Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje načelne rasprave želim da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže Predlog zakona o dopuni Zakona o VSS i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i da obrazložim Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca.
Ova dva predloga zakona imaju za cilj preduzimanje neophodnih koraka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz međunarodnih akata, preporuka grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO, kao i aktivnosti iz revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava.
GREKO je preporučio u okviru Četvrtog evolucionog kruga, u preporuci četiri da sistem osenjivanja rada sudija bude revidiran, uvođenjem kvalitativnih kriterijuma i ukidanjem pravila da nezadovoljavajuće rezultate i vrednovanja sistemski vode ka razrešenju dotičnih sudija.
Revidiranim akcionim planom za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava predviđeno je da se izmeni Zakon o sudijama i Zakon o VSS u cilju propisivanja etičkog odbora kao stalnog tela VSS, propisivanje nadležnosti VSS za donošenje poslovnika o radu etičkog odbora i propisivanje obaveze izrađivanja izveštaja o radu etičkog odbora VSS o poštovanju odredbi etičkog kodeksa.
Pored toga, zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudijama je predviđeno brisanje odredbe na osnovu koje se zbog nestručnosti smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu – ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija, radi usklađivanja sa mišljenjem broj 17 Konsultativnog veća evropskih sudija.
Što se tiče Predloga odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, istakla bih sledeće. U skladu sa postupkom za izbor Republičkog javnog tužioca koji je propisan Zakonom o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je 13. maja 2021. godine raspisalo i objavilo javni konkurs za izbor Republičkog javnog tužioca u dnevnom listu „Politika“ i „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Posle sprovedenog javnog konkursa Državno veće tužilaca na sednici održanoj 15. juna 2021. godine je utvrdilo listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca, dok je Vlada na sednici održanoj 24. juna 2021. godine usvojila Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i za Republičkog javnog tužioca predložena je Zagorka Dolovac.
Zagorka Dolovac rođena je 1966. godine u Novom Sadu. Završila je gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1985. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1989. godine, a pravosudni ispit položila je 1992. godine.
Od 1990-1992. godine bila je pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Od 1992-1996. godine bila je stručni saradnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Od 1996-2003. godine je bila zamenik Opštinskog javnog tužioca u Novom Sadu. Od 2004-2007. godine zamenik Okružnog javnog tužioca u Novom Sadu. Od 2007-2009. godine v.d. Okružnog javnog tužioca u Beogradu.
Od 1. januara 2010. godine Republički javni tužilac Zagorka Dolovac je u dosadašnjem periodu preduzela brojne aktivnosti koje su imale za cilj unapređenje rada Javnog tužilaštva u svim oblastima svojih nadležnosti. Kao Republički javni tužilac pružila je punu podršku učešću Javnog tužilaštva u izradi, reviziji i sprovođenju najvažnijih strateških dokumenata Republike Srbije u oblasti pravosuđa, a sve u cilju jačanja vladavine prava u Republici Srbiji.
U toku mandata zalagala se za povećanje broja nosioca javno-tužilačke funkcije, tužilačkog i drugog osoblja i starala se da javna tužilaštva budu adekvatno opremljena i obučena, kroz stalno usavršavanje znanja zaposlenih.
Zalagala se za dosledno sprovođenje osnovnih principa u radu javnih tužilaštava u vidu primene načela samostalnosti, nepristrasnosti, profesionalnosti, odgovornosti, te je preduzimala i mere za uspostavljanje i unapređenje rada disciplinskih organa Etičkog odbora i poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca.
Radi obezbeđivanja maksimalne podrške Javnog tužilaštva, promovisala je međuinstitucionalnu saradnju i koordinaciju rada sa drugim državnim organima. Unapredila je međunarodnu saradnju Javnog tužilaštva kroz otvaranje Kancelarije Republičkog javnog tužilaštva u Eurodžastu, što je omogućilo da Republika Srbija bude pouzdan partner u međunarodnoj saradnji.
Pod njenim rukovodstvom Republičko javno tužilaštvo je koordinisalo proces osnivanja i jačanja stručnih i tehničkih kapaciteta posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije.
Kao Republički javni tužilac, odredila je prioritete u radu Javnog tužilaštva u vidu odlučne borbe protiv kriminala, a posebno teških i savremenih oblika, povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja kroz dalju efikasnu primenu tužilačke istrage, sporazuma o priznanju krivice i oportunitet i jačanje međunarodne saradnje, uključujući aktivno učešće u procesu pridruživanja EU, kao i brzu i efikasnu međunarodno-pravnu pomoć, kako u bilateralnim odnosima, tako i kroz evropske, regionalne pravosudne mreže poput Eurodžasta, mreže generalnih tužilaca zemalja EU i dr.
Republičko javno tužilaštvo je pod njenim rukovodstvom preduzelo niz aktivnosti radi ispunjavanja preporuka Manival Komiteta Saveta Evrope i Akcionog plana FATF-a, radi efikasnijeg procesuiranja krivičnih dela pranja novca i u tom smislu imala je značajnu ulogu u izradi nacionalne procene rizika od pranja novca i procene rizika od finansiranja terorizma, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 31. maja 2018. godine, zatim Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz procene rizika za pranje novca i procene rizika za finansiranje terorizma, kao i nove Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od 2020. do 2024. godine, kao i Akcionog plana za njeno sprovođenje, koje je Vlada Republike Srbije usvojila 13. februara 2020. godine.
Zahvaljujući navedenom zalaganju svih uključenih državnih organa, kao i Republičkog javnog tužilaštva u vezi sa procesuiranjem krivičnih dela pranja novca, Republika Srbija se od juna 2019. godine više ne nalazi na tzv. sivoj listi FATF, što predstavlja veliki uspeh i priznanje za rad državnih organa Republike Srbije, uključujući i Republičko javno tužilaštvo, u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Kao Republički javni tužilac, preduzela je niz aktivnosti na planu borbe protiv trgovine ljudima, u skladu sa međunarodnim standardima, često postupajući kao pionir u regionu u svojim aktivnostima.
U tom smislu, posebno treba istaći potpisivanje Memoranduma o saradnji sa nevladinom organizacijom "Astra", koji je potpisala 2012. godine i Viktimološkim društvom Srbije 2015. godine, sa ciljem da se poveća procena efikasnosti u rešavanju slučajeva trgovine ljudima.
Uvela je specijalizaciju za krivično gonjenje trgovine ljudima tako što su u višim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji određene kontakt osobe za predmete trgovine ljudima, koji se posebno obučavaju za ovu oblast, postupaju i koordiniraju rad u predmetima trgovine ljudima.
Predstavnici Javnog tužilaštva učestvovali su u procesu sprovođenja Strategije prevencije suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštita žrtava za period 2017-2022. godine i pratećeg Akcionog plana.
Posebno treba istaći da je Republičko javno tužilaštvo njenim angažovanjem, kao prvo u regionu, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, potpisalo Memorandum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja ljudi, na osnovu koga je 26. septembra 2016. godine ministar unutrašnjih poslova doneo rešenje o obrazovanju Stalne udarne grupe za suzbijanje krijumčarenja ljudima.
Imajući u vidu porast izvršenih krivičnih dela sa elementom nasilja, naročito nasilja u porodici, koja neretko rezultira tragičnim ishodom, preduzela je odlučne korake za unapređenje borbe protiv nasilja u porodici, zajedno sa ministarstvima unutrašnjih poslova i drugim nadležnim organima.
U toku svog mandata, unapredila je bilateralne odnose sa javnim tužilaštvima i nadležnim pravosudnim organima drugih država, što je dovelo do potpisivanja Memoranduma o razumevanju i saradnji sa Federalnim tužilaštvom Kraljevine Belgije, Generalnim tužilaštvom Ruske Federacije, Ministarstvom pravde Francuske, kao i sa Javnim tužilaštvom Kraljevine Holandije, Generalnim tužilaštvom Rumunije, Generalnim tužilaštvom Bugarske, Generalnim tužilaštvom Kraljevine Španije, Vrhovnim državnim tužilaštvom Republike Slovenije, Tužilaštvom Vrhovnog suda Republike Grčke, Vrhovnim narodnim tužilaštvom Narodne Republike Kine i dr. Na ovaj način, Republičko javno tužilaštvo dostiglo je broj od 28 ukupno potpisanih memoranduma o saradnji, od čega 17 sa državama članicama EU.
Zalagala se za unapređenje statusa Republičkog javnog tužilaštva i Državnog veća tužilaca, kao i normativno regulisanje odgovornosti u okviru sistema. U dosadašnjem periodu njenog rada, javno-tužilački sistem je prošao kroz najveće savremene tužilačko-istorijske izazove.
U radu Republičkog javnog tužilaštva, u njenom mandatu, osnovana je Služba za informisanje i podršku oštećenome i svedocima u Višem javnom tužilaštvu, izabrani su disciplinski organi, donet je Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sa smernicama za primenu etičkih načela, izrađena je analiza opterećenosti javnih tužilaca i nosilaca javno-tužilačkih funkcija i Strategija o ostvarivanju prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji od 2020. do 2025. godine, sa pratećim Akcionom planom, a sprovedeno je izvršenje i programiranje predpristupnih fondova EU.
Na kraju bih želela da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti predložene zakone, posebno imajući u vidu njihov značaj za ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije i da će izabrati Zagorku Dolovac za Republičkog javnog tužioca. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li možda gospodin Žak Pavlović želi da se obrati? (Da)
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ispred Visokog saveta sudstva ukratko da vam obrazložim predlog za predsednike 13 sudova na teritoriji Republike Srbije, koji su usvojeni na sednici Visokog saveta sudstva 28. 6. 2021. godine, a po oglasima koji su objavljeni 13. 3. 2020. godine u "Službenom glasniku" i 26. 2. 2021. godine u "Službenom glasniku".
