Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi naš današnji gosti, predstavnici jako bitnih državnih institucija, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, naša država i danas potvrđuje koliko mi kao država i mi kao narodni poslanici vodimo računa da sve institucije u državi Srbiji budu jake i stabilne.

Što se tiče institucija koje vi danas predstavljate, institucije treba da budu nezavisne, kao što jesu. To, nažalost, nije bio slučaj u Srbiji do 2012. godine, za vreme bivšeg režima.

Bivši režim predvođen Draganom Đilasom, Borisom Tadićem, Vukom Jeremićem, Marinikom Tepić, Draganom Šolakom i svim njihovim saborcima je učinio, maltene, sve da uruši sve institucije u državi Srbiji. Uništavali su vojsku, uništavali su energetiku, privredu i kod njih nije bilo nezavisnih institucija.

Danas situacija u Srbiji je sasvim drugačija. Vi ovde koji predstavljate te institucije i što se tiče Komisije za hartije od vrednosti, koja odlično radi svoj posao, za razliku od nekog ranijeg perioda, kada su predstavnici bivšeg režima bili na čelu te institucije, i vi ovde koji se bavite i što se tiče i kontrole državne pomoći i što se tiče javnih nabavki, o čemu su moje kolege daleko više i bolje govorile danas, da sada ne nabrajam, ali ono što ja želim da posebno istaknem, da izuzetno obratite pažnju kada su u pitanju i raspodela novca od državne pomoći i javne nabavke.

Zadnje akcije Ministarstva unutrašnjih poslova, po nalogu Tužilaštva, a što smo mogli da zaključimo i na osnovu svih izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića, Srbija je zemlja reda i zakona i u Srbiji ko se ogreši o zakon nema zaštićenih. Dakle, ko god misli da putem kriminalnih i koruptivnih radnji nešto uradi, on će biti uhapšen i procesuiran i to i vi ovde danas treba da znate i kada je u pitanju kontrola javnih nabavki.

Na javnim nabavkama, a vi to bolje znate od mene, odlično znate kakva je šteta Republici Srbiji učinjena do 2012. godine. Da su oni ostali na vlasti, tu mislim na bivši režim, na Đilasov režim, mi danas ne bi mogli da diskutujemo o bilo kakvoj državnoj pomoći, a mi danas govorimo o državnoj pomoći, jer neko u Srbiji, Vlada Srbije, nezavisne institucije, država Srbija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, vodi računa o svakom dinaru, vodi računa da se procesuiraju svi oni koji kradu i otimaju i nadam se da će nastaviti ovako energično, hrabro, efikasno i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo da rade svoj posao i da će ove istrage sve biti nastavljene. Zašto? Prvenstveno zbog interesa građana Srbije, jer ako u Srbiji imamo jake institucije, ako se vodi računa o budžetu, ako se kontrolišu javne nabavke, ako se ne krade na državnoj pomoći, ako se ne krade od države, mi onda imamo jaču državu, a kada smo jaka država, kao što jesmo danas, sa tendencijom još većeg jačanja, onda možemo da govorimo i o regionalnoj i o spoljnoj politici.

Želeo bih ovom prilikom da se osvrnem u par rečenica na ono o čemu smo govorili juče i o čemu se govori u regionu svih ovih dana – koliko je ovih dana nezgodno javno reći u regionu da smo Srbi koji volimo Srbiju, koji volimo Republiku Srpsku. A zašto je to danas teško reći – ja sam ponosit Srbin? Šta je to Srbija loše uradila ovih godina? Za šta je to kriv srpski narod? Zašto?

Da li je srpski narod kriv što se u svojoj istoriji uvek branio, branio i svoj narod, branio i sve narode koji žive na našoj teritoriji? Kako se god ta naša država zvala sada ili ranije i koju god teritoriju obuhvatala, koji god deo Balkana, uvek smo se branili i mi Srbi branili Srbe i branili Bošnjake i Mađare i Albance i Bugare i sve one koji žive na teritoriji Srbije. Da li je to ranije bila Jugoslavija, SCG ili sada Srbija, uvek smo branili naše komšije.

Moram i koju rečenicu da kažem i o terorizmu. Ako se iko pokazao u borbi protiv terorizma prethodnih decenija, a ja mogu da kažem i pun vek, to je Srbija i srpski narod. Ako su terorističke aktivnosti bile uperene protiv neke države i protiv neke nacije na teritoriji Balkana, to je protiv Srbije i protiv srpskog naroda.

Moje drage kolege sa Kosova i Metohije dosta toga mogu da kažu što se tiče terorističkih aktivnosti nad Srbima i nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, koji su se suprotstavili teroristima.

Moje kolege poreklom ili rodom iz BiH i Hrvatske itekako mogu dosta da govore o ustaškom terorizmu i drugim terorizmima nad srpskim narodom. Od tog terorizma stradale su ne hiljade, nego desetine i stotine hiljada građana Srbije u prethodnih 100 godina srpskog naroda i svih onih drugih naroda koji su se s nama uvek suprotstavili i nacistima i fašistima koji su putem terorističkih metoda pokušavale nas da pokore, našu državu da unište.

Dakle, mi danas imamo dve vrste udara na Srbiju. Jedan je taj udar iznutra, to je taj tajkunsko-kriminalni ekonomski udar, koji pokušavaju Dragan Đilas, tajkuni i njegovi saborci. Na sreću, država ima institucije, a narod zna da prepozna ko je kvalitetan i ko je nekvalitetan i takvi koji iznutra rade protiv Srbije i predsednika Vučića i svih ovde nas, narod im odgovara na izborima, a institucije ih procesuiraju i nadam se da će svi oni do reda biti procesuirani u skladu sa zakonom.

