Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

1. dan rada

05.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za – šest, nije glasalo – 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Da li poslanik Martinović traži reč?( Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 167, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 167, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2;
Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin);
Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, i
Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti.
Pre nego što nastavimo, samo da vas obavestim, kako smo i do sada praktikovali, obavestim da ćemo raditi danas, sutra i u četvrtak sa ciljem da glasanje bude negde u četvrtak oko 18,00 sati.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, Siniša Mali, ministar finansija; Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari u Ministarstvu finansija; doktor Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija; Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija; Anastazija Tanja Đelić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu finansija; Marijan Blešić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i Srđan Popović, savetnik u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).
Predstavnik predlagača, ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala vam puno.
Poštovani gospodine Dačiću, uvaženi narodni poslanici, pred vama su danas predlozi četiri veoma važna zakona kako za privredu Republike Srbije tako i za naše građane. Prvi zakon koji je na dnevnom redu, je zakon o isplati 20 evra pomoći i
podrške kako bi se ublažile negativne posledice COVID-19 za sve građane Srbije, isplata koju planiramo da izvršimo u decembru mesecu. Podsetiću vas, ove godine smo već isplatili 30 evra za sve punoletne građane koji su se prijavili za tu pomoć, preostalih 30 evra doći će na naplatu, odnosno platićemo u novembru mesecu ove godine i 20 evra hoćemo da isplatimo početkom decembra svim punoletnim građanima naše zemlje. Za sve one koji se nisu prijavili za pomoć od 30 plus 30 evra, za sve one koji su postali punoletni nakon 24. aprila ove godine otvaramo mogućnost prijavljivanja za ovih 20 evra. Prijave će ići na isti način kao i do sada, dakle, preko sajta uprave za trezor od 15. novembra do 30 novembra. Pozivam sve građane koji se, kažem, nisu prijavili za 30 plus 30 evra i koji su punoletni nakon 24. aprila ove godine da se prijave i da od države dobiju pomoć od 20 evra u decembru mesecu. Oni koji su se već prijavili za 30 plus 30 evra, kao i naši najstariji sugrađani, dakle, penzioneri, oni nemaju potrebe da se prijavljuju, oni će automatski dobiti i ovu pomoć u decembru.
Ova pomoć od 20 evra samo je deo velikog paketa pomoći koji smo dali i pružili našim građanima i našoj privredi tokom ove i prošle godine. Ukupno tri paketa pomoći, osam milijardi evra. Dakle, ogromna pomoć koja nam je pomogla da izbegnemo te crne scenarije koje ste imali priliku da vidite i u nekim drugim mnogo razvijenijim zemljama od nas u smislu zatvaranja fabrika, otpuštanja radnika. Mi smo uspeli da zadržimo isti nivo zaposlenosti kao i pre krize, pre COVID-19, a sa druge strane kroz ogromnu pomoć smo obezbedili i spasili veliki broj proizvodnih pogona i fabrika što nam daje za pravo da budemo veoma optimistični kada su godine koje su pred nama u pitanju.
Samo ću vas podsetiti da je ove godine država Srbija isplatila 30 evra svim punoletnim građanima u maju mesecu ove godine. Isplatili smo 3.000 dinara svima onima koji su primili bar jednu dozu vakcine do kraja maja ove godine. Isplatili smo 22. septembra 50 evra za sve naše najstarije sugrađane, 50 evra za sve penzionere u Republici Srbiji. Isplatili smo 60 evra za sve nezaposlene, dakle za sve one koji su bili bez posla i na birou za nezaposlene, svima je država isplatila 60 evra. Isplatili smo tri puta po 50% minimalne zarade za sva mikro mala srednja preduzeća, sve preduzetnike preko milion i sto hiljada pravnih lica ili pojedinaca je dobilo tu pomoć. Dodatno smo ispaliti dve pune minimalne zarade za sve samostalne umetnike, dodatne dve pune zarade za sve one koji su zaposleni u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao najpogođenijim oblastima usled negativnih posledica COVID-19.
Dakle, snaga države se upravo ogledala i ogleda u ovim paketima pomoći. Naše javne finansije su stabilne. Novca u kasi imamo. Sva obećanja koja smo dali ispunjavamo u dinar, ispunjavamo i u dan i nadam se da ćete podržati ovaj zakon o isplati 20 evra u decembru mesecu svim građanima Srbije, koji će na neki način označiti i kraj trećeg paketa pomoći.
Podsetiću vas da smo obećali, to je predsednik Vučić i najavio, da ćemo u februaru ili martu naredne godine isplatiti i dodatnih 20.000 dinara za sve naše penzionere, ali to je tema o kojoj ćemo govoriti kada pred vama budem za par nedelja branio i budžet za 2022. godinu.
Sledeći zakon koji je danas pred vama je Zakon o fiskalizaciji, odnosno izmene postojećeg Zakona o fiskalizaciji. Kao što znate, ogroman posao je pred nama. Već smo krenuli, a to je da postojeći model fiskalizacije zamenimo novim. Ovaj postojeći datira još od 2003. godine.
Naveo sam više puta taj primer. Mi sada koristimo 4G tehnologiju. Pričamo o uvođenju 5G, a taj GPRS sistem na kojem se bazira sadašnji sistem fiskalizacije, imate 3G, onda neki sistem pod oznakom „H“, ako se ne varam, pa EDž, pa onda GPRS. Dakle, pre tri ili četiri generacije nekih tehnologija, na tome je baziran postojeći sistem fiskalizacije u Srbiji. Vreme je da ga promenimo. Taj sistem, novi sistem, donosi velike koristi za našu privredu, za naše privrednike. Imate direktne koristi, jer više neće imati troškove fiskalizacije ili defiskalizacije fiskalnih kasa. To se ovim zakonom ukida. Neće imati obavezu čuvanja onih papirnih kontrolnih traka, neće imati obaveznih godišnjih servisa, kao što imaju sada, ali, s druge strane, što je mnogo veći doprinos ovog zakona, ovaj zakon, s obzirom na to da će povećati efikasnost rada poreske uprave, smanjiće nelojalnu konkurenciju svima onima koji rade u skladu sa zakonom, svima onima koji poštuju zakone i plaćaju poreze i time dodatno doprineti još njihovom boljem i uspešnijem poslovanju.
Ovaj zakon je ključan zakon za dalju borbu i suzbijanje sive ekonomije. U našoj zemlji tri su izuzetno važne stvari kada su izmene ovog zakona u pitanju. Dakle, ovaj novi sistem je mnogo fleksibilniji, potpuno otvara tržište kada su fiskalni uređaji u pitanju. Fiskalni obveznici mogu da koriste i mobilne telefone i tablete i druge moderne uređaje da to bude fiskalni uređaj kod njih. Potpuno se na taj način ide u korak sa digitalizacijom, sa novim tehnologijama, a smanjuju se troškovi poslovanja za sve one koji su fiskalni obveznici.
Druga stvar, koja je veoma važna, izašli smo u susret našim privrednicima. Imamo prelazni period tokom kojeg će paralelno da rade ili mogu da rade i postojeće i novo rešenje. To je period od 1. novembra ove godine do kraja aprila naredne godine.
