Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/223-21

2. dan rada

10.06.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Markoviću.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 5. do 8. dnevnog reda.
Saglasno članovima 90. stav 1. 238. stav 3. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Vladimir Antonijević, predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći, Sandra Damčević, direktor Kancelarije za javne nabavke, Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Ljiljana Blagojević, zamenik predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći, Vesna Gojković Milin, zamenica predsednice Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Dušica Đorđević, Dragan Đurđević i Marko Vidaković, članovi Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 5. do 8. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da je prema članu 97. Poslovnika ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 192. i 238. stav 4, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Izveštaju o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, koji je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2020. do 31. decembra 2020. godine, koji je podnela Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu, koji je podnela Kancelarija za javne nabavke, Godišnjem izveštaju Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2020. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti.
Da li predstavnici predlagača žele reč, predstavnici institucija o čijim izveštajima raspravljamo? (Da.)
Molim vas da ubacite karticu i da se javite za reč.
Izvolite.

Vladimir Antonijević

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imam tu privilegiju da vam predstavim praktično prvi Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći, imajući u vidu da smo relativno skoro nastali, odnosno da su osnovne izmene zakona, konkretno novi Zakon o kontroli državne pomoći, usvojene krajem 2019. godine i da su članovi Saveta koji su ovde prisutni sa moje leve strane položili zakletvu tek 30. decembra 2019. godine, čime je praktično otpočeo rad.
Ono što smo mi imali izazova na samom početku definitivno jesu oni koji se odnose na stvaranje pravnog subjektiviteta same Komisije. Već od samog januara mi smo morali da pribegnemo i formiranju, odnosno pisanju opštih akata Komisije, gde smo imali veliku pomoć vas, narodnih poslanika, u pogledu i samih odbora Narodne skupštine koji su usvojili odgovarajuće akte i nama dali dalje putokaze u pogledu i samog finansijskog izveštaja, onda akte o sistematizaciji, kao i odobrenje za dodatno radno angažovanje zaposlenih.
Praktično, nakon toga smo došli do uspostavljanja, dobili smo matični broj od Republičkog zakona za statistiku, a nakon toga smo dobili i poreski identifikacioni broj. To su sada okolnosti koje se odnose prevashodno na formiranje, kao što sam rekao, pravnog subjektiviteta, iako je bio preduslov praktično Evropske komisije kasnije i, naravno, naših saradnika i drugih međunarodnih institucija, kao što je Svetska banka i MMF, da se stvori operativna nezavisnost određene institucije.
Ono što je veoma važno napomenuti jeste da, iako je ranije postojala Komisija za kontrolu državne pomoći, osim samog imena apsolutno ne postoji nikakva sličnost sa prethodnim telom. Naime, prethodno telo je predstavljalo povremeno radno telo Vlade Republike Srbije, gde su praktično članovi Komisije bili birani, odnosno preporučeni od strane glavnih davaoca koji bi zapravo trebali da budu i kontrolisani. To je nešto što je, između ostalog, i uočeno kao glavna predstavka od strane Evropske komisije sa stanovišta daljeg pristupanja, odnosno procesa pristupanja i približavanja EU, što je naravno izmenjeno, uključujući i druge okolnosti koje se prevashodno odnose na upravljanje postupkom, ali i otklonjene su koalizije koje su trenutno postojeće norme od 2009. godine bile u vezi sa Zakonom o opštem upravnom postupku kao glavnim zakonom kojim se može rukovoditi postupak.
Ono što je dalje bitno jeste da smo mi budžetom Republike Srbije u okviru tekuće budžetske rezerve imali opredeljena sredstva u iznosu od oko 96 miliona dinara, ali ono što je neočekivano u datom trenutku je što smo svi bili iznenađeni, a verujem i vi, odnosi se zapravo na 15. mart 2020. godine, odnosno epidemiju zarazne bolesti Kovid 19, koja nam je praktično onemogućila da koristimo sredstva u punom kapacitetu, uključujući i dodatno zapošljavanje i raspolaganje u kontekstu javnih nabavki, a naročito imajući u vidu okolnosti koje se odnose na ograničenja, ali i preporuke Vlade Republike Srbije koje su bile u tom pogledu, naročito oko racionalizacije i trošenja sredstava.
Ono čemu smo mi dalje pristupili jeste praktično pronalaženje adekvatnog prostora gde će da bude smeštena komisija, jer, kao što sam rekao ranije, prethodna komisija nije imala svoje prostorije jer je to bilo praktično povremeno radno telo Vlade. U saradnji sa bankom kojoj je osnivač Republika Srbija, ustupljen nam je adekvatan prostor koji je u tom trenutku odgovarao našim institucionalnim, ali i ljudskim kapacitetima. Evo, upravo dok sad pričamo, sklopljen je ugovor sa drugom institucijom koja je takođe osnovana od strane Republike Srbije, gde ćemo sedeći u narednom periodu preseliti i imati značajan prostorni kapacitet koji će moći da zadovolji naše interne potrebe.
