Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Dačiću, uvaženi potpredsednici, dragi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS - "Tri P" smatra da je očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije jedan od naših najvažnijih državnih i nacionalnih interesa. Zato PUPS pruža bezrezervnu podršku našim pregovaračima a posebno predsedniku

Republike Aleksandru Vučiću, koji se bori u briselskim pregovorima protiv svih onih koji bi da Republiku Srbiju proteraju iz naše južne pokrajine.

Shodno tome, godinama naglašavamo da je KiM ne samo državno, pravno, demokratsko, nacionalno i građansko, već i suštinsko imovinsko i egzistencijalno pitanje svih građana naše zemlje. Pojam imovina ili svojina razumeju svi u svetu, a posebno zemlje zapada, među njima i one koje su fabrikovale i priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova.

Kada je reč o svojinskom pitanju na KiM, pravo međunarodno i domaće, pravda i argumenti su na strani države Srbije. Zbog toga pitanje svojine, prirodnih i materijalnih bogatstava na KiM, dakle imovine države Srbije i njenih građana, kao i imovine SPC ali i ostalih verskih zajednica, mora da bude tema ispred svih tema, prioritet nad prioritetima kada je u pitanju agenda briselskog dijaloga Beograda i Prištine.

Katastar od pre NATO agresije 1999. godine nedvosmisleno dokazuje da je najmanje 58% zemljišta, odnosno teritorije KiM u državnom, privatnom, društvenom i crkvenom vlasništvu Republike Srbije i njenih građana. I stalnim i glasnim isticanjem ovog argumenta u prvi plan dramatično bi se u našu korist poboljšala naša pregovaračka pozicija i u eventualnim statusnim pregovorima. Zato privremene vlasti u Prištini grubim falsifikatima pokušavaju da promene ovo, originalnim dokumentima potkrepljeno pravno i činjenično stanje, sve sa ciljem da nas stave u potčinjenu poziciju.

Naše današnje poslaničko pitanje posvećeno je statusu imovine SPC i ostalih verskih zajednica na KiM. Za ovo pitanje zainteresovane su sve verske zajednice u našoj zemlji, a primer za to je angažman beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara u Nacionalnom timu za preporod sela Srbije, a svi znamo da Vatikan nije priznao tzv. državu Kosovo, a Sveta stolica nam je i pomogla u sprečavanju pokušaja otimanja pravoslavnih hrišćanskih svetinja na Kosovu preko neuspelog ulaska Kosova u UNESKO.

Višestranačka Skupština Republike Srbije je još 1991. godine izglasala Zakon o potvrđivanju imovine SPC i ostalim verskim zajednicama u Srbiji pokušavajući tako da ispravi nepravdu i otimačinu koju su tadašnje vlasti počinile posle Drugog svetskog rata. Nažalost, iz nekih ideoloških razloga tadašnji predsednik Republike nije potpisao taj zakon koji je usvojen osam godine pre NATO agresije.

Međutim, Republika Srbija je napokon 2006. godine, naglašavam, dve godine pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova konačno donela Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama koji u članu 3. odeljak 4. izričito naglašava da se pod teritorijom Republike Srbije u smislu ovog zakona podrazumeva i teritorija AP Kosovo i Metohija.

Imovina crkava i verskih zajednica se bez dileme najlakše može vratiti crkvi jer je reč o nekretninama koje su i danas mahom ostale u državnom, odnosno tzv. društvenom vlasništvu jer je tu otetu imovinu država poklanjala tzv. bezemljašima, ali su uglavnom te nekretnina u istom faktičnom stanju kao u vreme kada su oduzete. Zato vraćanje te imovine ne treba da predstavlja poseban finansijski teret za državu jer će se prevashodno vraćati u naturalnom obliku.

O crkvenoj imovini postoje evidencije i lako se mogu identifikovati crkve i verske zajednice kao raniji vlasnici, a restitucija imovine crkvama i verskih zajednica zasnovana na ravnopravnosti ovih subjekata i jednakosti njihovih prava poboljšaće njihov materijalni položaj i stvoriti bolje uslove za uspešniju međucrkvenu i međureligijsku saradnju.

Vraćanje oduzete imovine verskim zajednicama na KiM posebno je važno radi neophodne podrške kako svih političkih i društvenih subjekata u našoj zemlji, tako i međunarodne zajednice tokom nastavka pregovora u Briselu sa privremenim institucijama vlasti u Prištini.

Pitanja za Vladu Republike Srbije su, prvo, šta konkretno na planu restitucije imovine SPC i ostalih verskih zajednica na KiM čini naša Vlada? Drugo, kakva je po tom pitanju saradnja naše Vlade sa privremenim institucijama u Prištini? Treće, koji je bio odgovor evropskih posrednika u briselskom dijalogu ako su naši pregovarači kandidovali tu temu u agendu dijaloga? Četvrto i poslednje, da li će zbog očigledne opstrukcije otvaranja ovog suštinskog životnog pitanja od strane posrednika koji dolaze iz EU Republika Srbija o tome izvestiti UN koje su na osnovu slova Rezolucije 1244 izvorna adresa za kontrolu i upravljanje Briselskim dijalogom? Zahvaljujem.