima neki treći broj, neko četvrto udruženje neki četvrti broj, već da svi znamo o čemu pričamo i da pratimo te slučajeve, da vidimo kako je konkretno zaštićen novinar kome se preti ili koji je, ne daj Bože, napadnut.
Ovde radimo u saradnji sa delegacijom EU u Srbiji, Kancelarijom OEBS-a u Republici Srbiji, Kraljevinom Norveškom i Fondacijom „Konrad Adenauer“, dakle baš upravo u ovoj Radnoj grupi. Iskreno, ja im se zahvaljujem na svoj podršci i pomoći koju nam dnevno pružaju kako bi ovde videli konkretne iskorake.
Takođe ću da kažem, zato što mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koju ćemo uraditi u ovoj oblasti, da nam je OEBS pomogao da uradimo analizu krivično-pravnog zakonika kako bi videli na koji način dodatno možemo da poboljšamo bezbednost novinara, da je ta analiza sada predata Ministarstvu pravde i da Ministarstvo pravde dalje postupa u naravno širim konsultacijama, trebalo bi i sa medijskim i novinarskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i svim ostalim relevantnim učesnicima u tome da idemo na izmene i dopuna Krivično pravnog zakonika ili ostalih zakona koji su potrebni da bi se novinari i medijski radnici u Republici Srbiji osetili i bezbednije. Kažem, i da bi ta pravda bila ne samo dostižna već i mnogo brže i mnogo efikasnija.
Konačno, i time se posebno ponosim, zato što smo fokusirani na rezultate, uspostavljena je i saradnja sa Vrhovnim kasacionim sudom, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara na kom sam i sama prisustvovala. To je bilo 23. aprila ove godine, na kome su predstavljeni neki od primera sudskih odluka koji su zabrinule novinare, medijska i novinarska udruženja. Ova saradnja će se nastaviti zato što mi kao izvršna vlast, kao Vlada Republike Srbije svakako ne možemo da utičemo na sudstvo, ne želimo da utičemo na sudstvo i onda je u direktnoj komunikaciji sa medijskim i novinarskim udruženjima važno da Vrhovni kasacioni sud razume šta su njihove brige, šta su problemi sa kojima se oni susreću, da bi uspeli tu da poboljšamo sudijsku praksu, ali naravno direktno u komunikaciji sa samim sudstvom.
Izuzetno važno, krajem decembra 2020. godine, republički javni tužilaca Zagorka Dolovac, donela je opšte obavezno uputstvo za sva tužilaštva u kome između ostalog naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari. Sa ovim obaveznim uputstvom pod pretnjom sankcijama, podvlačim, pod pretnjom sankcijama ukoliko tužilaštva ne postupaju po ovom uputstvu, tužioci će po ubrzanoj proceduru obrađivati slučajeve pretnje i nasilja, odnosno ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika. Prvi slučaj u kome se ovako postupali su pretnje novinarke, tada novinarki N1, onda danas više nije na N1, novinarki Jeleni Zorić. Od tada se u svim slučajevima pretnji postupa po ovom obavezujućem uputstvu.
Takođe, 23. februara 2021. godine, još jednom podvlačim, kao taj čuveni „trek rekord“ odnosno konkretni primeri šta se promenilo u životu u praksi zahvaljujući svemu onome što smo prethodno uradili, odlukom Drugog osnovnog suda u Beogradu, bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović takođe je bio član SNS i zbog podstrekivanja na teško delo protiv opšte sigurnosti, a za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora.
Za samo mesec dana u ovom slučaju, policija i Tužilaštvo je razrešila slučaj, pokrenulo optužnicu, sud je doneo prvostepenu presudu u procesu koji je trajao oko dve godine.
Još jedan konkretan pokazatelj da je Srbija danas mnogo drugačije društvo nego što je bilo ikada, pre 2014. godine.
Društvo u kome ne samo da nema zaštićenih, nego koje pokazuje da i visoki funkcioneri vodeće stranke, nisu zaštićeni, da ih partijska knjižica ne štiti, ni u jednom slučaju, bilo to pretnje ili napadi na novinare, bila korupcija, ili optužbe za korupciju, ili bilo šta drugo.
Dakle, tu smo da služimo narodu, da radimo u interesu građana, i da jačamo institucije i vladavinu prava, tako da je svako jednak i isti odgovoran pred zakonima Republike Srbije.
Konačno, ako pričamo o konkretnim primerima, dva napada koja su se desila ili pretnja ove godine, napad na Daška Milinovića, 16. aprila. Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara je održala hitan sastanak, u roku od nekoliko sati je MUP identifikovao i priveo počinioce ovog dela.
Republički javni tužilac je završio svoj deo posla, u maksimalnom kratkom roku i podigao optužnicu.
Dobar primer je takođe, i sve pretnje koje su upućene i Jeleni Zorić, gde je takođe, Republičko javno tužilaštvo već pokrenulo optužnicu.
Konačno, imamo čini mi se, primer najbrže reakcije MUP-a, Tužilaštva, ali i sudova u slučaju pretnji Gordani Djeletić, odnosno Južnim vestima, to se desilo 27. decembra prošle godine. U tom predmetu već imamo finalnu presudu.
Dakle, to je rezultat svega onoga što smo mi radili u mandatu prethodne vlade, ali i svega onoga što svakodnevno radimo u mandatu ove Vlade.
Osnovna ljudska prava, takođe nešto što je deo oblasti vladavine prava. Usvojena je Strategija o prevenciji sprečavanja nasilja prema ženama. Usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, i naravno, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dalje nastavlja vrlo ambiciozno Agendu šta je sve ono što moraju da urade do kraja, ili žele da urade, ili mi kao Vlada želimo da uradimo do kraja ove godine.
Sada, da ne dužim dalje, šta sve radimo u oblastima kao što su izborni uslovi, u oblastima kao što je finansiranje političkih stranaka, u oblastima kao što je pravosuđe, van ustavnih amandmana, o čemu će biti prilike svakako, da pričamo danas tokom dana.
Htela bih sada da pređem na ovu temu koja je danas na dnevnom redu, a to su ustavni amandmani.
Ponovo, izuzetno se ponosim time, ponovo smo ovde pokazali koliko je Srbija drugačija zemlja nego što je bila pre recimo, nekih 10 godina. Koliko smo postavili standarde visoko, u odnosu na sve ono što smo recimo, u oblasti ustavnih amandmana, odnosno, izmena Ustava viđali u prethodnom periodu.
Mi smo po prvi put u Republici Srbiji, imali široku javnu debatu oko predloga ustavnih amandmana. To su bile, praktično, neformalne konsultacije, koje je Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, vodila čitavih 18 meseci, od 2016. godine, do novembra 2018. godine.
Široka javna debata, gde smo razgovarali o tome kako je potrebno promeniti Ustav, da bi pravosuđe u Srbiji, bilo svakako, nezavisno, ali i mnogo odgovornije i mnogo efikasnije. To se nikada u Srbiji pre ovog primera nije desilo.