Takođe, veoma je bitna stavka u svemu tome naša namera da u 2020. godini praktično krenemo sa modernizacijom pravila za kontrolu državne pomoći, odnosno usklađenosti državne pomoći. Naš cilj je prevashodno bio da se izvrši harmonizacija sa evropskom pravnom tekovinom u tom pogledu. Međutim, kao što sam i ranije istakao, mislim da nas je prosto sve nas zatekla određena situacija koja je pretočena u vanredno stanje, a kasnije u vanrednu situaciju i onda smo naše prioritete morali da ustremimo ka drugim prioritetima.
U samom periodu 2020. godine mi smo doneli i Status i Poslovnik o radu Saveta Komisije i Pravilnik o radu Komisije, kao što sam rekao, i akte sistematizacije, finansijske planove i planove javnih nabavki. Ono što je najvažnije, jeste da je ovaj savet u ovom sastavu imao 43 sednice, gde su usvojena 53 akta kojim se prvo utvrđuje postojanje državne pomoći, a nakon toga i ocenjuje usklađenost takve državne pomoći.
Nakon svega, ono što je takođe relevantno jeste da smo imali oko 15 obaveštenja u vezi sa potrebom prijave državne pomoći. Čisto da vam objasnim, to je praktično istovetan akt gde mi ocenjujemo da li je nešto potrebno prijaviti Komisiji ili ne, iziskuje dodatne napore, ljudske kapacitete naše stručne i prateće službe.
Nakon toga, mi smo imali jednu veoma interesantnu ulogu u kreiranju celog ekonomskog prostora za vreme Kovida, odnosno mera koje su bile u ovom trenutku donete od strane Vlade Republike Srbije. Naime, od samog početka, već od kraja marta meseca Evropska komisija je donela set novih pravila koje se odnose na privremeni okvir, koji se odnosi zapravo na situacije, iskreno da kažem da je u pitanju relaksacija pravila državne pomoć, s obzirom na trenutak koji je oličen u vanrednoj okolnosti kao što je SARS-KoV 2.
Naime, ta pravila su se prevashodno odnosila na to pod kojim uslovima će moći da se dodeljuju subvencije, poreska odlaganja, odnosno poreska oslobođenja, kao i pod kakvim uslovima će moći da se daju subvencionisane kamatne stope i do kojih iznosa, da li će država moći da garantuje za kredite i, na kraju krajeva, da li će moći da pokrije fiksne troškove, da učestvuje u dokapitalizaciji određenih privrednih subjekata i, na samom kraju, da li će i na koji način moći da potpomogne određene medicinske kooperacije koje će imati za cilj da se otkloni ova epidemija.
U tom smislu, mi smo reagovali promptno i svega nekih 15 do 20 dana nakon što je Evropska komisija donela, usvojila svoj plan, odnosno privremeni okvir, mi smo to pretočili u saradnji sa Ministarstvom finansija koje je bilo formalni predlagač i Vlada je, naravno, usvojila uredbe koje se odnose prevashodno na otklanjanje štetnih posledica i otklanjanje ozbiljnih poremećaja u privredi uzrokovanih epidemijom zarazne bolesti, i nakon toga posebnu uredbu koja se odnosi na dokapitalizaciju učesnika na tržištu.
U tom nekom smislu veoma je bitno da se istakne samo da su ove uredbe predstavljale plod harmonizacije sa evropskim pravnim tekovinama, a ne plod proizvoljnosti Vlade Republike Srbije, iako je to u pojedinačnim medijima nekoliko puta isticano. S obzirom na to, apsolutno se nije vodilo računa o pojedinačnim interesima kompanije ili posebnog sektora, već se isključivo odnosi na harmonizaciju, što smo više puta isticali na našoj internet stranici koja, nažalost, u tom smislu nije posećena od strane relevantnih izveštača.
Takođe, ono što je bitno jeste da smo mi pristupili daljoj modernizaciji i da smo izradili veliki broj nacrta, uredbi i uputstava koje su u ovom trenutku u 2021. godini usvojene, ali neću sada da trošim i vaše dragoceno vreme, konfuzno je poprilično slušati ovakve okolnosti, ali ono što je definitivno naš cilj za ubuduće jeste da regulišemo posebno oblasti koje se odnose na regionalnu državnu pomoć, energetiku i zaštitu životne sredine, sanaciju, restrukturiranje nefinansijskih učesnika koji se nalaze u teškoćama, zatim, imamo za medicinsku opremu, imamo horizontalnu pomoć regulisanu, odnosno njenu usklađenost od rizičnog kapitala preko osnovnih privrednih subjekata, malih i srednjih preduzeća, širokopojasnih mreža itd.
To je sve nešto što ćemo mi praktično u narednom periodu, a ja se nadam već u 2021. godini, s obzirom da govorimo o prethodnom izveštaju, imati usvojeno i da ćemo moći o tome više vremena da posvetimo u nekom narednom izveštaju.
Ono što je definitivno blagonaklono jesu pozitivne i afirmativne ocene Evropske komisije, koje su protkane u godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije, pogotovo u oblasti osam koja se odnosi na politiku konkurencije, sa akcentom da je uspostavljena de jure i parcijalno de fakto operativna nezavisnost Komisije i da su određeni postulati preneti, a naročito u kontekstu saradnje koja se odnosi na harmonizaciju i opšte saradnje sa Evropskom komisijom u pojedinačnim slučajevima.
Ja vam više ne bih oduzimao vreme. Stojimo na raspolaganju za sva dodatna pitanja moje kolege članovi Saveta i ja. Ukoliko imate dodatna pitanja, tu smo da vam bliže odredimo, jer prosto svaku pojedinost smatram da nije adekvatno u ovom trenutku obrazlagati, naročito ako ih imate u pisanom obliku ispred vas. Hvala najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem predsedniku Komisije.
Nastavljamo sa predstavnicima predlagača.

