Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/223-21

2. dan rada

10.06.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem potpredsedniku Narodne skupštine, ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka.
Reč ima predsednik Poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala potpredsednice.

Poštovani predstavnici nadležnih komisija, koleginice i kolege narodni poslanici, najpre moram da pohvalim praksu koju smo ustalili u ovom sazivu da redovno raspravljamo o izveštaju nadležnih komisija, nezavisnih regulatornih tela i posebno mi je drago što su danas ovde predstavnici komisija koje baš vode računa o regulaciji finansijskog tržišta u jednom vremenu koje je jako izazovno za sve nas, naročito i za njih u nekim nepredviđenim okolnostima na koje smo naišli pre godinu dana i koje moramo onako u hodu da svi zajedno savladamo.

Dobro je što na taj način i mi kao parlament obavljamo još jednu od uloga koje imamo, pored predstavničke uloge, pored zakonodavne uloge naravno mi na ovaj način ostvarujemo i kontrolnu ulogu jer smo na neki način nadležni da vršimo kontrolu nad radom ovih komisija.

Rasprave su dobra prilika da svaka poslaničke grupa, odnosno njeni predstavnici iskažu svoje stavove, da ukažemo eventualno na neke nedostatke koji postoje u radu komisija na osnovu njihovih izveštaja, ali i da ukažemo na određena rešenja da bismo zajedno prevazilazili probleme.

Danas je pred nama Izveštaj o radu Komisije za kontrolu države pomoći i ovaj sistem kontrole uspostavljen je na osnovu Zakona o kontroli države pomoći 2009. godine. Dakle, Komisija je negde 2010. godine, ukoliko se ne varam, počela da radi početnim kapacitetom i ne možemo reći da je u povoju, ali u svakom slučaju ima još uvek prostora za njeno usavršavanje, za modernizaciju u njenom radu.

Ona ima istu onu ulogu na našem tržištu koju ima evropska komisija kada govorimo o tržištu EU. Važno je što rad Komisije doprinosi najpre povećanju transparentnosti, odnosno javnosti ima uvid na koji način se troši novac iz budžeta. Konkretno u ovom slučaju na koji se način troši novac koji ide na ime državne pomoći i mi iz SDPS uvek ističemo da je važno da svaki građanin zna tokove novca iz budžeta od onog trenutka kada na osnovu poreske naplate ili administrativne takve ili na bilo koji način novac uđe u budžet do onog trenutka kada se isplati krajnjem korisniku, u ovom konkretnom slučaju kada govorimo o državnoj pomoći.

Na taj način mi otklanjamo svaku sumnju da postoji neka vrsta zloupotrebe, da može doći do bilo kakvog oblika korupcije. Potrebno je i da u kontinuitetu radimo, kao što sam već naveo, kao i prethodnih godina, da ojačamo mehanizme koji su na raspolaganju Komisiji za kontrolu državne pomoći. Jednostavno, gospodin Antonijević je malopre govorio o tome, potrebno je da radimo harmonizaciju sa pravnim okvirom koji važi u EU, ali mi kao Skupština moramo da radimo na tome i svi drugi organi u državi da se ojačaju mehanizmi Komisije da bi ona mogla da radi svoj posao kako treba.

Potrebno je da Komisija ima odrešene ruke u nekim situacijama kada govorimo o kontroli, o odgovornosti, o kažnjavanju, u situacijama da dođe do propusta u dodeli državne pomoći, jer napominjem Komisija ne dodeljuje pomoć, ona ne raspolože budžetskim sredstvima, Komisija ne radi selekciju, niti odlučuje koji učesnik na tržištu treba da dobije državnu pomoć i zato je važno da ona ima adekvatne mehanizme, da bi mogla da bude jedan uspešan regulator na tržištu.

Unapređenje kontrole državne pomoći koja prati transparentnost podele onemogućava se stavljanje pojedinih privredih subjekata u povlašćeni položaj. To je veoma važno da bismo sačuvali zdravu konkurenciju na tržištu mi moramo da stvorimo jednake uslove poslovanja za sve učesnike na tržištu i na taj način jačamo slobodnu konkurenciju i stvaramo jednu zdravu klimu za poslovanje.

Takvi uslovi podstiču i dolazak novih investitora i podstiču investicije na domaćem tržištu. Podsetiću da od svih investicija koje dolaze u regionu više od polovine završi u Srbiji. To je posledica jednog dobrog rada u prethodnom periodu.

Da bismo zadržali taj trend, naravno, neophodno je da se stalno i preispitujemo, da vidimo koji su to motivi koji na neki način stimulišu investitore da dolaze u Srbiju. Nekada to bude dobra infrastruktura koja opet ima veze sa državnom pomoći, nekada to bude kvalitetna radna snaga, može da bude adekvatan, odnosno dobar pravni okvir koji investitorima pruža sigurnost, ali često to budu i podsticaji koji država daje investitorima i to najčešće u poslednje vreme bude i opredeljujući faktor da se otvori nova fabrika u Srbiji, posebno kada govorimo o investicijama koje dolaze iz inostranstva.

Tu je važna uloga Komisije za kontrolu državne pomoći jer treba da ukaže na poštovanje uslova za dodelu subvencija. Postoje jasno propisani kriterijumi na osnovu kojih se dodeljuje subvencija. Oni su uspostavljeni još ranije i treba ih se pridržavati.

Svaka ozbiljna kompanija koja dolazi na novo tržište želi da posluje u stabilnim uslovima i u predvidim uslovima. One ozbiljne kompanije koje žele da rade duži vremenski period uglavnom gledaju da rade u stabilnim uslovima, kao što sam već rekao, možda da imaju manju zaradu na početku, ali dugoročno da rade na duži vremenski period i ta zarada se onda vremenom i uvećava. Zato je važno da nastavimo da gradimo stabilne institucije, da unapređujemo naše zakone, da jačamo nezavisna tela. To je jedina garancija da će se poštovati ekonomski ugovori i da će se sačuvati principi zdrave konkurencije u tržišnim uslovima privređivanja,

Još jedan cilj državne pomoći jeste da podstakne ekonomski razvoj nerazvijenih područja. Realnost je da u Srbiji nisu svi delovi ravnomerno razvijeni, zato je potrebno preusmeravati državnu pomoć, odnosno pomoć iz republičkog budžeta u one regione koji su manje razvijeni. Posebno se to odnosi na infrastrukturu. Namera treba da bude u svakom delu Srbije postepeno unapređujemo standard stanovnika da se on jednači, da ne bi postojale drastične razlike i kada govorimo o jugu, zapadu ili krajnjem severu zemlje.