Dakle, menjan je Ustav i ranije u Republici Srbiji, i to u mnogo širem obimu nego što bi ovi ustavni amandmani koji se tiču samo i isključivo pravosuđa, da niko ne laže građane Republike Srbije, da bilo šta drugo menjamo u Ustavu. Dakle, samo i isključivo pravosuđa. Dakle, nikada do sada, nikada pre te javne rasprave, nije bilo javnih rasprava, neko je radio na izmenama Ustava u zatvorenom krugu, građani su izlazili na neke referendume, koji su se pravili na vrat na nos, bez praktično, znanja šta je to što se menja. Dodala bih da su i ti referendumi u svojoj validnosti bili više nego upitni, i prolazili su ustavni amandmani.
Sada je postavljen jedan potpuno drugačiji standard.
Ko god dođe u budućnosti na vlast u Republici Srbiji, nikada više neće moći ispod tog standarda, a to je ako želite da menjate Ustav, e onda morate da imate široku javnu raspravu, pravu javnu raspravu, i morate da idete na saglasnost Venecijanske komisije, prvo na konsultacije, onda na saglasnost Venecijanske komisije, da bi potvrdili i drugi da ste sve uradili u skladu sa najvećim svetskim, ili evropskim normama.
Onda idete u referendum, tako što građani znaju za šta glasaju i o čemu odlučuju. Celo društvo je upoznato sa tim šta se menja u najvišem zakonodavnom aktu. To je prvi put urađeno u mandatu prethodne vlade.
Dakle, 18 meseci, je trajala javna rasprava, išlo se na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, u junu 2018. godine, bilo je 115. plenarno zasedanje Venecijanske komisije, oni su poslali primedbe na tekst ustavnih amandmana, i tekst ustavnih amandmana, kome je Vlada radila i onda predložila Skupštini, odnosno Odboru za ustavna i zakonodavna pitanja je izmenjen u skladu sa komentarima Venecijanske komisije, u oktobru 2018. godine, Sekretarijat Venecijanske komisije je izdao Izveštaj o usklađenosti teksta sa komentarima, a 30. novembra 2018. godine, Vladu u prethodnom mandatu usvojila je predlog za izmenu Ustava, nakon izbora je to povučeno, i mi smo onda ponovo u decembru prošle godine uputili Narodnoj Skupštini Republike Srbije inicijativu za izmenu Ustava.
Skupština je onda tokom ove godine pokrenula dodatne konsultacije, kao što i treba da bude, nije rekla, pa dobro na ovaj tekst amandmana već imamo i bile su konsultacije od 18 meseci, koje je provela Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde. Imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, i hajde da usvojimo ustavne amandmane i sve će biti u redu. Nema ko šta da nam kaže.
Evropska unija nema šta da nam zameri, realno, ako to radimo samo zbog EU.
Ne, tada je Narodna skupština Republike Srbije insistirala zajedno sa Ministarstvom pravde da pokušamo da nađemo neki minimalni zajednički imenitelj, kako bi postigli što veći društveni konsenzus, o tome kako da izmenimo Ustav u oblasti pravosuđa, a da imamo najbolje mogući sistem za Republiku Srbiju, za naše građane i za našu privredu. Dakle, da vidimo još jednom, kako da sednemo sa udruženjima kao što je Društvo sudija Srbije, ili nekim drugim udruženjima, da nađemo taj društveni konsenzus i to je ono na čemu trenutno radi Skupština uz veliku podršku Vlade Republike Srbije, i ja želim još jednom da kažem da smo mi tu da pomognemo i da podržimo, da organizujemo i da imamo konsultacije ako treba jedan na jedan, i svaki dan, i dan i noć, da bi napravili taj društveni konsenzus, i onda da nemamo samo zeleno svetlo Venecijanske komisije, koja nam je recimo formalno pravno dovoljno, već da imamo sveukupni društveni konsenzus, zato što je valjda Ustav pitanje oko koga moramo da imamo makar neki minimalni društveni konsenzus i ja se nadam da će Narodna Skupština Republike Srbije, uspeti da postigne takav društven konsenzus, i da ćemo sa tim konsenzusom ući i u referendum.
Podsetiću vas da danas oni iz velikog dela opozicije koji nam spočitavaju vladavinu prava i kako radimo na ustavnim amandmanima su pokazali kako su oni poštovali vladavinu prava.
Podsetiću vas koliko smo mi problema imali samo 2014. godine, da ispravimo sve ono što je učinjeno famoznom, čuvenom reformom pravosuđa izborom sudija 2009. godine.
Dakle, 2009. godine je u dva dana preko hiljadu sudija i tužilaca razrešeno. Niko od njih, ali niko od njih nije znao zašto, ni po kom kriterijumu. Epilog je da je reforma pravosuđa, tada te 2009. godine koštala građane Republike Srbije neverovatnih 44 miliona evra i to po analizama Društva sudija Srbije, ne Vlade Republike Srbije, Društva sudija Srbije. Ta reforma pravosuđa 2009. godine koštala je građane Republike Srbije 44 miliona evra, samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužilaca.
Citiraću tadašnju predsednicu Društva sudija Srbije. Citiram - Mi smo postali te 2009. godine paradigma ne prava međustrukovnim udruženjem u Evropi, u Savetu Evrope, u institucijama Evropske unije, nemerljiva šteta je naneta.
Dakle, ti koji su tada bili odgovorni za to kako se u Srbiji živi, ti koji su vodili reformu pravosuđa tada, zaista ne bi više smeli pravo pravosuđe, vladavinu prava, te reči, termine da uzimaju u usta, a ne nama da spočitavaju.
Ne želimo da ikada Srbija više bude zemlja u kojoj se u dva dana smene jednim političkim potezom svi nepodobni tužioci i sudije u koji je jedini kriterijum da budete u pravosuđu partijska pripadnost. Zbog toga smo toliko radili na ustavnim amandmanima, zbog toga smo išli i u Venecijansku komisiju.
Podsetiću, 2007. godine, tek nakon usvajanja Ustava i njegovog stupanja na snagu je Venecijanska komisija konsultovana, znači tek nakon što je promenjen Ustav konsultovali su Venecijansku komisiju i tada je naravno Venecijanska komisija imala primedbe na naše ustavne amandmane i naše pravosuđe, ali to nije u tom trenutku više moglo da se uzme u obzir.
E, sve suprotno tome hoćemo. Hoćemo da nastavimo da postavljamo standarde i u oblasti vladavine prava, i u oblasti pravosuđa, i time kako konsultujemo sve činioce i građane Republike Srbije o ovako važnoj temi.
Konačno, još jednom zahvalnost svim našim međunarodnim partnerima koji su nas, pa Boga mi od 2014. godine pratili i pomagali u ovom procesu.
Želim još jednom da zahvalim vama, poštovani narodni poslanici na tome što ste pružili ogromnu podršku Vladi Republike Srbije, da usvojimo zaista brojne zakone u ovom sazivu koji utiču na vladavinu prava u Republici Srbiji.
Želim još jednom građanima Republike Srbije da poručim da smo tu da i u ovoj oblasti postavljamo najbolje moguće standarde, i konačno da je i ovo ne zbog EU, iako će nas naravno voditi u pravcu evropskih integracija već, pre svega zbog naših građana i zbog naše privrede, zato što će njihov kvalitet života da se poboljša i zato što će ovo olakšati privredi i zato što će na kraju krajeva dovesti do dodatnog povećanja i plata i penzija u Republici Srbiji.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam odužila.

