Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Kolege poslanici, ja ću kao prvo, kao pravi srpski domaćin, čestitati današnji dan – Spasovdan, svim građanima Beograda slavu Spasovdan. Čestitao bih i slavu manastira u Labukovu, to je Vaznesenje Gospodnje, našem starešini manastira Varnavi, da na ovaj dan i u narednom periodu budemo zdravi i živi i da sreća i zdravlje i pamet služi sve nas ovde u Srbiji. To je za mene najbitnije.

Jedna od stvari koju bih rekao isto da je apel i poziv svih nas ovde koji smo u Skupštini i van Skupštine da se naši ljudi vakcinišu, da je u mom Svrljigu, gde ja živim, više od 50% ljudi vakcinisanih. To je velika stvar, jer je to jedini način da se izborimo sa ovom pandemijom.

Apropo svega toga ja ću sada postavi poslaničko pitanje Ministarstvu zdravlja, vojnom ministarstvu, a vezano je za Vojnu bolnicu u Nišu, pošto je naš predsednik Aleksandar Vučić unazad mesec dana bio sa našim predstavnicima opština sa Nišavskog okruga u Gadžinom Hanu gde je i rekao, najavio da će Vojna bolnica u Nišu početi da prihvata pacijente civile sa teritorije Jugoistočne Srbije, sa teritorije Nišavskog okruga. Do dana današnjeg još to nije počelo.

Pitam načelnika ili upravnika Vojne bolnice u Nišu - kada će se potpisati ugovor sa RFZO da se omogući civilnim licima da mogu da se leče u Vojnoj bolnici zato što veliki broj naših građana ima veliko poverenje u vojsku, u naše vojnike, u vojne doktore, a imamo i veliko poverenje u našeg predsednika Srbije koji je to isto najavio?

Voleo bih da to bude urađeno što pre da mi koji živimo na teritoriji Nišavskog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije da imamo mogućnost da se lečimo i u Vojnoj bolnici, da tamo sa ljudima koji znaju svoj posao, normalno to važi i za ove ostale naše doktore u Kliničkom centru u Nišu u Domu zdravlja u Nišu, Dom zdravlja Svrljig i svih ostalih domova zdravlja i u njih imamo poverenja, ali jeste i potreba i to velika potreba da Vojna bolnica u Nišu krene sa prijemom pacijenata, odnosno da radi sa civilnim pacijentima.

Inače, mogu da kažem i to da VMA u Beogradu, VMC u Novom Sadu već sarađuje i radi sa civilnim pacijentima. To je velika potreba za nas koji živimo na jugoistoku Srbije i moje pitanje je kada će se potpisati taj ugovor? Kada će krenuti da Vojna bolnica u Nišu počinje da prima pacijente koji žive na teritoriji Jugoistočne Srbije.

Još jedna od velikih stvari jeste i to kako sam malopre rekao, ja bih se još jednom zahvalio svim medicinarima, doktorima, sestrama, medicinskom osoblju, vozačima u Domu zdravlja i svima onima koji rade u domovima zdravlja, u kliničkim centrima da zahvalim na poštovanju, na volji i želji da pomognu svim našim pacijentima.

Evo polako ali sigurno, naša zemlja Srbija dolazi do blizu 50% vakcinisanih pacijenata, odnosno vakcinisanih ljudi protiv Kovida, što je dobar znak da ćemo imati šanse da se izvučemo i da počnemo normalno da živimo, da počnemo da pravimo slavlja, da pravimo veselja, da pravimo sve ono što naš pravoslavni narod i srpski narod ovde u Srbiji želi.

Još jednom bih se sada i zahvalio mojim prijateljima iz Prijepolja, ljudima koji su stvarno dobri domaćini, koji su me ugostili unazad nekoliko dana, gde sam kao gost i kao narodni poslanik obišao mog kolegu Samira, gde su se ljudi ponašali domaćinski i još jednom hvala svima koji poštuju sve nas i ja ću još jednom pozvati sve sugrađane, sve građane Srbije da se vakcinišu.

Još jednom čestitam slavu grada Beograda, Spasovdan, i svima želim zdravlje, sreću i uspeh u životu. Sve najbolje.

Zahvaljujem.

Reč ima Mirsad Hodžić.

Poštovani, danas želim da pokrenem jednu jako bitnu temu, da prenesem molbe i strahove građana Sjeničko-Pešterske visoravni.