Druga vrsta udara na Srbiju i srpski narod je ona koja dolazi spolja. Kad god Srbija malo ojača, uvek neko u regionu i neko među svetskim silama pokušava da primeni neke metode zajedno sa ovim pomenutim unutrašnjim saradnicima, ne bi li urušio Srbiju i ne bi li nešto uradio protiv Srbije.

E, sad i ovima iznutra i ovima spolja, čast, naravno, izuzev ovim svim našim prijateljskim svetskim silama koje nam pomažu i sad kad je u pitanju borba protiv korona virusa, ali i ovi iznutra i ovi iz spolja zajedno koordiniraju, jer žele da uruše i Srbiju i predsednika Vučića i državne institucije, pa i vaše institucije, vi koji danas predstavljate te institucije, uključujući i Skupštinu Srbije, jer njima ne odgovara jaka Srbija, moderna, koja je zemlja reda i zakona.

A, šta mi hoćemo, slobodan sam da kažem kao narodni poslanik SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, šta mi želimo? Mi želimo jaku Srbiju, mir i stabilnost u regionu, da jača naša Srbija, da pomažemo našim komšijama, da pomažemo BiH, da pomognemo Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, da imamo odlične odnose i sa Vašingtonom i Moskvom i Pekingom i Briselom i Berlinom i da Srbija bude ne samo ekonomski lider jugoistočne Evrope, što već sada jeste, ne samo lider što se tiče borbe protiv korona virusa, već da naša Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem bude primer jedne države, male u svetskim okvirima, a velike u našem srcu i našim okvirima, primer države koja drži do mira i stabilnosti u regionu.

Dakle, što je bilo, bilo je. Svaki zločin je Srbija osudila. Ali, nemojte molim vas, nemojte, molim vas, da kada je u pitanju zločin nad srpskim stanovništvom, da se to zaboravlja i da se to stavlja pod tepih.

Učinjen je u više navrata u proteklih 100 godina, ne brojni zločini, nego genocid nad srpskim narodom. O tome smo javno govorili i u međunarodnim institucijama i u Srbiji. Pojedine, na sreću, svetske sile su to prepoznale i na zapadu i na istoku. I nadam se da će se u svetu stvoriti konačno ta klima da se više ne sudi Srbima što su Srbi, nego onaj koji je počinio zločin nad bilo kojom nacijom da odgovara, onaj koji je terorista, a terorizam, kao i mafija, ne pita ni za veru, ni za naciju, ni za rasu. Svaki zločinac, svaki terorista treba da bude osuđen. Ali, nemojmo da kolektivno optužujemo srpski narod. Nemojmo kolektivno da optužujemo Srbiju i nemojmo sa falš dokazima da optužujemo Srbe koji su krivi samo zato što su branili svoj narod.

Opet, s druge strane, sa svakog za koga se izvedu konkretni dokazi da je krao u Srbiji, da odgovara zbog kriminala i korupcije, koji je činio zločin na teritoriji bivše Jugoslavije i bilo gde u svetu, bilo koje da je nacije, protiv bilo koje druge nacije što je izvršio zločin, mora da odgovara i da bude osuđen.

Dakle, Srbija se zalaže ne za dvostruke aršine, nego Srbija se zalaže za poštovanje i međunarodnog prava i zakona i poštovanje sopstvenog Ustava, ali Srbija se itekako zalaže i za svoje jačanje. Ne damo na Srbiju! Druge ne diramo, ne damo ni na sebe. Mi želimo jaku i stabilnu Srbiju. Želimo svaki dan da šaljemo politiku mira i stabilnosti, jer želimo sa našim dragim komšijama na Balkanu narednih ne decenija, nego vekova da živimo u miru i stabilnosti i jedini druge da pomažemo i zajedno da jačamo svoje države.

Prema tome, u danu za glasanje naravno da ću podržati i ove izveštaje i sve ovo o čemu smo raspravljali juče i danas, zato što ja, kao i moje drage kolege narodni poslanici iz poslaničke grupe predvođene dr Aleksandrom Martinovićem, zalažemo se za jaku, modernu i demokratsku Srbiju, predvođenu našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predstavnici komisija, drage moje kolege, uvaženi građani Srbije, na početku ću vama, potpredsedniče, i našim kolegama da čestitam spajanje sa poslaničkom grupom SNS, nisam imao tu mogućnost ranije, iskoristiću ovu priliku za početak mog obraćanja.

Inače, rasprave ove vrste nisu bile baš česte u ovom uvaženom domu u prošlosti, ili barem nisu bile česte sa stanovišta neke vremenske distance datuma izveštaja i rasprava u ovom parlamentu. Hvala Bogu, to se sada, vidimo, menja i ovo govori o, pre svega, odgovornosti. Govori o odgovornosti vas kao predstavnika samostalnih i nezavisnih tela, s tim da vas molim da tu svoju nezavisnost i samostalnost ne doživite na neki sebi svojstven način, kako je to bio slučaj u prošlosti sa nekim drugim nezavisnim telima, a što je Srbija osetila na svojoj koži.

Naime, vi znate kako je to bilo sa nezavisnim Zaštitnikom građana, onim čuvenim Sašom Jankovićem. Vi znate kako je to bilo kada je u pitanju nezavisni sudija Majić, koji je postao sve osim nezavisni sudija i nezavistan i od naroda i od sudstva i od bilo čega i postao strah i trepet za sve one građane kojima je sudio, a koji nisu politički mislili kao sudija Majić. Ovo, pre svega, govorim kao opomenu vama predstavnicima ovih tela. Ne dozvolite, molim vas, da bilo kada u svom radu uđete u takvu jednu oblast.

S druge strane, ova današnja rasprava govori i o odgovornosti ovog parlamenta, narodnih poslanika, vladajuće većine, pre svega, jer predstavnika opozicije nema u parlamentu. Bitno je to da vide građani Srbije. Režija je tu, možda je dobro da to i pokaže. Govori o odgovornosti prema poslu koji obavljamo, o odgovornosti prema građanima, o odgovornosti prema zakonu i Ustavu ove zemlje. Ali, nije ni čudno.