Naši privrednici su tražili šest meseci. Dobili su šest meseci izmenama ovog zakona, a kada su rokovi u pitanju, samo da vas podsetim, već 1. oktobra krenula je prijava preko sajte Poreske uprave svih poreskih obveznika da prijave svoja prodajna mesta Poreskoj upravi. Evo, do jutros 892 poreska obveznika, 1.400 prodajnih mesta već je prijavljeno. Pozivam poreske obveznike i fiskalne obveznike da iskoriste ovu mogućnost, odnosno ne da iskoriste, nego moraju da to urade, da se Poreskoj upravi prijave u narednih mesec dana, svoja prodajna mesta na kojima će obavljati maloprodajne aktivnosti.
To me dovodi do treće važne stvari, a to subvencije. Ni jedan jedini dinar neće našu privredu koštati uvođenje novog sistema. Mi smo obezbedili šest milijardi dinara kako bismo pokrili troškove nabavke fiskalnih uređaja. Ta uredba je već usvojena na sednici Vlade prošle nedelje. Dakle, 100 evra za svaki fiskalni uređaj,
dodatnih 100 evra za svako prodajno mesto. Za one koji nisu u sistemu PDV-a mi ćemo taj iznos povećati za 20%, tako da sa te strane država još jedanput ispunjava obećanje koje je dala. Nećemo imati ni jedan jedini dodatni trošak ni dinara za našu privredu.
Veoma je važno da ovaj sistem sprovedemo brzo i efikasno. Pozivam, takođe, sve one koji žele da iskoriste ove subvencije, prijavljivanje će preko sajta Poreske uprave krenuti 15. oktobra. Od 15. oktobra do kraja januara trajaće proces prijavljivanja za subvencije za ovih 100 plus 100 evra za sve one koji ulaze u novi sistem fiskalizacije. Novac za to imamo, obezbedili smo i pozivam naše privrednike da to iskoriste.
Još jedanput, sistemski važan zakon kada je borba protiv sive ekonomije u pitanju. Kao što znate, već su krenule pripreme i za primenu Zakona o elektronskim fakturama.
Do kraja godine svi subjekti u javnoj svojini imaće obavezu i već se ubrzano pripremaju za to, da izdaju i primaju elektronske fakture. Do kraja sledeće godine to će važiti takođe i za sve one koji su u privatnom sektoru, a koji su u sistemu PDV-a. Dakle, do kraja naredne godine sa novim sistemom fiskalizacije sa potpunom primenom sistema e-faktura imaćemo i mislim da ćemo zadati konačan udarac sivoj zoni u našoj zemlji.
Imaćete one koji rade u skladu sa zakonom ili one koji su potpuno u crnoj zoni, ali onda ćemo na poseban način, kroz nadležne organe, policiju, poresku upravu i ostalo, takođe da se nosimo i sa tim.
Dakle, činimo naš privredni ambijent mnogo konkurentnijim, mnogo atraktivnijim. U nekim rešenjima idemo i korak ispred svih i mislim da je to izuzetno važno, pogotovo za taj rast i za razvoj naše ekonomije koji je za nas najvažniji cilj u ovom trenutku.
Treći zakon koji je danas pred vama je zakon koji se odnosi na poresku administraciju i poreski postupak. Dva osnovna razloga su za izmenu ovog zakona. Prvi, da bi se uskladio sa izmenama Zakona o fiskalizaciji, o čemu sam već malo pre govorio i, drugi, kako bi dodatno dali vežu fleksibilnost onim privrednim subjektima koji duguju poreskoj upravi, a s druge strane su ušli u problem zbog Kovida-19, odnosno zbog pandemije korona virusa. Izmene ovog zakona daju mogućnost, s jedne strane, zamene ispunjenja. S druge strane, da svi oni koji su ispoštovali glavnicu duga prema poreskoj upravi, takođe, dobiju i mogućnost za odlaganje plaćanja kamata. Opet su to bili zahtevi koje smo dobijali od naših privrednika. Evo, i na ovaj način njima izlazimo u susret.
I, poslednji zakon koji je danas pred vama je Zakon o finansiranju železničke pruge od Subotice ka Segedinu. Vrednost ove investicije je 87 miliona evra. Ukupna dužina pruge je 98 kilometara. Ovaj deo koji prolazi kroz našu zemlju je 38,5 kilometara. Veoma je važno da se ovde radi ne samo o rekonstrukciji postojeće pruge, već i o gradnji nove pruge koja nedostaje na pojedinim deonicama.
Naravno, izuzetno važno za našu saradnju između Mađarske i Srbije, ali s druge strane samo potvrđuje i pokazuje koliko smo posvećeni investicijama, ulaganjima i u putnu i u železničku infrastrukturu u našoj zemlji. Mi ćemo se na proleće naredne godine već voziti brzim vozovima. Od Beograda do Novog Sada stizaćemo za 35 minuta. Po celoj Srbiji se ubrzano radi rehabilitacija, modernizacija železničkih pruga, a samo u ovom trenutku imamo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica koje se u Srbiji grade.
Najveće gradilište u Evropi po tom pitanju i jeste naša zemlja. Dakle, mi gradimo auto-put Preljina – Požega. Gradimo Moravski koridor, gradimo Kuzmin – Sremska Rača, gradimo Lajkovac – Valjevo, zatim Ruma – Šabac – Loznica, Novi Sad – Ruma, Fruškogorski koridor, zatim brza saobraćajnica od Surčina ka Novom Beogradu.
Očekujem da ćemo do kraja godine započeti radove na izgradnji brze saobraćajnice ili auto-puta od Niša, Pločnika, prema Merdarima. Očekujem da ćemo krenuti sa izgradnjom Dunavske magistrale, od Požarevca ka Golupcu i očekujem radove na izgradnji auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Dakle, ogromne investicije u našu infrastrukturu, upravo koje su usmerene ka tome da "Srbija 2025", program koji smo definisali, u potpunosti i ispunimo i da nam za par godina naša draga i lepa zemlja bude isprepletena mrežom novih auto-puteva i modernih železničkih pruga.
Na kraju, uz čestitke vama i željom da imate uspešno jesenje zasedanje, želim samo da vam kažem da je Ministarstvo finansija promenila svoju projekciju rasta BDP-a za ovu godinu. Na osnovu rezultata iz trećeg kvartala ove godine, mi očekujemo za treći kvartal da smo imali stopu rasta umesto 5,6, koliko smo očekivali, da ćemo imati 7%, 7,6% je bila stopa rasta našeg BDP-a za prvih šest meseci ove godine, sa 7% iz trećeg kvartala ja očekujem da ćemo imati najmanje 7% stopu rasta do kraja ove godine.
Do pre desetak dana govorio sam da ćemo rasti 6,5%, možda malo više, a ono što jeste činjenica je da je predsednik Vučić bio u pravu, dakle, biće nam rezultat mnogo bolji, ići ćemo na najmanje 7% stope rasta ove godine, što znači, uvaženi poslanici i poštovani građani Srbije, da ćemo imati jednu od najvećih stopa rasta ove godine, a kada uzmete u obzir i minus 0,9 samo od prošle godine, za ove dve godine doba najveće ekonomske krize ikada, pandemije korona virusa, Srbija će biti među top tri najbolje zemlje u Evropi kada je ekonomski rezultat u pitanju.
Za građane Srbije, naravno, što nam je viša stopa rasta BDP-a, možemo da razgovaramo i o većim penzijama, o većim platama, i to su teme sa kojima ćemo izaći pred građane Srbije u narednih par dana, sada kada budemo sumirali i konačne rezultate za treći kvartal.
Još jednom, hvala puno na vašem strpljenju, ostajem na raspolaganju za pitanja koja imate i očekujem i nadam se da ćete ove zakonske predloge podržati u danu za glasanje. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila narodna poslanica Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo jutros imali sednicu Odbora koja je razmatrala ova četiri predloga zakona. Ono što mislim da negde treba dopuniti u smislu informacije građanima a to je da ovim predlogom koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o poreskom postupku, treba reći građanima da uvodimo i olakšavamo mogućnost servisiranja kredita. To znači da ukoliko otplatite glavnicu prema poreskoj upravi, kamatu možete reprogramirati ponovo, što do sada nije bio slučaj.