Naime, juna meseca ove godine planirana je vojna vežba na Pešteru. Tim povodom su naše sugrađane, kao i sugrađani koji žive na prostoru Pešterske visoravni gde se planira izvođenje ove vežbe posetili vojni oficiri, potpredsednik Opštine Sjenica i od njih eksplicitno i pod pretnjom tražili da napuste svoja domaćinstva za vreme održavanja pomenute vežbe.

Želim da naglasim da se radi o ljudima koji žive isključivo od poljoprivrede i koji čak ni pri surovim uslovima koji vladaju na Pešterskoj visoravni nisu odlučili da napuste svoja ognjišta, kao da klima i siromaštvo nisu dovoljno otežavajuća okolnost.

Na Pešteru se planira u letnjim mesecima održavanje vojne vežbe u isto vreme kada je i najintenzivnija poljoprivredna aktivnost. Oko prostora na kome se planira vojna vežba postoji više stotina domaćinstava u sklopu nekoliko velikih sjeničkih sela. Nemoguće je, dame i gospodo, sa tog prostora ukloniti nekoliko hiljada ovaca, kao i više stotina goveda. Na istom prostoru je postavljen i veliki broj košnica.

Da stvar bude gora među sugrađanima koji su mi se obratili za pomoć ima dosta starijih lica obolelih od više hroničnih bolesti za koje je ovaj dolazak oficira značio dodatni stres.

Pored toga što se ovih hrabri ljudi bore sa siromaštvom i surovim klimatskim uslovima koji vladaju na Sjeničko-Pešterskoj visoravni sada moraju da vode borbu za svoja prava garantovana Ustavom Republike Srbije pa se tako od porodice Arifa Brolića, Sucaka Tahirovića i drugih traži da napuste sopstvena imanja od nekih 150 hektara kako bi taj prostor bio korišćen za vežbu.

Mene zanima – ko su ti ljudi koji su se drznuli da na jedan tako eklantantan način krše Ustav ove zemlje, a podsetiću vas da član 58. Ustava Republike Srbije jasno definiše pravo na imovinu.

Pomenute porodice će pravdu ukoliko se vežba ne otkaže morati da potraže pred sudom i zaštitu od međunarodne zajednice. Ovakvim postupcima se šalje jako loša poruka Bošnjacima, da oni nisu sigurni da na svojim imanjima i da se Ustav može kršiti kada su Bošnjaci u pitanju.

Zašto država ne pomogne ovim napaćenim ljudima na način da im omogući osnovne uslove za život kao što su struja i voda? Ljudi su nam se obratili poučeni iskustvom sa pređašnjih vojnih vežbi gde nakon što se vojska povuče ostaje haos, uništena priroda i spaljena zemlja. Naime, nakon svake vežbe oni su morali iznova ograđivati svoja imanja, popravljati katune i ravnati zemlju.

Nemilim događajima nije kraj, pa je tako više stoke uginulo posle vežbe, jer bi na ispašu umesto trave progutali gelere ili neki toksin. Najtragičniji događaji su ranjavanje građana, kao i stoke, gelerima i zaostalim ne ispaljenim granatama, a ovakve vesti nikada nisu stigle do šire javnosti. Njihovi proizvodi, mleko i sir koji bi trebali da budu pet puta skuplji, jer potiču sa planinsko zdrave sredine, organska hrana. Posle ovih vežbi drastično gube na kvalitetu i ceni, te su na taj način ovi ljudi direktno ekonomski oštećeni.

Sa ovog mesta tražim od ministra Vojske Stefanovića, načelnika generalštaba Mojsilovića i predsednika Republike Vučića da u najskorije moguće vreme narede izmeštanje vojne vežbe sa Peštere i na taj način omoguće našim sugrađanima da u miru i rahatluku žive i obrađuju svoju zemlju, bez straha da će nakon održavanja vojne vežbe na njihovim imanjima jedino korov moći da raste.

Još jednu stvar želim da dodam. Ovo mesto gde se planira vojna vežba je rezervat prirode, Peštersko polje, mesto gde rastu retke vrste biljaka i gde žive endemske vrste životinja, kao što su beloglavi supovi i druge. Zbog svega navedenog, kao i zbog straha koje lokalno stanovništvo vuče još iz ratnih 90-tih godina, znajući da odgovorni za zločine u Sjeverinu, Kukurovićima i Strpčnima još uvek nisu procesuirani. Smatram da je održavanje vežbe apsolutno nedopustivo i zahtevam njeno najhitnije otkazivanje.