Marko Janković

Hvala.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, kao i uvek, moram da izrazim pre svega svoje zadovoljstvo mogućnošću da vam se obratim povodom Godišnjeg izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti.
Kao što je moj uvaženi kolega u svojoj diskusiji rekao, prethodna godina je bila izazovna za sve regulatore, a rekao bih naročito za regulatore finansijskih tržišta, budući da su sva dešavanja koja su bila povezana sa globalnom zdravstvenom krizom, odnosno pandemijom, uzrokovala da praktično sve zemlje dođu u situaciju da moraju da se izbore sa značajnim izazovima, pre svega u oblasti očuvanja finansijske stabilnosti.
Ono što bih rekao jeste da su sve relevantne institucije sistema Republike Srbije promptno reagovale prošle godine. Govorim o svim institucijama koje čine Komitet za finansijsku stabilnost Republike Srbije, dakle, mislim i na Ministarstvo finansija, Narodnu banku Srbije, Komisiju za hartije od vrednosti, Agenciju za osiguranje depozita. Smatram da su odluke koje su donete na samom početku pandemije dovele do toga da Srbija prethodnu godinu završi, rekao bih, zaista sa impozantnim rezultatima, kada su opšti pokazatelji srpske ekonomije u pitanju.
Ono što je pandemija svakako donela jeste, hajde da kažemo, malu promenu fokusa u odnosu na ono što smo imali planirano za prethodnu godinu, a to su bile pre svega neke, rekao bih, inovativne aktivnosti, odnosno dalja promena domaće regulative, kako bi što bliže približili domaće zakonodavstvo zakonodavstvu Evropske unije. S jedne strane, morali smo određene aktivnosti da pomerimo za ovu godinu, ali smo zato, rekao bih, imali značajan broj aktivnosti koje su dovele do toga da se posledice pandemije ublaže i da kao takve ne utiču, kao što sam rekao, na opšte ekonomske pokazatelje u Republici Srbiji.
Ne bih vas previše zamarao faktografijom, mogli ste da je vidite u izveštaju koji vam je dostavljen. Ono što ću samo reći jeste da je Komisija bila u stanju da se prilagodi svim izazovima koje je korona donela. Dakle, i pored značajnih ograničenja u kontekstu mogućnosti okupljanja i organizovanja naših sednica, održali smo 38 sednica Komisije prethodne godine, recimo, 2019. godine bilo ih je 35. Ono što se vidi da je bio efekat krize jeste daleko manja aktivnost kompanija na samom tržištu kapitala. Recimo, imali smo 13 odobrenih postupaka preuzimanja akcionarskih društava, u poređenju sa 25, recimo, 2019. godine.
Međutim, neke od mera koje su donete na samom početku pandemije su dovele do toga da se pojave i neke nove aktivnosti. Kao što i sami znate, došlo je do izmena prvo uredbe Vlade Republike Srbije, a zatim izmena i dopuna Zakona o tržištu kapitala, kojim je značajno pojednostavljen postupak emisije korporativnih obveznica, odnosno svih dužničkih hartija od vrednosti u Republici Srbiji, naravno, uz poštovanje svega onoga što su obaveze koje je Republika Srbija preuzela u svom postupku pridruživanja Evropskoj uniji. Ono što mogu da kažem je da smo imali izuzetno uspešne postupke emisije tih korporativnih obveznica. Napomenuću samo emisiju koja se završila kasnije listingom tih obveznica na Beogradskoj berzi, pričamo o emisiji Enegroprojekt holdinga. Ukupna vrednost te emisije je bila nekih 3,3 milijarde dinara.
Ono što smo imali takođe kao činjenicu prethodne godine jeste da se nastavlja trend delistiranja određenih javnih društava sa domaćeg tržišta kapitala, što je jedan trend koji vidimo praktično u poslednjih desetak i više godina. Smatram da je to jedan relativno pozitivan trend koji dovodi do toga da na tržištu kapitala ostaju samo one kompanije koje zaista i koriste mogućnosti koje im tržište kapitala daje. U prethodnoj godini smo imali 51 situaciju delistiranja sa tržišta kapitala.
Ono što je činjenično stanje na 31. decembar, imali smo 16 brokersko-dilerskih društava aktivnih u Republici Srbiji, devet ovlašćenih banaka, pet društava za upravljanje investicionim fondovima, koji upravljaju sa 18 fondova i šest kastodi banaka. To je situacija koja pokazuje da je interesovanje za učešće na domaćem tržištu kapitala i dalje snažno. Sa druge strane, imamo 74 revizorske kuće, budući da je Komisija i neko ko vrši kontrolnu funkciju kada je tržište revizije u pitanju. Dakle, imamo ukupno 74 revizorske kuće licencirane u Republici Srbiji, od toga 30 ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za reviziju finansijskih izveštaja javnih društava. Te dozvole su podeljene po određenim segmentima u odnosu na segment Beogradske berze na kome se određeno javno društvo nalazi, tako da imamo 11 revizorskih kuća koje rade reviziju društava koja se nalaze na listingu, osam onih koja se nalaze na open marketu i 11 onih koja se nalaze na MTP segmentu tržišta.
Još jedna mala kvantitativna ilustracija svega onoga što je Komisija radila prethodne godine. Dakle, imali smo obradu nekih 530 izveštaja investicionih društava, nekih 6.994 izveštaja Društva za upravljanje investicionim fondovima – investicionih fondova i njihovih depozitara. Komisija je ukupno donela 38 podzakonskih akata, donela je nekih 10 mišljenja i stavova i predstavnici Komisije su učestvovali u 22 radne grupe na izradama različitih zakonskih rešenja. Ono što već znate jeste da se jedan duži vremenski period radi na strategiji razvoja tržišta kapitala, odnosno na novom zakonu o tržištu kapitala. Iskreno se nadam da ćemo ili krajem ove godine ili početkom sledeće imati priliku da raspravljamo o tim zakonskim predlozima. Ono što dodatno mogu da kažem, prosto kao jedna dodatna informacija za vas, jeste da se intenzivno radi i na novom zakonu o preuzimanju akcionarskih društava. Sve to će dovesti do toga da po završetku ovog jednog ciklusa izmena domaće regulative budemo u potpunosti usklađeni sa poslednjim tekovinama Evropske unije, što će dodatno omogućiti tržišnim učesnicima da praktično usklade svoje poslovanje sa svim onim tržišnim učesnicima na tržištu kapitala Evropske unije, dakle, najrazvijenijem tržištu, kada govorimo o evropskom kontinentu.
Ono što nas svakako čeka u narednom periodu je i čitav niz izazova, hajde da kažemo – dodatnih podsticaja, učesnika na tržištu kapitala. Sleduje nam i početak primene Zakona o digitalnoj imovini. Dakle, krajem juna počinje primena tog zakona. Iskreno, ja bih rekao, sa nestrpljenjem svi mi koji smo zaduženi za regulisanje tog jednog potpuno novog ekosistema očekujemo da vidimo prve efekte tog zakona. Nadam se da ćemo imati priliku možda već krajem ove godine ili početkom sledeće da ponovo diskutujemo o rezultatima koje smo postigli u tom segmentu.
Ovako kao jedna, hajde da kažemo, prva informacija za vas jeste da je interesovanje onih koji planiraju da iskoriste mogućnosti koje Zakon o digitalnoj imovini pruža je zaista veliko i zaista očekujemo da vidimo značajne pomake, pre svega na planu podsticaja daljih inovacija u tom digitalnom ekosistemu. Mislim da će to u potpunosti doprineti daljem razvoju domaće IT industrije, ali i kreiranju jednog lanca dešavanja, kada je korišćenje svih onih mogućnosti koje srpsko tržište kapitala pruža kompanijama, što će, nadam se, samo dodatno doprineti daljem rastu bruto društvenog proizvoda u Republici Srbiji, odnosno daljem ekonomskom napretku zemlje. To je suštinski i glavni cilj postojanja svih regulatornih institucija, a to je pre svega kreiranje novog kapitala, dakle, neke nove vrednosti, a zatim suzbijanje svih onih štetnih posledica, odnosno onih štetnih dešavanja koja možemo naći na tom tržištu. Smatram da sada konačno imamo jedan skup alata koji će nam značajno pomoći u tom smislu.
Za sva dodatna pitanja stojim vam na raspolaganju. Toliko od mene za sada. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodinu Jankoviću.
Reč ima gospođa Hukić. Izvolite.