Mislim da negde i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije prepoznaju potrebe ne samo privrede već i samih građana Srbije da olakšamo ovo vreme koje nas je zadesilo kada je u pitanju pandemija i negde paralelno idemo sa time da dajemo podršku građanima kao država konkretno kada govorimo o novcu, ali i ona podrška je vrlo značajna da možemo privredi da damo podršku da lakše funkcioniše na tržištu kapitala.

Važno je reći da fazno prelaženje na kompletnu digitalizaciju finansijskog sistema, odnosno kada govorimo o fiskalizaciji, ste takođe prepoznali da ne može sve preko noći i mislim da su uslišeni zahtevi i privrede ali i građanima u ovom smislu.

Kada govorimo o ovom delu koji se odnosi na privremeni registar građana, očito da pratite i ono što su potrebe građana kada neko stekne uslov, a to su u pitanju punoletni građani sa određenim datumom, pa sada u stvari zato oni koji su od 24. aprila postali punoletni imaju prava na određenu finansijsku podršku, znači, ne pravite razliku između građana, što je jako važno.

Na kraju krajeva, imali smo prilike da čujemo i od vas i od gospodina Vučića koji su to infrastrukturni projekti koji će Srbiju uvesti u novo doba kada su u pitanju auto-putevi i u skladu sa time je i ovaj Ugovor o zajmu kada je u pitanju železnička pruga do granice sa Mađarskom.

Srbija je pokazala od 1. do 4. oktobra na "Ekspu 2020" u Dubaiju da je zaista jako puno napredovala, da ima šta da ponudi u saradnji sa drugim državama i narodima, a time je pokazala da je sposobna da prihvati nove strane direktne investicije. Sve su to rezultati koje niko ne može da poruši.

Oni koji žele da ruše Srbiju i ove rezultate, ali i da ruše interese građane Srbije, su oni koji promovišu naselje, tzv. kreativni bes, najgore psovke koje su upućene porodici predsednika države i mislim da to treba svaki dan da kažemo građanima ko radi za interese države i njihove interese a ko radi protiv toga i ko želi da ih ruši. Mislimo da svi oni koji su stali pod barjak Dragana Đilasa danas žele da ruše Srbiju i žele da ruše interese kojima jednostavno mi pokušavamo da građanima damo punu podršku da krenu u novu eru razvoja Srbije i to je ta "Srbija 2025", gde ćemo imati zaista obezbeđenu budućnost Srbije i naše dece.