Naime, poslanici SNS, pre svega, a i vladajuće većine, ovaj princip odgovornosti u radu preuzimaju od prvog čoveka ove države, odnosno prvog čoveka SNS, jer je taj princip od 2014. godine postavljen kao osnovni u sprovođenju politika u Srbiji, odgovornost, odgovornost prema narodu i Srbiji, pre svega.

Eto, prvi čovek ove države, predsednik, se tog principa drži i danas. Drži se on odgovornosti prema Srbiji i srpskom narodu i u ovim danima, ali i odgovornosti prema onima koji sa Srbima i srpskim narodom žive na Balkanu i u danima ovih velikih iskušenja, u kojima se nalazi Srbija i naš narod. Drži se odgovornosti i pred iskušenjima u koja smo ušli, pre svega, zbog odustajanja nekih drugih od principa međunarodnog prava i pravde i proizvoljnog tumačenja tog prava i zbog prelaska na princip, moglo bi se reći sile ili upotrebe velike političke moći sa kojom danas definitivno najveće zemlje sveta raspolažu.

Verujte mi nije to ni malo, ni lako, ni malo lako, ni jednostavno, ali u tim okolnostima i u tim datim uslovima predsednik države se drži principa odgovornosti. Bez obzira na česte provokacije i na neke pritiske koji spolja dolaze, on odgovorno šalje poruke mira, izgradnje fabrika, stvaranja novih radnih mesta i pomirenja.

Odgovoran je predsednik ove države i odmeren i kada odgovara na često uvredljive izjave i komentare izrečene pred ušima celog sveta, a koji dolazi iz regiona. Odgovoran je i prema onima koji naš narod, koji živi u Bosni i Hercegovini, uvredljivo nazivaju ne Srbima, nego bosanskim Srbima, hrvatskim Srbima one koji danas žive u Hrvatskoj, albanskim Srbima one koji danas žive u Albaniji. Bez obzira na uvrede, odgovoran je i ne odgovara na isti način. Naravno, i pokazuje princip poštovanja prema onima koji žive oko nas.

Kažu Srbi za onoga koji može naslutiti buduće događaje da je prozorljiv ili ti da bi razumeli univerzalni naziv - vidovit. Neću reći da sam ja prozorljiv ili vidovit, ali podsetiću vas šta sam rekao u jučerašnjoj raspravi, vas, moje uvažene kolege, Srbiju i ceo svet.

Rekao sam da će, pored pritisaka sa kojima se Srbija suočava ovih dana i predsednik i koji dolaze spolja, uslediti i unutrašnji pritisci, iznutra. Rekao sam da će Marinika Tepić i Dragan Đilas preko svojih, koji nisu deo ovog parlamenta u ovom sazivu, preko svojih političkih predstavnika, udruženja građana, medija obnoviti svoj predlog i svoj zahtev da ovaj parlament usvoji jednu rezoluciju o proglašenju Srbije genocidnom i proglašenju srpskog naroda genocidnim.

Ne, naravno, nije Milimir prozorljiv, niti su vidoviti i prozorljivi poslanici SNS, ali smo poučeni prošlošću i političkim iskustvom koje imamo sa tim ljudima mogli da pretpostavimo jednu ovakvu pojavu, jedan ovakav predlog.

Još nije moj glas utihnuo u ovoj sali, još se mastilo na papiru ovih devojaka, koje beleže svaku našu izgovorenu reč, nije osušilo, a evo predloga rezolucije u Skupštini, evo predloga rezolucije o genocidu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zavedenog na pisarnici pod brojem 011-10, a koji je juče na kraju dana ušao u ovaj uvaženi dom. Podnosioci su, formalno gledano, predstavnici, politički predstavnici dela albanske zajednice i politički predstavnici dela bošnjačke zajednice.

Ako bih bio neodgovoran i nekorektan, rekao bih da su podnosioci srpski Bošnjaci ili srpski Muslimani, rekao bih da su podnosioci srpski Albanci Šaip Kamberi, srpska Albanka Nadije Bećiri, srpski Albanac Argjend Bajrami, ali mi odgovornost i korektnost u politici koju danas sledim ne dozvoljava da se tako izražavam.

Podnosioci su politički predstavnici dela albanske i bošnjačke zajednice, naše kolege, poslanici iz manjinskih stranaka, bošnjačke i albanske provenijencije, šest poslanika. Oni, formalno gledano, jesu podnosioci. Međutim, suštinski je jasno ono što sam rekao od juče. Oni su samo megafon i instrument u rukama onih čiji su politički partneri godinama.

Oni su instrument u rukama onih koji nisu prisutni u ovom sazivu parlamenta. Oni su instrument i megafon Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića koji su jedan ovakav zahtev i predlog pred Narodnu skupštinu dostavili pre par godina.

Ovo nije ništa novo. Ovo je danas samo njihov potpis na Marinikinom i Đilasovom predlogu. Tehnički neko je morao da podnese, iskorišćeni su poslanici iz reda bošnjačke i albanske zajednice. Nije im to prošlo tada, a verujte mi neće ni sada. Nećemo tako nešto i takvo jedno samoponiženje Srbije dozvoliti.

Sad, Srbijo, evo, ti pa poredi, poredi danas Vučića u fabrici „Fišer“ u Jagodini. Principijelan odnos prema regionalnim odnosima, odgovornost u radu sa jedne strane i evo vam rezolucije, Srbijo, sa druge strane koju predlažu Marinika Tepić i Dragan Đilas već godinama. Srbijo, opredeli se, jednostavno je.