Jedna vrsta pomoći koju želim da istaknem, a koja potiče od države, je tzv. horizontalna pomoć. Ona se odnosi na određen broj nepoznatih korisnika unapred. Ovde preti manja opasnost da se naruši tržišna konkurencija jer ona nije vrsta sektorske pomoći. Pozitivni efekti su višestruki i može da bude usmerena i na male i srednje preduzetnike, za sanaciju, restrukturiranje preduzeća koje je zapalo u probleme, za zapošljavanje novih ljudi, za usavršavanje postojećih kadrova, može da bude usmerena i na oblast kulture, što je veoma značajno.

U svom izlaganju gospodin Antonijević malopre je istakao pandemiju koja je nastala zbog korona virusa pre godinu dana i nove uslove u kojima smo morali da radimo. Lako je kritikovati. I prethodnih godinu dana mnogi su kritikovali poteze Vlade. Sada možemo na neki način da napravimo presek, da podvučemo crtu i da vidimo da li su mere Vlade bile dobre. Ja smatram da su mere Vlade bile odlične. Drago mi je da smo već u tom trenutku pristupili prema preporukama EU, uradili određenu vrstu harmonizacije, tako da ništa nije rađeno ad hok.

Značaj državne pomoći privredi i stanovništvu je tada bio dobro došao. Sada je jasno da paket mera koji je primenjen u ovom vremenskom periodu je bio odličan i mnogo je činjenica koje potkrepljuju ovaj stav. Izgledalo je na početku krize da će privreda posrnuti, ne samo kod nas nego svuda u svetu, izgledalo je da će doći do otpuštanja radnika, ali kod nas se to nije desilo. Mi smo odreagovali na vreme. Državna pomoć je bila preusmerena na pravi način.

Ako pogledamo i vidimo da je na kraju prošle godine stopa nezaposlenosti bila jednocifrena, to je dovoljan dokaz da su mere bile pravovremene i da su bile usmerene na pravi način da bi privreda mogla da funkcioniše.

Nama iz Socijaldemokratske partije Srbije je veoma važno i posebnu pažnju pridajemo kada govorimo o položaju radnika, o njihovim uslovima na radu i zato podržavamo jedan ovakav pristup. Mi smo na ovaj način pomogli privredi da ne dođe do otpuštanja radnika, da zaposleni budu zadovoljni, da poslodavci budu zadovoljni jer su dobili određena sredstva iz budžeta, ostali su konkurentni na tržištu i privredne aktivnosti su bile na istom nivou, recimo, kao i pre izbijanja korone.

Državna pomoć nekada može da naruši konkurentnost na tržištu, ali u ovoj situaciji se pokazalo da je državna pomoć pomogla da određena preduzeća ostanu konkurentna i da ne dođe do njihovog zatvaranja tokom krize. Dovoljno je nekada samo da postavimo pitanje – šta bi se desilo da takva pomoć nije došla na vreme? Sigurno da bismo se vratili nekoliko koraka unazad. To bi onda bio mnogo teži put da se vratimo na prvobitno stanje, a kamo li da unapređujemo dalje naše privredne aktivnosti.

Predmet izveštaja Komisije je bio i sredstva koja su usmerena iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, posebno se odnosi na onaj deo koji se odnosi na turizam, ta sredstva su bila opravdano usmerena kao što je i Komisija to negde konstatovala. Jednostavno to je jedan od sektora koji je bio najviše pogođen na svetskom nivou za vreme pandemije korona virusa. Samo ću navesti neke cifre koje su bile u Srbiji krajem 2019. godine pre same pandemije, gde smo u toj godini zabeležili boravak 3.689.000 turista, to je jedna rekordna cifra, da je zabeležen porast stranih turista za 8%.

Dogodilo se tada da smo imali više stranih nego domaćih turista i devizni priliv je bio od 1.436.000.000 evra. To je samo pokazalo da svaka državna pomoć koja je usmerena na pravi način i sektoru koji je najviše pogođen, je uvek dobrodošla.

Moram da naglasim da je u izveštaju EK konstatovano da je Srbija umereno pripremljena na području politike u oblasti konkurencije i da su preporuke uglavnom usvojene od naše strane.

Da li može da se unapredi rad Komisije? Naravno da može. Važno je da postoje stabilni uslovi, važno je da postoji zdrava konkurencija. Uvek treba imati na umu, kao što sam na početku i rekao da je uvek tanka ona linija, tanka je granica kada državna pomoć može da ugrozi zdravu konkurenciju, odnosno kada državna pomoć ostavlja određene privredne subjekte u životu i ostavlja ih konkurentnim na tržištu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici nezavisnih komisija, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava četiri izveštaja i pre nego što pređem da govorim o tome, ja bih još jednom napomenuo da se radi o izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godine. Sa druge strane, izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu i naravno godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2020. godinu.

Reći ću da u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati pomenute izveštaje, ali dozvolićete pre nego što počnem da govorim o samim izveštajima, moram da kažem i da konstatujem da je Srbija zemlja koja ima stabilnost i sigurnost u svakom smislu. Srbija je zemlja koja ide krupnim koracima napred i kada to kažem, reći ću samo neke parametre, da je Srbija imala najbolji rezultat što se tiče privrednog rasta. Imamo i fiskalnu i monetarnu stabilnost, čak preko 60% svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji, to govori o poverenju investitora koji imaju u Srbiju. Naš zdravstveni sistem u borbi protiv Kovida 19 se pokazao mnogo uspešnijim nego mnogi zdravstveni sistemi koji su možda pre pandemije bili mnogo bolje ocenjeni nego zdravstveni sistem Srbije. isto tako, naši građani su imali u ponudi četiri vakcine. Sa druge strane pomagali smo i zemljama u okruženju što se tiče vakcina. To su samo neki parametri koji govore o tome koliko Srbija ide krupnim koracima napred.