Zahvaljujem se, gospodine ministre, što pratite sve promene koje se dešavaju i na tržištu kada su u pitanju uvoz i izvoz robe i usluga kada je u pitanju saradnja i sa članicama EU i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i to je ono što na svakom koraku našim građanima treba da pokažemo, da mislimo na njih i da će njihovi interesi uvek biti zaštićeni sa naše strane. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović, član Odbora i izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Đorđe Todorović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona iz oblasti finansija koji je predložila Vlada Republike Srbije, a moje je zadovoljstvo da vas ispred Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo obavestim da su predložena zakonska rešenja u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, te da Narodne skupština i narodni poslanici danas mogu da raspravljaju o predloženim zakonima.

Dozvolite mi samo ukratko da se osvrnem na ove predloge koje je predložila Vlada Republike Srbije.

Dakle, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, bolesti Kovida-19, izazvane virusom SARS-CoV-2. Dakle, suština ovih izmena predloga zakona podrazumeva da u eri, mislim na prethodnu i ovu godinu, onoga što je zadesilo ne samo Srbiju, već i čitav svet, a govorim o posledicama koje je donela korona, da je Srbija u tom periodu reagovala efikasno, reagovala ozbiljno, u teškim vremenima nabavili smo respiratore, nabavili vakcine, uspeli da izgradimo tri kovid bolnice i da donesemo nekoliko paketa podrške građanima i privredi. Dakle, suštinski, država je uradila sve ono što je bilo u njenoj moći, a ostalo je na nama, građanima, da se vakcinišemo, da pratimo ono što nam sugeriše krizni štab.

Važno je u okviru ovog predloga zakona da je ono što smo uradili za oblast privrede, posebno sektorski, za hotelijerstvo, ugostiteljstvo, za autoprevoznike, uradili i za ostale sektore, da pomognemo tim preduzećima, privatnim kompanijama da ne otpuštaju radnike, da u jednoj takvoj situaciji koja je zadesila čitav svet Srbija beleži čak i pad stope nezaposlenosti, što je veoma dobro i kada govorimo o pomoći građanima u nekoliko navrata država Srbije je bila spremna da izdvoji određena sredstva i pomogne građanima.

Suštinski ovaj zakon podrazumeva da svi oni koji su postali punoletni u periodu od 24. aprila pa do dana stupanja na snagu ovog zakona mogu da dobiju određena sredstva koje je Ministarstvo finansija definisalo. Naravno, ovo važi i za korisnike penzija i sve one koji ispunjavaju određene uslove, a mislim da su građani Republike Srbije, da imaju prebivalište u Srbiji, da imaju važeću ličnu kartu, da su se prijavili na vreme koje je definisano za ovu pomoć, a korisnici penzija su automatski prijavljeni.

Što se tiče drugog Predloga zakona, odnosi se na zaduživanje Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge na potezu Subotica-Horgoš.

Ovo je ono što smo definisali u planu „Srbija 2025“, a to je da ćemo raditi na revitalizaciji, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture, putne infrastrukture i evo u narednom periodu, kako je ministar izjavio, imaćemo i završenu deonicu brze pruge Beograd-Novi Sad i da u gotovo pola sata stižemo od tačke A do tačke B. Suštinski, veoma važan ugovor.

Da ne dužim, pošto neću imati dovoljno vremena, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji, ministar je o tome govorio više u poslednjih dana. Ovo je i glavna tema jer je ovo jedan od suštinskih zakona koji će omogućiti da privredni ambijent u Srbiji bude daleko napredniji, daleko bolji nego što je bio pre. Ovo je način da se spreči siva ekonomija, da se suzbije nelojalna konkurencija, a samim tim da budžet Republike Srbije bude daleko veći.

Naravno, ovim izmenama preciznije se definiše sadržaj fiskalnog računa, kao i postupak fiskalizacije. Propisuje se prelazni period za obveznike fiskalizacije i to je taj period od šest meseci, od 1. novembra do kraja aprila. To je veoma važno, jer se na taj način privrednici postepeno uvode i prilagođavaju novom modelu fiskalizacije. Možda je važno reći u vezi sa ovim zakonom da i Zakon o fiskalnim kasama prestaje da važi 1. maja 2022. godine.

U okviru četvrtog predloga zakona, dakle Predlog zakona koji podrazumeva izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u suštini vrši se usklađivanje sa Predlogom zakona o fiskalizaciji. Suština je, još jednom, i da zaključim, ovi predloženi zakoni su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i narodni poslanici će danas moći danas da diskutuju o ovim zakonima. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodi poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike ovlašćenih poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, predsedavajuća sa saradnikom i drugi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče posebnog registra kojim će se osigurati procedura dodele nove tranše pomoći svim punoletnim građanima, svakako da na ovu temu ne treba trošiti mnogo reči, osim dati punu podršku i kazati da je u ovom teškom vremenu svojevrsne celokupne društvene krize koja ima svoju i ekonomsko-socijalnu dimenziju izazvana Kovidom, dakle, puna podrška svakom obliku pomoći i ovom svakako danas koji je pred nama.

Ubuduće treba prosto imati u vidu da parametri na kojima se donose odluke o pomoći treba da budu ili ovako obuhvatanjem svih punoletnih građana ili parametar socijalno-ekonomskog stanja. Dakle, sve druge parametre bismo isključili, jer zapravo samo ta dva parametra osiguravaju punu pravičnost u pogledu odlučivanja i određivanja kategorija koje će dobiti pomoć.

Što se tiče Zakona o fiskalizaciji, takođe ovaj zakon po svojoj nameni, po svojoj strukturi, po svojoj svrsi, zapravo zaslužuje da dobije punu podršku, što će se desiti kada je u pitanju stav narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja i svakako da on, pre svega, iz razloga što osigurava dalju efikasnost samog procesa fiskalizacije, a pre svega, kada su u pitanju poslodavci, a i sami građani.

Dakle, to je ono što je suština Predloga ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona i zato ga svakako treba podržati, odnosno usvojiti u Danu za glasanje.

Što se tiče zakona kojim će se osigurati sredstva za izgradnju pruge na severu zemlje, takođe ono što uvek za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, mislim i sve ostale narodne poslanike, jeste uvek najveća radost kada ili donosimo zakone ili dobijamo informacije o značajnim velikim, odnosno kapitalnim investicijama bilo koje vrste, a posebno investicijama u infrastrukturu.