Što se tiče našeg opredeljenja, uvaženi predstavnici komisija, dok i vi pratite princip odgovornosti, a koji se vidi kroz izveštaje, imaćete podršku parlamenta i nas poslanika, pre svega, iz SNS koja je svakog dana sve veća, jer je to praćenje jedne sveukupne politike još godinama unazad.

Na kraju, kada je nekad ranije u istoriji Srbima bilo teško pevao je veliki Njegoš čuvene stihove, pa Njegoš kaže: „Nada mnom je nebo zatvoreno, ne primam ni plača ni molitve. U ad mi se svijet pretvorio, a svi ljudi u paklene duhove“. Niti je nad Srbijom šta zatvoreno, niti su ljudi pakleni, ni duhovi. Srbija je na jednoj strani, a duhovi prošlosti na drugoj strani, nećemo ih pustiti. Živela majka Srbija.

Zahvaljujem gospodine Vujadinoviću.
Sledeći na listi je gospodin Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja hteo bih svojim sugrađanima, a i svima onima kojima je Beograd u srcu da čestitam slavu Spasovdan i nadam se da ćemo svi zajedno naš Beograd, kao i našu Srbiju iz dana u dan voleti i raditi za njih sve više.

Poštovani predstavnici institucija, na samom početku želim da vam se zahvalim što ste na početku današnjeg dana, to je bilo pre pet, šest sati, temeljno, detaljno obrazložili ove izveštaje, što ste što plastičnije i što lakše objasnili sve ono što se u njima nalazi. Mislim da je diskusija koju su poslanici danas vodili bila široka. Morate da shvatite da smo mi ovde predstavnici građana i da ono što mi danas govorimo jeste ono što građane najviše zanima i ono o čemu oni danas najviše žele da mi diskutujemo.

Danas je veliki praznik, Spasovdan, posebno naglašavam zbog slave grada Beograda, ali znate, u nekom prethodnom periodu, čak i ovaj praznik, čak i Spasovdan, je zloupotrebljavan i iskorišćavan od strane ljudi koji su taj dan proslavljali na mestu gradonačelnika ili gradskog funkcionera.

Znam da će vama neverovatno zvučati, ali javne nabavke su čak i tada bile zloupotrebljavane. Da biste sproveli koktel, posluženje, ručak ili večeru kojih je u periodu do 2012. ili 2013. godine bilo bezbroj, neophodna je bila nekakva javna nabavka. Međutim, oni su i tu videli priliku da zarade, da se, narodski rečeno, opet citiram termine građana koji su nam o ovome pričali, ugrade, pa čak i na današnji dan.

Žalosno je što, ako uzmete i taj primer u obzir, vidite da nije postojala situacija, dešavanje ili bilo kakva mogućnost gde je novac u pitanju da oni tu priliku nisu iskoristili.

Neverovatno je da na današnji dan ja pričam o tome i vidim da ste svi šokirani pomalo, ali da, uzimali su procente čak i onda kada su nabavljali slavski kolač, žito, posluženje ili su uzimali procenat i novac po koje kakvim restoranima gde su kasnije organizovali proslavu. Znam da ste šokirani, kao i građani Srbije, ali dobro je da o tome pričamo i danas kako nam se nikada takve stvari više u budućnosti ne bi ponovile, kako ljudi koji su to činili ne bi više bili u prilici ne da vode mesnu zajednicu nego da budu na čelu kućnog saveta bilo gde u Srbiji.

Kada ovo govorim sve ne mogu a da ne unesem neku emociju, jer ja pripadam onim generacijama čiji su roditelji ostajali bez posla i na ulici u katastrofalnim privatizacijama, gde se na bratsko-burazerskim i ortačkim odnosima, kako građani kažu, dodeljivala fabrika ili firma za po jedan evro, a ljudi koji su u tome učestvovali danas predstavljaju sebe kao nekakvu alternativu i bolju budućnost, ne samo za Beograd, već i za Srbiju.

Žalosno je što većina od njih nije odgovarala pred zakonom iz prostog razloga, a o tome su govorile kolege poslanici pre mene, zato što su sudije, tužioce i sve one koji su mogli da odlučuju o njihovoj sudbini birali na stranačkim skupovima, stranačkim kongresima, pa ste tako imali situaciju da pored odluke opštine ko će biti sudija, ko će biti tužilac, pored pečata tog grada ili te opštine sa desne strane, sa leve strane vam je stajao pečat opštinskog odbora DS, pa tako je određivano da li će sudija biti po tome - jeste da je bio u JUL-u, jeste da voli da krade, ali mu je žena u DS, pa ga možemo držati pod kontrolom. Opet u tom drugom mestu sudija je izabran samo zato što je član DS, malo voli da popije, ali to može da se reši. To su vam bila obrazloženja sa opštinskih odbora širom Srbije i kako su birane i sudije i tužioci. To vam je odgovor, poštovani građani, zašto ljudi koji su oštetili budžet i Beograda i Srbije nisu do sada snosili bilo kakve posledice ili konsekvence.

Uveren sam da će zakoni koje danas Skupština donosi, posebno Zakon o poreklu imovine, definisati te neke stvari, pa će konačno ljudi koji su došli goli i bosi u iscepanim farmerkama, a danas imaju milione evra na računima širom sveta morati da objasne kako su došli do tolikog bogatstva. Kako je na primer taj najgori gradonačelnik u istoriji od 74.000 evra ženine kuće i polovnog automobila „Sab“ došao do bogatstva samo u nekretninama preko 20 miliona evra, a ispostaviće se od pre nekoliko meseci, dobijamo i te podatke, da na više od 53 računa širom 17 zemalja od Mauricijusa, Hong Konga, Švajcarske ima čak 68 miliona evra? To su pitanja na koje odgovore traže naši građani i odgovori koji zahtevaju naši građani.