Visoki savet sudstva je odlučio da predloži ovih 13 kandidata, i to po prvom oglasu, za predsednika Osnovnog suda u Rumi, Biljanu Đuričić, sudiju Osnovnog suda u Rumi; za predsednika Privrednog suda u Zrenjaninu Aleksandra Stojiljkovskog, sudiju Privrednog suda u Zrenjaninu; za predsednika Privrednog suda u Pančevu Gordanu Anić, sudiju Privrednog suda u Pančevu; za predsednika Privrednog suda u Somboru Biljanu Perić, sudiju Privrednog suda u Somboru; za predsednika Osnovnog suda u Bačkoj Palanci Jelicu Vujinović, sudiju Osnovnog suda u Bačkoj Palanci; za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoja Ankića, sudiju Osnovnog suda u Zrenjaninu; za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici Ljubišu Tomićevića, sudiju Osnovnog suda u Ivanjici; za predsednika Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi sudiju Stanoja Rajića, sudiju Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi; za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju sudiju Gordanu Sokić, sudiju Osnovnog suda u Prokuplju; za predsednika Prekršajnog suda u Negotinu sudiju Anu Jaćimović, sudiju Prekršajnog suda u Negotinu; za predsednika Prekršajnog suda u Subotici sudiju Tanju Vladušić Rudić, sudiju Prekršajnog suda u Subotici; za predsednika Privrednog suda u Zaječaru sudiju Dragana Jocića, sudiju Privrednog suda u Zaječaru i za predsednika Osnovnog suda u Pančevu sudiju Ljiljanu Sinđić, sudiju Osnovnog suda u Pančevu.
U propratnom materijalu su vam date duže biografije ovih kandidata, kao i rezultati koje su ostvarili, ocenom njihovih programa i razgovora sa kandidatima, te mišljenja sudova i na kraju vrednovanje njihovog rada. Ukoliko to bude potrebno, ja ću nakon kraćeg izlaganja te biografije izložiti i detaljnije, a sada ću vam izneti samo kratke biografije za ove kandidate koje je Visoki savet sudstva predložio.
Na sednici održanoj dana 28.6.2021. godine jednoglasno je doneta odluka da se Jelica Vujinović, sudija Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, predloži Narodnoj skupštini za izbor za predsednika Osnovnog suda u Bačkoj Palanci. Jelica Vujinović je rođena 1959. godine. Sudija je Osnovnog suda u Bačkoj Palanci od 1995. godine, a od 2010. godine obavlja funkciju vršioca predsednika tog suda. Završna ocena nakon ocene programa i razgovora sa Komisijom je „pet“. Osnovni sud u Bačkoj Palanci je izrazio opšte pozitivno mišljenje za ovog kandidata sa brojem glasova – pet, a od strane nadležne komisije za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanje ocene rada sudija i predsednika sudova ocenjena je sa ocenom „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Kada je u pitanju Osnovni sud u Zrenjaninu, Visoki savet sudstva je jednoglasno doneo odluku da predloži sudiju Zlatoja Ankića za predsednika ovog suda. Zlatoje Ankić je rođen 1967. godine. Sudija je tog suda od 1998. godine, a u periodu od 2014. do 2019. godine bio je predsednik tog suda. Nakon isteka mandata vršilac je funkcije predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu. Njegov program rada i razgovor ocenjeni su „peticama“, tako da je završna ocena „pet“. Osnovni sud u Zrenjaninu je izrazio opšte pozitivno mišljenje za ovog kandidata, pri čemu je, od 15, 14 sudija dalo i podršku. Od strane nadležne Komisije za sprovođenje postupka, vrednovanje i utvrđivanje ocene rada sudija i predsednika sudova je ocenjen sa „izuzetno obavlja funkciju predsednika suda“.
Što se tiče Osnovnog suda u Ivanjici, Visoki savet sudstva je jednoglasno predložio sudiju Ljubišu Tomićevića, sudiju Osnovnog suda u Ivanjici, za predsednika tog suda. Sudija Ljubiša Tomićević je rođen 1959. godine. Do reforme 2010. godine bio je sudija organa za prekršaje, a nakon toga, pošto nije imao uslova za reizbor, tek 2015. godine biva ponovo biran za sudiju Osnovnog suda u Ivanjici. Njegov program rada je ocenjen sa „pet“, razgovor sa „pet“, tako da je konačna ocena „pet“. Osnovni sud u Ivanjici je izrazio pozitivno mišljenje za ovog kandidata, pri čemu je od četiri prisutne sudije dobio podršku troje. Od nadležne komisije za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanje ocene rada sudija i predsednika sudova ocenjen je sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Što se tiče Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Visoki savet sudstva je jednoglasno doneo odluku da se Stanoje Rajić, sudija Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, predloži za predsednika tog suda. Rođen je 1960. godine. Bio je sudija Opštinskog suda u Žagubici u periodu od 1987. do 2009. godine, a zatim sudija Osnovnog suda u Požarevcu, a od 2014. godine je sudija Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi. Završna ocena koju je dobio nakon ocene programa i ocene razgovora je „četiri“, a Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi je izrazio opšte pozitivno mišljenje za ovog kandidata. Od strane nadležne komisije za sprovođenje postupka, vrednovanje i utvrđivanje ocene rada sudija i predsednika sudova je ocenjen sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Kada je u pitanju Osnovni sud u Prokuplju, Visoki savet sudstva je većinom glasova predložio sudiju Gordanu Sokić za predsednika ovog suda. Ona je rođena 1966. godine. Bila je sudija Opštinskog suda u Kuršumliji u periodu od 1996. do 2003. godine, a zatim sudija Opštinskog suda u Prokuplju do 2009. godine. Od 2013. godine je sudija Osnovnog suda u Prokuplju. Njen program rada i razgovor su ocenjeni sa „pet“, da bi dobila završnu ocenu „pet“. Od strane Osnovnog suda u Prokuplju je imala opšte pozitivno mišljenje, a od strane nadležne komisije za sprovođenje postupka, vrednovanje i utvrđivanje ocene rada sudija i predsednika sudova je ocenjena sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Što se tiče Prekršajnog suda u Negotinu, Visoki savet sudstva jednoglasno je predložio da se sudija Ana Jaćimović, sudija tog suda, predloži za predsednika tog suda. Ona je rođena 1976. godine. Sudija je Prekršajnog suda u Negotinu od 2014. godine, a funkciju predsednika suda vrši od januara 2021. godine. Program rada i razgovor su ukupno ocenjeni sa ocenom „pet“. Prekršajni sud u Negotinu je izrazio jednoglasno pozitivno mišljenje za ovog kandidata, a od strane nadležne komisije za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđenje ocene rada sudija je ocenjena sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Što se tiče Prekršajnog suda u Subotici, Visoki savet sudstva je jednoglasno doneo odluku da se Tanja Vladušić Rudić predloži za predsednika ovog suda. Ona je rođena 1975. godine, a od 2006. godine je bila sudija Opštinskog organa za prekršaje u Subotici. Od 2010. godine je sudija Prekršajnog suda u Subotici. Funkciju predsednika suda vrši od oktobra 2020. godine. Njen program rada je ocenjen od strane Komisije sa „pet“, a Prekršajni sud u Subotici je izrazio jednoglasno pozitivno mišljenje za ovog kandidata, sa brojem glasova – sedam, od strane nadležne komisije za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanja ocena rada sudija i predsednika sudova je ocenjena sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Što se tiče Privrednog suda u Zaječaru, Visoki savet sudstva je jednoglasno predložio da sudija Dragan Jocić, sudija tog suda, bude predložen za predsednika tog suda. On je rođen 1974. godine u Zaječaru. Godine 2014. prvi put je izabran za sudiju Privrednog suda u Zaječaru, a na funkciju je stupio decembra 2014. godine. I njegov program i razgovor su ocenjeni sa „pet“, a takođe je i njegov rad vrednovan sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Što se tiče Osnovnog suda u Pančevu, Visoki savet sudstva je jednoglasno predložio sudiju Ljiljanu Sinđić, sudiju tog suda, za predsednika Osnovnog suda u Pančevu. Ona je rođena 1960. godine, a izabrana je za sudiju 1992. godine. U toku od 26. februara je vrednovana sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“. Njen program rada i razgovor su ocenjeni sa „pet“, a trenutno vrši i funkciju predsednika tog suda.
Što se tiče Osnovnog suda u Rumi, Visoki savet sudstva je predložio sudiju Biljanu Đurišić za predsednika tog suda. Ona je rođena 1971. godine. Izabrana je za sudiju decembra 2000. godine, a od 2012. godine je sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, potom u Rumi. I njen rad je ocenjen ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“, razgovor i program rada sa „pet“, a ima i opštu podršku i mišljenje kolektiva.
Što se tiče Privrednog suda u Zrenjaninu, Visoki savet sudstva je predložio Aleksandra Stoiljkovskog za predsednika tog suda. Sudija Aleksandar Stoiljkovski je rođen 1971. godine, a na sudijsku funkciju je izabran 1999. godine. On je sudija tog suda. Ima opštu podršku kolektiva. Njegov razgovor i program rada su ocenjeni sa „pet“, a vrednovan je sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Što se tiče Privrednog suda u Pančevu, Visoki savet sudstva je predložio Gordanu Anić, sudiju tog suda, za kandidata za predsednika suda. Rođena je 1974. godine. Funkciju u Privrednom sudu obavlja od januara 2010. godine. Njen program i razgovor su ocenjeni sa „pet“, a rad sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“.
Na kraju, što se tiče Privrednog suda u Somboru, Visoki savet sudstva je predložio sudiju Biljanu Perić, sudiju tog suda, za predsednika Privrednog suda u Somboru. Rođena je 1979. godine. Njen program i rad su ocenjeni sa „pet“, a vrednovana je sa „izuzetno obavlja sudijsku funkciju“. Ima i opštu podršku kolektiva.
To bi bilo sve. Ja bih vas molio, ukoliko neke od kandidata osporite, samo da nam date obrazloženje, u smislu člana 201. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Hvala na obrazloženju.
Da li reč žele izvestioci nadležnih odbora?
Reč ima izvestilac Odbora za pravosuđe narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde, sa saradnikom, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je na današnjoj sednici sve tačke koje su na dnevnom redu, iz prostog razloga što želimo da utičemo na sve one pozitivne stvari kada je reč o pristupu naše zemlje Evropskoj uniji.