Dakle, to je nešto što zasigurno, bar sa moje tačke gledišta, predstavlja najveću radost koju možemo imati ovde u Narodnoj skupštini, a posebno kada se pokaže kapacitet držanja koraka u infrastrukturnim investicijama, posebno kapitalnim investicijama, bilo da su u pitanju pruge, obnova pruga, izgradnja novih pruga, svakako u duhu vremena i modernosti i svih izazova u kome živimo, ali isto tako i posebno važno i po kvantitetu i po kvalitetu su brojni auto-putevi koji se rade.

Ono što želim ovde naglasiti u pogledu iščekivanja jeste pruga Raška-Novi Pazar, a potom i dalje pravcem zapada prema Priboju, zašta već postoji politička volja potvrđena političkim dogovorom, ali ono što sada želim istaći jeste poziv nadležnim organima da se što pre krene sa pripremama za realizaciju ovog projekta.

Dakle, nije prvi put, a ponoviću ovde, da je Novi Pazar jedini grad u ovoj zemlji koji ima preko 120 hiljada stanovnika, koji predstavlja svojevrstan regionalni centar i u ekonomskom i u svakom drugom pogledu, a koji u 21. veku nema železničku prugu, odnosno nema vezu sa železničkim saobraćajem.

Tako da prosto ovo pitanje, s obzirom da postoje dogovori, postoji iskazana volja, potvrđena volja, potpisana volja, dakle ono na šta želim ukazati jeste da nije dobro i nije prihvatljivo i nije razumljivo da se početak realizacije ovog projekta odgađa.

Četvrti zakon koji je danas pred nama ovde jeste Zakon o poreskoj upravi i poreskoj administracije, tačnije izmene i dopune ovog zakona. Takođe jedna od tema koja je nepresušne inspiracije za nas narodne poslanike, ali ne samo za nas, već i za sve druge važne faktore u ovoj zemlji koji se bave ovim pitanjem. Dakle, zdrava poreska politika znači zdrav celokupan državni sistem, a pre svega sigurnost finansiranja celokupnog državnog sistema.

Ukoliko danas upoređujete, da kažem, uređene državne sisteme i one koji su ne uređeni ili manje uređeni, dovoljno je da sagledate stanje u poreskom sistemu. Dakle, one zemlje koje imaju uređen poreski sistem, one su zasigurno uređene i u svim drugim segmentima. Suprotno tome, one koje to nisu, onda teško da su uređene u bilo kom segmentu svog državnog aparata, odnosno državnog sistema.

Da bi se jedna zemlja mogla pohvaliti kvalitetnijim ili uređenim poreskim sistemom, svakako da na prvom mestu jesu zakoni, poreski zakoni, a to je zapravo ono što jeste nadležnost Narodne skupštine, tj. nas narodnih poslanika u Narodnoj skupštini i što činimo inače, a evo što činimo danas. No, nije to jedina stvar ili jedini uslov da bi smo imali uređen sistem kako to možemo videti i iz samog naslova ovog zakona, a i zakonom impliciramo ono što je najvažnije u samom poreskom sistemu. Dakle, usvajamo izmene i dopune, odnosno sada razmatramo, a kasnije ćemo usvojiti izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Zapravo, implikacija je vrlo jasna. Znači, nije dovoljno da imate zakon koji će samo imati kvalitetna načela ili kvalitetne odredbe koje će uopšteno regulisati ovo polje ili urediti sam postupak, a jeste to veoma važno.

Međutim, ono što je drugi deo značaja, a što je prepoznao zakonodavac, odnosno predlagač zakona i u samom naslovu ovog zakona, jeste pitanje poreske administracije, odnosno onog dela sistema zemlje koji je zadužen da realizuje poreske zakone, odnosno da realizuje sam zakon.

Tako da perfektni zakoni, perfektne regulative ili perfektnost u tom segmentu jeste prvi uslov. Drugi uslov je takođe ništa manje bitan, a to su realizatori, odnosno realizacija tih odredbi, a to je zapravo poreska administracija koja se na terenu naziva ili u sistemu zove poreskim upravama.

Pored ova dva uslova, ono što je, da kažem, nevidljivo ili nepisano pravilo i što se ne piše u ovim zakonima, kao ili drugim podzakonskim aktima, jeste volja, odnosno politička volja da se izgradi kvalitetan poreski sistem koji neće samo biti kvalitetan na papiru, već koji će biti izvršan i u pogledu opredeljenja, ali i u pogledu same realizacije.

Ono što jeste optimistično, a što se vidi i kroz svu zakonodavnu inicijativu, kroz predlagače zakona, u ovom slučaju je to Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo finansija jeste sama ova živost ili dinamika koja nam dolazi u pogledu Predloga zakona, a opet svet to kroz praćenje samih potreba izazova na terenu bilo da se tiču potrebe samih građana ili da se tiču potrebe poslodavaca ili da se tiču same države ili sinhronizacije svih tih odnosa i potreba, tu živost i tu dinamiku koju imamo, ona zapravo pokazuje da imamo punu savest i inicijativnost da se ne izgubi korak u pogledu izazova i potreba same privrede i svega onoga što proizilazi iz tih potreba.

Dakle, ono gde očekujemo više inicijative, više odgovornosti, više akcije jeste zapravo ovo što je sadržano u drugoj polovini naslova ovog zakona, a to je poreska administracija, odnosno poreske uprave, poreski sistem realizacije. To je ono što je uvek najdelikatnije u celokupnom sistemu države, kao i u svakom sistemu. Čak je mnogo lakše sačiniti dobre zakone, zato što je za dobar zakon potrebno da imate par učenih ljudi, pravničkog profila sa određenim iskustvom, bilo da ih imate, bilo da ih pozajmite, kupite ili platite. Nije teško napraviti dobre zakone, naravno ukoliko postoji za to politička volja, a hvala Bogu u našem slučaju ovde ona postoji.