Da ovo sve da ne govorim u prazno i koliko se iz vaših izveštaja može činiti jeste da naša zemlja i ide u dobrom smeru i oko toga se možemo složiti, bilo koji aspekat da posmatramo.

Da nije moj kolega Milimir malopre pomenuo, ceo dan smo proveli u diskusiji, a mislim da sem kolega iz Jagodine niko nije pomenuo da je danas otvorena još jedna fabrika. To je postalo toliko normalno da se mi danas više ni ne osvrćemo na to. Možda je samo i kolega Marinković, čini mi se, ali eto ceo dan, šest sati diskusije, skoro sedmi sat sada, samo tri poslanika su se osvrnula na tako jako bitnu stvar.

To vam pokazuje da je danas u Srbiji postalo normalno da se otvaraju fabrike i nova radna mesta, što je za nas kao predstavnike SNS izuzetan ponos, jer kada sledimo odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića znamo da radimo ispravnu stvar za svakog čoveka u našoj zemlji, gde god on da živi.

Međutim, ono što je postalo pravilo kao nekakva mantra – šta god da se dobro desi u našoj zemlji obavezno zaposleni u firmi Dragana Đilasa to iskoriste ne bi li nekako bacili senku na taj događaj. Obavezno se pravi nekakva lažna afera, pokušava da se nešto izmisli ne bi li se nekako bacila ljaga i bacilo u senku to što je danas Srbija dobila još jednu novu fabriku. Nemačka fabrika „Fišer“ bavi se proizvodnjom delova, dodatne opreme za automobile visoke klase. To nije vest na Đilasovim medijima, u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa. Vest je to što je osoba koja, ja više ne znam ni koji termin da upotrebim, opisujući sve laži koje ona iznosi iz dana u dan, a radi se naravno, već svi znate, o Mariniki Tepić, današnje otvaranje fabrike u Jagodini iskoristila da baci ljagu i na predsednika Aleksandra Vučića i na tu fabriku. Smetalo im je naime to što je Aleksandar Vučić otišao u Jagodinu i sa predsednikom grada Jagodine otvorio tu fabriku i doveli su u situaciju da cela ta fabrika nije bitna, već je bitno da Marinika Tepić u svom jednom performansu kaže da je pojavljivanje, pazite sada, zamislite sada ovu rečenicu, predsednika Aleksandra Vučića pritisak na tužilaštvo u procesu protiv Dragana Markovića Palme.

Dakle, osoba koja je do sada uhvaćena desetinu puta u kojekakvim lažima pravi novu laž i optužuje predsednika države što otvara nemačku fabriku. Ljudi moji, da li ima kraja tom ludilu? Da sve ono nije slučajno govori i scenario koji je usledio na toj konferenciji gde je opet novinar medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa upitao Aleksandra Vučića – da li on to vrši pritisak?

Poštovani građani Srbije, ovo govorim da biste znali o čemu se radi i koliko je bolesna mržnja svih ljudi koji danas predstavljaju jedan deo opozicije i žele da se vrate na vlast. Nikakav pritisak, nikakva dodatna tenzija ili bilo šta drugo, kao što ste mogli i da čujete, ali to neće da prenesete, predsednik Aleksandar Vučić je rekao – ako je Marković nešto kriv neka odgovora. Zašto to niste preneli u svojim medijima? Zašto niste preneli tu rečenicu? I tu rečenicu je pa i sam Marković i u ovom plenumu u više navrata rekao, ali zašto pokušavate na taj način da bacite ljagu na jednu jako bitnu stvar kao što je otvaranje nove fabrike?

Moram da se složim sa mojom koleginicom Nevenom Đurić koja je danas dala jedno izvanredno saopštenje. Koleginice Đurić, slažem se sa vama. Pored ovoga njima smeta to što svaka nova fabrika, svaka nova investicija, svaki novi kilometar puta jasno pokazuju koliko je SNS i Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sposobnija, vrednija, poštenija od njih i koliko možete da uradite samo za svoju zemlju ako se istinski borite za bolje sutra svih građana.

Smetaju njima i nove fabrike pa zato ovakvim lažima pokušavaju sve da bace u senku. Kako bilo ko može da poveruje ženi koja je svojim lažima nanela i međunarodnu štetu, kaljajući nam ugled pred Ruskom Federacijom pa je zbog njenih nekakvih montiranih snimaka moralo da reaguje čak i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i da demantuje to što je ona pričala? Kako da verujete osobi kojoj se od farmi kokošaka u Moroviću pričinjavaju nekakve plantaže droge, pa kada se to demantuje ne dobijete nijedno – izvini? Na kraju krajeva, kako da verujte osobi koja je zarad malo vlasti, političkih poena spremna da potpiše u ovom parlamentu deklaraciju o tome da je u Srebrenici počinjen genocid?

Takvi ljudi danas, poštovani građani Srbije, žele po svaku cenu bez podrške građana da dođu na vlast, ali sam uveren da će kao i mnogo puta do sada najbolji odgovor svima njima biti izbor jer će se građani tu opredeliti da li ćemo nastaviti da idemo u ovom smeru još lepšeg i još boljeg mesta za život građana Srbije ili ćemo se vratiti u sumorno i propalo vreme do 2012. godine.

Ali, da ne ostane sve poštovani predstavnici institucija samo na ovoj temi u javnim nabavkama su ovde mnogo govorili, ali ja želim samo da vam ukažem na neke stvari kako su se one odvijale u prethodnom periodu i kako su se to egzaktno kršili propisi i zakoni, kao se to na jedan najdrskiji način funkcija zloupotrebljavala. Ne želim sada ovde da pričam o mnogobrojnim aferama koje postoje, ja ću se držati samo dve.

Svima poznata ulica Bulevar kralja Aleksandra za rekonstrukciju tog bulevara vežu se mnogobrojne afere i dalje traje neki sudski proces, ali ono što je jako bitno tu naglasiti vama će sve biti jasno.

