Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da se približavamo polako kraju ove rasprave, mislim da smo čuli dosta argumenata i sve one glavne razloge zašto će poslanici poslaničke grupe SNS, Aleksandar Vučić – za našu decu u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Moram istaći pre svega da, kada govorimo o kulturi, mislim da je ministarka Gojković istakla jednu jako važnu činjenicu. Ljudi koji danas najoštrije kritikuju ove zakone su isti oni ljudi koji su dopustili da 15 godina Narodni muzej bude zatvoren ili oni isti ljudi koji su dopustili da Muzej savremene umetnosti takođe bude zatvoren i da se ne koristi, da ljudi ne mogu, posebno bitno, da mlađi naraštaji ne mogu posetiti te muzeje, unaprediti svoje znanje i na taj način sebe dodatno usavršiti.

Ono što mene zabrinjava jeste podatak o kome malo govorimo, a to je činjenica koliko generacija je to propustilo da koristi Narodni muzej, da vidi sve ono što je jako bitno na jednom mestu, ali i da vidi nešto što je retko. Zaista mislim da takva situacija u kojoj smo se nalazili do pre nekoliko godina je sramotna za našu zemlju, a posebno je sramotna bila iz prostog razloga što ljudi koji su sebe predstavljali za nekakvu elitu i pokušali da sebe dodvore građanima na svaki mogući način, nikada nisu odgovorili na pitanje – zašto se ništa ne radi po pitanju Narodnog muzeja ili zašto se baš ništa ne radi kada je u pitanju kultura?

Drago mi je što u poslednjih nekoliko godina se drastično promenila slika kada je kultura u pitanju. To se najbolje vidi po investicijama, najbolje se vidi i po otvaranju novih muzeja, ali isto tako i po investicijama koje se tiču i lokalnih samouprava. To je jako važno i jako dobro.

Tek dolaskom SNS na vlast, kultura je počela da dobija mesto u našoj zemlji koje zaslužuje. Uveren sam, isto tako, žao mi je što gospođa Gojković danas nije ovde sa nama, uveren sam da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa tom dobrom praksom.

Što se tiče i ove zastupljenosti, tj. primena izmena u zakonu kako bi manje zastupljeni pol bio u 40% i svega onoga što pričamo o rodnoj ravnopravnosti, mislim da je opet tek dolaskom SNS na vlast tek tada učinjen drastičan pomak. Možete videti, vi ste, gospođo Čomić, bili narodni poslanik, pa možete to i sami iz svog ugla tumačiti, koliko je narodnih poslanica danas u parlamentu, koliko je žena na važnim pozicijama, na važnim mestima u našoj zemlji.

Ako želite to da posmatrate kroz to da li je premijerka jedna dama, kao što je Ana Brnabić, imali smo do skoro i predsednicu parlamenta Maju Gojković, guvernerka je gospođa Tabaković i što je mnogo bitnije i na šta uvek želim da skrenem pažnju jeste činjenica da sve te žene nisu dobile šansu eto radi pro forme ili neke kvote, već zato što svojim znanjem, umećem, obrazovanjem i zalaganjem doprinose boljem životu u Srbiji. To je jako bitno.

Složićete se sa mnom zasigurno da i veliki broj dama koji se nalazi na ministarskim mestima opravdavaju to poverenje koje su dobili od premijerke Ane Brnabić. Uveren sam da ćemo i u narednom periodu imati dosta uspeha i da će svaka osoba u Vladi ili u ovom parlamentu dati dodatni doprinos kako bi naša zemlja se još brže i još više razvijala.

Ono čime ću završiti, kako bi ostavio i kolegi Marinkoviću vreme da diskutuje, nešto što, nemojte mi uzeti za zlo, ali ovo najdobronamernije kažem. Nekako, iako se mnogi zalažu za tu žensku ravnopravnost i za zaštitu prava žena, i uvek se svi zalažu, negde, čini mi se, do jedne granice, a onda kada premijerka Ana Brnabić pretrpi najgore moguće uvrede, kada je nazivaju glupačom, zlom ženom, kada na njen račun stižu najodvratnije pretnje, negde ta ženska solidarnost nestane ili u malom broju neko stane u njenu zaštitu.