Međutim, ono što je uvek mnogo teže jeste dovesti, obezbediti, osigurati prave ljude na pravnom mestu, pogotovo što živimo u vremenu ne neke velike ili bogate kadrovske ponude. Inače je celokupan svet u ovoj savremenoj civilizaciji u nekoj vrsti kadrovske inflacije, gde imamo jako mnogo formalno potvrđenih kadrova, sa mnogo diploma, sa mnogo sertifikata, sa mnogo raznih referenci.

Danas kada tražite određeni kadar za određene poslove u ovoj savremenoj praksi se uz zahteve i ostalu dokumentaciju dostavlja SV, odnosno određena biografija u kojoj se navode reference, a pošto svako piše svoj SV onda obično znate da je to jedan hvalospev, pa kada pogledate određene SV vi vidite samo eksperta, stručnjaka, iskustvo, sve moguće lepote i dobrote kandidata.

Međutim, kada mu kasnije poverite posao ili određenu nadležnost, vidite određeni raskorak između onih divota koje su bile zapisane u SV-u i onoga što se stvarno pokaže, zato što su mnogi razumeli da je jako važno formalno imati referentnost, a sposobnosti, stručnosti, određeni kvaliteti drugi koji su neophodni, posvećenost, lojalnost itd. koja ne može stajati u SV-u, jer se teško formuliše, uglavnom nažalost, najčešće, bude odsutna.

Ako tome dodamo i činjenicu da su mnoge anomalije nasleđene od pre, pogotovo brojni uposlenici, brojni finansijski inspektori koji su godinama i decenijama pravili svoje pozicije u određenim poreskim upravama, a onda, znate i sami, to su vrlo osetljive pozicije sa kojih se veoma lako može kroz korupciju i druge oblike nezakonitosti ostvarivati interes i profit, ako dodate taj balast ovoj činjenici onda nimalo nije lako izvršiti reformu, reorganizaciju, obnoviti strukturu poreskih uprava, odnosno poreskih administracija kako bismo imali, kako rekoh, prave ljude na pravim mestima.

Naša iskustva sa poreskom upravom u Novom Pazaru, a govorio sam i više puta, nisu dobra. Tamo imamo sve i svašta i tu je neophodno preduzeti potrebne mere. No, pored tih mera i pored ovoga što sam kazao, a smatram ga neophodnim da bismo imali kvalitetnu poresku administraciju i realizaciju, pored ovog što treba da uradi država kroz zakone i kadrove, ono što je jako važno je da u jednom društvu se ne može postići puna poreska kultura, ako tako mogu kazati, bez promene svesti kod samih građana i jako je važno pojačati aktivnosti svojevrsne edukacije na raznim nivoima, od školske preko medijske u pogledu ozdravljenja poreske kulture.

Nažalost, mnogi građani misle ukoliko izbegnu plaćanje poreza da su ostvarili svoj interes. Da kratkoročno, da banalno, da u nekom smislu, ali pravi interes građana jeste da poštenim plaćanjem poreza se zapravo ostvaruje dugoročni interes građana i na tome se treba mnogo raditi. Međutim, da bi se to desilo posuda mora biti kompletno zdrava. Znači, nije dovoljno da velika posuda bude zdrava 99%, a da na jednom mestu curi, jer ako je na jednom mestu ona oštećena, onda će definitivno da iscuri sve ono što je u njoj i oni zdravi delovi u tom slučaju neće ništa značiti.

Što se tiče poreske uprave u Novom Pazaru, ona oslikava neko stanje ostalih državnih organa, mnogo nasleđenih problema i u samoj strukturi zaposlenih i u pogledu kvaliteta i u pogledu pojava određenih vidova korupcija, ali ono što je za nas pripadnike bošnjačke nacionalne zajednice važno jeste i sama struktura zaposlenih.

Dakle, struktura zaposlenih u etno nacionalnom smislu ne odgovara strukturi stanovništva. Naravno, nisam od onih koji to insistiraju da bude prosto bukvalno prepisano, ali se mora voditi računa o nekom okviru, pogotovo kada je u pitanju politika zapošljavanja.

Istina, ono što je još lošija situacija od same poreske uprave jeste policija. U policiji, više puta smo o tome govorili, i ono što me tera da zapravo uključim u ovu diskusiju jeste obrazloženje koje smo čuli od ministara policije koji kaže da ga uopšte ne zanima ko je koje nacionalnosti kada prima policajce. To bi bilo dobro i moglo bi se doživeti onako idealističkim opredeljenjem prema struci, kvalitetu u pogledu stručnosti od običnog policajca, inspektora i dalje funkcionera. Ali taj princip bi onda morao da se pokaže i tamo gde su recimo Srbi u većini i gde su Srbi u manjini ili tamo gde su Srbi u manjini ili gde su u većini, a ne da imamo sliku da su uvek tamo gde je većinski narod u većini nije moguće da se desi da rukovodilac policije bude Bošnjak ili ne znam da li ima drugih nacionalnih manjina u Vojvodini. Ako ima, to bi bili dobri primeri. Znam da u slučaju prostora gde Bošnjaci žive da ih nema.

Prema tome, ne možemo taj parametar posmatrati samo jednosmerno, već ukoliko imamo stručnost i sposobnost onda se može desiti, recimo, da u Novoj Varoši gde imamo svega 7% Bošnjaka, neka tamo, recimo se desi jednom da bude načelnik ili komandir policije Bošnjak ili recimo, čak u Prijepolju gde je skoro pola-pola, a u Priboju gde je svega 20% Bošnjaka. Ne, tamo se to nikada ne može desiti, ali se veoma često dešavalo da u Novom Pazaru, Sjenici, notorno u toj famoznoj Sjenici o kojoj se već više puta govori, u Tutinu povremeno gde je apsolutna većina bošnjačkog stanovništva, komandir vrlo često ili načelnik su bili pripadnici srpske nacionalnosti, a kada je u pitanju struktura potpuno obrnuto.

Znači, u Novom Pazaru imate 80% Bošnjaka, u policiji imate 20% Bošnjaka, u Sjenici 30% imate Srba, obrnuto je u policiji imate 70%. Dakle, znate da su mi ovo neprijatne teme. Nisam od onih koji želi da prebrojava nacionalno, ali ne mogu da prihvatim takve odgovore.