Prilikom te javne nabavke, znate sami kako to ide, stizale su mnogobrojne ponude i kompanija „Svitelski i Pol“ je dala ponudu od 1,1 milijarde dinara. Tada im je rečeno da je to najbolja ponuda i da će oni dobiti taj posao.

Međutim, što bi rekao profesor Atlagić gle čuda, posao dobija „Balkan gradnja“ čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Nikome nije bilo jasno na koji način se došlo do ove procedure, šta se tu desilo, kako je došlo do toga, ama baš nikome nije bilo jasno. Koliko je ovde bilo propusta. Prvi parametar vam je i to što vam je DRI izvela zaključak da je došlo do mnogobrojnih zloupotreba i grešaka prilikom ove javne nabavke, iz 2011. godine.

Ono što posebno baca sumnju jeste i činjenica da su ostale firme koje su učestvovale u ovoj javnoj nabavci obaveštene 31. decembra 2009. godine o tome ko je dobio tu javnu nabavku, a da je ugovor sa ovom „Balkan gradnjom“ popisan 10 dana ranije. Dakle, nije dovoljno što je paradoks što im je obaveštenje poslati 31. decembra. Znate i sami da je to poslednji dan u godini neke firme ne rade, vlada praznično raspoloženje i to su im poslali kasno 31. decembra, pred sam kraj radnog vremena. Već i to što su zaključenu celu priču imali 10 dana radnije.

Da ne pričamo o tome da građevinski dnevnik i knjiga inspekcije nije vođena kako treba. Ni jedna strana nije bila overena pečatom. Na sve to nisu unete ni vrste materijala koje su pristizale, ali nije ni to čak problem, ne postoji ime firme koje je taj materijal dostavila ili napravila. Ako ovo nije egzaktno kršenje i javnih nabavki, ali i zakona, ja ne znam šta je.

Drugi primer, koji je ovde spominjao gospodin Rističević, a ostale moje kolege, tiče se mosta na Adi. Ne želim više da pričam o njemu, mislim da svi dobro znaju o čemu se tu radi, ali ću ja amo izdvojiti dva primera.

Most na Adi, čuli ste koliko je puta preplaćen, koliko je sve to koštalo, nekako ljudima zbog silne te afere prolaze kroz noge još neke bitne informacije, a to je činjenica, pazite sad, za konsultantske usluge firmi „Si komršls“ uplaćeno osam miliona evra. E, sad vi kažete, pa dobro onda su možda imali neke velike koristi i oni, ali i grad Beograd od toga možda su pomogli svojim nekim konsultantskim uslugama, možda su nekako doprineli. Ne, nisu nikako znate zašto? Zato što je ova firma registrovan za prodaju brodova i rezervnih delova za brodove, pa šta su oni nama pomogli, gradu Beogradu, jesmo kupili nekakav brod? Jel smo bilo šta drugo uradili? Osam miliona evra je građane Beograda i građane Srbije koštalo ovo. Znate i sami, svima vam je jasno da je to samo bila maska kako bi se ispumpalo osam miliona evra koji su kasnije podeljeni međusobno. Ako i ovo nije dovoljno, za sam kraj ove afere, šokiraću vas informaciju, da bi na silu otvorio most na Adi, sećate se svi toga, u Novu godinu, dodatno je plaćeno mimo bilo kakvog tendera i javne nabavke, na silu da se zatvore radovi, samo da prođe saobraćaj, još devet miliona evra.

Nažalost, niko za ovo nije odgovarao. E to je ono što boli građane i Beograda i Srbije. Naveo sam vam samo tri egzaktna primera gde ste mogli da vidite kako se i na koji način kršio zakon.

Za sam kraj, ali ne najmanje bitno. Kada već pričamo o DRI, kada pričamo o proneverama javne nabavke, ljudi koji žive u Beogradu, a verujem i oni koji ne žive, znaju za opštinu Stari Grad. To je centar grada, mesto gde se i mi jednim delom danas nalazimo. Na čelu te opštine se nalazio Marko Bastać, prijatelj lični, kum, pobratim, ne znam više ni šta, Dragana Đilasa. I nije problem to što za građane Starog Grada nije učinio ništa, tako on kaže. Nije problem, nije mogao.

Mogao je zato što je imao sredstava, ali je on ta sredstva iskoristio, pazite sada, da svaki peti dinar građane opštine Starog Grada ispumpa i upumpa na račune jedne firme koja se zove „Respekt legal“, koja se bavi marketingškim uslugama. Sada kada vam ovo pričam, možda vam to negde i nije jasno, ali radi građana Srbije želim da vam objasnim.

Imate svedočenje čoveka koji je dobio status uzbunjivača koji jasno kaže da je njegova firma „Respekt legal“ potpisala ugovor sa opštinom Stari Grad u visini od 86 miliona dinara. Period je 2018. i 2019. godina. U obavezi je bio da zaposli 60 ljudi koje mu oni daju. Dakle, ta firma zaposli 60 ljudi, on je dobio spisak. Od tih 60 ljudi, 23 sa tog spiska su bili odbornici i raznorazni funkcioneri opštine Stari Grad. Ovi preostali su bili ljudi koji su se tukli sa saobraćajnim znacima na Trgu Republike, koji su rušili onu ogradu, koji su napadali radnike koji su radili na tom uređenju trga i to su bili ljudi koje direktno građani Starog Grada na taj način plaćaju, da bi oni bili huligani, rušili i ružili svoj grad.

Ako i ovo nije dovoljno, tokom 2020. godine, dok su se svi borili protiv korone, svaka opština je imala kol centre, svaki dinar se odvajao za sredstva za dezinfekciju, svaka opština je gledala da pomogne svojim građanima što više može, u opštini Stari Grad, zamislite sada, 18 miliona dinara je potrošeno za nabavku računara i dodatne opreme. U sred korona krize. Dok su ljudi poslednji dinar potrošili da svojim sugrađanima pomognu, oni su 18 miliona potrošili na kompjutere i dodatnu opremu. Zašto? Zato što je tu bilo najlakše ispumpati novac. I to su i učinili.