Zahvaljujem.
Reč ima izvestilac Odbora za ustavna pitanja Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Predsednice Vlade, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti koji ćete danas sa balkona pratiti današnje zasedanje koje je jako važno za sve nas i za građane Srbije, na sednici održanoj 6.maja 2021. godine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao o Predlogu Vlade za promenu Ustava koji je upućen Narodnoj skupštini decembra prošle godine i ocenili smo da jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku.

Sada smo negde, možda mogu da kažem, na polovini, odnosno u jednom delu postupka koji zahteva raspravu u plenumu i koji zahteva da se uključe apsolutno svi narodni poslanici i da kažu svoje mišljenje.

Do sada smo organizovali seriju, da tako kažem, javnih slušanja, što u Narodnoj skupštini, što van sedišta Narodne skupštine, isključivo iz razloga jer smo se trudili da sprovedemo jedan apsolutno transparentan i inkluzivan postupak u kome će učešće uzeti apsolutno svi koji su zainteresovani, ne samo koji su pozvani bili na ta javna slušanja, već i oni koji su izrazili želju da na javna slušanja dođu i da na javnim slušanjima iznesu svoje mišljenje, stavove i svoje predloge.

Danas će narodni poslanici dobiti priliku da posle tih održanih javnih slušanja iznesu svoja mišljenja, posle jednog perioda u kome je javnost rekla svoje, na neki način i da sumiraju negde te stavove kako bi mogli da iznesu svoja mišljenja u plenumu.

Vladavina prava je jedan od prioriteta rada Vlade i učešće narodnih poslanika danas je od velikog značaja, baš kao što je i praćenje sednice od uvaženih gostiju od velikog značaja, zato što smo negde na konsultacijama odlučili da radimo svi zajedno. Pre svega, da radimo svi zajedno na ustavnim promenama zbog građana Srbije koji to zaslužuju, koji će i dati konačnu reč na referendumu koji nas najverovatnije očekuje u nekom narednom periodu, ali i da radimo zbog položaja cele naše zemlje, jer smo u toliko oblasti već postigli određene uspehe da iste takve možda i veće uspehe želimo da postignemo u oblasti vladavine prava koje će kod nas svakako činiti i čini temelj našeg društva.

Ja ću kasnije detaljnije govoriti o čitavom postupku koji je iza nas i možda najaviti neke stvari koje nas očekuju posle ove današnje sednice. Za sada želim samo da pozovem narodne poslanike da podržimo ovaj predlog Vlade, jer smatram da ćemo na taj način podržati i intencije Vlade da zaista u oblasti pravosuđa budu sprovedene reforme onakve kakve se od nas očekuju da bi bilo dobro za naše građane, ali da bi bilo dobro i za Srbiju da bude punopravan član EU.