Sa druge strane, kada govorimo o tome da je neka opozicija u Srbiji, meni bi bilo razumljivo da se opozicija za vlast bori idejama, delima, programom, da sa druge strane kritikuju loše postupke vlasti, ali ja ne mogu da shvatim da prava opozicija pokušava da lažima sroza ugled institucija i države Srbije u celini. Oni sebi daju za pravo da budu i policija, daju sebi za pravo da budu i vlast, da budu tužilaštvo i daju sebi za pravo da su njihove laži jedini validni dokazi. Očigledno da pojedini kvazi političari u Srbiji ne shvataju da je narod davno prepoznao njihovu politiku koja se zasniva na tezi - što Srbiji gore, to nama mnogo bolje.

Ali, kao što sam rekao, Srbija ide krupnim koracima napred. Srbija je davno odbacila politikanstvo, u Srbiji sada vlada primenjena politika. Dobar primer za to je da danas u Jagodini moćna nemačka kompanija "Fišer" otvara fabriku za proizvodnju delova i dodatne opreme za automobile visoke klase. Dakle, biće zaposleno 350 radnika. Kada to kažem, otvaranjem još jedne moćne nemačke fabrike u Jagodini Dragan Marković Palma, ali pre svega i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazuju put kojim Srbija treba da ide. Inače, ova moćna kompanija ima svoje fabrike i u SAD, ima svoju kompaniju u Kini, ima svoju kompaniju u Češkoj.

Sa druge strane, da još jednom podsetim da je Dragan Marković Palma u Paraliji bio domaćin delegaciji od 600 članova, od toga 500 lekara i medicinskih radnika iz 25 medicinskih centara opštih bolnica i domova zdravlja iz Srbije. I ova putovanja organizovana su u znak zahvalnosti svim našim lekarima i medicinskim radnicima koji su dali svoj maksimum u borbi protiv Kovida - 19.

Vraćajući se na same izveštaje iz ove objedinjene rasprave, treba reći da ovi izveštaji predstavljaju rad nezavisnih komisija i ovde su predstavnici. Sve ove komisije za svoj rad odgovaraju isključivo Narodnoj skupštini. Kada pogledamo izveštaje ovih komisija, možemo da zaključimo da se njihovo poslovanje bazira isključivo na usklađenosti sa propisima koji vladaju u EU. Isto tako, treba napomenuti da je rad svih ovih komisija, ali ne samo komisija, uopšte bio specifičan u ovo vreme pandemije Kovida - 19.

Na prvom mestu, kada govorimo o Komisiji za kontrolu državne pomoći, svaka zemlja koja želi da postane deo velike porodice, koja želi da postane deo EU, obavezna je da ispuni zahteve za pridruživanje. Jedan od tih zahteva je kontrola državne pomoći.

Kada govorimo o tome, sistem državne pomoći je uspostavljen u Srbiji 2010. godine donošenjem Zakona o kontroli državne pomoći. Nadležnost za kontrolu državne pomoći u Republici Srbiji ima Komisija za kontrolu državne pomoći, danas imamo predstavnike ovde. Njena nadležnost je svakako dok Srbija ne uđe u EU.

Komisija je operativno nezavisno telo koje ima ista ovlašćenja u Republici Srbiji kao i Evropska komisija u odnosu na države članice EU. Ova komisija imala je važnu ulogu tokom pandemije Kovida - 19, jer je država pomogla građane, samo jedan parametar, kao pojedince. Tu ne smemo da zaboravimo ni pomoć privatnom sektoru u više navrata.

Kada govorimo o Komisiji za hartije od vrednosti, treba reći da je srpsko tržište hartija od vrednosti tradicionalno nerazvijeno i to nije nikakva tajna. Znači, to je nešto čime treba da se bavimo u narednom periodu. Razlog za to leži pre svega u tradiciji i verovatno u nepoverenju koje je dominantno u Srbiji. Građani Srbije tradicionalno primarno ulažu u nekretnine, bankarsku štednju, sa druge strane, ali i u svoje preduzetničke poslove. Mi svakako ne možemo da se poredimo sa razvijenim berzama pre svega u Americi i Aziji, ali moramo da činimo sve da tržište hartija od vrednosti u Srbiji svakodnevno raste. I to je, čini mi se, dominantan zadatak.

Bez praćenja svetske prakse i liberalizacije propisa, teško je očekivati značajniji napredak u ovoj oblasti. Dakle, kao što sam rekao, svakodnevno praćenje i rad po tom pitanju, pre svega zato što je primarno tržište hartije od vrednosti plitko, a samim tim, sa druge strane, i sekundarno tržište nema mogućnosti značajnijeg prometa što se tiče Srbije. To su objektivni uslovi u kojima se u ovom trenutku nalazi tržište hartija od vrednosti u Srbiji i u kojim se okvirima kreće. Siguran sam da u vremenu koje dolazi, uloga Komisije za hartije od vrednosti je od ključnog značaja za razvoj i regulaciju srpskog tržišta hartija od vrednosti.

Kada je reč o javnim nabavkama, otvaranjem Poglavlja 5, rezultat je promena koje su sprovedene u oblasti javnih nabavki u Srbiji, ali opredeljenjem da se kroz reformu javne uprave uskladi sistem javnih nabavki sa svim onim što vlada svakako u EU.

Ugovori o javnim nabavkama predstavljaju, kada govorimo o drugim zemljama, veliki deo bruto domaćeg proizvoda svake zemlje budžeta javne potrošnje.

