Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Dostavljen vam je Zapisnik sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje Zapisnika sa navedene sednice.

Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni Zapisnik.

Prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 13. i 15. septembra.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 175, za – 168, nije glasalo – sedam.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 13. i 15. septembra.

Dame i gospodo, u sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržane je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanici Enis Imamović, Šaip Kamberi, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su podneli Narodnoj skupštini 9. juna 2021. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 175, za – tri, protiv – sedam, uzdržan – jedan, nije glasalo 164.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. juna 2021. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – osam, nije glasalo 166.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.

Narodna poslanica, Ana Karadžić.

Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo bili svedoci da je 1999. godine učinjena agresija i zločin u kom su ubijeni vojnici i civili i deca. To nažalost ne možemo danas da promenimo, ali ono što je danas do nas na ovoj sednici, jeste da ovu dopunu uvrstimo u dnevni red i da formiramo komisiju koja će utvrditi imenom i prezimenom ko su oni koji su ubijeni od strane agresora, da imamo tačan spisak ljudi, da odamo počast porodicama koje su pretrpele gubitak i da sami pišemo svoju istoriju.

Simbolički danas je 5. oktobar koji nas takođe podseća da smo se ogrešili o žrtve NATO bombardovanja, odnosno njihove porodice, kao i sve građane koji su tada izmanipulisani strahom, prevareni, dovedeni u zabludu da će nasiljem doći do demokratije.

Znate, kada samo godinu dana nakon što je bila NATO agresija, nakon što je ubijeno toliko ljudi, samo godinu dana vi na isti tako agresivan i nasilnički način dođete na vlast. NATO agresiju su pokušavali da nazovu NATO humanitarnom intervencijom. Zločinci su sebe samoprozvali humanitarcima. Tako su i 5. oktobra pokušali da to predstave kao neki humanitarni čin kojim će spasiti građane Srbije, koji će dovesti zemlju u demokratsko društvo i kojim će spasiti državu Srbiju.

Međutim, tih dvehiljaditih imali smo mnogo veće šanse da utvrdimo ko su ti koji su ubijeni tokom NATO bombardovanja, imenom i prezimenom da utvrdimo spisak ubijene dece. Umesto da pišemo tada istoriju herojstva, mi smo pisali ponovo izdajom, nastavili agresiju nad Srbima tako što smo krenuli da ih isporučujemo agresorima. Pričali smo - evo vam, koga sve hoćete, izvolite, sve ćemo da isporučimo, samo nas pustite, pustite nas da vladamo, da vršimo naše pljačkaške privatizacije, pustite nas da svoje lične interese ispunimo, ionako želite da Srbija bude uništena.

Simbolika njihove vlasti tada jeste bilo isporučenje na Vidovdan, ali ne bih više o tome. Htela bih ono što je danas nama važno, a to je da smo i mi i oni tada znali da je NATO ubio oko 2000 ljudi i dece. Oni su odlučili da se time ne bave, da to zanemare. Ali, ko smo mi danas, ako danas koristimo retoriku neki ljudi ili oko 2000, ko smo mi danas ako ne znamo ko je tačno ubijen, kako se on zove i preziva, ko su te porodice kojima treba da vratimo dostojanstvo, ako mi ne znamo tačan spisak koga su to ubili te 1999. godine?

Šta nas odvaja od toga da budemo moralni, da budemo ponosni na svoje činjenje, šta nas odvaja od toga da budemo vredni poštovanja? Samo jedna skupštinska rasprava, jedno da većine ovde da konačno napravimo taj spisak, da konačno vratimo demokratiju koja je tog 5. oktobra potpuno ubijena, da vratimo dostojanstvo porodicama i da odamo počast svima koji su dali život za našu zemlju.

Molim narodne poslanike da podrže ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno - 174, za – 19, nije glasalo - 155.
Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta.
Narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji živi više od 12000 prognaničkih porodica u statusu podstanara ili u neljudskim uslovima. Mislim da je došlo krajnje vreme da Vlada na jedan sveobuhvatan, pravičan i trajan način reši stambeno pitanje proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH kao ključno pitanje integracije.

Podsećam da je Vlada započela realizaciju takozvanog regionalnog stambenog programa 2012. godine, čiju su glavni donatori EU i niz drugih država i međunarodnih organizacija i da je dogovor bio da će taj program biti završen u narednih pet godina, dakle, do 2017. godine i da će biti stambeno rešeno blizu 17000 prognaničkih porodica.

Nažalost, taj se program sprovodio i sprovodi se izuzetno sporo, nekvalitetno, neprofesionalno. Imamo od pre nekoliko meseci saopštenje Komesarijata za izbeglice i migracije, u kome se navodi da je od 2012. godine, kada je počela realizacija regionalnog stambenog programa, do ove godine rešeno svega nešto više od 7000 prognaničkih porodica. Dakle, veliki broj najvećih žrtava rata na prostoru bivše Jugoslavije ostaće nerešen.