Hana Hukić

Ja vam se zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvaženi narodni poslanici, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki podnela je, u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, Redovan godišnji izveštaj o radu za 2020. godinu Narodnoj skupštini Republike Srbije. Prvi put izveštaj podnosimo u skladu sa odredbama novog Zakona o javnim nabavkama koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2020. godine, imajući u vidu da odredbama novog zakona nije došlo ni do kakvih promena u pogledu pravnog položaja i statusa Republičke komisije kao samostalnog i nezavisnog organa Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Izveštaj sadrži sve elemente koje propisuje sam Zakon o javnim nabavkama, dakle, na detaljan način izneti su i navedeni svi podaci o svim segmentima rada Republičke komisije u izveštajnom periodu. Rekla bih samo da je Republička komisija u 2020. godini radila, kao i svi drugi, u specifičnim uslovima koji su bili uzrokovani kovid epidemijom i u tom smislu smatramo da smo uspeli da na adekvatan način prilagodimo organizaciju rada u ovim specifičnim uslovima, tako da je obezbeđen u potpunosti kontinuitet i bez izuzetka pokazatelji u izveštaju o tome govore, uključujući i naše rokove za postupanje.
Dakle, svi podaci detaljno su navedeni u izveštaju. Ja ću u kratkim crtama navesti one najvažnije.
U 2020. godini Republička komisija održala je ukupno 307 sednica veća, na kojima je doneto 1147 odluka, 835 odluka doneto je povodom podnetih zahteva za zaštitu prava, to je i dalje dominantna nadležnost Republičke komisije, od ukupno 835 odluka, po zahtevima za zaštitu prava, u 50% zahtevi za zaštitu prava ocenjeni su, kao osnovani i postupci javnih nabavki poništeni su delimično ili u celini, u 37% slučajeva zahtevi za zaštitu prava ocenjeni su, kao neosnovani i odbijeni su, a u 13% slučajeva ocenjeno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za meritorno razmatranje zahteva za zaštitu prava i takvi zahtevi su odbačeni.
U 2020. godini, Republička komisija je odlučivala o postupcima javnih nabavki, ukupne procenjene vrednosti 105 milijardi 257 miliona 477 hiljada 342 dinara, u tom delu imamo porast, u odnosu na prethodnu 2019. godinu, kada je ta procenjena vrednost iznosila približno 71 milijardu dinara, a na ime taksi za podnošenje zahteva za zaštitu prava, u korist budžeta Republike Srbije, u toku 2020. godine, uplaćeno je ukupno 133 miliona 335 hiljada 520 dinara, gde takođe imamo porast, u odnosu na prethodnu 2019. godinu.
Kada je reč o rokovima za postupanje, uprkos uslovima kovid epidemije, Republička komisija je uspela, kažem, da obezbedi kontinuitet i efikasnost, tako da u približno 90% predmeta odlučeno je u zakonskom roku.
Naravno, većinu čine predmeti o kojima smo odlučivali prema odredbama prethodno važećeg Zakona o javnim nabavkama, imajući u vidu da je nov zakon počeo da se primenjuje tek polovinom godine, a ukupno trajanje procedure, pred Republičkom komisijom, računajući od dana formiranja predmeta, skraćeno je.
Tako da je u 2020. godini, iznosilo 29,8 dana, u 2019. godini je to bilo 41 dan, taj period je bio još duži u prethodnim godinama, tako da ovde imamo kontinuirano poboljšanje, a prosečno vreme odlučivanja, računajući od prijema kompletne dokumentacije, iznosilo je 21,8 dana.
U 2020. godini Republička komisija je donela sedam rešenja, kojima su izrečene novčane kazne, naručiocima i odgovornim licima naručilaca, jedan ugovor o javnoj nabavci je poništen, a sa novim zakonom najveće promene koje su nastale, sa novim Zakonom o javnim nabavkama, u pogledu nadležnosti Republičke komisije, jesu promene u odnosu na nadležnost Republičke komisije, za vođenje prekršajnog postupka, za prekršaje koji su propisani Zakonom o javnim nabavkama.
Dakle, Republička komisija više nije organ koji vodi prekršajni postupak u prvom stepenu, već ima mogućnost da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u koliko utvrdi da je u postupku zaštite prava, da je došlo do povrede zakona, koje može imati za posledicu prekršajnu odgovornost.
Tako da, u ovom prvom periodu primene Zakona, dakle do kraja 2020. godine, nije bilo nekih posebnih aktivnosti u ovom smislu, osim što smo u skladu sa zakonskom obavezom, zaključno sa 30. julom sve predmete, koje se odnose na prekršaje, predali stvarnim i mesnim nadležnim prekršajnim sudovima. Dakle, malo je bilo predmeta po novom zakonu u tom periodu, ali već u prvoj polovini 2021. godine preduzete su aktivnosti i u ovom smislu.
Dakle, ovo bi bili najosnovniji podaci, svi drugi podaci sasvim detaljno su navedeni u samom tekstu izveštaja, uključujući i podatke koji se odnose na druge aktivnosti Republičke komisije, dakle saradnju sa drugim institucijama i jačanje kapaciteta ovog organa.
Sve te informacije nalaze se u tekstu izveštaja, i naravno u 2020. godini sve te aktivnosti bile su prilagođene mogućnostima, u odnosu na uslove koji su bili prisutni u izveštajnom periodu.
Ja bih toliko imala, zahvaljujem se na pozivu i hvala vam na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, predsednici Republičke komisije.
Odbor za finansije, u ime predstavnika predlagača?
Da, predsednica Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija o kojima danas imate prilike kroz izveštaje ovde da se obratite kolegama poslanicima, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije 24. maja 2021. godine, na 30. sednici, razmatrali ova četiri izveštaja za 2020. godinu, i ono što je nama bilo najinteresantnije, to je da prvi izveštaj Komisije za državnu pomoć ustvari po prvi put imamo prilike da čujemo o tome šta se dešavalo, a drugo, što su oni, kako da kažem komisija u nadležnosti rada Skupštine, zato što su oni 2009. godine bili koncipirani kao komisija koja je odgovarala Vladi do 2019. godine i izbori ustvari su učinili uz pomoć radnog tela Vlade koji su formirali nekoliko predstavnika ministarstava, tako da je njihov rad bio više vezan za Ministarstvo finansija, i sa obzirom da smo ušli u pregovore sa EU i to poglavlje 8. konkurentnost, a vidimo da je to deo i najvažnijeg klastera 3. koje govori o konkurentnosti privrede, jedan od ciljeva sa kojima Srbija ide u pregovore sa EU, u ovoj godini i očito je da smo na vreme kao država preduzeli sve aktivnosti, pre svega Vlada i Ministarstvo nadležno koje je predložilo zakon, nov o državnoj pomoći, koje je formiranje komisije poverilo u nadležnost rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Godine 2020. je formalno početak rad ove komisije i to je ono što možemo da kažemo da se potrefilo da najgoru godinu u svetu treba da započne jedna vrlo važna komisija, ali mislim da se ona sa svojim radom dobro snašla, s obzirom kao i Republika Srbija što se dobro snašla u pandemiji i to pokazuju svi rezultati rada naše države, ali komisija je uspostavila taj institucionalni okvir, naravno uz pomoć i narodnih poslanika i nadležnog odbora.

Ono što je važno, a što su nadležni odbori usvojili na vreme, još u januaru mesecu, gotovo s početka godine, sve akte uz pomoć kojih oni treba da rade. Oni uz pomoć pravilnika i poslovnika o radu, sa kojima su definisali i koji su nadležnosti odbora za budžet i finansije, bili su dužni da akt o sistematizaciji predaju odboru za administrativna pitanja, i to je od velikog značaja jer je tu definisano 27 radnih mesta, a suštinski ona nisu mogla da budu popunjena, jer zaista njihov rad je bio onemogućen i zaustavljen kao i svih novih institucija koje su radile 15. marta, ali treba reći da je 5 članova saveta na čelu sa predsednikom, znači radila taj posao, 6 ljudi koji su stalno zaposleni, prebačeni iz Ministarstva finansija, koji su radili ovaj posao u poslednjih 10 godina i 6 je zaposleno po privremenim i povremenim poslovima, i muke koje su sa samim prostorom za rad, koji nije samo vaš problem, odmah da kažem.

Sve institucije u nadležnosti Narodne skupštine, imaju određene probleme, neki ih uspešno rešavaju, a neki se još uvek muče, ali kako da kažem, na vama je da se borite, i za bolji ambijent u kome funkcionišete.