Naše šume ste dali Ivanjici, rudnik uglja Despotovcu, jezero Novoj Varoši itd, a za uzvrat nam šaljete avione, helikoptere i tenkove. Gde je tu jednakost. Jesmo li mi to građani drugog reda? Kakvu nam to poruku šaljete.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač.

Zahvaljujem poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici.

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost utvrđuje kao ciljanu vrednost da sve žene na selu budu pokrivene zdravstvenim i penzijski osiguranjem. Od kolikog je ovo značaja, govori između ostalog i podatak da duže od godinu dana kod lekara nije bilo 16,5% žena na selu, odnosno da skoro 2% žena nikada nije ni bilo na zdravstvenom pregledu.

Izuzetno važan korak su i odluke Ustavnog suda od kraja prošle godine, tačnije od 3. decembra 2020. godine kojima je Ustavni sud Srbije utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom određene odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koja s jedne strane to su odredbe koje isključuje pravo na naknadu plate ili zarade roditelja za vreme odsustva sa posla radi posebne nege, znači nege bolesnog deteta, u slučaju da je već ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Drugo pitanje. Takođe odredbe koje je Ustavni sud Srbije proglasio protivustavni se odnose na majke poljoprivrednice osiguranice.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji smo ovde usvojili u julu 2018. godine ukazivao na određene diskriminatorske odredbe ovog zakona, koje između ostalih, ženama poljoprivrednicama se naknada po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta obračuna na drugačiji način i po drugim uslovima, znači od onoga što je slučaj sa ostalim ženama.

Napravljena je razlika prilikom utvrđivanja lica koja imaju pravo na naknadu, pa je tako predviđeno da naknadu može ostvariti žena koja je 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti, ugovora o delu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima, dok je za žene koje su poljoprivrednice osiguranice kao uslov za sticanje naknade predviđeno da su one osigurane ne 18 već 24 meseca pre rođenja deteta.

Upravo zbog toga smo početkom marta ove godine, ovde u ovom visokom domu, sam ja u ime poslaničke grupe SVM postavila pitanje, tražila obaveštenje od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, u toku pripreme predviđenog Nacrta o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Raduje nas da je ovaj predlog prošao Vladu Republike Srbije i da se on trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri i da ćemo negde u poslednjoj nedelji ovog meseca raspravljati o ovom predlogu i da će se konačno na ovaj način ispraviti nepravda, znači razlika koja je napravljena između žena poljoprivrednica koje dobiju decu i onih koje su osigurane po nekom drugom osnovu. U svakom slučaju će to biti 18 meseci.

Ali nezavisno od rođenja i nege deteta, žene poljoprivrednice svakog dana rade skoro sat vremena više od muškaraca, s tim što za žene sve statistike ukazuju na to da 60% svog vremena se bave tzv. neplaćenim poslovima i dodatno 17,8% žena poljoprivrednica nema zdravstveno osiguranje. Najčešće su naravno one zdravstveno osigurane preko svojih partnera, supruga, a u malom broju lično, kao poljoprivrednice osiguranice, to je tek svaka deseta ili još manje, negde oko 9% tih žena. Žena su manjina među zaposlenima na imanju, žene čine 55% nezaposlenog ruralnog stanovništva i 74% neplaćenih pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava. Broj gazdinstava registrovanih na žene, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja je sada već recimo porastao na 26%, uvek je bio ispod 20%. procenat muškaraca koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta je dva puta veći od procenta žena, a čak 88% seoskih kuća u seoskim područjima pripadaju muškarcima, znači vlasnici su muškarci.

Znamo da je na pokrajinskom nivou uvedeno nekoliko mera da se upravo ispravi ova neravnopravnost. Upravo zato je naše pitanje, odnosno obaveštenje koje tražimo pošto je ovo multisektorsko pitanje od Ministarstva poljoprivrede, ali i od ministra bez portfelja zaduženog upravo za selo, pa i od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i socijalna pitanja koja su te mere koje su predviđene za žene poljoprivrednice kako bi se koliko, toliko one motivisale i izjednačile ove razlike između žena i muškaraca na selu. Hvala.

Hvala.