Hvala.

Zahvaljujem.
Idemo sada na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, članovi Vlade, predstavnici ambasada, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan.

Nema sumnje da bi Ustav Republike Srbije trebalo biti promenjen i da u procesu donošenja novog Ustava mora biti sigurno više demokratske procedure i javne rasprave. U ovoj državi odavno vlast nije javna, niti transparentna, nije pravno ograničena, nije posvećena slobodi jednakosti građana, u ovoj državi Ustav je važan samo kao instrument državne sile.

Svi znamo da brzina procesa pregovora sa EU zavisi od brzine reformi i usklađivanja sa propisima EU, kao i od tempa sposobnosti njihove primene.

Pregovori jesu strogi ali pravedni, rekao je jednom prilikom bivši šef evropske delegacije u Srbiji, ambasador Majkl Devenport. U toku ovog procesa Srbija treba da pokaže posvećenost zajedničkim vrednostima, politikama i standardima EU, kao i vladavini zakona i poštovanju jednakosti osnovnih prava.

Sadašnja inicijativa za promenu dela Ustava, koja usaglašava domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, smatram da je nedovoljna, jer ona obuhvata samo pitanje iz poglavlja 23 i 24, a ostaju još 33 poglavlja koja treba uskladiti sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim pravnim poretkom.

Polazeći od toga i od potrebe da je evropski put Srbije trebalo intenzivirati, smatramo da je neophodno da se menja ceo Ustav, a ne samo njegovi određeni delovi, jer parcijalne izmene, uzimajući u obzir kompleksnu proceduru i vremenski period koji je neophodan da bi se promenio Ustav, može samo odugovlačiti krajnji strateški cilj, punopravno članstvo Srbije u EU.

Kako danas postoje argumenti za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa, postoje isto toliko brojni relevantni argumenti za promenu celog Ustava. Ja ću ovom prilikom navesti samo neke od njih.

Član 1. Ustava koji Republiku Srbiju prvenstveno definiše kao državu srpskog naroda problematičan je sa aspekta manjina. Republika Srbija po nacionalnoj strukturi stanovništva jeste heterogena država. Preko 20% njenog stanovništva čine pripadnici drugih manjina i zajednica, te njeno definisanje kao državu jednog većinskog naroda snaži uverenje da su članovi zajednice drugačijeg porekla građani drugog reda.

I Venecijanska komisija je iznela stav da ima prostora za kritiku zbog naglašavanja etničkog karaktera države. Ako pogledamo primer u regionu, dovoljno je videti primer Crne Gore čiji Ustav u članu 2. propisuje da je nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljanstvo. Ustav Kosova takođe u stavu 2. člana 1. predviđa da republika Kosovo je država svojih državljana.

Član 5. je takođe problematičan. Kritike eksperata se odnose na stav 3. člana 5. koji propisuje zabranu delovanja političkih stranaka sa taksativno navedenim razlozima zabrane.

Mišljenje Venecijanske komisije je da primena ovog stava mora da bude usaglašena sa članom 20. koji uređuje pitanje ograničena ljudskih i manjinskih prava, ali i sa članom 10. i 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno da samo ubedljivi i imperativni razlozi mogu opravdati ograničenje slobode političkog organizovanja.

Član 10. jezik i pismo. U mišljenju Venecijanske komisije stoji da je upadljivo u poređenju sa Ustavom 1990. godine čak. Postoji umanjenje zaštite prava na jezik manjina, jer je u članu 8. tog Ustava izričito bilo predviđeno da je latinično pismo u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom.

Iako u članu 20. stav 2. Ustav propisuje da ne umanjuje dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, obzirom da većina pripadnika nacionalnih manjina, čiji broj i teritorijalna rasprostranjenost nisu zanemarljivi, koristi mahom latinično pismo, treba razmotriti da li ovakav član 10. na najbolji način uređuje službenu upotrebu jezika i pisma.

Član 12. pokrajinska i lokalna autonomija. Iako ovaj član proglašava pokrajinsko i lokalno organizovanje pravom građana, u sukobu je sa članovima sedmog dela Ustava pod nazivom „Teritorijalno uređenje“. Kako kaže, prof. Marijana Pajvančić, Ustav ne uređuje pravo građana na pokrajinsku i lokalnu autonomiju, već to prepušta zakonodavstvu.

Isto tako, Ustav ne reguliše pitanje regionalizacije, koje je neophodno da zbog etničkih, geografskih, verskih i ekonomskih posebnosti regiona omogući ravnomerne ekonomski razvoj i lakše ostvarenje zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava.

Član 16. međunarodni odnosi. Venecijanska komisija ima kritičan stav prema stavu 3. istog člana, u kome se kaže da međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.

Venecijanska komisija navodi član 27. Bečke konvencije o ugovornom pravu, prema kojem se jedna članica ne može pozivati na odredbe svog unutrašnjeg prava da bi opravdala neizvršavanje ugovora, a svi smo svedoci da se ne poštuje Briselski sporazum o priznavanju diploma stečenih na Kosovu.

Ljudska prava. Stručnjaci smatraju da deo Ustava koji reguliše ljudska prava, osnovna načela, članovi 18. i 22, ljudska prava i slobode, članovi 23. i 74, prava pripadnika nacionalnih manjina, članovi od 75. do 81, bazirana na paktu o građanskim i političkim pravima UN, iz 1966. godine, što predstavlja nedostatak, jer su u međuvremenu ljudska prava značajno razvila i zato bi za osnovu trebalo uzeti neki noviji međunarodni dokument. Na primer, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Niz ustavnih odredbi je ispod evropskih međunarodnih standarda koje je neophodno standardizovati i približiti evropskim standardima, među kojima su prava žena, pitanje diskriminacije, odredbe o ograničavanju slobode okupljanja građana, odredbe o ograničavanju ljudskih prava pod određenim okolnostima, deo socijalnih i ekonomskih prava.