Za nas je ovde važno, da ste vi, i da radite svoj posao kada je u pitanju usaglašavanje, zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, i da bi poslanici znali zašto je to od velikog značaja, onaj deo koji se odnosi na regulativu, koji usaglašavanje regulative za transport, pogotovo vazdušni transport i recimo, deo koji se odnosi na zakonsku regulativu iz oblasti energetike, reći ću da smo imali mi zaista uvek u ocenama fiskalnog saveta, velike kritike, kada je u pitanju davanje određenih sredstava i subvencija, kada je u pitanju „ Er Srbija“, i ovim suštinskim mi smo došli do toga da jednostavno ceo ovaj posao radimo uz saglasnost EU.

Prema tome, danas niko ne može da kaže da mi na određene načine podržavamo naša javna preduzeća i preduzeća koja su ušla u određena strateška partnerstva i privatizaciju, na način koji nije u skladu sa direktivama EU, zatim zakonodavstvo koje se odnosi na same postupke i formiranje podzakonskih akata iz oblasti energetike koje treba da budu u saglasnosti sa energetskom zajednicom.

Taj put o kome govorimo upravo je uz pomoć ove Komisije za državnu pomoć i to je nama od velikog značaja, jer se država rasterećuje svih pritisaka koje je ranije imala od zakonodavnih organa kada je u pitanju EU i Evropska komisija.

Prema tome, mislim da je za ovu godinu tačno da nije dovoljno prepoznata ova tema u javnosti. To znači da je u stvari taj put usaglašavanja EU direktiva dug i mukotrpan, ali vi ste tu, naravno, da pomognete i da radite i da donosite te akte, usaglašavate propise i da na krajnje odgovoran način blagovremeno informišete i narodne poslanike ovde u Skupštini Srbije, što je nama od velikog značaja da u direktnim kontaktima sa evropskim parlamentarcima imamo nadležnu komisiju koja se odnosi na pristupanje i formiranje, stabilizaciju odnosa sa EU, na čijem čelu je gospodin Orlić.

Možemo u svakom trenutku da damo svoje rezultate kada je u pitanju ova tema. Za nas je to od velikog značaja, iako Izveštaj Evropske komisije govori o tome za prošlu godinu da ova tema možda nije dovoljno prisutna i prepoznata u javnosti. Za nas je od velikog značaja da ovde kao narodni poslanici imamo punu informaciju o tome.

Ono što smo primetili to je da projektovan budžet upravo to i pokazuje, da niste bili u mogućnosti da se dovoljno razvijete u prošloj godini i da radite, s obzirom na opravdane okolnosti pandemije Kovid-19, kao i svi ostali i zato vam je budžet koji je predviđen, praktično upola realizovan, ali to ne znači da u ovoj godini ne možete da idete određenim punim kapacitetom.

Što se tiče Izveštaja Komisije za državnu pomoć, naravno, tu smo uvek da pomognemo i ukoliko mislite da imamo neke teme koje možemo da otvorimo u vidu određenih javnih slušanja, da bi informisali sve narodne poslanike, uvek smo tu otvoreni za saradnju.

Što se tiče Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, pošto je tako redosled Izveštaja, pa zbog toga se obraćam, Izveštaj koji je podnela, imali smo prilike gospođu Fukić u nekoliko puta da slušamo i, na kraju krajeva, imali smo po novom zakonu i izbor novog predsednika i jednog člana Komisije, taj posao smo završili 23. decembra 2020. godine i u tom Izveštaju, praktično i o radu njenom, a i o Izveštaju za prošlu godinu same institucije imali smo prilike da vidimo da ne ocenjujemo samo mi taj rad, nego smo imali prilike da vidimo da je i Evropska komisija slala svoju Komisiju koja je ocenjivala taj rad i kojom u stvari pokazuje da samo ovaj rezultat smanjenja obrade predmeta i donošenje odluka sa, recimo, 41. dana na 29,8 dana ili odlučivanje sa 28,6 dana na 21,3 dana u proseku, pokazuju napredak u radu ove institucije.

Mislimo da je najveći kamen spoticanja kada, recimo, pošto imate tri Veća i devet članova, mi recimo ne obavimo taj izbor članova kojima je istekao mandat, pa su onda ta Veća negde zaustavljena u tom svom radu i to u stvari nama pokazuje da zajednički posao mora da bude efikasan i u skladu sa rokovima koji su postavljeni kroz zakon i da je to jedan podsticaj i naša podrška vama da ovaj posao radite što bolje.

Ono što vidimo na osnovu rada jeste da postoji taj kontinuitet u tom radu i u zaštiti prava, da očito pravna lica imaju sve veće poverenje, jer povećanje broja predmeta koje ste obrađivali u prošloj godini, iako ste radili dosta u onlajn formatu, pokazuje, u stvari, da pravna lica negde zaista imaju poverenja u institucije i zbog toga podnose žalbe. Ta vrednost od 105 milijardi dinara i to povećanje u odnosu na 71 milijardu dinara u vrednosti ugovora koji su u oblasti žalbi vaših, u stvari, pokazuje upravo taj rezultat.

Prihode koje ste naveli su za 50% veći, kada su u pitanju takse i to je takođe jedan od parametara podrške kojom vi podižete lestvicu kada je u pitanju kvalitet samog rada Komisije za zaštitu ponuđača.

Znači, vi ste jedan primer dobre prakse i očito Evropska komisija može da zemljama u regionu, jednostavno, predstavi vaš rad kao jedan od dobrih primera i mislim da kada bude bilo vreme očito ćete kao taj primer dobre prakse moći da prezentujete vašim kolegama u drugim državama u komšiluku.

Kancelarija za javne nabavke po prvi put sada je telo koje u stvari je definisano novim Zakonom o javnim nabavkama i počela je da radi u ovom formatu od 01. jula 2020. godine, prema članu novog zakona 241. i prvi put sada imamo, u stvari, ulogu te kancelarije koja vrši kompletan monitoring celog postupka javnih nabavki.

Znači, naručioci predstavljaju sada taj javni tzv. institut, vrši se posao koji je do sada imala, ali mislim da je negde sada po ovom zakonu kompletniji, u kontaktu sa onim pravnim licima koji sprovode ceo taj postupak. Znači, od zahteva, pa do preventive savetodavnog dela, pa do same kontrole i do stručne pomoći i do onog dela pokretanja prekršajnih postupaka u stvari pokazuje da je ovim novim zakonom dosta toga vama dato da radite i da kompletirate kada je u pitanju uopšte taj monitoring javnih nabavki.

Zaključci koji su pokazali da je sklopljeno 1.161 ugovor u vrednosti od preko osam milijardi dinara u stvari pokazuje da vi negde zaista vršite taj osnovani nadzor na samom procesu javnih nabavki, a da broj samih mišljenja u drugoj polovini 2020. godine je opao, što znači da dolazimo do toga da ipak negde su dosta bili edukovani sami naručioci javnih nabavki, što je od velikog značaja, zato što negde i vas vide, prepoznaju Kancelariju za javne nabavke kao instituciju u koju treba da se jave pre nego što pokrenu ceo taj postupak i pre nego što uopšte krenu da rade jedan posao koji, naravno, ima svoje procedure i te procedure treba da se poštuje.