U prvom redu, preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije jesu jasne i tiču se upravo ovih izmena i dopuna koje mi danas donosimo, a tu je i obaveza naše države propisana Poglavljem 23, kada je reč o pregovaračkom procesu Evropske unije. Prema tome, zakonski okvir koji ćemo danas, siguran sam, velikom većinom narodnih poslanika, izmeniti upravo jeste u smislu našeg daljeg unapređenja tog pristupnog procesa Evropskoj uniji. Glavna novina koju ćemo mi danas ovde usvojiti jeste osnivanje tog etičkog odbora, kao jednog stalnog tela Visokog saveta sudstva, što će imati za cilj da unapredi korišćenje samog etičkog kodeksa među sudijama i jednom godišnje će etički odbor upućivati Visokom savetu sudstva izveštaj kojim će se definisati koliko se i u kojoj meri taj kodeks poštuje.

Ono što jeste svakako novina, jeste da će sada svakako biti još više data ta nezavisnost stranim sudijama. Oni će imati to telo koje će svakako odlučivati o njima samima. Niko iz izvršne vlasti neće se mešati, niti je do sada bio takav slučaj, u same njihove odluke. Biće još teže smeniti sudiju, to treba da jasno kažemo, iako je i do sada bilo jako teško. Sada će biti još teže, s obzirom na to da se usvaja jedan okvir gde se više neće toliko gledati, odnosno po preporukama, kako smo i čuli, Konsultativnog veća evropskih sudija, broj 17, gde kažu – sudija ne bi smeo biti smenjen samo iz razloga što je dobio negativnu ocenu, koja se ogleda prema tim objektivnim kriterijumima, kada je reč o samom kvalitetu presuda, već će moći biti smenjen samo u situacijama kada postoji određena teža povreda disciplinske odgovornosti koja vodi ka nedostojnosti ili, kako ovde stoji, da je sudija nevoljan ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti.

Prema tome, biće još teže smeniti sudiju i to je, svakako još jedan veći korak ka samom tom procesu kojim mi unapređujemo samo sudstvo, dakle, oni će apsolutno imati tu jednu nezavisnost. Etički odbor koji same sudije biraju će rešavati o njihovom radu.

Mi iz izvršne vlasti, poštujemo sve naše obaveze kada je reč o EU, ka procesu priključivanja, ali samo, ovo je bitno istaći, zato što stalno nam se spočitava kako mi ovde ne poštujemo nezavisnost sudstva, razne druge nebuloze, da tako kažem, čujemo često u javnosti.

Ova Vlada, Ministarstvo na čijem ste čelu, nikada više nije dala samom sudstvu, odnosno, mi smo toliko ingerencija preneli na Visoki savet sudstva, da danas ne može niko da nam spočitava da mi ovde ne poštujemo nezavisnost sudstva.

Proces promene Ustava upravo ide ka tom smeru. Ono što je svakako važno da to istaknemo ovde na ovom mestu, jer često čujemo kažem, i to od strane istih onih koji su da podsetimo građane, 2009. godine preko noći smenili 1000 sudija i 1000 tužilaca, koji su ljude ostavljali bez posla, samo na osnovu nepodobnosti, odnosno, nepodobne partijske knjižice.