Važna stvar koju danas treba da napomenemo je da je portal ubrzao proces javnih nabavki i svakako kontrolu javnih nabavki u Republici Srbiji i Kancelarija za javne nabavke svakodnevno pruža podršku korisnicima portala putem svog kol centra i svim ponuđačima i naručiocima.

Ne dužeći više, još jednom kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve izveštaje ovih nezavisnih komisija. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, narodna poslanika Rozalija Ekres. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Rozalija Ekres

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana potpredsednice Kovač, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nadležnih komisija, kao što je poznato i kao što smo čuli iz uvodnog izlaganja, krajem 2019. godine je donet Zakon o kontroli državne pomoći koji je usklađen sa preporukama Evropske komisije.

Formirana je i Komisija za kontrolu državne pomoći, kao samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, čime je stvorena osnovna pretpostavka za unapređenje kontrole i omogućavanje transparentnosti prilikom dodele državne pomoći, kao i jačanje konkurencije.

Najvažnije nadležnosti Komisije su ocenjivanje postojanja i usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći, usvajanje i obelodanjivanje godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći i vođenje registra dodeljene državne pomoći.

U toku 2020. godine Komisija je kao novoformirana organizacija uspostavila svoju organizaciju i vršila kadrovsko osposobljavanje sa ciljem usavršavanja rada stručnih službi. Organizovane su obuke radi unapređenja kadrovskih kapaciteta, a sve u saradnji sa Ministarstvo za evropske integracije.

S obzirom da se radi o novoosnovanoj, nezavisnoj i samostalnoj organizaciji u prvoj godini rada uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za nesmetano funkcionisanje i rad Komisije.

Razumljivo je da zbog otežanih uslova rada, a najpre zbog pandemije u 2020. godini Komisija nije mogla raditi punim kapacitetom i nije bilo moguće adekvatno popunjavanje kadrovskih kapaciteta.

Ipak, Komisija je reagovala pravovremeno u donošenju odgovarajućih uredbi i stvaranja pravnog okvira za mere državne pomoći i podrške privredi u uslovima pandemije.

Poslanička grupa SVM prihvata Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, jer smo mišljenja da je neophodno podržati napore i aktivnosti Komisije u ostvarivanju njenih nadležnosti i planiranih ciljeva.

Prema podnetom Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava za 2020. godinu uočavaju se vrlo kompleksne i složene aktivnosti koje je sprovodila komisija kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pri čemu je u okviru svojih nadležnosti za postupke javnih nabavki koji su započeti po starom zakonu postupala u skladu sa odredbama tog zakona, a za postupke koji su započeti po novom zakonu od 1. jula 2020. godine prema odredbama novog zakona.

Mišljenja sam da je važno osvrnuti se na istaknute nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje su učestale i koje se pojavljuju u kontinuitetu već duži vremenski period, a koje je republička komisija zapazila i kao takve istakla u podnetom izveštaju prilikom rešavanja po podnetim zahtevima za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Sve naznačene nepravilnosti odnose se na izradu konkursne dokumentacije sa nejasnom sadržinom koja ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljive ponude i na osnovu koje bi se isključila subjektivnost u postupanju naručioca prilikom ocene ponuda. Nepravilnosti se odnose i na tehničke specifikacije koje su diskriminatorskog karaktera. Naravno da ovo utiče na ograničeni krug potencijalnih ponuđača i sužava konkurenciju, što predstavlja lošu praksu u sprovođenju postupaka javnih nabavki i kosi se sa osnovnim načelima obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije u postupcima javnih nabavki.

Konstatovanje nepravilnosti u podnetom izveštaju po svojoj prirodi i značaju zahtevaju da se u razmeni iskustava i znanja u ovoj oblasti sa drugim državnim organima preduzmu mere da se smanji učestalost pojavljivanja ovih nepravilnosti, poveća konkurentnost i eliminiše diskriminacija, kako bi se povećala efikasnost i efektivnost, odnosno unapređenje celokupnog sistema javnih nabavki.

Podnetom Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava za 2020. godinu dajemo našu podršku.

Monitoring nad sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama je uveden aktuelnim Zakonom o javnim nabavkama, koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, iako je i prema prethodno važećem zakonu obavljajući svoje poslove Uprava za javne nabavke, odnosno sada Kancelarija za javne nabavke na indirektan način vršila poslove pravilnosti sprovođenja postupaka javnih nabavki.

Prema podnetom Izveštaju o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2020. godinu vidljiv je širok obim i kompleksnost pitanja u delokrugu praćenja aktivnosti i postupanja u procesima javnih nabavki.

Od izuzetnog je značaja koordinacija i saradnja sa institucijama i organima čije su nadležnosti u neposrednoj vezi sa sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama, kao i organima i nadležnim institucijama u cilju sprečavanja neregularnosti u postupcima javnih nabavki, kriminalnih radnji i borbe protiv korupcije. Naročito je važno intenziviranje ove saradnje sa ciljem povećanja efikasnosti i smanjenja mogućnosti za nezakonito poslovanje u ovoj oblasti.

Mišljenja sam da bi, s obzirom na činjenicu da Kancelarija nema zakonske nadležnosti da vrši kontrolu realizacije zaključenih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, bilo veoma značajno intenzivirati saradnju sa DRI koja ima važnu ulogu priliko sprovođenja revizije pravilnosti javnih nabavki, ne samo postupaka sprovođenja javnih nabavki, odabira ponuđača i zaključivanja ugovora, već i realizacije zaključenih ugovora i koja ima kadrovski potencijal koji poseduje integritet, stručna znanja i sposobnosti, tako da istovremeno sa izvođenjem postupaka revizije finansijskih izveštaja može ostvariti celovit uvid u dokumentaciju u vezi sa postupcima, kao i realizacijom zaključenih ugovora i doneti kvalitetne i pouzdane analize, kao i predloge mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i unapređenje poslovanja u vezi sa postupcima javnih nabavki.