U 2020. godini izdato je 1.289 pozitivnih mišljenja od strane Kancelarije i svega 29 negativnih mišljenja. To pokazuje, u stvari, te rezultate rada i ono što je važno, da postoji da obuka, ali da poverioci, odnosno naručioci javnih nabavki treba da znaju koje su kaznene odredbe i upravo zbog toga da budu uvek okrenuti poštovanju procedura.

Komisija za hartije od vrednosti, imali smo prilike nekoliko puta u prošloj godini i u ovoj da se susretnemo, upravo zbog toga što su mnogi novi zakoni koji su doneseni praktično dati, kao što je Zakon o reviziji u prošloj godini, koji je stupio na snagu i Zakon o otvorenim investicionim fondovima. Imamo i Zakon o digitalnoj imovini koji treba da stupi na snagu sada 28. juna.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je pojednostavljenje postupaka uopšte kada je u pitanju primena ovog zakona i negde Komisija za hartije od vrednosti sigurno je da sada ima pritisak, jer kada dobijete nove nadležnosti, a imate isti broj kadrova koji treba da rade taj posao, a nove su teme i za njih, kao i za korisnike njihovih usluga, onda je očito uvek pritisak na tu instituciju. Sigurno je da će vam novi portal koji uspostavljate pomoći svemu tome da jednostavno radite ovaj posao.

Ovo što ste uveli, praktično deo koji se odnosi na IT komunikacije je od velikog značaja i kao što ste i naveli da pripremate i novi zakon, jer treba da negde da obavestim poslanike da vama po ovom sadašnjem zakonu ističe mandat kao Komisiji krajem ove godine i da očito će biti sigurno određenih predloga u izmenama i dopunama Zakona, odnosno u novom zakonu, kako će Komisija izgledati, s obzirom na nove nadležnosti, na nove okolnosti. Komisija za hartije od vrednosti više nije ista kao komisija od pre deset godina.

Ono što smo imali prilike da vidimo, to je da ste kuburili sa novcem prošle godine, upravo zbog toga što su stale privredne aktivnosti, što nije bilo praktično zainteresovanih za određenu vrstu privatizacije na osnovu kojih vi u stvari imate određenu vrstu prihoda, ali i da ste zaista na jedan krajnje legalan način taj gubitak pokrili iz definisanih rezervi i da ste na osnovu toga i uradili eksterni nadzor nad javnim finansijama, odnosno trošenju budžeta Komisije za hartije od vrednosti, pre nego što ste poslali izveštaj o realizaciji praktično vašeg budžeta i plan za ovu godinu. Tako da, jako je važno da je maksimalno smanjen negativni uticaj koji je mogao da se desi u prošloj godini shodno novim okolnostima.

Kada je u pitanju pandemija Kovida – 19 i jako je važno reći da rezultat u stvari rada svih ovih institucija leži u tome da na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije, mi imamo ovaj kvartal, u stvari, kao rezultat 2020. godine, da je 1,2% rast BDP, znači, kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti, a da je priliv stranih direktnih investicija gotovo jedna milijarda evra, što je više od ukupnog regiona Zapadnog Balkana, koji čine sve ove zemlje i veći je praktično za 13,5% nego prošle godine u istom kvartalu.

Ono što je još važno reći da je stabilnost deviznog kursa u Republici Srbiji i negde ta stabilnost inflacije za nas jako bitna i to smo na Odboru otvorili kao pitanje. Znači, pitali smo da li ove institucije prate dešavanja na svetskom tržištu kapitala kada su u pitanju i rast inflacija i rast kamatnih stopa i da li će doći do određenih refleksija na našu ekonomiju, da li se oni spremaju za određene mere, kako to rade i što je za nas od velikog značaja kao činjenica da mi zajednički u stvari imamo sliku o tome kako oni to prate, kako prati državna pomoć, kako prati Komisija od vrednosti, u saradnji, naravno, sa Narodnom bankom Srbije, jer u mnogim komisijama i kada rade te nove zakone, oni sarađuju, naravno, i sa Ministarstvom finansije.

Tu se, u stvari, pokazuje pristup državi, odgovornost države prema građanima. Znači, mi moramo da pratimo šta se dešava u svetu upravo da bi mogli da projektujemo svoju budućnost i da bi mogli na adekvatan način da odreagujemo u datim trenucima. To smo uradili i za vreme pandemije. Prvi smo iskočili sa podrškom građanima u vreme pandemije Kovid – 19 i praktično vanrednog stanja, kada nije bilo protoka roba i usluga u onom načinu kako je to bilo do praktično 15. marta 2020. godine, i to se pokazalo kao dobro.

Mnoge evropske zemlje su zakasnile sa tim i zbog toga su sačekale kraj godine sa visokim stopama pada ekonomskih aktivnosti.

Mi smo država koja smo sa najmanjom stopom pada praktično završili tu godinu i imali najbolje rezultate u EU i sada vidimo, u stvari, u ovom prvom kvartalu da imamo najbolje rezultate, što pokazuje da ćemo proći projektovanu onu stopu rasta od 6%, gde su mnogi bili skeptici i kritikovali tu stopu, pre svega, Fiskalni savet, ali ne samo oni, nego i određena udruženja privrednika i ekonomista koji jednostavno imaju kritički stav prema državi kad god je to potrebno, zato što je negde to postalo jako moderno kritikovati državu, a kada pogledate rezultate suštinski, onda vidite da zaista Srbija ide dobrim putem i to je ono što mislimo da građani uvek prepoznaju.

Trećeg juna je Srbija potpisala nov aranžman sa MMF-om, naravno, on je savetodavnog karaktera, kao i onaj pre što je bio, što pokazuje, u stvari, da Srbija zaista ide dobrim putem kada su naše javne finansije u pitanju.

Ovoliko za uvod kada su u pitanju izveštaji ovih institucija, a mislim da svaki od predstavnika ovde može i direktno da odgovori na pitanja poslanika. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, predsednici Odbora.
Prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Ispred poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja - Ujedinjena seljačka stranka, potpredsednik Narodne skupštine doktor Momir Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici izveštajnih komisija, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, pred nama su četiri važna izveštaja koji tretiraju tri važne oblasti, oblast državne pomoći, oblast javnih nabavki i oblast hartija od vrednosti.

Izveštaji su, kao što se može videti iz samih izveštaja i iz onoga što smo čuli od izvestioca, sačinjeni po standardima koji su predviđeni, te se kao takvi mogu oceniti da ispunjavaju formalne uslove i da su po toj osnovi kvalitetni. Isto tako, po sadržaju oni su faktografski, što je i najbitnije za svaki izveštaj, kao što se može i primetiti određeni pomak u razvoju ustanova, odnosno komisija koje se bave ovim poljima, što je svakako potrebno primetiti.

Međutim, ono što smatram bitnim jeste da su same teme od izuzetne važnosti, te da one danas od nas narodnih poslanika zaslužuju posebnu pažnju i sagledavanje sa više mogućih aspekata.