Koliko su bili bahati u svemu tome, samo ću vam naglasiti da opština Stari Grad ima zaposlenih 75 ljudi u svojoj upravi. Za njihove potrebe kancelarijskog materijala potrošili su sedam miliona dinara. Sedam miliona dinara za 75 zaposlenih, na kancelarijski materijal. Svako od vas zna šta je nabavka kancelarijskog materijala, pa mi vi recite kakva je to nabavka i šta ste morali da nabavljate za tolike pare.

Vidim i po vama da u sve ove stvari ćete teško poverovati i slažem se sa vama, ali poštovani predstavnici ovih institucija, ovo vam sve pričam kao što je i moj kolega rekao, da biste znali na koji način je nekada sve što se u ovom gradu radilo ispod žita popularno rečeno, sve za lični interes, za lične potrebe i za to da se postane što bogatiji.

Ja sam uveren da u narednom periodu će ovi vaši izveštaji biti pre svega u interesu građana Srbije, kao što su i do sada bili i da ćemo svi zajedno u tom smeru i nastaviti da radimo, jer opet na samom kraju, mi ovde predstavljamo građane koji su za nas glasali i koji su nama ukazali poverenje, a mi kao odgovorni ljudi koji pratimo i sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića uvek ćemo se boriti za bolje sutra sve naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kolega poslanik Aleksandar Mirković je pitao kako da nazove Mariniku Tepić. Ja bih da mu pomognem jer sam imao prilike ovde da dajem različite definicije te društveno devijantne pojave, pa smo rekli da je to najplaćeniji radnik u kompaniji Dragana Đilasa, možemo je tako nazvati, možemo je nazvati Đilasovim Pinokiom, možemo je nazvati seoskom opajdarom koja samo zna da širi laži po sokacima i razne druge nazive.

Ne bih ja dalje o tim nazivima. Ono što ste vi u pravu jeste da se danas u Jagodini desila jedna lepa stvar i da smo u Jagodini mogli da čujemo nekoliko lepih vesti, a to je da osim što je otvorena fabrika „Fišer“ sa 400 zaposlenih radnika. Profesor Klaus Fišer, vlasnik kompanije „Fišer“ je danas dao i drugu lepu vest, a to je da će veoma brzo krenuti sa izgradnjom i druge fabrike te kompanije takođe u Jagodini. Ta vest je obradovala ne samo predsednika Aleksandra Vučića, ne samo Dragana Markovića Palmu, već je obradovala sve građane Srbije.

Naravno, nije obradovala gospođu laž, naravno nije obradovala tu kliku oko Dragana Đilasa jer njima ne odgovara stabilna i jaka Srbija. Njima odgovara samo Srbija na kolenima jer u stabilnoj i jakoj Srbiji oni nemaju šta da traže, jer nemaju program, jer nemaju ideje i pored toga što imaju inženjerski mozak, ali neupotrebljiv.

Mi ćemo, naravno, nastaviti da radimo u korist građana Srbije, mi ćemo nastaviti da otvaramo fabrike, mi ćemo nastaviti da jačamo, snažimo i ekonomiju i međunarodnu poziciju Srbije i da čuvamo političku stabilnost Srbije, jer jaka Srbija jeste na korist građana Srbije, a jeste i na žalost Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Sande Rašković Ivić i ostalih fariseja srpske političke scene. Hvala.

Po listi prijavljenih prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, pošto privodimo ovo kraju, a koleginice i kolege su uglavnom sve rekle povodom ovih izveštaja. Dozvolite samo na kraju da kažem da su na vreme preduzete sve aktivnosti o radu Komisije radi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, a Komisija ima vrlo dobre rezultate što može poslužiti našim susedima za primer.

Poštovane dame i gospodo, ovih dana nas na jedan necivilizovan način blati Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njegovi saradnici. Među njima, gle čuda, pojavio se i Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Poštovani građani da vam dam osnovne karakteristike tog čoveka, pa da vidite ko blati Aleksandra Vučića i SNS, a i građane Srbije i državu Srbiju.

Kao načelnik Generalštaba poguban je bio za Vojsku Srbije, odrekao ga se, verovali ili ne čak i Boris Tadić, a sada ga novcem pridobio Vuk Jeremić i došao za potpredsednika njegove stranke. Svaki pripadnik Vojske Srbije, poštovane dame i gospodo, crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš. Ponoš je kao general stajao mirno pred NATO poručnicima dok su on i Tadić i Vuk Jeremić i Đilas hrabru srpsku vojsku izručivali Haškom tribunalu i srpske generale.

Zdravko Ponoš je američkom senatoru obećao i izvršio da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Svako ko je razmišljao kao patriota u Vojsci Srbije izbačen je iz Vojske Srbije za vreme dok je načelnik Generalštaba bio Zdravko Ponoš. Zdravko Ponoš je najbolji kadar Vojske Srbije, penzionisao među njima i 27 generala. Uništio je naoružanje Vojske Srbije i sveo Vojsku Srbije na lovačko društvo. Za vreme njega je proteran naš narod sa KiM.

Postavljam pitanje njemu Zdravku Ponošu i Vuku Jeremiću – zašto Zdravko Ponoš vrlo često posećuje zapadne ambasade u Beogradu? Neka odgovori Zdravko Ponoš, Vuk Jeremić ili odgovorite sami vi poštovani građani Republike Srbije.