Važna je uloga Kancelarije u vezi sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije po osnovu zahteva viših javnih tužilaštava i organa MUP-a u pogledu davanja stručne pomoći i ostvarenom nadzoru nad određenim postupcima javnih nabavki, pri čemu svakako treba intenzivirati aktivnosti i na povratnim informacija u vezi sa traženim nadzorom.

Navedeno predstavlja važnu aktivnost u sprovođenju planiranih radnji i postupaka u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u vezi sa poglavljem 23 „Pravosuđe i osnovna prava“, kao i poglavljem pet „Javne nabavke“.

Nije manje važno ni jačanje preventivnih aktivnosti Kancelarije u toku trajanja samog postupka javne nabavke, koje je od izuzetne koristi za naručioce i ponuđače radi otklanjanja nepravilnosti i zakonitog postupanja kako u javnim nabavkama u toku, tako i u budućim postupcima.

Unapređivanje i intenziviranje edukacije naručilaca, a naročito potencijalnih ponuđača u svim oblastima javnih nabavki trebalo bi da bude jedan od prioriteta Kancelarije. Nezadovoljni ponuđači krivične prijave često podnose nakon okončanja postupka ili čak nakon realizacije zaključenih ugovora, ukazujući na diskriminaciju, nepravilnosti i zloupotrebe prilikom odabira ponuđača, što je svakako teži i duži put.

Obzirom da je zakon usklađen sa propisima EU iz oblasti javnih nabavki, važna je saradnja Kancelarije, kao i razmena mišljenja i korišćenje dobrih praksi, odnosno sprovođenja postupaka javnih nabavki zemalja članica EU. I ovaj treći izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2020. godinu ima našu podršku.

Kao četvrti izveštaj, iako je ređe prisutno u javnosti i manje je poznato čime se bavi i koje su njene nadležnosti, verovatno usled nedovoljne razvijenosti tržišta kapitala i manjeg intenziteta transakcija koje se obavljaju, važno je naglasiti da se kada se govori o Komisiji za hartije od vrednosti radi o izuzetno važnoj organizaciji koja je kao nezavisna i samostalna organizacija odgovorna za obezbeđivanje zakonitosti i funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanja pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tržišta hartija od vrednosti.

Iz podnetog izveštaja se može videti veoma širok spektar poslovnih aktivnosti i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti koje se ogledaju u organizovanju, regulisanju, kontroli i vršenju nadzora na tržištu kapitala. Izdvojila bih svega nekoliko.

Komisija za hartije od vrednosti reguliše, vrši nadzor i prati poslovanje investicionih društava, društava za upravljanje investicionim fondovima i investicionih fondova; reguliše, vrši nadzor i prati primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; nadalje, reguliše, vrši nadzor i prati trgovanje hartijama od vrednosti. Sa ciljem efikasnog obavljanja navedenih poslova, Komisija za hartije od vrednosti, između ostalog, donosi podzakonska akta za sprovođenje zakona, donosi mišljenja i saopštenja, organizuje obuke i polaganje ispita za sticanje zvanja i izdaje sertifikate i dozvole za rad i sarađuje sa nadležnim državnim organima, Narodnom bankom, sudovima i Tužilaštvom.

Komisija, takođe u cilju pružanja pravne pomoći i razmene informacija sarađuje sa međunarodnim organizacijama i stranim regulatornim telima u ovoj oblasti, naročito sa Međunarodnom organizacijom komisija za hartije od vrednosti, čiji je redovan član. Ima značajnu ulogu u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, s obzirom na činjenicu da je Komisija za hartije od vrednosti uključena čak kod četiri pregovaračka poglavlja, to su Pregovaračko poglavlje 4 – kretanje kapitala, 6 – pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomska i monetarna politika.

Da bi Komisija za hartije od vrednosti efikasno odgovorila na izazove koji proizilaze iz kompleksnih poslova i zadataka koji su u okviru njene nadležnosti, svakako su joj potrebni resursi, a naročito kadrovski kapaciteti sa odgovarajućim znanjima i sposobnostima i kontinuiranom edukacijom.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je mišljenja da je neophodno podržati napore i aktivnosti Komisije za hartije od vrednosti u ostvarivanju njenih nadležnosti i planiranih ciljeva. Zbog svega navedenog, podržavamo i prihvatamo Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu. Hvala lepo.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS-3P narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas se na raspravi pred nama nalaze četiri izveštaja koja su podnela nezavisna regulatorna tela o svom radu u 2020. godini. Ovom raspravom Narodna skupština vrši svoju Ustavom predviđenu kontrolnu funkciju, nadzor nad njihovim radom.

Odmah bih želeo da napomenem da je dobro što se u ovom sazivu već polako ustaljuje praksa da se o ovim izveštajima raspravlja i u odborima i na plenarnoj sednici, a još važnije što smo te rasprave počeli da vodimo, da tako kažem, sa nekom realnom vremenskom zadrškom, odnosno da se izbegavaju raniji slučajevi, da se o ovim aktima ili uopšte ne raspravlja ili da se to radi sa zakašnjenjem po godinu-dve dana, pa i duže, čime je ovaj institut kontrole u priličnoj meri obesmišljavan u proteklom vremenu.

Prvi po redu je Izveštaj Komisije za kontrolu državne pomoći, koja je u prošloj godini imala dosta posla, s obzirom na pandemiju kovida, odnosno potrebu da država dodeljuje znatno više državnih sredstava pomoći nego što je bilo planirano, a sve se to moralo raditi u hodu, jer je pandemija došla prilično neočekivano i nije se na pravi način mogao predvideti njen tok i vreme njenog trajanja.

Stoga, ova komisija je navela da je najveći svoj uspeh ostvarila u pripremanju više uredbi koje je Vlada tokom proleća prošle godine usvajala na svojim sednicama i na osnovu kojih je stvoren pravni osnov za valjano i brzo reagovanje u okolnostima vanrednog stanja. Ove uredbe bile su usklađene i sa pravnim tekovinama Evropske unije, a od njenih organa dobili su visoke ocene za svoj kvalitet u sprovođenju.