Mi unapređujemo rad sudstva, unapređujemo nezavisnost i ispunjavamo sve naše obaveze ka EU.

Ne žalimo se ni kada predsednik države izgubi parnicu na sudu, ne žalimo se ni kada sudija ne posluša predlog tužioca i kada zabrane da se brane sa slobode i to samo zato što je to član SNS, bivši predsednik jedne opštine.

Nemamo ništa protiv da oni imaju svoje mišljenje i stavove, i nikada nismo komentarisali u javnosti te stvari, a sve vreme imamo situaciju da nam sa raznih tajkunskih televizija, razni Stepanovići i Majići, sole pamet kako mi ovde ne poštujemo dovoljno sudsku granu vlasti.

To govore ljudi koji pre podne idu u stranu ambasadu po mišljenje, popodne malo na posao, a uveče su obavezno na tajkunskim televizijama gde pljuju svoju državu, i gde direktno krše član 152. Ustava Republike Srbije, koji jasno kaže da sudija nema pravo da se politički oglašava i da daje nikakve političke ocene.

Znamo kako iz višeg suda završavaju optužni akti, prvo u medijima, tim tajkunskim, pa, onda tek kod stranaka u sporovima, znamo mi i te kako ko sve ide i posećuje strane ambasade.

Na kraju krajeva, to je i dužnost naših službi da prati i da znamo apsolutno kakvi su pritisci upereni ka našem sudstvu, ne od strane izvršne vlasti, nego od stranih centara koji žele da i te kako ovde imaju upliv u visoke sudske instance.

Na dnevnom redu je danas i izbor Zagorke Dolovac. Naravno da se u javnosti mnogo čulo raznoraznih kvalifikacija od strane raznih kombi partija koje su davale sebi za pravo da tu ženu diskredituju i da govore sve najgore o njoj, da najavljuju nekakve proteste i razne druge, kako oni već to rade. Sve znamo, na ulicama kako pokušavaju da izazovu određene nemire.

Mi samo kažemo, gospođa Dolovac je bila jedini kandidat, prosto zato što se niko drugi od tužilaca nije prijavio da bude na njenom mestu.

Niko nije imao petlje da preuzme borbu protiv kriminala u Srbiji i to treba jasno reći. Što kaže naš narod – svi junaci, nikom ponikoše.

U medijima najavljuju da će oni da preuzmu tu poziciju koja je i te kako teška, a onda kada dođe izbor znamo sami da niko od njih ne želi da preuzme palicu borbe protiv korupcije i kriminala.

Gospođa Dolovac do sada ima i te kako uspešne rezultate iza sebe, s obzirom da znamo i sami koliko je poslednjih godina i meseci, vidljiv udarac na kriminal od strane naše države i, činjenica da su danas iza brave oni najgori zločinci koji su činili, videli smo, najmonstruoznije zločine, pravili po Beogradu.

Svi su spakovani iza brave, to je dovoljan dokaz da se Srbija i te kako obračunava sa kriminalom, i te kako se obračunava sa korupcijom. Ne štedimo ni naše članove, svako ko je se ogrešio o zakon, biće sankcionisan i to je dakle, ono što je danas nama važno.

Mi naravno, da imamo i te kako, ovim završavam, izvinjavam se što sam malo prekoračio vreme, mi i te kako imamo šta da pitamo samo tužilaštvo, ali kada to radi neko iz SNS, trudimo se da to bude argumentovano, civilizovano i da na nikakav način ne utičemo na nezavisnost tužilaštva i pravosuđa.

Ne možemo, a da ne pitamo, imali bi da im zamerimo kako to da niko nije odgovoran za praćenje porodice predsednika Vučića, kako to da niko nije odgovoran kada sa naslovnica tabloida najavljuju da jedan metak treba da ovde reši sve, kako to da u Srbiji svako može da najavljuje ovde razne, nasilne načine dolaska na vlast.

Kako to da tajkuni iz bivšeg režima, koji su sa 70 hiljada evra prijavljenog prihoda ušli u politiku, izašli sa 619 miliona, nemaju optužne akte protiv sebe, i prosto, ne znamo kako da opravdamo, kako da nam tužioci saopšte danas, neko ko ima 35 stanova na koji način je sve to stekao. Gde je bila Agencija za borbu protiv korupcije?

Mnoga su pitanja koja imamo mi iz SNS, da postavimo i gospođi Dolovac, i tužilaštvu Srbije, ali mi kada to radimo, radimo argumentovano, civilizovano, ne najavljujemo nikakvu krv na ulicama i trudićemo se i dalje da budemo društveno odgovorni, da budemo partija koja je državotvorna u našoj državi.

Mnogo je pitanja, a malo odgovora, i imaćemo prilike da o svemu tome razgovaramo. Mora se mnogo raditi da se stanje oko našeg pravosuđa unapredi, popravi, jer je ono kičma sistema naše države. Hvala.

Zahvaljujem predstavniku Odbora.
Da li žele reč predstavnici poslaničkih grupa?
Ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Jelena Žarić Kovačević.

Hvala predsedavajući. Uvažena gospođo Popović sa saradnicima, uvaženi predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo važne predloge ne samo predloge zakona, već imamo i predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, kao i predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je podnet od strane VSS.

Najpre, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i predlog dopuna, Predlog zakona o dopuni Zakona o VSS, predstavljaju korake koje preduzimamo u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, koje se zove – Pravosuđe i osnovna prava, u kome stoji da je potrebno izmeniti ili dopuniti ova dva zakona, u smislu predviđanja etičkog odbora, kao radnog tela VSS, kao stalnog radnog tela VSS, pri čemu će se današnjim predlozima urediti i nadležnost VSS, u donošenju Poslovnika o radu etičkog odbora, ali i obaveza etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj VSS, o primeni etičkog kodeksa.

Etički odbor imaće pravo da odlučuje o tome koji su postupci koji narušavaju dostojanstvo i nezavisnost sudije i koji su postupci koje su možda sudije preduzele, a da narušavaju ugled suda.

Dakle, stalna radna tela će posle usvajanja ovih predloga biti komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, izborna komisija, etički odbor, disciplinski organi i eventualno neki organi, stalna radna tela VSS, koji mogu ad hok formirani.

Na ovaj način, podiže se stepen odgovornosti na viši nivo i uspostavljaju se standardi koji uvode novine u pravosudni sistem koji će se naravno uklopiti u naš pravosudni sistem i čija će primena očekivano imati samo pozitivne efekte.

Dalje, zakonom o izmenama i dopuna Zakona o sudijama, predviđeno je brisanje odredbe na osnovu koje se nestručnim smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu – ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija, pre svega radi usklađivanja sa mišljenjem broj 17, konsultativnog veća sudija evropskih sudija.

Da bi bilo jasnije, u samom mišljenju Konsultativnog veća evropskih sudija se navodi da su načela stalnosti i nepremestivosti, ključni elementi sudske nezavisnosti i da se kao takva moraju poštovati.

Dakle, sudije nije potrebno razrešavati samo zbog negativne ocene, već u slučaju disciplinskih ili krivičnih postupaka, koji se vode ili gde je kao neizbežan donet zaključak postupka vrednovanja da je sudija nevoljan, što bi značilo da nemarno obavlja svoj posao, što je disciplinski prekršaj ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti, što podrazumeva gubitak radne sposobnosti.

Dakle, vidimo ko je i na koji način dužan da ocenjuje stručnost, odnosno vidimo da postoje organi koji na različitim nivoima utvrđuju kriterijume za sudije. Tako je danas u Srbiji, a kako je bilo ranije, nije loše da se podsetimo svaki put kada o tome možemo da govorimo iz više razloga.