U stručnim analizama se deo Ustava često upoređuje sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima državne zajednice Srbija i Crna Gora, te se ističe da aktuelni Ustav zaostaje u pogledu ljudskih prava u odnosu na Povelju, da je ustavni tekst doprineo poništavanju već stečenih prava koja su bila zagarantovana Poveljom iz 2003. godine.

Stručnjaci konstatuju da u Srbiji nije ostvaren pravni okvir za ostvarivanje određenih garantovanih prava u skladu sa međunarodnim standardima zato što je tekst Ustava isuviše širok, širok spisak socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, kao i tzv. prava druge i treće generacije, zbog čega će njihovo sprovođenje zavisiti od sredstva koja obezbedi zakonodavac da će se u obezbeđivanju tih sredstava uključiti i sudovi, što će ceo odeljak o ljudskim pravima pretvoriti u spisak težnji, umesto, citiram, primenjiva prava.

Važeći međunarodni standardi o ljudskim pravima nisu direktno navedeni kao izvor prava. Zato se u praksi sudovi ne pozivaju na važeće međunarodne standarde ljudskih prava.

Sporna je odredba člana 20. koja govori o ograničenju ljudskih i manjinskih prava, koja zbog nejasnoće te odredbe izaziva problem u tumačenju i implementaciji.

Član 20. ne vezuje ograničenja prava i slobode za određeni legitimni cilj, već dozvoljava ograničenja u bilo koje svrhe, te takva formulacija nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja govori o legitimnom cilju.

U važećem Ustavu je sporan i član 21. koji predviđa zabranu diskriminacije. Iako Ustav zabranjuje svaki oblik diskriminacije, problematičan je deo Ustava koji se odnosi na posebne mere, odnosno mere afirmativne akcije ili pozitivne diskriminacije koje se preduzimaju u cilju otklanjanja faktičke nejednakosti i ostvarivanja potpune ravnopravnosti lica koja su u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Sa ovim merama je problem što se te mere ne smatraju diskriminacijom, ali zbog toga što ostavljaju u povoljniji položaj lica i grupe koje se nalaze u faktički nejednakom položaju sa drugim licima, neophodno je u tekstu uključiti njihov nediskriminatorski karakter kako one ne bi bili ocenjene kao neustavne.

U članu 39. stručnjaci smatraju terminološki nedoslednim u vezi sa razlozima koji su u osnovu ograničenja slobode kretanja i nastanjivanja.

U Ustavu se navode različiti razlozi kao osnov ograničenja prava slobode - odbrana Republike, bezbednost Republike, javna bezbednost, javni red, nacionalna bezbednost. Neoprezan termina može biti povod za različitu praksu prilikom odlučivanju o ograničenju prava.

U članu 50. Ustava se konstatuje da u Srbiji nema cenzure. Cenzura se izričito ne zabranjuje, niti se propisuje njena kažnjivost. Zato se postavlja pitanje koliko njena deklarativnost bez sankcija ima smisla.

U članu 58. se garantuje pravo na imovinu, ali odredbe koje propisuju mogućnost ograničenja uživanja prava na imovinu ne sadrže odredbu proporcionalnosti takvog ograničenja, te nije u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.

Kod člana 76. koji uređuje prava nacionalnih manjina, Ustav uređuje da se posebne mere preduzimaju radi postizanja pune ravnopravnosti nacionalnih manjina sa građanima koji pripadaju većini, ali je sam uslov upotrebe tih mera postavljen restriktivno.

Preduzimanje takvih mera Ustav dozvoljava samo kod postojanja izrazito nepovoljnih uslova života koje pogađaju nacionalne manjine. Zato se postavlja pitanje, a pitanje je postavila i Venecijanska komisija u Trećem izveštaju Savetodavnog komiteta za realizaciju Okvirne konvencije da li samo postojanje izrazito nepovoljnih uslova života mogu opravdati preduzimanje tih mera, a da se one ne smatraju diskriminatorskim?

Princip raspodele nadležnosti između centralne vlasti, pokrajinske i lokalnih samouprava nisu precizirani. Srbiji je neophodna decentralizacija i regionalizacija kako bi postala bolje mesto za život svih građana, jer neravnomerni regionalni razvoj stvara ogromne razlike i podstiče masovne migracije u pojedinim delovima zemlje. Prenos dela nadležnosti i prihoda sa centralnog na lokalni nivo kako bi građani mogli da donose odluke i rešavaju najvažnija pitanja u opštinama i gradovima.

Nažalost, u zahtevu za regionalizaciju i decentralizaciju vlast neargumentovano vidi strah od secesije.

Iako neki autori smatraju da nema pravnu obaveznost, što zbog razloga formalne prirode, jer nema sankcija, što zbog njene sadržine, jer se za nju ne može reći da je pravna norma zato što ne propisuje pravila ponašanja, preambula Ustava takođe predstavlja prepreku bržem napretku Srbije na evropskom putu.

Opšte je poznato da tokom pregovora sa Evropskom unijom mora biti obezbeđena opšta ravnoteža u pogledu ostvarenog napretka u poglavljima. Ukoliko napredak u okviru Poglavlja 23 i 24 bude u značajnom nedostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, Evropska komisija može obustaviti pregovore u ostalim poglavljima dok se ne uspostavi ravnoteža i ostvari napredak. Poglavlja 23 i 24 se poslednja zatvaraju.