Reč ima Dubravka Kralj.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje koje interesuje najmanje 200.000 ljudi koji prema zvaničnoj statistici žive u vanbračnoj zajednici. Upućujem ga Ministarstvu pravde, a odnosi se na mogućnost izmene Zakona o nasleđivanju u smislu da se i u tom propisu vrši usklađivanje sa Ustavom koji predviđa ravnopravnost bračne i vanbračne zajednice, pri čemu kada kažem vanbračna zajednica naravno mislim na trajniju zajednicu života muškarca i žene između kojih nema bračnih smetnji.

Kao što sam rekla, Ustav Republike Srbije propisuje da su vanbračna i bračna zajednica ravnopravne. Taj princip je razrađen u nizu propisa, počevši od Porodičnog zakona, preko krivičnog procesnog zakonodavstva, Zakona o obligacionim odnosima, pa sve do Zakona o PIO.

Recimo, prema Porodičnom zakonu, imovina koju su vanbračni partneri u toku trajanja te vanbračne zajednice stekli radom, jeste njihova zajednička imovina i u slučaju eventualnog razlaza imaju pravo na deobu te imovine, odnosno jedan partner ima pravo da potražuje udeo u imovini drugog. No, u slučaju njegove smrti prema zakonskom rešenju nema pravo ni na šta, jer prema Zakonu o nasleđivanju vanbračni partner nije u krugu zakonskih naslednika, odnosno nema pravo na nasleđivanje.

Dame i gospodo, dopadalo se to nama ili ne, bilo to dobro ili ne, trend zajedničkog života bez sklapanja braka jeste realnost koju Zakonom o nasleđivanju moramo da uvažimo zato što postoji niz primera parova koji godinama žive zajedno i imaju zajedničku ženu, ali se iz ko zna kojeg razloga nisu venčali, što ne sme da bude prepreka deljenju imovinske sudbine.

Daću jedan primer koji sam nedavno čula, to je primer muža i žene koji su se venčali, dobili dete, živeli par godina srećno, posvađali se, razveli se, nakon toga se pomirili, dobili još dvoje dece, živeli zajedno još deceniju, zatim je vanbračni suprug preminuo i nakon toga njegova vanbračna supruga nije imala pravo da ga nasledi, što svakako složićemo se da jeste apsurd o kome gospodin Fila i ja već mesecima razgovaramo.

Kada smo to rekli, mnogi su bili iznenađeni, jer zapravo ni ne znaju da je tako, ni ne znaju da vanbračni partner nema pravo na nasleđivanje, koje smatramo da bi trebalo priznati. Dakle, ovo i jeste za čuđenje, posebno kada se uzme u obzir da je usaglašavanje sa Ustavom izvršeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kom vanbračni partner ima pravo da nasledi penziju preminulog partnera.

Potpuno sam svesna teškoća u dokazivanju, potpuno sam svesna da su zloupotrebe moguće, ali mislim da se dobrim normativnim rešenjem te teškoće mogu prevazići. Evo, dokaz je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatram da isti princip treba predvideti i Zakonom o nasleđivanju, jer ovakvo rešenje kakvo je sada dovodi do nepravičnih situacija, eto dala sam i primer. Ovakvo stanje demantuje ustavni princip o ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice. Tek kada se to uradi, tek onda bi moglo da se razmišlja o priznavanju naslednih prava nekim drugim parovima. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Instagram upućene su stravične pretnje ubistvom predsedniku države Aleksandru Vučiću. U pitanju je izvesni Gvozdenović Petar, inače lice sa poternice, izvršilac različitih krivičnih dela, koji je napisao - Čeka te metak 9 mm, aludirajući na kalibar. U međuvremenu je taj čovek uhapšen.

Iskoristio bih priliku da čestitam pripadnicima MUP na efikasnosti, kao i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.

Međutim, ono što je zanimljivo to je da, osim par medija, osim nekolicine medija i nekoliko funkcionera SNS koji su skrenuli pažnju na ove pojave i apelovali da nadležni organi reaguju na ovakve monstruozne pretnje, gotovo niko drugi nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovim.