Prvo, da bismo imali na umu koji postupci tadašnje vlasti do 2012. godine, a kritične su bile 2008. i 2009. godina za pravosudni sistem Srbije, dakle koji postupci tadašnje vlasti su bili pogrešni, jer su bili upereni, pre svega na omogućavanje upliva političkih uticaja na sudstvo.

Drugo, danas kada govorimo o ovim predlozima uveliko smo u postupku reforme pravosuđa preko izmena zakona, preko izmena Ustava Republike Srbije kako bismo dostigli nivoe evropskih zemalja i u toj oblasti ne samo ispunili obaveze koje smo preuzeli od strane EU, već pre svega omogućili građanima vladavinu prava i pravnu državu u punom kapacitetu.

Pomenula sam prethodnu vlast, pomenuću i danas reformu pravosuđa iz 2009. godine za koju moram da kažem da vrlo jadno i smešno deluje naročito ako uđete malo detaljnije u čitav taj postupak i uđete u suštinu, a reći ću i zašto.

Zapravo, ta reforma pravosuđa je bila čista demonstracija sile Demokratske stranke, jedno svojevrsno zastrašivanje sudija, pokušaj da njihovi političari vode glavnu reč, tada ne samo u Srbiji, ne samo u politici već i u pravosuđu od čega ih je zanimalo koje kadrove će gde postaviti, a kad pogledate suštinski u pravosuđu Republike Srbije nije uređeno apsolutno ništa.

Njihova reforma nije podrazumevala rad na popravljanju zakona ili drugih akata, nije podrazumevala ni unapređenje rada sudova i tužilaštava, a o kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu da ne govorim, jer kad govorim o reformi govorim i o tome da se obezbeđuje sudijama i tužiocima odgovarajući uslov za rad, odnosno uslovi za rad.

Umesto boljih uslova za rad i podizanja standarda kako bi se pre svega građanima omogućio adekvatan pristup pravdi, imali smo politički postavljene kadrove, imali smo, mogu slobodno da kažem možda i neznalica na mestima sudija, shodno tome imali smo i naručene presude, imali smo one koji su dobijali instrukcije iz političkih partija, imali smo sa druge strane i proganjanje sudija koje nisu bile politički podobne, a sve to nažalost je rezultiralo srozavanjem pravosudnog sistema i ogromnim troškovima koje je snosila država, a u krajnjoj liniji građani Srbije.

Na nama je danas da tuđe greške ispravljamo. Mi i danas plaćamo visoku cenu nečije bahatosti i što je najvažnije trudimo se da građanima omogućimo efikasnije sudstvo stručnije kadrove, razumne postupke, adekvatnu zaštitu njihovih prava i kroz donošenje zakona kako bi vratili poverenje u pravosudni sistem i obezbedili vladavinu prava ali i standarde koji postoje u EU, jer kažem trudimo se da budemo punopravan član EU.

Naravno, situacija u kojoj opozicioni lideri, a kada to kažemo u ovom trenutku pre svega mislim na Dragana Đilasa javno vrše pritisak na sudije i tužioce je u najmanju ruku zabrinjavajuća, ali složićete se da na tako nešto ni moje kolege ni ja niti bilo ko ne može da utiče. Međutim, možemo sa druge strane da tražimo da državni organi rade svoj posao po zakonu, a ne na zahtev tajkuna koji vređa inteligenciju poštenih i vrednih ljudi koji i danas plaćaju ceh, na primer njegovih afera dok je vodio Beograd.

Postoje istrage, postoje postupci, postoje dokazi, postoje na kraju krajeva i mediji koji su građane upoznali sa činjenicom da je neko njihov novac skladištio na računima u inostranstvu.

Postavlja se pitanje ako je sve čisto zašto računi u inostranstvu? Zašto računi koji su otvarani na različita imena? Postavlja se pitanje da li treba da zažmurimo na to kad neko koristi poluge vlasti za lično bogaćenje?

Sva ta pitanja ne postavljam samo ja, ne postavljaju ih je samo poslanici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, sva ta pitanja postavljaju građani Srbije i sigurna sam da ćemo pre ili kasnije dobiti odgovore na ta pitanja.

Kada govorimo o izboru Republičkog javnog tužioca, koji je takođe danas na dnevnom redu, trebalo bi da imamo na umu koliki je značaj javnih tužilaštava za uređen društveni sistem, pa samim tim i značaj ali i koliko je velika odgovornost koja se podrazumeva kod prvog u rangu javnog tužioca u zemlji.

Javna tužilaštva predstavljaju uređene državne sisteme koji se bave zaštitom društva putem ostvarivanja krivično pravne prevencije prema pojedincu, putem predlaganja srazmerne kazne za učinjeno krivično delo sudu.

Javno tužilaštvo u svim zemljama sveta koje se smatraju uređenim demokratskim sistemima i zemljama u kojima je prvi princip osnovni princip vladavine prava, predstavlja hijerarhijsku organizaciju koja na različite načine učestvuje u organizaciji državne podele vlasti.

Javno tužilaštvo je u potpunosti samostalni državni organ čiju poziciju i funkciju garantuje Ustav, a da bi takav organ funkcionisao na način koji pruža građanima mogućnost da budu, pre svega krivično-pravno zaštićeni. Organizacija i rad javnih tužilaštava su organizovani na hijerarhijski način, tako što se na čelu javnih tužilaštava nalaze određeni rukovodioci tih organa.

Imajući u vidu da krivično pravni sistem zahteva stabilnost, da zahteva pouzdanost u smislu važenja krivično-pravnih normi i reakcija zaštitnih organa, kao što je to Tužilaštvo od tužilačkih rukovodilaca se očekuje iskustvo, očekuje se dugogodišnje bavljenje javno-tužilačkim poslom, integritet, poštovanje zakona i poštovanje etičkih pravila struke.

Ono što je bitno naglasiti za ovaj postupak kandidovanja za izbor Republičkog javnog tužioca jeste da je to do sada bio najtransparentniji postupak u tužilačkom izbornom procesu u smislu dostupnosti javnosti.

Prvi put u javnosti biranja kandidata za Republičkog javnog tužioca plan i program rada kandidata je objavljen na javno dostupnoj stranici Državnog veća tužioca bez ikakvih ograničenja.

Državno veće tužilaca je pravovremeno objavljivalo početak svih predviđenih izbornih i drugih povezanih radnji sa izborom Republičkog javnog tužioca. Podsećam da kandidati za Republičkog javnog tužioca mogu doći iz bilo koje profesije ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove, od kojih je možda najbitniji posebni uslov dvanaest godina radnog iskustva od polaganja pravosudnog ispita, ali svakako, ne bi trebalo da zanemarimo i opšte uslove u vidu završenog Pravnog fakulteta, položenog pravosudnog ispita i naravno, dostojnost za obavljanje funkcije javnog tužioca.

Dakle, postojala je mogućnost za kandidate koji ispunjavaju uslove da se kandiduju, da predstave plan rada i funkcionisanje tužilaštava za neki period do 2028. godine. To je učinila gospođa Dolovac, koja je predložena od strane Državnog veća tužilaštva uz podršku Vlade, odnosno u smislu da je Vlada ovlašćeni predlagač.

Onda su usledile kritike sa različitih strana. U samoj tužilačkoj profesiji su kritike, rekla bih, uglavnom iznosili oni koji možda i ispunjavaju uslove, ali se nisu kandidovali, po sistemu - najlakše je sedeti, ne raditi ništa i kritikovati. Ali, ja bih se osvrnula na našto što je dostupnije javnosti, na našto što mogu da vide građani Srbije, a predstava atak na lik i delo Republičkog javnog tužioca, pa samim tim i napad na državu i namera da se oslabi funkcionisanje ovog organa, i ne samo to, već predstavlja napad i na ministra pravde i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja napad i na predsednika Srbije.