Istovremeno, u okvirima i zadacima svog redovnog rada Komisija je sredila podatke iz 2019. godine i u Izveštaju o dodeli državne pomoći konstatovala da su ukupna sredstva te pomoći iznosila 110 milijardi 724 miliona dinara, od toga 55,4% dato je bespovratno kroz razne subvencije, 22% kroz poreske podsticaje. Ako se sagledavaju oblasti u koje su plasirana sredstva, 76,7 milijardi dinara je dato za industriju i usluge, 33,9 milijardi za poljoprivredu i 25,2 milijarde za regionalne vidove pomoći opštinama i gradovima, gde se ukazivala potreba za takvim nečim. Možemo uočiti da su to značajna sredstva koja u pravoj meri pokazuju koliko je Vlada tokom prošle godine uložila u očuvanje kompletne privredne stabilnosti u državi, a time i na standardu svojih građana.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki navedeno je da je njen rad bio otežan zbog usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama iz 2019. godine, čime se posao usložnjava zbog potrebe da se veliki broj ranije pokrenutih postupaka za zaštitu prava okonča po starom postupku iz 2015. godine, pa se pojavio dualizam primene pravnih normi u postupanju. Takođe, kao problem se postavilo i to što je jednom broju članova prethodne komisije istekao mandat, a novi su zbog celokupne situacije u državi izabrani tek u decembru. No, i pored ovih teškoća, Komisija je navela da je tokom 2020. godine uspela da poveća svoju efikasnost tako što je rešila za nekoliko procenata više predmeta u odnosu na 2019. godinu, uz veliko požrtvovanje zaposlenih u njenim službama.

Primetno je, međutim, da se iz godine u godinu iz ovih izveštaja vidi da najveći broj žalbi, i u brojčanom i u smislu same vrednosti javnih nabavki, stiže na javne nabavke iz nekoliko karakterističnih oblasti, kao što su zdravstvo, nabavke lekova i drugih medicinskih sredstava, nabavke pre svega energenata, ali i drugih potrepština za javna preduzeća, kao i za nabavke iz domena elektroprivrede.

Pošto deluje da to već postaje sistemska karakteristika, da ne kažem greška, u ovim postupcima, mišljenja sam da bi se tome morala posvetiti veća pažnja u svakom smislu, odnosno da pre svega Komisija, ali i drugi državni organi pokušaju da otkriju zašto se događa toliki procenat osporavanja javnih nabavki u ovim oblastima, pa da se to pokuša na neki način razrešiti i smanjiti u narednom periodu.

Čini se da je pravi put u tom pravcu rad Kancelarije za javne nabavke, čiji je izveštaj treći na dnevnom redu današnje sednice i koja je vršila nadzor nad pojedinim postupcima javnih nabavki, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev drugih državnih organa. Ona je konstatovala da se u dosta slučajeva događa da se ponuđači ne koriste procesnim sredstvima koja su im na raspolaganju u toku samog postupka, da bi se tek kada se on završi obraćali Komisiji za javne nabavke ili podnosili krivične prijave tužilaštvima. U svakom slučaju, ovoj kancelariji bi trebalo pomoći da ojača svoju kadrovsku infrastrukturu, kako bi mogla da vrši nadzor i nad više postupaka javnih nabavki, makar onih najvećih.

Naposletku, četvrti izveštaj odnosi se na rad Komisije za hartije od vrednosti koja predstavlja jednu od najstarijih ovakvih tela, s obzirom da je formirana još na početku tranzicionih procesa 1990. godine. Njen rad ogleda se pre svega kroz izdavanje dozvola za rad različitih privrednih društava i vođenje evidencije o njima.

Što se tiče samog poslovanja tim hartijama, na tržištima, ova komisija je iznela očekivan podatak, da je on tokom 2020. godine, značajnije smanjen u odnosu na 2019, i to za oko 47%, prethodne vrednosti. Opao je sa 91 na 48 milijardi dinara ukupnog godišnjeg prometa. Kada se smanjio broj subjekata koji učestvuju na tržištima kapitala za oko 10%. I ostaje nam da očekujemo da ćemo ovde parametri ipak biti daleko bolji kada se završi tekuća kalendarska godina, tim pre što se iz podataka vidi da je ovde pad nastao tek nakon izbijanja pandemije, da su pre nje podaci pokazivali i veći stepen trgovanja u 2020. godini u odnosu na odgovarajuće mesece u 2019. godini.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih izveštaja smatrajući da onim najvećim svojim delom red oslikavaju rad nezavisnih državnih institucijama kojima dajemo punu podršku za njihov budući rad, uz želju da budu još produktivniji i kvalitetniji.

Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije zahvaljujem se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Sledeći narodni poslanik je Uglješa Marković. Izvolite.

...
Socijalistička partija Srbije

Uglješa Marković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predstavnici komisija i Kancelarija za javne nabavke, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani i građanke Republike Srbije.

Kao ovlašćeni predstavnik SPS na početku svog izlaganja ukazao bih na značaj današnjeg dana za istoriju našeg naroda.

Danas se navršava punih 22 godine od završetka NATO agresije na našu zemlju koja je trajala punih 78 dana, iako su tada državnici vodećih NATO zemalja i komandanti NATO snaga izjavljivali da će bombardovati samo vojne ciljeve, činjenice su mnogo drugačije.

Podaci govore da je 38% bombardovanih objekata, zapravo imalo civilnu namenu, da je od preko 2000 poginulih, 462 vojnika i preko 2000 civila. Za portparole NATO pakta, Džejmija Šeja su to bile samo kolateralne žrtve. Korišćena je municija koja je u sebi imala osiromašeni uranijum, i čije posledice nažalost, tek danas dolaze na naplatu, procene materijalne štete nikada tačno nije utvrđena, ali kreće se od 30 do 100 milijardi dolara.

Takođe, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma jako bih podsetio da je NATO agresija započeta pod izgovorom da se zaštite Albanci na prostoru KiM, epilog je da je preko 200 hiljada Srba napustilo svoja vekovna ognjišta na KiM.