Ja sad pitam - da li je moguće da ovo više nije vest za pojedine medije u Srbiji? Kada je ovo prestalo da bude tema? Da li je moguće da smo se navikli na pretnje ubistvom? Da li je moguće da je to postala normalnost u Srbiji? Da li je normalno da se predsedniku države gotovo svakodnevno preti ubistvom i da se niko više ne potresa zbog toga? Ne prođe nedelja bez pretnji ubistvom koje su upućene Aleksandru Vučiću ili članovima njegove porodice. Teško da i jedan dan može da prođe a da se ne pročitaju najrazličitije uvrede i napadi na Vučića na raznim opskurnim portalima tzv. opozicionim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, čitaj Đilasovim, društvenim mrežama, itd.

To vam je upravo odgovor na pitanje ko konstantno generiše ovakvu atmosferu mržnje u Srbiji, ko promoviše ovakav narativ i ko stvara atmosferu nasilja, progona i linča svih političkih neistomišljenika.

Setite se samo koliko je naslovnih strana raznih đilasovskih dnevnih i nedeljnih listova, da ih ne nabrajam sve, bilo posvećeno Aleksandru Vučiću, naravno, u potpuno negativnom kontekstu, svaki dan imate po neku naslovnu stranu.

Evo i danas, naslovna strana jednog lista na kojoj je Aleksandar Vučić, pa kaže - Još jedna Vučićeva predstava za glasače, imajući u vidu njegov govor na sednici Saveta bezbednosti. Za njih je ovo predstava za glasače. Čovek održi istorijsko obraćanje, čovek saspe njima svu istinu u lice, koju im niko ranije godinama nije smeo da saspe i za njih je ovo još jedna Vučićeva predstava za glasače.

Setite se koliko je tekstova, članaka, karikatura, do sada objavljeno u najnegativnijem mogućem kontekstu u tim istim listovima koji su pod kontrolom Dragana Đilasa. Setite se one naslovne strane NIN-a sa snajperom postavljenim tako da je uperen direktno na Aleksandra Vučića! Posle su oni povukli tu naslovnu stranu, zbog pritiska javnosti, naravno, ali nikada nije došlo do izvinjenja. Da ne pominjem one đilasovske televizije koje inače sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, vode isključivo, samo i jedino prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića. To su emisije, debate, okrugli stolovi, dokumentarni filmovi, itd.

Nismo zaboravili onaj sramni film na televiziji N1 iz dva dela, "Vladalac" se zove, dva nastavka od po sat i po vremena. Sećate se toga, to je bilo nešto više od pre godinu dana, kada je čitava gomila raznih nekih autošovinista, tzv. drugosrbijanaca, čitav niz najvećih gadosti iznosila o Aleksandru Vučiću, najrazličitije optužbe, najgore uvrede. Mislim da je nemoguće pobrojati sve uvrede koje su u tom filmu bile upotrebljene protiv Aleksandra Vučića. Ako se dobro sećam, 442 puta je Vučić u negativnom kontekstu pomenut u tom filmu, sa preko 40 različitih uvreda, direktnih, ličnih uvreda.

Najsmešnije od toga je što paralelno sa emitovanjem tog filma od istih tih ljudi konstantno stiže optužba kako je u Srbiji medijski mrak, kako je cenzura, neka strahovlada, itd, slične gluposti. Dakle, sve što im padne na pamet, svaka moguća pa i najvulgarnija bljuvotina, najmonstruoznije uvrede, sve su to onako prosuli u tom filmu, a s druge strane optužuju za cenzuru a dlaka sa glave im nije falila.

Sad je ta ista ekipa, ako primećujete, predsedavajući, ponovo aktivna, okupljena oko onog novinara u pokušaju Slaviše Lekića, to vam je onaj što je bio predsednik NUNS-a onda kada im je Đilas dao šest miliona dinara, ima tu i neka Jovana Polić, e sad su ovih dana ponovo aktivni i snimaju neke razne filmove. Sviđa im se to, vole to da rade. Svake nedelje novi film, novo pljuvanje, nove gadosti, novo raspirivanje mržnje. Prekjuče je bio film o Siniši Malom, pre toga nešto o Ivici Dačiću, videćemo ko je sledeći, ali ne sumnjam da će doći na red svako, ama baš svako ko se usudi da javno podrži ili sprovodi politiku Aleksandra Vučića.

Moje pitanje, predsedavajući, upućujem REM-u - da li će reagovati na ovu hajku televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a na način primeren demokratskom društvu?

Za sam kraj, poslednja rečenica, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku da čestitam slavu građanima Beograda Spasovdan i da pozovem građane da se odazovu, odnosno pridruže litiji koja je organizovana večeras, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Zahvaljujem.