Gospodo ili ćemo primenjivati princip pravičnosti u pogledu kvaliteta struke, nadležnosti i sposobnosti itd. U tom slučaju ćemo onda imati isti pristup svim delima ili ne, i ono što obeshrabruje pored ovog obrazloženja jeste i činjenica da i dalje imamo u politici zapošljavanja mladih policajaca, kadrova, inspektora, uprkos činjenici da na konkursima jako veliki broj Bošnjaka čeka, imamo odluke u kojima je etnička struktura na štetu Bošnjaka. To je svakako neprihvatljivo, kao što su i neprihvatljive, a čuli smo jutros u pitanju kolege Samira Tandira, obrazloženja ovakvog površnog odnosa prema događajima u Sjenici. Znači, ne možemo takva obrazloženja prihvatati, ne možemo to smatrati normalnim da se kaže sve je u redu sa dva reda bez ikakvih obrazloženja. Ne može biti u redu ukoliko je policija upozorena da će nekom biti mozak prosut i tom je mozak prosut, a policija nije makla malim prstom.

Prema tome, to su stvari koje nam ukazuju da se sa pozicije prvog čoveka i uopšte policije ne može tako ophoditi. Može neko biti političar ili prvi čovek policije, ali mora znati da je u ovoj zemlji na Balkanu policija najizrazitiji front prema narodu i da je to veoma osetljiv. Godinama sa ovom vlasti radimo na vraćanju poverenja između policije i Bošnjaka, a dobro znate šta nas opterećuje iz prošlih vremena, posebno iz 90-ih godina, a posebno iz godina kada je policija otimala džamije 2007. godine.

Uz sve te rane pokušavamo vratiti to poverenje i sada neko dođe i sa pozicije političara neodgovornim izjavama ponovo vraća to nepoverenje. Dakle, to je nešto što moramo uzeti ozbiljno i zapravo izbeći sve ono što može uvećavati jaz nepoverenja. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pre svega, posmatram kao zakonska rešenja kojima se uobličava naš postojeći pravni sistem i zakonska rešenja koja treba dodatno da ojačaju naš finansijski sistem.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji mi ćemo najpre omogućiti stvaranje osnova da implementiramo taj proces elektronske fiskalizacije u Srbiji i kao što je malopre ministar objasnio, u suštini to je jedan tok modernizacije u ovom delu Poreske uprave, ali objasniću šta to konkretno znači i za naše privrednike, a šta to konkretno znači za Poresku upravu.

Pomoću novih elektronskih fiskalnih uređaja, predviđeno je da se svaki račun fiskalizuje u momentu prometa. Dakle, u realnom vremenu vrši se prenos podataka Poreskoj upravi koja će tako dobijati informaciju o izdatom fiskalnom računu i to tačno u trenutku njegovog nastajanja. Zahvaljujući tome, Poreska upravo će imati i bolji uvid u to kako se sprovode zakonske norme koje se tiču obaveza koje imaju preduzetnici prema Poreskoj upravi i biće u mogućnosti da bolje kontroliše izdavanje računa i naplatu poreza.

Ovaj proces će olakšati mnogo i preduzetnicima i Poreskoj upravi. Privrednici će na ovaj način takođe imati bolji uvid u promet svojih preduzeća i to u realnom vremenu, a moći će i brže i lakše da verifikuju poslovne izveštaje. Ovaj proces naravno zahteva tehnološku tranziciju i govorili smo malopre o tome, jer će poreski obveznici morati da nabave nove uređaje u skladu sa tim. Vlada Srbije će im opredeliti određenu novčanu pomoć da bi im olakšala i u ovom segmentu.

U skladu sa potrebama elektronske fiskalizacije i izmene Zakona o fiskalizaciji, mi danas raspravljamo i o Predlogu izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pored toga, ovim izmenama i promenama predviđa se da Poreska uprava po službenoj dužnosti podnese poresku prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ne samo za osnivača, već i za članove njegove porodice i to onda kada obveznik propusti da podnese jednu takvu prijavu.

Takođe, još jedna prednost koju propisuju izmene i dopune zakona se odnosi na to da se reguliše onaj deo koji se odnosi na odlaganje plaćanja preostalih kamata. Jedini uslov da može da se odloži plaćanje kamate je taj da bude ispoštovana obaveza da je isplaćena glavnica. Veoma je važno što mi na ovaj način usvajanjem ovakvih zakonskih odredbi još jednom pokazujemo da smo spremni da idemo ka tom putu da ceo proces plaćanja poreza bude transparentan, da su javne finansije svima na uvidu i da svi možemo da posmatramo tokove novca od trenutka kada se on naplati, do trenutka konače realizacije, kada se konačno isplati iz budžeta.

Mi smo prethodnih godina prošli kroz jedan težak period, kroz jedan težak put, kada su primenjene određene mere, mogu reći slobodno nepopularne, u cilju finansijske konsolidacije, ali smo definitivno ostvarili cilj i to se najbolje videlo pre godinu i po dana, kada je došlo do ekonomske krize svuda u svetu, pa naravno odrazilo se to i na nas, usled pandemije izazvane korona virusom.

Država je i tada stala iza privrede i sveobuhvatnim paketom mera zaštitila privrednike od mogućih negativnih posledica. Mi već godinu i po dana pokušavamo da pod naletom ekonomske krize, koja je izazvana zbog pandemije, sačuvamo našu privredu i da zadržimo tempo razvoja koji je bio karakterističan za period pre izbijanja pandemije.

Nije pandemija pogodila samo našu privredu, definitivno se odrazila mnogo više na vodeće svetske ekonomije i logično je da je u svim tim državama bilo potrebno da država stane negde iza privrednika i da bude njima oslonac da bi se sačuvao tok privrednih aktivnosti koji je bio i do tada.

