Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih institucija čije smo izveštaje danas imali prilike da razmatramo, kao što vidite, teme i oblasti kojima se vi bavite otvaraju mnoga pitanja ovde u ekonomiji Srbije, ali otvaraju i pitanje prošlosti.
Upravo zbog prošlosti treba da ponovimo da je prvo Poglavlje 5 otvoreno 13. decembra 2016. godine, to je Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, a pre toga, godinu dana pre toga je otvoreno prvo poglavlje u pregovorima Srbije sa EU, Poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu i nadzor.
Zašto ovo govorim? Od 2016. godine do danas je prošlo pet godina i kao što vidite, za pet godina oblast javnih nabavki, kada govorimo o njima, je dobila jedan zaista visok stepen poštovanja standarda koji su u rangu sa EU. Kada govorimo o tome, očito je Srbija prošla jedan evolutivni put u ovoj oblasti i dostigla te visoke standarde, i kada je u pitanju transparentnost, i kada je u pitanju ušteda, ali i sam postupak digitalizacije. Očito je taj postupak digitalizacije pomogao u svemu ovome da javne nabavke mogu biti predmet kontrole i od strane svih nadležnih institucija, DRI, ali i svih građana Srbije, jer mogu na jedan javan način zaista da vide kako se troše pare građana Srbije, na koji način i po kom principu, znači, koja je ta procedura koja je ispoštovana. Sve ono što podrazumeva da nije ispoštovano, a kosi se sa zakonom je u stvari alarm za neke druge organe koji treba da se bavi onim nadležnim institucijama, predstavnicima koji nisu radili po zakonu.
Prema tome, ta tema za nas nikada više neće biti tabu tema, već samo jedna tema koja treba da dostiže sve više i više standarde i da jednostavno doživimo taj trenutak kada će se Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, zatvoriti od strane EU, a to znači da smo postigli te standarde, odnosno zakonodavstvo koje je podjednako sa zakonodavstvom EU.
Kada govorimo o tržištu kapitala, videli smo da je ova tema takođe jako interesantna i ona daje u stvari rezultate koji se odnose i na priliv stranih direktnih investicija i na jedan ambijent ekonomski u kome su investitori zainteresovani da ulažu u Srbiju i to je pokazatelj da u prvom kvartalu ove godine preko milijardu evra imamo priliv stranih direktnih investicija, što je pokazatelj da Srbija ima taj priliv stranih direktnih investitora veći nego sve države zajedno u regionu koje obuhvataju zapadni Balkan.
Dostupnost i atraktivnost domaćih hartija od vrednosti je u stvari rezultat odgovorne politike Aleksandra Vučića i SNS ne samo od 2016. godine do sada, već i onaj period do 2016. godine, kada smo sproveli ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Taj put nije bio lak, bio je trnovit i podrazumevao je mnoge teške korake koje smo uradili upravo kada je pitanje polja državnih subvencija, odnosno državne pomoći.
Zašto ovo govorim? Zato što se sećamo svi i Železare Smederevo i Bora i drugih firmi u restrukturiranju koje su u stvari deo privatizacije Srbije, odnosno firmi i preduzeća koja su podrazumevala proces privatizacije, koju smo završili, naravno uspešno, takođe uz pomoć EU.
Važno je samo na kraju reći da su do 2012, odnosno 2013. godine kada su rađena istraživanja, četiri do šest puta bila veća ulaganja, odnosno državna pomoć, na neefikasan način od strane onih koji su vladali do 2012. godine nego danas. To znači da nam EU priznaje sve ove ekonomske rezultate i u ovoj oblasti. Za nas to predstavlja kroz otvaranje fabrika rezultat, kroz otvaranje novih radnih mesta, kroz bolje finansiranje budžeta.
I ovo danas što smo imali prilike da vidimo, novo otvaranje nemačke fabrike na 8.000 kvadrata u Jagodini u stvari je jedan od rezultata kompletnog dobrog vođenja ove politike, kada su u pitanju ove tri oblasti o kojima smo danas imali prilike da pričamo. Ali i ono što je danas priznanje i Aleksandru Vučiću i SNS, na kraju krajeva, i Srbiji celoj je u stvari poklon i predstavnika Fišera, a to su vaučeri koji se odnose na finansiranje obrazovanja dece i omladine koje je dobio gospodin Vučić, zatim gradonačelnik Jagodine, koji se odnosi na ulaganje u obdaništa i škole, kao i finansiranje vatrogasne službe u toj lokalnoj samoupravi.
Znači, to je u stvari pokazatelj da danas imamo 70.000 zaposlenih građana Srbije u nemačkim kompanijama, u kojima je do juče radilo svega 17.000. To je pokazatelj poverenja EU prema Srbiji, prema ekonomiji, prema putu koji jednostavno vaše institucije rade u saradnji sa zakonodavstvom EU.
Mi vam se za sada zahvaljujemo na ovom postignutom rezultatu, ali to ne znači da u budućnosti jednostavno nećemo kritikovati određene segmente, ukoliko za to bude bilo razloga.
Zbog toga ću, kao predstavnik SNS, u ime poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu", podržati zaključak kojim se prihvata izveštaj o radu vaših institucija za 2020. godinu. Hvala.