Namerno sam ostavila predsednika za kraj, da bih ukazala na konstantan linč kome je predsednik Srbije izložen, ali da bih ukazala i na opasnost kojoj bi bili izloženi građani Srbije ako bi ovako visoki državni organi bili sabotirani u svom funkcionisanju.

Naime, nisam to štampala, ali imam jedan deo koji ću vam pročitati. Na internet izdanju „Tabloida“ već danima stoji tekst koji nosi naslov, izvinjavam se unapred – „Tri kurve čuvarke Boga Sunca“ u kome se pominje predsednik kao Bog Sunca, ali se pominju i Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar pravde.

Ovaj tekst objavljen je kao reakcija na kandidovanje Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, na šta je imala pravo, kao i svi ostali koji su želeli da budu kandidati za republičke javne tužioce.

Pročitaću vam jedan deo: „Slika koju u ogledalu o sebi vidi Dolovac dokaz je njenog nepopravljivog ludila i nesreće u kojoj se zaglibio pravosudni sistem još nesrećnije zemlje Srbije, koju je okupirao šizofreni diktator Aleksandar Vučić. Picousti tiranin, kome su noge takođe u blatu do kolena, spas vidi u najoguljenijoj diktaturi“.

Sada imamo situaciju u kojoj se diktatura i cenzura prigovaraju istom tom Aleksandru Vučiću, za koga se pišu ovakve stvari. Složićete se, da je cenzura, ovakav tekst već danima stoji na jednom portalu, ne bi ga bilo ako ćemo govoriti o cenzuri. Da je diktatura, ovako nešto ne bi smelo da se piše.

Često narodni poslanici pitaju i pozivaju državne organe da na ovakve stvari reaguju, jer danas govorimo o tome… Možemo da govorimo i o tome da li je neko uvređen ovim tekstom, ali danas govorimo o tome koliko mogu posledice ovakvog teksta biti opasne po pojedince koji se u tekstu pominju, ali i koliko posledice mogu biti opasne po državu, a u tekstu se pominju predstavnici države, predstavnici najviših državnih organa.

Da li je moguće da ovo prestala da bude vest za Đilasove medije? Da li je moguće da u ovom trenutku to niko nije osudio, niko od njih, ili se bar ogradio od ovakvih bljuvotina kakve smo mogli da pročitamo? Da li je moguće da ovo postalo normalnost u Srbiji?

Zašto je normalno i dozvoljeno da se svakodnevno napadaju oni, a prvo Aleksandar Vučić, koji vode računa o državnim i nacionalnim interesima, oni koji su nasledili katastrofu u pravosuđu i sada daju sve od sebe da stanje u pravosuđu poprave, oni koji čuvaju i štite integritet države, oni koji su u prvim borbenim redovima kada se pojave najveći problemi i kada moraju da se donesu najteža rešenja? Možete da volite ili da ne volite Aleksandra Vučića ili SNS, činjenica je da je to najbolja politika koja se ikada desila Srbiji.

Aleksandar Vučić je taj, da vas podsetim, koji je privi pokrenuo borbu protiv kriminala i korupcije i javno dao podršku državnim organima da rade svoj posao, u skladu sa zakonom, dok Dragan Đilas, koji pretenduje da se vrati na vlast, drži konferencije ispred tužilaštva i vrši pritisak na pravosuđe, dok Vuk Jeremić preti hapšenjima i progonom političkih neistomišljenika, dok Lutovac najavljuje lustraciju, osvetu i odmazdu za sve funkcionere, pa čak i za samo članove SNS. Onda to prenose mediji koje kontroliše tajkunski novac, prljav novac, koji je otet od građana Srbije i vrši se svakodnevna kriminalizacija Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegovih saradnika i, ono što je najgore, preko svojih medija konstantno se vrši revitalizacija borbe protiv kriminala i korupcije. Otvoreno se čak stavljaju na stranu uhapšenih vođa kriminalnih grupa i kriminalnog klana. Sada, odjednom, oni više nisu kriminalci, oni su pristalice navijača i dosadni su nam već eufemizmi koji oni koriste, pokušavajući da na svaki način obesmisle napore države da se obračuna jednom za svagda sa organizovanim kriminalom u Srbiji.

Svejedno, mi ćemo nastaviti da pozivamo državne organe da ispitaju svaki slučaj, da učinioce privedu pravdi, jer, pre svega, građani Srbije zaslužuju da žive u pravnoj državi, bez obzira na to što smo, pre svega mi iz SNS, potpuno depersonalizovani. Više nismo ljudi sa imenom i prezimenom, sa karijerama, sa obrazovanjem, sa integritetom, već kada se pojavi bilo ko od nas da stane uz Aleksandra Vučića i bori se protiv mafije, imamo samo metu na čelu i znamo da ćemo u tajkunskim medijima biti razapeti.

Kao što sam na početku izlaganja rekla, danas govorimo i o Odluci o izboru predsednika sudova, od kojih građani Srbije očekuju da se ponašaju u skladu sa zakonom, da im obezbede zaštitu prava što kroz uređenje funkcionisanja sudova, što kroz presude koje donose.

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija drugačija zemlja, drugačija nego 2012. godina. Mnogo je bolja i mnogo naprednija nego 2014. ili 2016. godine i, kada to kažem, svakako mislim na stanje u pravosuđu, jer se svakodnevno trudimo da podignemo pravosudni sistem na što viši nivo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva, pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Sudije dele pravdu, sudije presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove. Donekle može se reći da rešavaju i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno, efikasno pre svega kako bi građani bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

S druge strane, sudije moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je naša dužnost, narodnih poslanika, da takođe o tome brinemo kada u parlamentu biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali ne samo kod nas, već i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da brinemo o tome.

Na kraju, iz predloga Visokog saveta sudstva, koji je danas pred nama, osporila bih, odnosno izdvojila bih sledeće kandidate za koje predlažem da se posebno glasa, odnosno da se Narodna skupština o njihovom izboru posebno izjasni: za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić, sudija osnovnog suda u Zrenjaninu; za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju, Gordana Sokić, sudija Osnovnog suda u Prokuplju; za predsednika Osnovnog suda u Pančevu Ljiljana Sinđić, sudija Osnovnog suda u Pančevu; za predsednika Osnovnog suda u Rumi Biljana Đuričić, sudija Osnovnog suda u Rumi.

Shodno članu 201. Poslovnika, dužna sam da dam i obrazloženje, a obrazloženje ću početi tako što ću najpre reći – nemojte da se bilo ko od vas ljuti na narodne poslanike što rade svoj posao. Mi smo dužni da slušamo građane koji imaju vrlo često šta da nam kažu. Mi smo dužni da budemo u kontaktu sa državnim organima koji mogu da nam pruže različite informacije i često, nažalost, moram da kažem, dobijemo informacije koje nam smetaju da podržimo određene kandidate za sudije ili predsednike sudova.

Postoje ozbiljne informacije koje govore o tome da ovi kandidati koje sam pročitala ne ispunjavaju osnovne uslove ili kriterijume za izbor na mesto predsednika sudova, da u karijeri postoje detalji koji nas ometaju, kao što sam rekla, da podržimo ove kandidate.

Vratila bih se na kontakt sa građanima, jer, verujte, vrlo često imaju šta da nam kažu, a oni su birali političke partije koje su nas ovde delegirale. Oni su dali glasove tim političkim partijama da bi mi ovde bili njihovi pravi predstavnici i da bismo radili svoj posao.

Prema tome, sa ovim bih završila. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine dr Muamer Zukorlić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice sa saradnikom, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, na samom početku želim da se zahvalim Kolegijumu Narodne skupštine, koji su imali razumevanja za nas, pripadnike Islama, na jučerašnji dan, kada smo imali prvi dan Kurban-bajrama i kada su zbog toga odgodili zasedanje Narodne skupštine za jedan dan.