Kada je bio primer onog Veselinovića, koji je igrom slučaja gradski odbornik u Skupštini grada Beograda, mi smo izašli sa jednim zaključkom kojim smo osudili to njegovo ponašanje, ali nažalost, i tada je izostala reakcija i mnogih nevladinih organizacija, udruženja koja se bore za zaštitu prava žena, ali ono što je iz mog ugla još bolnije, i njenih koleginica.

Takva praksa se ponavlja i sada u prethodnih nekoliko meseci, kada je opet gospođa Brnabić prošla kroz „toplog zeca“ Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Boška Obradovića ili bilo koga iz te klike, na čelu sa Borisom Tadićem, koji predstavlja bivši režim DS.

Mislim da je to nešto na čemu moramo da radimo svi kao društvo, ali isto tako, da i dame koje se bore za ta prava, kada dođe do takvih slučajeva, prve izađu i stanu u zaštitu jedne od njih, jer smatram da je to normalno i da je to nešto što bi svaka dama morala da uradi za jednu drugu koleginicu. Najbolji primer je upravo Ana Brnabić koja je uvek tu da stane i za svakog kolegu, ali bogami i za svaku koleginicu.

Što se samih zakona tiče, naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, a ja sam uveren da ćete pred nas kao narodne poslanike i u narednom periodu izaći sa još dobrim, kvalitetnim predlozima zakona i da ćemo svi zajedno, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, učiniti da svaki dan bude još lepši i još bolji za život naših građana i da ćemo tako nastaviti da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poslednji na listi prijavljeni za reč prof. dr Vladimir Marinković.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da se zahvalim kolegi Mirkoviću na ispoljenoj solidarnosti. Naravno, to i predstavlja jedan od osnovnih postulata i principa delovanja naše stranke i našeg poslaničkog kluba.

Želeo bih da budem vrlo efikasan kada je u pitanju tema kulture. To je nešto što je zahvaljujući predsedniku Vučiću i SNS u proteklih nekoliko godina tema i platforma koja je definitivno vrlo razvijena, imajući u vidu činjenicu da SNS smatra da je kultura jedan od najbitnijih aspekata društvenog života i da sve ono što činimo i radimo po pitanju političkog, ekonomskog razvoja, svega onoga što imamo kao rezultate u prethodnih nekoliko godina na političkom i geopolitičkom planu, treba da bude i da se odrazi pozitivno na razvoj kulture, na promociju naše kulturne baštine i na nove investicije, kada je u pitanju kultura.

Mi smo to, naravno, radili i sve ono što je urađeno po pitanju ekonomskog razvoja, nije samo izdvajano i ulagano u tu tzv. tvrdu infrastrukturu, autoputeve, aerodrome, železnice, sve ono što je Srbija uspela vrlo dinamično da uradi u proteklih nekoliko godina, posebno od 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, već je ulagano i u meku infrastrukturu, čija je kultura jedan vrlo, vrlo zapažen i ozbiljan deo.

Naravno, mi sledimo onu politiku koju je još i Stojan Novaković kao istaknuti naprednjak, predsednik Vlade, ministar spoljnih poslova, istaknuti diplomata definisao krajem 19. veka, govoreći stalno i u parlamentu i u Vladi i građanima tadašnje Kraljevine Srbije o tome da uticaj Srbije i Srba treba da se širi i treba da se promoviše upravo kroz ulaganje u kulturu, obrazovanje, da se interesi Srba koji su živeli tada u sadašnjoj Severnoj Makedoniji, na teritoriji Kosova i Metohije mogu odbraniti samo tako što će Srbija ulagati u kulturu i ulagati u obrazovne i kulturne kapacitete našeg naroda.