Ova agresija predstavlja svojevrstan presedan u međunarodnom pravu jer je bombardovanje počelo bez odluka Saveta bezbednosti UN kao najvišeg, kao povelja koji je najviši i najznačajniji pravni akt u međunarodnom pravu.

Nažalost, sve ovo govori da živimo u svetu u kome agresori i zločinci slobodno šetaju ulicama bez toga da budu optuženi i odgovaraju za svoja dela a oni heroji koji su branili samo svoju državu i svoj narod su osuđeni na višedecenijske ili doživotne kazne zatvora i utoliko je veći značaj izvinjenja koje je došlo od češkog predsednika Miloša Zemana, i predstavlja tračak nade, da ovaj svet ipak počinje da se menja.

Sada bih se vratio na tačke dnevnog reda. Mi danas na dnevnom redu imamo izveštaj o radu za 2020. godinu, tri komisije i Kancelarije za javne nabavke. Javne nabavke predstavljaju značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi.

U dobro urađenom sistemu javne nabavke slobodna konkurencija omogućava državi da pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobre usluge a privrednim subjektima da pod ravnopravnim uslovima dobijaju priliku da posluju sa državom.

Efikasnost javnih nabavki ima direktan ili indirektan uticaj i na druge javne politike poput fiskalne discipline, modernizacije javne uprave, podsticanja malih i srednjih preduzeća.

Pregovori sa EU u Poglavlju 5. koji se odnosi na javne nabavke otvoreni su 2016. godine, i do sada je naš normativni okvir u velikoj meri usklađen sa pravom EU.

Osnovni pravci delovanja odnose se na povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupka javnih nabavki, jačanje konkurencije na tržištu, smanjenje rizika od neregularnosti, kao i promovisanje i podsticanje ekološkog socijalnog aspekta u javnim nabavkama.

Ono što je takođe važno je to da se radi o modernizaciji postupaka javnih nabavki kroz punu primenu elektronskih vidova komunikacija što dalje znači poboljšanje njihove efikasnosti, transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti.

Danas na dnevnom redu imamo izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke 2020. godinu i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za prethodnu godinu.

Kancelarija za javne nabavke posebno organizacija koja obavlja stručne poslove, u oblasti javnih nabavki i vrše nadzor nad primenom propisa i donosi podzakonske akte, prati i sprovođenje postupaka javnih nabavki.

Novi Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. januara 2020. goidne, a počeo sa primenom 1. jula iste godine, u skladu sa njim, Uprava za javne nabavke nastavila je sa radom kao Kancelarija za javne nabavke. Sprovodi i monitoringe nad primenom propisa o javnim nabavkama u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja koje mogu nastati u primeni ovog zakona, i tokom sprovođenja monitoringa, osim Zakona o javnim nabavkama, Komisija primenjuje i niz drugih zakonskih i podzakonskih akata, poput Zakona o opštem upravnom postupku, Zakon o budžetskom sistemu i Krivični zakonik.

Ukazao bih i na značaj programa, razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine, kao i nacionalni plan za 2021. godinu, za sprovođenje strategije i oba ova dokumenta, usvojila je Vlada Republike Srbije.

Poslovi Kancelarije za javne nabavke, u 2020. godini, sastojale su se od sledećih aktivnosti, i postupanje po podnetim zahtevima ovlašćenih subjekata, preuzimanje preventive i kontrolne aktivnosti i pružanje druge pomoći i drugim institucijama, pre svega organima MUP, i odeljenjima za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava, podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.

U svom radu i prilikom vršenja nadzora, korišćeni su podaci sa portala javnih nabavki koji je razvijen za potrebe i primene novog Zakona o javnim nabavkama, zatim podaci iz plana javnih nabavki i izveštaja naručilaca, posebno su uzeti u obzir podaci do kojih je došla DRI i Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Takođe, iskoristio bih priliku i rekao par rečenica o Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava. U postupcima javnih nabavki za 2021. godinu, komisija je osnovana 2002. godine, na osnovu važećeg tada Zakona o javnim nabavkama.

Tokom svog postojanja, delimično je menjala svoj delokrug rada, svoj sastav i način izbora članova. Ona odgovara Narodnoj Skupštini, za svoj rad.

Pravna materija koja se odnosi na postupak javnih nabavki je izuzetno složena i suština sprovođenja postupaka i pravne zaštite u tim postupcima, ogleda se u racionalnom korišćenju javnih sredstava.

Javne nabavke su tema o kojoj se često govori i špekuliše, povezuje se sa poštovanjem principa konkurencije, na tržištu i korupcijom.

Takođe, veoma je važno da u ovom domu nastavimo da razmotrimo Izveštaj o radu svih institucija, agencija i regulatornih tela koje kontroliše Narodna skupština.

Osvrnuću se i na Izveštaj Komisije za hartiju od vrednosti za 2020. godinu. Komisija za hartiju od vrednosti je osnovana 1990. godine i Ustavom iz iste godine, uvodi se tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišnog kapitala. Osnovni zadatak Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržište kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije, ona ima i nadzornu ulogu, kada je u pitanju, subjekti na tržištu kapitala, a to su pre svega berze investicionog društva, depozitari i društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Nadležnosti Komisije utvrđeni su Zakonom o tržištu kapitala iz 2020. godine.

Komisija ima veliku odgovornost u oblasti regulisanja tržišta kapitala - obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartije od vrednosti, sprečavanja monopolskog položaja i eventualne radnje.

Veoma je važna i edukativna uloga Komisije, koja izdaje licence za sticanja znanja portfolio menadžera, investicionih savetnika i brokera.

Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i otuda pred nama ovaj godišnji plan, odnosno izveštaj.

Republika Srbija kao slobodna, nezavisna i suverena država, koja ima svoj osnovne ciljeve i prioritete, koji su proklamovani nizom pravnih akata, pa tako i ekspozeom predsednice Vlade, razvoj i modernizacija Srbije su naš put i naš pravac, a glavni spoljnopolitički cilj Srbiji jeste članstvo u EU.