To je nama, pre svega narodnim poslanicima, bilo od izuzetnog značaja, zato što nam je iskazano poštovanje, a s druge strane, omogućeno nam je da evo danas ovde budemo sa vama i punopravno učestvujemo u radu Narodne skupštine, ali je taj gest i ta odluka mnogo više od toga. On predstavlja poruku ne samo narodnom poslanicima, pripadnicima islama, već i svim pripadnicima islama u Republici Srbiji, pogotovo što se to dešava po prvi put od kako postoji ova Narodna skupština, a osim toga i nije obavezujuća kategorija po zakonu.

Zato želim da prenesem i same impresije od građana. Dakle, to je primljeno na najlepši mogući način i shvaćeno kao najznačajnija i veoma značajna poruka prema građanima, a siguran sam i ne samo prema građanima islamske vere, već i prema svim građanima koji dele vrednost međusobnog poštovanja i uvažavanja.

Iskoristiću ovu priliku i da svim pripadnicima islama čestitam Kurbanski-bajram, jedan od najznačajnija dva svečana mubarek dana u toku godine. To je svečani dan za vernike islama, koji se ogleda u žrtvi i socijalnoj solidarnosti i zato, evo, želim da i preostale dane ovog Bajrama, naglašavam da ovaj praznik traje četiri dana, ali evo mi smo već drugog dana ovde sa vama i ne nedostaje nam stečenog osećaja, jer smo u prilici da primamo čestitke od svojih kolega, što zapravo predstavlja jedan vrlo važan aspekt samog obeležavanja ovih dana.

Sada ću se vratiti na samu temu dnevnog reda. Tema pravosuđa, pravde, svakako uključujući i tužilaštvo, jeste jedna od najinspirativnijih i najneiscrpnijih tema sa kojima se mi, narodni poslanici ovog doma, suočavamo veoma često. Koliko god da o tome govorimo, siguran sam da nećemo iscrpeti sav materijal i sve ono što je potrebno da se kaže, bilo jednom ili više puta.

Dakle, suditi, kao što se to jasno vidi iz ovog pojma, znači zauzimati o nekome i o nečemu sud, izreći određenu odredbu, a to znači odrediti odnos prema nekome i nečemu, odrediti, na kraju krajeva, i nečiji status između slobode i zatvora, između kazne i oslobođenosti od kazne.

Dakle, radi se o nečemu što i jezički i terminološki sadrži u sebi punoću svoga značenja koja, pre svega, ukazuje na nešto što zahteva najviši stepen odgovornosti u celokupnom sistemskom delovanju same države.

S druge strane, ne postoji mogućnost ozdravljenja društva bez punog ozdravljenja pravosudnog sistema. Naravno, nije pravosudni sistem jedini koji predstavlja stratešku kategoriju ili strateški stub opstanka i kvaliteta jednog društva. O tome smo već govorili. Podsetiću, dakle, sudija, sveštenik, lekar i učitelj, palata pravde, odnosno sudnica, bolnica, hram i škola, to su četiri ključna stuba opstanka kvaliteta i prosperiteta svake zajednice. Ostali, da kažemo, segmenti ili subjekti društva, ostale institucije i ustanove, sve one imaju određen značaj, ali ovo su ta ključna četiri strateška stuba, ugaona stuba na kojima počiva jedan sistem.

Njihovo urušavanje ne znači urušavanje samo tog segmenta društva, već znači početak urušavanja celokupnog sistema. Zato je pravosuđe, upravo ovo o čemu govorim, tema kojom se moramo i kojom ćemo se morati baviti posvećeno, trajno i uvek iznova, dok ne doživimo da pravosudni sistem bude barem u onoj ljudskoj meri perfekcije, iako perfekcija u ljudskom delu na postoji. Samo Božije delo je perfektno, ljudsko delo je i u perfekciji veoma relativno i ograničeno. Tako je i ljudska pravda i pravda koju čovek izriče u formi sudije ili sudskog veća, relativna, ponekad može da bude čak i pogrešna.

Ali, ono što očekujemo i tražimo od sudija i pravosudnog sistema, odnosno ono čemu težimo, jeste puna posvećenost u pogledu stručnosti i u pogledu namere da pravosudne odluke budu pravične ili u najznačajnijoj meri mogućoj pravične. I to je taj ideal kome zapravo težimo.

Svakako da će i ova zakonska rešenja u određenoj meri doprineti ozdravljenju pravosudnog sistema, njegovom unapređenju i ako ne potpunoj eliminaciji brojnih nedostataka, ono sigurno unapređenju osnova, okvira ili postolja na kome oni koji žele da usavršavaju pravosudni sistem mogu imati dobar osnov za to. To i jeste smisao ovih sistemskih zakona, uključujući i Zakon o pravosuđu, ne da reši sve probleme u pravosuđu, već da dobijemo zdrav okvir ili zdravo postolje na kome ćemo dalje usavršavati i lečiti pravosudni sistem.

Naravno da sama ideja, veoma ispravna, svakako, odvojenosti sudske vlasti od izvršne vlasti jeste nešto o čemu nema smisla raspravljati principijelno, ali operativno i u pogledu implementacije znamo dobro koliko je ova tema osetljiva i koliko kada siđemo na teren implementacije ovog principa, imamo problem gde se tačno ta linija razdvojenosti nalazi, s obzirom na činjenicu da je i pravosuđe sastavni deo državnog sistema, s obzirom na to da su sudije, pored toga što predstavljaju nosioce jedne od najčasnijih uloga u društvu, oni su istovremeno ljudi. Osim toga, oni su istovremeno i pripadnici jednog staleža, što znači da imaju i svoje interese i gde je ta granica razdvojenosti od samog nadzora nad sudskim sistemom, svakako da je koncept tako postavljen da se ide da prosto unutar samog sudskog ili pravosudnog sistema, na čelu sa VSS, zapravo se vrši određena kontrola i određeni nadzor.

Imamo i ove najavljene ustavne promene koje se tiču pravosuđa, gde će se na neki način umanjiti uloga i predstavničkog tela, odnosno Narodne skupštine u pogledu imenovanja sudija, što ima izvesnog smisla, ali s druge strane, ostaje otvoreno da li je moguće u pravosudnom sistemu vršiti nadzor samih sebe nad sobom. To je principijelni problem i on se ne tiče samo pravosuđa, on se tiče i drugih segmenata. Inače je to veoma sporno, bez obzira što se tu potencira struka, potencira se odvojenost ove vlasti od drugih segmenata vlasti.

Međutim, taj problem ostaje otvoren, iz prostog razloga što imamo razne probleme koji zapravo ukazuju da je drugi rizik i druga opasnost od jednog sistema koji je potpuno izoliran od drugih segmenata vlasti u pogledu nadzora i kontrole.

Dakle, postoji ozbiljan rizik da se on deformiše i da on postane i interesna zajednica koja sama sebi služi. To je nešto što ne možemo ignorisati, nešto što ne možemo kazati da nije bitno i da takva opasnost ne postoji.

Pogotovo što imamo određene prakse, određene događaje koji su prerasli čak i u određene slučajeve koje ne možemo tek tako ignorisati i kazati, pa desilo se, proći će određeno vreme. Dakle, mi narodni poslanici moramo biti ono što i jesmo po definiciji, dakle, predstavnici i poslanici, izaslanici naroda, izaslanici građana koji su nas birali, izaslanici zajednica iz kojih dolazimo i mi ne možemo ćutati na pitanja koja oni postave.

Mi u Sandžaku imamo tri slučaja, veoma važna slučaja koji i dalje uznemiravaju javnost, a koji se tiču određenih ponašanja pravosudnog sistema u tim slučajevima. Zašto ne mogu da budu zaboravljeni? Zato što su toliko drastični po svojoj prirodi i u pogledu samih posebnosti tih događaja, ali i u pogledu izrečenih presuda, odnosno ophođenja pravosudnog sistema prema tim događajima.