Što se tiče Vuka Jeremića člana međunarodne bande lopova i prevaranata. Ja sam juče govorio i postavio tri pitanja, a danas mu jedno postavljam pitanje. Da li je tačno Vuče Jeremiću, da ste vi posredovali u upoznavanju Emilia Lozoje, meksičkog energetskog tajkuna, inače bliskog saradnika i prijatelja Jeremićeva, sa bivšim ministrom policije Hongkonga, kriminalcem svetskog ranga?

O čemu se radi poštovani građani, samo nekolike rečenice. Emilio Lozoja, bliski prijatelj Vuka Jeremića i gle čuda, naziva ga brat sa Harvarda, to je posebna priča, optužen je u korupcionaškoj aferi teškoj tri i po miliona dolara. Lozoja je, imamo brojne poslovne veze, iz vremena dok se Lozoja nalazio na čelu državne naftne kompanije „Pemeks“, i gle čuda Vuk Jeremić je sa četiri firme povezane sa „Pemeksom“ dobio 180 hiljada dolara za navodno konsultantske poslove.

Vuk Jeremić je posredovao u upoznavanju Lozoje, gle čuda, sa još jednim kriminalcem svetskog ranga, bivšim ministrom policije Hongkonga, Patrikom Hoom, koji je u SAD, kako znate, osuđen zbog milionskih mahinacija i pranja novca. Patrik Ho je više puta boravio ovde u Beogradu kao specijalni gost Vuka Jeremića. Patrik Ho je jedan od glavnih finansijera Vuka Jeremića bio je u prošlosti i danas, i Jeremićevog Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj.

Na Jeremićev račun leglo je četiri i po miliona dolara od fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hongkongu. Vuk Jeremić je otvoreno podržao Aljbina Kurtija, iliti Iliju Kurtovića, tako se Kurti ranije zvao pošto je bio Srbin, koji je po antisrpskim stavovima i kao zagovornik velike Albanije. O tome nas je obavestio jedan beogradski list 11. januara gospodnje 2021. godine. Gle čuda ponovo, Vuk Jeremić je ovih dana otvorio jedan hotel u Beogradu ka suvlasnik. Šta je radio tu? Bahati Vuk troši na cigare verovali ili ne 18 hiljada evra, samo na cigare.

Idemo dalje. Što se tiče Dragana Đilasa i ovih dana, koji pljuje stalno po nama, nekolike rečenice. Pisao je Dragan Đilas Donaldu Tusku, predsedniku Evropske narodne partije, i zamerio mu što je čestitao predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću na svemu što je uradio tokom mandata i što mu je poželeo pobedu na parlamentarnim izborima u julu 2020. godine.

Ne samo to, Đilas je prethodno pisao i Semu Fabriciju, šefu delegacije EU u Srbiji i žalio se na Vučićev režim koji navodno maltretira građane i uništava Srbiju. Verovali ili ne, ali to je istina.

U novembru 2020. godine pozvao je Evropsku uniju da proces vakcinacije u Srbiji bude sproveden vakcinama koje će biti korišćene u EU, a videli ste koje su korišćene i u EU i u Srbiji.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, stav svih političkih stranaka u našoj zemlji, pa i ove Đilasove, gle čuda, naziva – slobode i pravde, niti slobode, niti pravde, da Srbija upravlja sama sa sobom i da vode računa o državi Srbiji.

Na kraju, iz dana u dan nova imena Aleksandru Vučiću. Moja malenkost je zabeležila samo u poslednjih dva meseca 67, a ja ću za jednu minutu da večeras kažem samo 17 uvreda od dva univerzitetska profesora koje su izrečena - kreveljko, da je idiot, picousti, bednik, fukara, mamlaz, muljator, džiberko, da bi građani razumeli, primitivac, dister - neznalica, iks, kompleksirani glupak, budala, totalni idiot, umobolnik, lupetalo, drekavac, zlikovac, fašista. Za večeras samo tih 17.

Poštovane dame i gospodo, Đilasova vlast, vlast Demokratske stranke, optužila je nas, vladajuću stranku i građane Srbije da smo mi uzročnici rata 90-ih godina.

Poštovani potpredsedniče, izvinićete me, dva minuta ću uzeti još vremena. Citiram šta su nam danas rekli, ovo ne kažu ni Hrvati, ni Amerikanci, ni Nemci: "Vlast u Srbiji danas predvode baštinici rata, u osnovi antisrpske miloševićevske i šešeljevske politike".

Poštovani građani Srbije, nije naš predsednik zagovarao bombardovanje Srbije nego predsednik Demokratske stranke u najtežem momentu za našu otadžbinu.

I da citiram državnog sekretara SAD, za vreme rata, Džejms Bekera, citiram, obratite pažnju poštovani građani: "Slovenija i Hrvatska su uzročnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Njihovo nasilno otcepljenje bilo je u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma, Jugoslavija je direktno gurnuta u svođenje računa vojnim sredstvima. Jednostrano proglašenje nezavisnosti, protiv naših upozorenja, upotrebili su silu, što je izazvalo građanski rat". Evo, poštovani građani, a odgovaram Demokratskoj stranci.

Na kraju, još jedan citat. Josip Boljkovac, bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske iz 90. Citiram: "Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužan, već namera. Po toj njegovoj koncepciji Srbi su trebali nestati iz Hrvatske".

A vidite šta radi "zalutovčeva" Demokratska stranka. Dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Republike Srbije, provodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana ne u Srbiji nego u regionu, i politiku ubrzane ekonomske stabilizacije, dotle Dragan Đilas sa svojim električnim zecom Marinikom Tepić i Vukom Jeremićem pune svoje žiro-račune širom svetskih destinacija. Siguran sam da će ih pravda sustići. Živela Srbija!

Zahvaljujem, profesore Atlagiću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, pitam da li želi reč neko od predstavnika? (Da)

Reč ima predstavnik predlagača, Aleksandra Tomić, četiri minuta. Izvolite.