Napredak u pogledu sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Kosovom obuhvaćen u Poglavlju 35 - ostala pitanja, takođe mora biti konstantan tokom celog procesa pregovora, kao i u Poglavljima 23 i 24 i zbog ovog Poglavlja Evropskoj komisiji stoji na raspolaganju i mogućnost obustavljanja pregovora u ostalim poglavljima, ukoliko Srbija ne ostvaruje napredak u sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom.

U skladu sa pregovaračkim okvirom za Srbiju, Poglavlje 35 ima istu težinu kao i Poglavlja 23 i 24.

Tekst preambule je zato prepreka bilo kakve težnje normalizacije odnosa sa Kosovom.

Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da današnji Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju izvršne i zakonodavne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih institucija, kaže se u predlogu Vlade.

Takođe, i Venecijanska komisija je pomenula preteranu ulogu parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu. Zato možda promene Ustavu u delu koji se odnosi na pravosuđe predstavljaju priliku uspostavljanja ustavne garancije nezavisnosti pravosudne grane vlasti od svake vrste političkog uticaja i pritisaka i potpuno uspostavljanje principa podele vlasti koja će pomoći uspostavljanju vladavine prava, a građanima obezbediti pristup pravdi.

Radi uspostavljanja ovakvih važnih principa, neophodna je saradnja svih činilaca u društvu. Kada se radi o predlogu promene Ustava u oblasti pravosuđa, potrebno je navesti da zbog izbegavanja debate u ustavnim rešenjima, a posebno zbog skretanja pažnje sa primarne teme, nezavisnosti pravosuđa, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM, doneli su odluku da prekinu sa daljim učešćem u ovakvom procesu, što svakako umanjuje legitimitet samom procesu izmene Ustava u delu pravosuđa.

Ako je reforma 2009. godine urađena navrat-nanos, to ne bi trebalo da nam bude alibi za parcijalnu izmenu Ustava i tako napravimo nepotrebne troškove.

Takođe, ja sam se zainteresovao za kritiku i mišljenje stručne javnosti šta kaže povodom ovog predloga, a oni kažu da Ministarstvo pravde nije izmenilo sadašnji koncept ustavnih promena za oblast pravosuđa, kojim se ova grana vlasti stavlja u podređen i kontrolisan položaj, zato što je predložila koncept vlasti kojim omogućava da izvršna i zakonodavna vlast proveravaju sudsku, zbog čega je nezavisnost sudstva samo puka formulacija, propustila definisanje sadržine sudske vlasti, izostavila bitne garancije, sudski budžet, plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcije, kao i slobodu izražavanja i slobodu udruživanja sudija, uvelo mogućnost preispitivanja svake sudske odluke van suda od strane Ustavnog suda koji nije deo sudskog sistema i čije sudije nemaju garancije nezavisnosti, ugrozile garanciju nepremostivosti sudija proširenjem situacija u kojima sudija i bez svoje saglasnosti može trajno da bude premešten u drugi sud, podigao na ustavni nivo i predvideo ga kao uslov za izbor sudija jedan od načina obuke sudija, Pravosudnu akademiju, koja je još mlada i još nedokazana institucija, a pored toga, nema garancija nepristrasnosti.

Zato oni traže da se vrati raniji naziv za najvišu sudsku instancu -Vrhovni sud. Vrhovnom sudu treba poveriti ujednačavanje primene prava putem svojih odluka, ukinuti probni izbor sudija i izbor sudija i predsednika sudova poveriti Visokom savetu sudstva.

Zato sa izloženog, naša poslanička grupa neće učestvovati u parcijalnoj promeni Ustava, jer se ovako gubi dragoceno vreme, a upravo je vreme ono što najmanje imamo. Hvala.

Javio se Đorđe Milićević, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana premijerko, poštovane ministarke, reklamiram, odnosno ukazujem na povredu Poslovnika član 106. i član 107.

Član 106. – govornik može da govori o tački dnevnog reda.

Mi danas pokazujemo odlučnost i opredeljenost Srbije, potvrđujemo odlučnost i opredeljenost Srbije na putu evropskih integracija, govorimo o ustavnim promenama, upravo poštujući stavove, sugestije i predloge Venecijanske komisije i one su usmerene samo ka jednom, a to je da ojačamo nezavisnost srpskog pravosuđa i efikasnost pravosudnog sistema Srbije. Ne primećujem da je prethodni govornik govorio o tome.

Član 107, gospodine predsedniče, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam da li ste primetili u izlaganju prethodnog govornika, ali ovde je rečeno da nije bilo demokratske javne rasprave. Ovde je, između ostalog, rečeno da se Ustav koristi kao instrument prisile ili državne sile, što je nedopustivo da se izgovori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ja poštujem nacionalne manjine, kao što svako od nas poštuje prava nacionalnih manjina. O pravima nacionalnih manjina smo mnogo puta govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobro su došli u Srbiji. Gledamo ih kao građane Srbije, ali i nacionalne manjine moraju poštovati Ustav i zakone Republike Srbije.

S druge strane, mi nemamo apsolutno nikakav problem sa identitetom bilo kog poslanika, ali imamo problem sa onim što govori. I ovde je, shvatili smo, suština u jednom. Ovde je suština da se pošalje poruka preambule. Ovde je preambula suština.