Pitanje državne pomoći je veoma važno pitanje. Sam pojam pomoć ukazuje da država nije samo onaj hladni mehanizam koji ispunjava procedure, zakone i forme, već da se radi o sistemu koji je svestan da uspešna država, pored ispunjenja zakonskih, formalnih i drugih proceduralnih obaveza, njen kvalitet i njen uspeh se ogleda u odnosu prema onome što je njena ključna ciljna kategorija, a to je čovek, prema stepenu humanosti prema svojim građanima, odnosno stanovnicima, jer kvalitet svakog sistema, a to znači i države kao najkompleksnijeg sistema, se ogleda u osećaju odgovornosti i podršci onima koji su najslabiji.

Pored onoga što se ostvaruje kroz sistem države u pogledu prava i mogućnosti, nažalost, čak i u razvijenim državama kategorija pomoći je nešto što se ne može eliminisati, pogotovo u zemljama tzv. tranzicije, pogotovo tranzicije koja nikako da završi, koja traje toliko dugo da ne znam da li se više može zvati tranzicijom, ali s obzirom da određeni procesi transformacija nisu završeni, nažalost, to je i dalje tranzicija.

Tako da, u tim i takvim okolnostima, a pogotovo još kada se dogode određene kušnje i nedaće, poput pandemije Kovida, koji pogađa celo čovečanstvo, to znači i našu zemlju i građane ove zemlje, tada pojam pomoć dobija posebno na značaju. Državna pomoć, takođe, još značajnije.

Zato je ovo prilika da se ukaže na to da predstavnici države, oni najodgovorniji, na najvišim nivoima su imali osećaja, i to blagovremeno i efikasno učinili sve što je bilo u njihovoj moći da država bude na raspolaganju svojim građanima, ne samo kada su u pitanju one opšte poznate stvari, pre svega, aktivnosti i mere koje su preduzete da se neposredna opasnost od pandemije po zdravlje ljudi umanji i svede na najniži mogući stepen, ali paralelno sa tim i sve one mere pomoći koje su poduzimane prema građanima kako bi se sanirale ekonomske i socijalne posledice koje ova pošast već ovoliko dugo vremena izaziva.

Svakako da je potrebno i baciti neki zrak elementarnog ljudskog svetla i svedočenja po ovim pitanjima. Evo, skoro će da se navrši godina dana kada su Novi Pazar i širi sandžački prostor bili izloženi svojevrsnom posebnom udaru kovida. To je bio juni i juli mesec prošle godine, izuzetno visoka smrtnost. Dakle, udar koji je bio iznad svakog proseka bilo kog dela ove zemlje kada su na neki način lokalne institucije sistema države, kako gradska uprava, tako i sam Medicinski centar doživeli svojevrsni kolaps i pokazali nemogućnost, pa i nesposobnost da se nose sa ovim izazovom, ali smo zapravo imali brz i veoma efikasna odgovor države, kako sa nivoa predsednika, tako sa nivoa Vlade, potom i sa nivoa Vojske Republike Srbije i mogu kazati da, uprkos svojevrsnoj tragediji koja se desila na tom prostoru gde su ljudi zaista umirali svakodnevno… Znači, to je bila atmosfera kojoj svakodnevno umre neko koga poznajete. Dakle, to je nešto što je prosto bilo nezamislivo i mislim da je čak prosek smrtnosti premašio i onaj u Lombardiji.

Dakle, ono što je pozitivna strana takve jedne tragične situacije jeste da smo imali najpre efikasnu reakciju državnog sistema sa svih nivoa, a što zapravo ne sme da se zaboravi, jer naše duhovne vrednosti, zajedničke i pojedinačne duhovne vrednosti nas uče da onaj ko nije zahvalan ljudima nije zahvalan ni Bogu. Dakle, to je vrednost koja ne sme da se zaboravi i zapostavi, a zahvalnost je nešto što moram da se iskaže ne samo rečima, kurtoazno, već da se iskazuje i celokupnim odnosom osećaja zahvalnosti za ono što je učinjeno.

Mi smo tada, dakle, imali pomenute državne nivoe koji su efikasno reagovali. Istina, stvar se ne može tako ni posmatrati, crno belo. Ovo je tema koja zasigurno se ne može tek tako preskočiti, već se mora sagledati u svim nijansama, pozitivnim i negativnim, koje su se tada dešavale. Naravno, tamo gde se dešava umiranje ljudi na ovaj način, emocije su vrlo izražene i zato je jako važno nastojati biti objektivan. Nekad je možda potrebno pustiti određenu vremensku distancu da bi se mogao imati pristup objektivnom aspektu, svim objektivnim aspektima tih dešavanja.

Dakle, ovde mislim na to da se ne može tek tako preći preko toga i reći – gotovo, bilo je, ko je umro je umro, ko je preživeo je preživeo, ko nam je pomogao nam je pomogao, ko nam nije pomogao nam nije pomogao. Mora postojati odgovornost. Moramo doći do trenutka kada ćemo ispitati zašto dva meseca, recimo krizni štab u Novom Pazaru nije zasedao, a toliko ljudi je, recimo, umrlo. Zašto je toliko bilo zaraženih u samoj gradskoj upravi do samog gradonačelnika, a da se to krilo itd, itd, a potom i samo ponašanje čelnika Opšte bolnice u Novom Pazaru, odnosno Medicinskog centra, a o čemu smo i ranije govorili?

To svakako sada nije tema, ali se ne mogu pojedinci amnestirati od odgovornosti, niti se sakriti za ono što su neki drugi pojedinci, odgovorni u vertikali države, priskočili da pomognu. To su dve strane koje jedna drugu ne mogu zaseniti, kao što negativna ponašanja i neodgovornost određenih ljudi na lokalnom nivou ne može zaseniti ni na koji način pomoć države i ljudi na nivou države, na nivou Vlade i ostalih instanci koje sam pomenuo. Isto tako, ne mogu se ni oni odgovorni sakriti iza državne pomoći koju smo tada dobili.

Dakle, to su stvari koje se moraju razdvojiti, jer zapravo ne bi smelo iz sirovo da gori u suho i ne bismo smeli stavljati u isti koš one koji su zaslužni i oni koji su krivi. Dakle, to je nešto što će u narednom periodu morati da se rasvetljava.

Osetljivost teme je u tome što kada otvorite takvo pitanje rizikujete da odete u neki populizam, pa da prosto tim emocijama koje su još na neki način sveže kod samih porodica, ali i kod svih nas na tom prostoru, da ostavite utisak da imate za cilj neke dnevno-političke poene. Svakako da nam nije to za cilj i veoma oprezno na svemu ovome insistiramo, ali ćemo nastaviti da insistiramo.

Pored toga što su dobili tada vrlo ozbiljnu državnu pomoć i na polju opremanja same bolnice, kroz potrebnu opremu koja je tog trenutka bila potrebna, što zapravo zaslužuje da se istakne, ali isto tako zaslužuje da se ispita zašto sva ta oprema mesecima nije aktivirana, nego je stajala u magacinu, a imali smo takvu hitnu situaciju da je ona potrebna. Zašto neki delovi te opreme nikada nisu instalirani? To su sve stvari koje je potrebno rasvetliti iz razloga što… Dopustiti da se pomeša ono što je u redu i ono što nije u redu, da se jednako tretiraju zaslužni i krivi, gubi se smisao zasluge, gubi se smisao same pomoći, same podrške, već se mora jasno povući crta između onih koji su zaslužni i onih koji su krivi.