Predlažem mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama da Vlada donese odluku da se nastavi regionalni stambeni program, da se stambeno reši 12000 prognaničkih porodica. Zatim, predlažem ovim predlogom zakona da više od 1000 prognaničkih porodica kojima nije dozvoljeno da konkurišu na stambene programe jer nisu imali formalno status izbeglice, da se njima omogući da mogu da konkurišu za rešavanje svog stambenog pitanja.

Imamo nekoliko kategorija prognaničkih porodica kojima nije omogućen otkup njihovih stanova koji su sagrađeni sredstvima međunarodnih organizacija ili EU, to je 50 porodica koje žive u stanovima „Diposa“ u Beogradu. To je 530 porodica korisnika SIR programa, programa koji je finansirala italijanska Vlada u sedam gradova i opština, da im se omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima. Imamo više stotina prognaničkih porodica koje žive u stanovima koji su sagrađeni kroz program socijalnog stanovanja i socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, da se njima omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima.

Konačno, da se ovim mojim predlogom zakona obezbedi svim tim porodicama da otkupna cena bude, da imaju dvostruki popust prilikom otkupa, a ne samo 50%, kao i svim onim porodicama koje su već potpisale ugovor o kupoprodaji da putem aneksa takođe dobiju dvostruki popust.

Dakle, predlažem da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslaničke da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno -172, za – osam, nije glasalo – 164.
Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. maja.
Narodni poslanik Linta ima reč.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postojećim Zakonom o pravima boraca, vojinih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica nisu priznati pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine. Mislim da je u pitanju diskriminacija. Krajiški borci se osećaju ogorčeno, nezadovoljno, razočarani su i smatraju da nisu vodili nikakav privatan rat, nego da su se časno i hrabro borili za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije i da su časno i hrabro branili srpski narod na području Republike Srpske Krajine.

Mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica tražim, dakle, članom 1. da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Drugo, tražim da se svi borci koji su razvrstani trenutno po postojećem zakonu prema vremenu vojnog angažovanja u tri kategorije, da se borci razvrstaju u dve kategorije, da borac prve kategorije je borac sa angažovanjem preko 45 dana i borac kome je priznato svojstvo ratnog vojnog invalida bez obzira na dužinu njegovog angažovanja, a borac druge kategorije je borac sa angažovanjem do 45 dana.

Zašto ovo predlažem? Zato što u postojećem predlogu borac prve kategorije mora da ima najmanje 200 dana ako je bio pripadnik vojske i policije Republike Srpske Krajine, dok borac prve kategorije koji je ratovao na KiM dovoljno je da ima 60 dana vojnog angažovanja.

Treće, tražim da se civilnim licima iz Republike Srpske Krajine koji su zadobili povredu ili ranu prizna ponovo status civilnog invalida rata. Naime, postoji najmanje 12 civilnih invalida rata iz Republike Srpske Krajine koji su primali ličnu invalidninu od 2000. do 2013. godine, kada im je ukinuta ta invalidnina saveznom uredbom. Mislim da nije u redu i da treba i tim 12 civilnih invalida rata iz RSK da bude priznato svojstvo civilnog invalida rata.

Sledeće, tražim da se zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida može podneti u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmena i dopuna ovog zakona, jer je taj sad rok prošao a imamo još jedan deo krajiških boraca koji nisu podneli zahtev za priznanje statusa ratnog vojnog invalida. Takođe, tražim da se zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu posttraumatskog stresnog poremećaja može podneti bez vremenskog ograničenja.

Posebno tražim da se među originalnim pismenim dokazima iz vremena učešća u ratu za utvrđivanje statusa borca priznaju vojna knjižica ili drugi dokumenti sa pečatom nadležnih organa srpske autonomne oblasti Krajina, srpske oblasti Zapadna Slavonija, srpske oblasti Slavonija-Baranja i Zapadni Srem i Republike Srpske Krajine, ako se status borca ne može utvrditi na osnovu postojećih originalnih dokumenata, mnogi ih nemaju, znamo zbog čega, zbog zločinačkih akcija „Bljesak“ i „Oluja“, tražim da se krajiškim borcima omogući da utvrde status borca na osnovu dva kvalifikovana svedoka.

Konačno, na kraju, tražim da se posttraumatski stresni poremećaj utvrđuje u izuzetnim slučajevima na osnovu medicinske dokumentacije koja potiče iz perioda pre podnošenja zahteva za priznanje prava po tom zakonu, a ne isključivo iz perioda dok su trajale ratne okolnosti, a najkasnije do isteka dve godine od dana njihovog prestanka.

Dakle, ovim predlogom predlažem da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za – šest, nije glasalo – 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Da li poslanik Martinović traži reč?( Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 167, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 167, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2;
Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin);
Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, i
Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti.
Pre nego što nastavimo, samo da vas obavestim, kako smo i do sada praktikovali, obavestim da ćemo raditi danas, sutra i u četvrtak sa ciljem da glasanje bude negde u četvrtak oko 18,00 sati.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, Siniša Mali, ministar finansija; Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari u Ministarstvu finansija; doktor Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija; Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija; Anastazija Tanja Đelić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija; Marijan Blešić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i Srđan Popović, savetnik u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Predstavnik predlagača, ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.