Možemo na osnovu dosadašnjih iskustva reći da smo mi i kao Skupština koja je podržala mere Vlade i Vlada donela prave poteze i uvek možemo da postavimo pitanje da li su ti potezi bili pravi, ali iskustvo je pokazalo da su potezi bili ne samo pravi, već su došli u pravom trenutku, što je najvažnije i za privredu i za građane Republike Srbije.

Smatram da ne treba da imamo dilemu ni da li treba da podržimo izmene Predloga zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije. Normalno je da ćemo podržati ovakve izmene iako su one više tehničke prirode i omogućiće onim građanima koji su u međuvremenu postali punoletni da mogu da računaju na novčanu pomoć koja se isplaćuje iz republičkog budžeta ili onim građanima koji su u međuvremenu stekli neki drugi uslov koji se tiče pre svega prebivališta.

Opet moram da naglasim da na početku izbijanja pandemije nisu bile nimalo optimistične prognoze kada govorimo o šteti koju trpe sve svetske ekonomije i kada se očekivalo da će negde i te male ekonomije, među kojima je i naša, kapitulirati pred naletom krize, da će doći do otpuštanja radnika, ipak to se nije desilo i sigurno da je paket mera koji je došao u pravom trenutku pomogao tome i sprečio da dođe do jednog takvog scenarija.

Mi ćemo i ove godine na kraju podvući crtu, videćemo gde smo, videćemo kakvi su nam ekonomski parametri, a u prilog mojih tvrdnji da smo na pravom putu, govori podatak kada smo na kraju prošle godine podvukli crtu i videli smo da je u možda u najtežoj godini kada je izbila pandemija, da smo smanjili nezaposlenost i da je ona u tom trenutku bila jednocifrena.

Nama iz SDPS je najvažnije, kada govorimo o pomoći koja ide i prema građanima i prema privredi, da se pre svega zaštite radnici, da se teret krize ne prelije na radnike. Veoma je važno da zaposleni imaju redovne isplate, da ne dođe do otpuštanja radnika, da otvaramo nova radna mesta i da imamo što bolje uslove za rad.

Sa druge strane, podržavamo i taj koncept da se pomogne privredi i da privreda ostvari sve moguće benefite, ne samo u novčanoj isplati koja dolazi iz republičkog budžeta, nego i u drugim vrstama olakšica koje nudi republička vlada. Mislim da je to jedan pravi recept da se privredne aktivnosti održe na istom onom nivou koje su bile godinama iza nas.

Svaka država, naravno, osluškuje potrebe svog tržišta, osluškuje potrebe svoje privrede i u skladu sa tim preduzima određene mere i ovakva slična formula primenjuje se i u drugim državama u svetu. Ja ću reći da je u aprilu ove godine ili u martu, ne mogu sad tačno da preciziram, u SAD Senat odobrio paket finansijskih mera u okviru borbe protiv pandemije u iznosu od 1,9 hiljada milijardi dolara. Dakle, jedna mera koja je popularna svuda u svetu. Slično je bilo i u Nemačkoj, slično su primenili u Francuskoj, tako da, nismo mi jedini koji na ovaj način pokušavamo da stimulišemo privredu i da pomognemo građanima.

Nad nama uvek i lebdi pitanje šta bi se dogodilo da paket mera, prvi koji je došao, nije došao tada i da je izostao, da država ne pomaže privredi, da ne pomaže preduzetnicima. Naravno, odgovor je vrlo jasan, mislim da bismo se vratili nekoliko koraka u nazad, a onda bi nas čekao još teži posao da obnovimo nivo privrednih aktivnosti kao što je to bilo ranije.

Pred nama je sada da se fokusiramo na budući period, da nastavimo sa reformama, da bismo bili još atraktivniji za strane i za domaće investitore. Činjenica je da je Srbija po broju stranih investicija prva u regionu, da većina od stranih investicija, dakle, više od pola završi u Srbiji.

Ono što uvek ističem i što je važno da smo opredelili, ne samo određenu količinu novca za pomoć privredi, već da je ta količina novca usmerena baš tamo gde treba, odnosno na najugroženije privredne grane, kao što je slučaj sa turizmom, ugostiteljstvom. Pre šest meseci smo izvojevali pomoć za rent a kar agencije, dakle, za one slabe tačke i veoma je važno da oni prežive ovaj težak period.

Takođe, ulaže se i u zdravstveni sistem. Bez kvalitetnog zdravstvenog sistema teško je prevazići bilo kakvu krizu koja se tiče pandemije i moramo opet i mi kao građani da budemo svesni, da budemo odgovorni, da ne opteretimo funkcionisanje zdravstvenog sistema i do sada je sve uspešno funkcionisalo delom i zahvaljujući tome što su i zdravstveni radnici zaista bili posvećeni i što su poneli najveći teret u prethodnih godinu i po dana, ali moramo da budemo odgovorni u smislu da iskoristimo mogućnost i da shvatimo važnost vakcinacije.

Mi smo i kao poslanička grupa u prethodnom periodu i kao stranka, kao Socijaldemokratska partija Srbije apelovali na građane da iskoriste šansu koju je država pružila da se svi vakcinišemo, da na taj način smanjimo rizik od daljeg zaražavanja zbog pandemije korona virusom. Jednostavno, moramo da shvatimo da živimo u 21. veku, da moramo da damo prednost medicini, da moramo da damo prednost nauci, a ne kojekakvim teorijama zavere.

Možda smo se i umorili svi, ceo svet, od ovakvog načina funkcionisanja, ali još jednom apelujem da su solidarnost, odgovornost i disciplina ključni u prevazilaženju krize. Zdravlje je na prvom mestu, ali moramo da nađemo način da u ovakvim uslovima pomognemo i privredi, pomognemo i prosveti. Teško je tu naći balans ali mislim da nam za sada to ide od ruke.

Kada govorimo o izgradnji železnice, Socijaldemokratska partija Srbije će i to naravno podržati. Smatramo da je važno da ulažemo pre svega u infrastrukturu, u puteve, železnice, telekomunikacije, dakle, sve što je građanima svakodnevno od koristi i na taj način mi podstičemo i ravnomeran razvoj svih krajeva Srbije. Hvala.