Naravno, iako se neposredno ne tiče državne pomoći, ali ono što želim ovog trenutka da iskažem jeste da smo paralelno sa sistemskom reakcijom i aktivnošću koja se pokazala u tom trenutku, koju je pratila visoka odgovornost i humanost sa pozicije odgovornih ljudi na državnim pozicijama, mi smo isto tako paralelno sa tom pojavom imali i pojedinačne reakcije širom Srbije, od Šumadije, Vojvodine i ostalih delova Srbije, javljanje lekara i drugih ljudi, institucija, organizacija koje su odlučile da se uključe u tu pomoć i oni zaslužuju da ih ne zaboravimo i da ovog trenutka to istaknemo.

Neko će kazati da to nema veze sa državnom pomoći. Nek nema veze, ali mi zapravo jako držimo do toga da je važno istaći svako dobro delo, jer isticanje dobrog dela predstavlja lekciju svima drugima da možemo biti takvi, da mogu biti u takvim situacijama i da ljudska vrednost, i to je ono što je jako bitno da se uvek ističe.. Boriti se da zaradiš za sebe i za svoju porodicu, to nije neka visoka ljudska vrednost. To je više instinkt preživljavanja. Dakle, taj poriv i taj instinkt imaju i životinje. Dakle, to što neko zna da zaradi milione jeste sposobnost, ali to nije neka visoka vrlina, to nije nešto što se smatra visokom ljudskom vrlinom, odnosno vrednošću.

Međutim, imati svesti i snage da u trenutku dok ti nisu u opasnosti, u trenutku dok tvoj život i tvoje zdravlje i tvoja porodica, tvoj imetak nisu ugroženi, imati kapaciteta humanosti, ljudskosti da se zabrineš i uključiš u pomoć nekome ko je daleko od tebe 100, 200 ili 300 kilometara. To su ljudske vrednosti koje nažalost pod raznim naletima i udarima ove, da kažemo, materijalističke kulture i biologizirane kulture koja danas sve žešće nadire i nad našim prostorom koji je ranije imao mnogo više tog duha i mnogo više određene etika koju je prožimala kultura življenja.

Dakle, pod takvim udarima zato su takvi primeri jako važni i sa aspekta ljudske zahvalnosti, ali i sa aspekta lekcije koju treba stalno isticati kako bi zapravo mi ovde na ovom prostoru, bez obzira na naše i evropske i sve druge integracije, mi taj duh ljudskosti, taj duh dobročinstva ovde treba da čuvamo, gajimo, afirmišemo, oživljavamo tamo gde je zakržljao. Zato iz tog razloga želim to da spomenem, kao i svu pomoć koja je došla iz dijaspore, koja nikada ne zaboravlja naš prostor, kao i svu pomoć koja je došla iz Bosne i Hercegovine, dakle, to je jako važno da ovde istaknemo.

Isto tako želim da istaknem značaj pomoći koja je učinjena dostupnom građanima kada je u pitanju vakcina. Ovde svakako ne mislim samo na građane ove zemlje, jer to nije bila pomoć, to je bila obaveza države.

Međutim, ono što je fascinantno i što evo možda više puta ovde ističem jeste ovo što su odgovorni u ovoj zemlji omogućili i građanima susednih zemalja da dobiju vakcinu u ovoj zemlji. Možda i zato što sam bio uključen u taj proces s obzirom da imam zaista veliki broj prijatelja i poznanika u okolnim zemljama, posebno u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, bio sam možda jedna od najnapadnutijih adresa gde su mi se ljudi javljali - možemo li mi da dođemo da se vakcinišemo.

U početku te procedure su malo bile, dok se to sve nije uigralo, komplikovanije, pa sam se prosto morao obratiti samom Kabinetu predsednika za pomoć i vrlo brzo smo dobili, dakle, ja sam se čak šalio pa sam kazao – dajte mi jednu kvotu za bratstvo i jedinstvo, da bi lakše pojasnio šta to znači, onda sam ja pojasnio – javlja mi se veliki broj ljudi iz ovih zemalja, hajde malo da to obnovimo i svakako da je to zaista fascinantno dalo rezultate.

Istina, poslednje vreme već tu, dakle, to je sve pojednostavljeno pa nemamo neke komplikovane procedure ali ogromne su brojke, čak u stotinama koje su samo preko mene došli ovde u zemlju da se vakcinišu i to su čak mnogi ljudi koji su onako imali neke rezerve prema Srbiju zbog raznih rasuda i predrasuda proteklih godina i decenija. Dakle, to je nešto što meni predstavlja jedno najmoćnije sredstvo politike i diplomatije, dakle, mnogo moćnije od tenkova, aviona i ne znam čeka i drugih konvencionalnih poluga moći, dakle, to je nešto što zaista ovde želim sa vama prijateljski podeliti ali i sa ostalim građanima Srbije.

To je pokazatelj da država ne mora biti samo jedan hladni mehanizam, jedna mašina kakve države u principu i jesu, ali da ona može imati dušu i zapravo u meri u kojoj mi uspemo u sve pore ove zemlje da udahnemo više duše u ovu državu, u toj meri će ova država biti kvalitetnija, biti bolja i biti toplija i biti domovinskija i biti i patriotskija i otadžbinskija. Sve to su veoma važni aspekti, a oni su svi zapravo na neki način u tom inkubatoru koji se zove osećaj za druge, koji se zove osećaj za pomoć.

U tom duhu zapravo želim pozdraviti, podržati takve aktivnosti, bodriti najodgovornije ljude na čelu države svakako i zajedno sa nama ovde koji predstavljamo mikrofon građana za sve njihove daće i nedaće, za sva njihova pozitivna i negativna stanja. Tako da je ovo zapravo prilika gde želim na taj način i kroz ovaj izveštaj pohvaliti ovu aktivnost i da nastavimo tim putem jer vidite i sami lako je zapaliti već zapaljivu atmosferu, ali dobri i pametni ljudi, a to znači i dobri i pametni državnici, dobri i pametni domaćini, dobri i pametni nosioci, domaćini u porodicama, glave porodice, oni će uvek pamet pustiti napred, ne paliti nego gasiti, otvarati nove stranice, otvarati nove puteve, a dobro delo koje dolazi sa naše strane je zapravo ono što otključava sva ta srca.

U tom pogledu moja sva podrška i čestitke i nastavimo dalje putem. To je jedini način da zapravo ovaj naš prostor i u našoj zemlji, ali isto tako i u regionu bez obzira što mi sada imamo niz takvih država, kao što vidite, ne samo zbog stava nekih svetskih sila i međunarodne zajednice, već zbog same činjenice smo upućeni jedni na druge, bez obzira na sve što se izdešavalo moramo naći put zajedništva, a on se jedino može graditi na vrednosti dobra. Hvala vam.