Dakle, treba biti iskren i otvoren i reći građanima Republike Srbije, i to želim da uradim iz Narodne skupštine, da ne bi bilo investicija, da ne bi bilo ulaganja u kulturu, ne bi bilo svega onoga o čemu su pričale moje kolege danas, a to je novi muzeji, novi projekti kada su u pitanju film, kinematografija, kada su u pitanju festivali, kada je u pitanju finansiranje mnogobrojnih projekata iz oblasti kulture, da nije bilo ekonomskog razvoja i da nije bilo i domaćih i stranih investicija, za šta se dobrano i sa puno energije potrudio naš predsednik, koji je znajući da je osnova društvenog razvoja, u stvari, i političkog razvoja, ekonomski razvoj, uložio sve svoje vreme i sve svoje kapacitete kako bi Srbija bila moderna i ekonomski snažna država.

Da se razumemo i da budemo otvoreni, iskreni, dame i gospodo narodni poslanici, nema razvoja kulture, nema otvaranja muzeja, nema novih projekata ako nema ekonomskog razvoja, ako nema rasta BDP. Svi koji pričaju drugačije bave se demagogijom i, naravno, pokušavaju da lažu i da obmanu građane i ovaj narod. To je nešto što građani Srbije i te kako cene kod predsednika Aleksandra Vučića koji je vrlo iskren, vrlo otvoren i vrlo jasan prema njima, imajući u vidu tu činjenicu da je njegova vizija, njegovo liderstvo i njegova politika vrlo jednostavna i vrlo jasna, a to je da ekonomski razvoj, nova radna mesta pokreću sve ono što, naravno, podiže ukupni kapacitet ovog naroda i države.

Naravno, sve ono što je urađeno u oblasti kulture, u oblasti reforme i svega onoga što je Srbija uradila, mnogi to u regionu i u svetu nisu očekivali, dovelo je do toga da onaj koji je to uradio i koji je najzaslužniji za to bude na meti onih kojima smeta danas jaka Srbija, kojima smeta danas da Srbija ima novac i da podržava projekte kao što su filmovi koji govore o našoj istoriji, o našoj prošlosti, o našoj kulturno-istorijskoj baštini, smeta im čovek koji u Vašingtonu, u Bosni, u Briselu, ume da kaže šta su naše crvene linije po pitanju naše nacionalne politike, po pitanju zaštite naših vitalnih nacionalnih interesa i, naravno, pojavljuju se oni koji su, nažalost, to je jedna od vrlo retkih stvari koje se mogu videti u svetskoj politici, na svetskoj političkoj sceni, pojavljuju se ljudi sa domaće političke scene koji bi da pomognu onima kojima smeta ekonomski snažna i politički snažna Srbija, da pomognu njima da ostvare svoje planove i nastavlja se dehumanizacija predsednika Vučića kroz sve ono što se događa i što možemo da vidimo u medijima, ne samo proteklih nekoliko dana, nego proteklih nekoliko godina.

Mi se ovde kao predstavnici većine u parlamentu, kao predstavnici SNS i te kako i snažno borimo protiv toga i uvek ćemo se boriti, uvek ćemo govoriti o tome da želimo da zaštitimo naš interes, da želimo i da nas nije sramota da podržimo predsednika Vučića, njegov integritet, integritet njegove porodice i njegovo pravo da bude maksimalno zaštićen.

Oni koji danas govore o tome i pokušavaju njega da povežu sa onima sa kojima se on beskompromisno i bespoštedno obračunao, kao ključnim kriminalcima i onima koji izjedaju supstancu ovog društva kao najveće zlo ovog društva, valjda su snajperi, bombe i teško naoružanje bili potrebni da bi se obračunavali sa navijačima Crvene zvezde, Rada ili nekog drugog kluba, ne, treba biti otvoren, treba biti iskren i treba reći istinu na svakom mestu - bilo je potrebno ukloniti Vučića kao najveću pretnju i najveću prepreku onima koji žele loše Srbiji.

Naravno da ćemo se mi i u daljem našem radu ponašati kako smo to radili i u prethodnom periodu, ovako solidarno, ovako zajedno, kao jedna jaka, moderna stranka, podržavajući svog predsednika koji na svakom mestu, svakodnevno, maksimalno štiti nacionalne interese ove zemlje i interese građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Marinkoviću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li reč žele predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)

Da li možda reč želi predstavnik predlagača? (Ne)

Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 1. i 2. dnevnog reda.

Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.