Da budemo potpuno jasni, neće Srbija prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i tačka.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Hvala.
Inače, kada je reč o instituciji povrede Poslovnika, ona se reklamira isključivo vezano za postupanje predsednika Narodne skupštine, tako da, imajte to u vidu u sledećim javljanjima. Ako imate nešto da polemišete sa onim koji govori, javite se po drugom osnovu.
Reč ima premijerka. Izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, dakle, ovde mi svakako pričamo i fokusiramo se na Poglavlja 23 i 24 i na oblast vladavine prava i pravosuđa i time se bave ustavni amandmani u ovom obimu. Dakle, ne pričamo o ostalim poglavljima. Mislim da ste u tom smislu malo promašili temu.
Što se tiče naših evropskih integracija, i to je ono što mi baš sad nije jasno, vi ste potpuno, kažete, za naše evropske integracije, moramo da idemo brže, odlučnije, ali onda stajete na put stvari koja je možda u ovom trenutku jedna od najvažnijih na našem evropskom putu. Pri tom, kažem, mi ove ustavne amandmane kao Vlada nismo ni inicirali, ni predložili tako što je selo troje ljudi u sobu, nešto napisalo, nešto dogovorilo i onda uputilo, već nakon opsežne javne rasprave od 18 meseci i više krugova konsultacija sa Venecijanskom komisijom i konačno, zelenog svetla i saglasnosti od strane Venecijanske komisije, što je prvi put da smo mi dobili i nakon toga inicirali ustavne amandmane.
Ako pričamo o evropskim integracijama, verujem da ste upoznati sa tim, ali svesno ste odlučili da to zanemarite ili ignorišete, da je, što se tiče EU, naših evropskih partnera, pošto ne postoji AKI, dakle, zajednička pravna norma u oblasti pravosuđa, oni u tom smislu ni ne mogu da se definišu prema ustavnim amandmanima. Jedino što je relevantno za naše partnere iz EU je da li je konsultovala i da li je saglasnost dala Venecijanska komisija ili ne.
Obzirom da je Venecijanska komisija dala saglasnost na ove amandmane koje je nekako predložila Vlada Republike Srbije, a ja verujem, svakako da je moguće da će oni da se menjaju, naravno, od strane Skupštine koja to mora i treba da radi, kao kroz novi krug konsultacija koje su i trenutno u toku kako bi se postigao taj društveni konsenzus, ali kažem, čak i da se ne promene, mislim da je po svim pravilima koje mi znamo i sa kojima smo upoznati, EU je ta koja bi morala da podrži ove ustavne amandmane, čak i ovakvi kakvi su, pri tom insistira konačno i na brzini njihovog donošenja.
Ako uzmemo sve to u obzir, to što vi niste za ovakve ustavne amandmane, a možemo razgovarati o tome da li konačno Ustav treba da se menja u nekom širem obimu, ali to što niste sada za ove ustavne amandmane, direktno govori o tome koliko ste zaista iskreno za naše evropske integracije i koliko ste za Srbiju u EU. To je stvar, ako mogu da kažem, zaista vašeg ličnog licemerja, ja to tako ne bi uradila, ali ovo je slobodna zemlja i svako ima pravo da se ponaša kako želi i da govori kako želi, ali ovo je zaista primer, čini mi se, eklatantan primer licemerja.
Što se tiče nekih stvari, izgovorili ste nekoliko potpunih, očiglednih neistina. Neću odgovarati na sve, ali samo na neke koje su mi baš nekako zaparale uši.
Pod jedan, kada pričamo o multietničnosti i gledamo primere u regionu, ja ću ponovo reći, nekoliko puta sam to rekla u ovom Domu, ja sam, ne samo kao predsednica Vlade Srbije pre toga kao ministar u Vladi Republike Srbije, već kao građanka Republike Srbije ponosna na svoju zemlju i u tome da je naša zemlja dom ili je delimo sa, čini mi se, najvećim brojem manjina, da imamo najveći procenat etničke i nacionalne raznolikosti u Evropi, ne samo u regionu, što dovoljno govori o tome i kako smo se ponašali i kako su se naši građani ponašali tokom teških 90-ih godina, kada su se ti ratovi završavali tako što imate etnički čiste države u regionu i imate Srbiju koja je zadržala svoju etničku i nacionalnu raznolikost i dodatno je obogatila.
Mislim da to dovoljno govori o tome kako se danas nacionalne manjine osećaju u Republici Srbiji, jer na kraju krajeva ne osećaju se oni kao da je ovo njihov dom, zato što ovo jeste njihov dom, i tu se ne bih složila sa narodnim poslanikom koji se javio nakon vas. Dobrodošli ste ovde, niste dobrodošli ovde, ovo je vaš dom isto kao što je naš dom, dakle, i time se ponosim.
Ako vidimo primere, pa i u zemljama u regionu članicama EU i nekim drugim članicama EU, nekim od osnivača EU, ja ne bih volela da se mi ugledamo na njih u tim principima, znate, zato što oni ne poznaju neke od njih, ne poznaju ni kategoriju nacionalnih manjina i neke članice EU u regionu ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina. Dakle, ne možete vi tamo da budete, recimo, Srbin ili Albanac, ne znam u toj zemlji, nego ste u toj zemlji, sada da ih ne imenujem, mislim da većina nas zna koje su to zemlje, možete da budete samo državljanin te zemlje, i to je to.
Srbija je u tom smislu i ljudski i pravno postavila standarde koji su po rečima mnogih u Evropi, u samoj Evropi i evropskim telima, pa na kraju krajeva, kao što je Savet Evrope, postavila standarde koji su među najboljima i najkvalitetnijim u Evropi. Nama to nije dovoljno, već imamo Republički savet za nacionalne manjine koji se redovno sastaje, redovno zaseda kako bi dodatno u direktnom kontaktu sa nacionalnim saveta i nacionalnih manjina razgovarali o tome šta dodatno možemo da uradimo.