U skladu sa tim, Poglavlje 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, često se ističe kao jedno od najsloženijih u samom pregovaračkom procesu.

Politika zaštite konkurencije često se poistovećuje sa antimonopolskim zakonodavstvom. Još od antičkog perioda i srednjeg veka, postojale su različite zakonske forme za sprečavanje, odnosno za održavanje i očuvanje konkurencije, odnosno sprečavanje monopola i kasnije bih naznačio, takođe, da je prvi antimonopolski zakon bio upravo Šermanov zakon, iz 1980. godine koji je imao za cilj sprečavanje monopola i sprečavanje kartela.

Kada govorimo o pitanju politike konkurencije, usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravom EU, koji nam donosi brojne prednosti za preduzetnike i potrošače, podstiče efikasnost, poboljšava kvalitet proizvoda i usluga i potrošači imaju veći izbor.

Na konkurentnom tržištu cene se smanjuju, više ljudi dolazi u mogućnost da dođe do proizvoda i usluga koji imaju veći kvalitet. Pored toga što u fokusu politike konkurencija je borba protiv monopola, sve je važnija politika kontrole državne pomoći, što je danas jedna od naših tema.

Politika državne pomoći je svojstvena u EU kao garant održavanja fer utakmice na zajedničkom tržištu država članica, čijom se kontrolom obezbeđuje da intervencija nacionalnih Vlada ne naruše odnose na samom tržištu.

U principu, svaka državna pomoć je zabranjena, ali njenom kontrolom obezbeđuje se da se intervencijom nacionalnih Vlada ne naruše konkurencije na tržištu.

U određenim situacijama intervencije Vlade su neophodne zarad dobrog funkcionisanja i održivosti te ekonomije.

Mislim da je najbolji primer upravo ona situacija u kojoj smo se danas nalazimo, a koja je izazvana upravo pandemijom korona virusa i koja je donekle pokazala da određeni postulati, koji dolazi još iz socijalizma, su pogotovo efikasni u ovako kriznim situacijama kakva je ova danas u kojoj se nalazimo.

Obaveza Republike Srbije u oblasti državne pomoći definisane su Sporazumom o stabilizaciji pridruživanju, koji je naša zemlja zaključila još 2008. godine.

Sistem kontrole državne pomoći u Republici Srbiji uspostavljen je 2010. godine, donošenjem Zakona o državnoj pomoći, iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima.

Novi Zakon o kontroli državne pomoći usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2020. godine.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa pravom EU i predstavlja značajni korak ka unapređenju u pregovaranju, pogotovo kada pričamo o Poglavlju 8.

Ovaj zakon uvodi listu instrumenata državne pomoći iz kojih možemo da izdvojimo subvencije, fiskalne olakšice, garancije države, otpis duga i dr.

Zakonom je predviđen novi način konstituisanja rada Komisije za kontrolu državne pomoći, kao i samostalne nezavisne organizacije koja vrši javna ovlašćenja i ima status pravnog lica.

Ograne Komisije bira Narodna skupština, kojoj odgovara za svoj rad i kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu.

Ono što je, takođe, važno napomenuti je to da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, ne raspolaže budžetskim sredstvima za navedenu namenu, ne vrši selekciju, to jest ne odlučuje ko će od učesnika na tržištu dobiti pomoć, selekciju nadležnosti davaocu državne pomoći, a davalac može biti nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne jedinice samouprave, kao i druga lica u skladu sa samim zakonom.

Iz Izveštaja za 2020. godinu vidimo da su sredstva za rad Komisije obezbeđena iz republičkog budžeta, kao i da je Savet komisije usvojio Predlog finansijskog plana za 2020. godinu.

Tokom prethodne pandemijske godine Komisija je koristila podršku dva projekta finansiranja iz sredstava EU. Ciljevi ovih projekata su pružanje pomoći Komisije u ispunjavanju obaveza Republike Srbije, koji proističu iz SSP-a.

Kada sam posvetio malo više pažnje radu Komisije, uključujući i izveštavanje medija u nameri da kreiram sliku o samoj Komisiji, došao sam do zaključka da u javnosti apsolutno ne postoji dovoljna svest o vašoj nadležnosti, što ste i sami potvrdili na samom kraju ovog izveštaja.

Moram priznati da me je iznenadilo čak i vaše saopštenje na internet stranici, da vi ne dajete pomoć, ne određujete iznos, da ne birate projekte i kompanije koje se finansiraju, već da na neki način postavljate pravni i ekonomski okvir u kome one mogu da se kreću.

Takođe, na samom kraju imam jedno kratko pitanje – da li je državna pomoć koja Komisiji nije prijavljena po automatizmu i zabranjena, odnosno neusklađena?

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati sve tačke dnevnog reda koje se nalaze pred nama u danu za glasanje i ono što hoću na samom kraju današnjeg svog izlaganja još da iskoristim priliku i da istaknem i kažem i kao narodni poslanik Socijalističke partije Srbije i kao predstavnik Socijalističke omladine Srbije jeste da čestitam našem košarkašu Nikoli Jokiću što je postao najbolji igrač najjače lige na svetu i što od sada, pored toga što imamo broj 1 u svetu tenisa, imamo i broj 1 u svetu košarke.

Mislim da su to upravo putokazi koje imamo obavezu da ističemo ovde kao dobre primere, pogotovo za nove generacije koje dolaze i da tim primerima treba da pokažemo da trud i rad se uvek na kraju i isplate.

Takođe, pred nama je obaveza da ovakve primere uvek spominjemo u Narodnoj skupštini i da, takođe, naše mlade naučnike, fizičare, hemičare, informatičare, koji dolaze sa najeminentnijih međunarodnih takmičenja uvek pohvalimo ovde kako bismo dali primer svima onima koji tek dolaze i koji će se možda jednog dana baviti i imati ulogu koju mi danas imamo – šta su to prave i ispravne vrednosti.

Zahvaljujem.