Prvi slučaj se desio 2012. godine kada se pod određenim okolnostima desilo stradanje ili ubistvo jednog policajca na području Tutina, gde smo dobili na koncu taj sudski epilog. Optužen je izvesni Fahrudin Mavrić i presuđeno mu je najstrožom kaznom - 30 godina zatvora. Dakle, desio se slučaj navodnog ubistva u automobilu, gde je, kako je sud utvrdio, navodno, Mavrić oteo pištolj jednom policajcu i tim pištoljem ubio drugog policajca. Teoretski sasvim moguće, ali isto tako jako puno je bilo osporavanja kada je u pitanju ovaj slučaj, čak je i porodica pokrenula i privatna veštačenja koja su dovela do neki drugih pokazatelja ili barem veoma nerazjašnjene okolnosti. Dakle, imamo taj slučaj gde je građanin navodno ubio policajca, izrečena je najoštrija kazna.

Dešava se drugi slučaj 2017. godine, isto na području Tutina, gde je u ovom slučaju policajac ubio građanina Skarep Fahrudin, koji je prolazio automobilom i navodno odbio da bude zaustavljen. Dakle, jasno se vidi da je pucanj spolja kroz staklo automobila i građanin je ubijen. Taj slučaj je dobio svoj sudski epilog. Mislim da je presuda pet godina zatvora. Dakle, šest puta manja presuda. Znači, čak i policajac koji je to izvršio kaže da je odbio da se zaustavi i da se njemu učinilo da mu preti opasnost. Dakle, utvrđeno je da građanin koji je vozio taj automobil nije imao oružje, nije postojala opasnost, čak i ako je tačno da je odbio da zaustavi automobil, gde se to pucalo u automobil ako neko neće da stane? Mislim kada bismo uveli tu prasku ovi mafijaši i kriminalci bahati prema policiji koji neće da se zaustave bi davno bili svi pobijeni.

Dakle, imamo ovu drastičnu situaciju gde imamo na jednoj strani ubistvo policajca od strane građanina, na drugoj strani ubistvo građanina od strane policajca, šest puta razlika u izrečenoj kazni.

Imamo treći slučaj koji se desio 2019. godine, ovde u Beogradu, mislim u ulici Cara Dušana, gde je mladić Bakan Ernad zbrisan na pešačkom prelazu, prelazio je regularno na pešačkom prelazu, automobil ga je udario, on je izgubio život. Taj slučaj nakon dve godine, imamo informacije da su se samo desile neke predistražne radnje, ništa više. Dakle, izgubljen mladi život, student, potpuno čista situacija na pešačkom prelazu i imamo sada opstrukcije, pogotovo ako su tačne informacije, da taj neko ko je izvršilac je neko bitan, nečiji bitan, to su sada već sve glasine. Da to ignorišemo, imamo ono što je formalna strana samoga postupka.

Dakle, u sva tri slučaja, još ako dodamo tome da je u slučaju ubijenih i ubica, odnosno izvršioca bilo optuženih ili osuđenih u oba slučaja, imamo etničku različitost Bošnjak-Srbin, Srbin-Bošnjak. Dakle, ukoliko još dodamo to kao otežavajući faktor u pogledu samoga razumevanja postupaka, onda vam je sasvim jasno koliko su to sve važni događaji i koliko se svi ti događaji, odnosno sva ta ubistva koja su se desila ne mogu tretirati sasvim običnim i sasvim proceduralnim. Dakle, ovo su stvari na koje moramo baciti svetlo.

Kao što primećujete, ja se u izlaganju maksimalno ustežem da uđem u detalje tumačenja presuda, utvrđivanja postupka. Svestan sam osetljivosti tog pitanja, a ovo su neke stvari koje zdrava logika prosto nalaže. Ne možemo mi… Dakle, da, postoji strogost u određenom krivičnom delu, dodatna strogost, da tako kažem, prema službenim licima, uniformisanim licima, ali to ne može biti tako drastično. Ne možemo mi sada kazati da je život policajca skuplji šest puta od života običnog građanina. U ovom slučaju imamo te parametre, kažem, koji su inicijalno nezaobilazni. Isključujem ovde samo utvrđivanje odgovornosti kroz postupak, iako i tu postoje određene sumnje. Ne možemo prosto imati tako drastične pojave i u svakom slučaju opet, ustežem se, kažem, ali na štetu, u ovom slučaju, ili izvršioca ili ubijenog u slučaju pripadnika bošnjačkog naroda.

Kažem, to sam postavio na poslednje mesto, ne da bih to koristio kao adut i kazao da je to zbog toga, ali vam samo kažem koliko je to osetljivo, između ostalog i zbog toga.

Ovde sada sve ovo govorim da bih ilustrovao odnos, odnosno stanje u tužilaštvu, pogotovo što u Novom Pazaru nije prvi put da o tome govorim. Dakle, vi kada imate neki problem, pa vam je potreban advokat i raspitujete se o advokatima, koga da angažujete i tamo vi tražite sposobnog advokata, uspešnog advokata, vi kada čujete odgovor, kada neko preporučuje kakvog advokata da angažujete ili koga da angažujete, niko ne kaže – ovaj advokat je sposoban, on će vas kvalitetno, stručno odbraniti. Ne, on ima veze, on ima dobre veze i postoje tarife. Tačno se znaju tarife koliko košta koja presuda.

Dakle, to je nešto što je toliko evidentno da zaista ne možemo gurati glavu u pesak i kazati da su to možda pojedinačni slučajevi. Ne, naprotiv, to je pojava, to je nešto što je tamo potpuno uobičajeno i definitivno, nakon usvajanja ovog zakona, ili paralelno sa borbom koja teče ili sa trudim koga ovde imamo kroz nastojanje naše da zajedno sa predlagačima, sa Vladom, sa ministarstvom donesemo kvalitetne zakone.

Ono što je glavna borba jeste silazak u krokodilske bare, dakle, u određenim delovima ove zemlje. Stvarno govorim ono o čemu znam. Znači, ne mogu da govorim kakvo je stanje u drugim delovima zemlje. Žao mi je što na sam Bajram moram na takav način da govorim, jer moji politički protivnici, kada govorim o ovim temama, kažu – ti loše predstavljaš Novi Pazar. Ja ružno govorim o Novom Pazaru.

Kada kažete istine, uz najveću tugu i ružan osećaj što se to dešava u vašem gradu, odnosno mom gradu i gradu u kome živim, onda ja ružno govorim o gradu. Znači, da, ja ružno govorim o tamnim stranama moga grada, moga Sandžaka i govoriću i neću odustati dokle god te najružnije i najprljavije pojave koje su izazvane korupcijom ili izazvane raznim drugim stepenima nekvaliteta i neodgovornosti… Dakle, ja moj patriotizam zapravo potvrđujem ovim, a ne time što ću prekrivati nepravilnosti, prekrivati kriminal i prekrivati korupciju, već naprotiv time što ću ih raskrinkavati. Dakle, to ću učiniti na lokalnom nivou i u mom dometu, i na republičkom nivou, a zajedno sa svima onima na nivou vlasti do samog vrha koji to žele, koji su se tako i proklamovali, sa kojima smo postigli određene dogovore i sporazume da bi se zajednički borili.

Naravno da ćemo na tom putu biti uspešni samo ukoliko ostanemo dosledni i samo ukoliko zaista iznesemo sve što znamo i za šta imamo dokaze, bez obzira da li nam je to u tom trenutku gorko ili slatko. U tom pogledu, svakako da ćemo dati podršku ovim predlozima i zakonskim rešenjima. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniku Zukorliću i pridružujem se čestitkama povodom praznika.
Reč ima ministarka Popović.