Ako želite da se ugledamo na neke u regionu, pa čak i na neke države članice EU, ja ne bih volela to, a sigurna sam da ni vi to ne bi voleli, ali se konačno, kažem još jednom, ponosim što je Srbija izašla iz teških vremena kao zemlja koja je, ne samo sačuvala svoje različitosti i nacionalne i etničke, već ih je dodatno obogatila. Danas imamo lokalne samouprave u Srbiji u kojima se kao zvaničan jezik koristi između osam i 15 različitih jezika, pa mi pokažite vi neku drugu zemlju u kojoj je to tako.
Što se tiče samog Ustava, dakle, apsolutno je netačno da je Društvo sudija Srbije, Udruženje sudija i tužilaca, odnosno Udruženje sudija i tužilaštvo i ostali napustili proces konsultacija. Moguće je da su u jednom trenutku, tada tokom 2017. ili tokom 2018. godine napuštali, pa su se vraćali, što je opet nešto što je dobro, jer pokazuje zaista autentičnu javnu raspravu, zaista autentičnu debatu i frustracije koje idu sa tom debatom, ljutnje, dijalog i pokušaje da se ponovo nađemo. Da to nije tako, ja bih rekla da nismo imali pravu javnu debatu i da nismo imali javne konsultacije.
U ovom trenutku Ministarstvo pravde je u svakodnevnom kontaktu sa ovim udruženjima i pokušava sa njima aktivno da nađe taj neki društveni konsenzus koji, nadam se, ćemo uspeti da nađemo i da će Narodna skupština Republike Srbije uspeti to da uradi. Ništa više od toga ne bih volela, bez obzira na zeleno svetlo Venecijanske komisije. Mislim da je ovo jedno od najvažnijih pitanja i da treba da pokušamo da nađemo društveni konsenzus.
Da vam kažem, kada ste pomenuli, kao poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ustav Kosova, prvo da vam kažem, ponovo, da to nije u redu zato što ste poslanik u Skupštini zemlje čija je to teritorija, to je naša autonomna pokrajina i vi zakonski i ljudski morate to da poštujete. Dakle, ne postoji za ovaj Dom ustav Kosova, a pri tom, da vam kažem, i tu nezavisnost takvu su izvojevali na način da nikoga ništa nisu pitali, ni jednog jedinog svog građanina. Eto, toliko su ih poštovali, ako govorimo o osnovnim ljudskim pravima i osnovim postulatima demokratije. Jedan dan su rekli – ok, mi smo nezavisna država. Nije bilo referenduma, nikakvog referenduma. Niko ko živi na teritoriji Kosova i Metohije nije mogao da se izjasni da li želi ili ne želi.
Nemojte da mi pričate, molim vas, o tim standardima, jer ako želite takvo samovlašće, toliko bahatu vlast, od toga da te ni ne pitam, jer ako slučajno kažeš da si protiv, ja ću te ubiti, ali onda za to isto, takođe, niko… Izvinite, pogrešila sam, za to isto tako niko neće odgovarati, kao što niko nije odgovarao za zločine, bilo koji zločin, nad Srbima na teritoriji Kosova i Metohije. Ako želite takvu državu, ja ne znam šta da vam kažem. Ja ne želim i boriću se da je nemamo, kao što je Srbija u svojoj istoriji nije imala.
Za taj ustav Kosova, sada ću da vam kažem plastično šta meni znači. Ja sam sa Karaburme, deo Beograda koji se zove Karaburma, i jedno jutro sam mogla da se probudim i da kažem, ne pitajući nikoga sa te Karaburme – ja proglašavam državu Karaburmu. Dan posle sam napisala i sama donela ustav Karaburme, onda sam postala poslanik u Skupštini Republike Srbije i rekla – pogledajte vi, gospodo, moj ovaj ustav Karaburme i vidite kakva su tamo prava u tom ustavu.
Taj moj ustav Karaburme za ovaj dom je jednak ili ima jednaku važnost ili validnost sa tim vašim ustavom Kosova. Jednaku. Pred ovim domom to je isto.
Tako da još jednom zaista nisam sigurna da ukoliko želite da se pozovete na privremene institucije u Prištini da tamo možemo da nađemo bilo šta, ne što jeste, nego što podseća na vladavinu prava, uključujući i način kako su proglasili svoju nezavisnost, način na koji su doneli taj ustav, ali bogami da vam kažem i način na koji na poštuju, pošto je u tom ustavu, takvom kakav je validan i važan ne samo nama nego i njima očigledno, ako želite da napravite svoju vojsku morate da pitate i Srbe, pitali nisu, vojsku tzv. napravili jesu, pa su i time pokazali koliko je za njih važan i značajan taj tzv. ustav.
Konačno da vam kažem što se tiče vladavine prava. Na tom takvom po njima nezavisnom Kosovu nikada niko nije odgovarao ni za jedan jedini zločin, pa ni na decom. Daću vam samo tri primera da vas podsetim na vladavinu prava. Staro Gacko, 1999. godina zverski ubijeno 14 Srba, niko nije odgovarao. Goraždevac, ubijeno dvoje dece, ranjeno četvoro dece koja su se igrala i kupala u reci Bistrici. Niko nije odgovarao. Pogrom Srba 2004. godine, uništavanje crkva i manastira, od kojih se neke nažalost i dana danas koriste ni manje, ni više, nego kao javni toaleti. Niko nije odgovarao.
Hvala vam što se pozivate vi na taj takav ustav i na tu vladavinu prava, ali to u Srbiji nikada neće biti. Ovde će se pitati građani za sva pitanja, a posebno za ona najvažnija - kako će živeti u budućnosti i da li će živeti sa nekim ili neće i kako, a svi koji su krivi za sve, kao što sam rekla, od pretnji i napada na medije, ne daj Bože, ubistvo dece, će odgovarati u ovoj Srbiji. Za mene to nije vladavina prava. Za mene je to ljudski, osnovni postulat. Onda se nadam da ćete i vi tako da prenesete i kolegama iz Prištine, privremenih institucija na koje se toliko pozivate, još jednom vas molim evo za samo te neke zaista, ne bih rekla norme vladavine prava, ljudske norme da ispune, pa da onda nastavimo da pričamo. Hvala vam mnogo.