Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zaista ću se truditi da budem što kraći u želji da što više mojih kolega iz poslaničke grupe koji su na listi iza mene stignu da govore, prvenstveno mislim na prof. Marka Atlagića koga izuzetno uvažavam i cenim.

Kada govorimo o predloženim rešenjima za sudijske funkcije, ja ću se opredeliti kao i moje kolege iz poslaničke grupe tako da ću dati podršku u danu za glasanje za većinu predloženih kandidata, mada apsolutno podržavam svu onu argumentaciju kada je reč osporenim kandidatima, o čemu ćemo se izjašnjavati posebno.

Nažalost i današnja sednica Narodne skupštine na kojoj raspravljamo o Predlogu izbora koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju prolazi u teškoj atmosferi, naročito teškoj za Srbe na severu Kosova i Metohije koji su ponovo predmet brutalnih napada pripadnika ROSU i ovo je ko zna koji put već da Kurti koristi razne i nove lažne izgovore da pošalje tzv. policiju, tzv. ili ti lažne države Kosova, do zuba naoružane specijalce na goloruki srpski narod na severu Kosova i Metohije.

Nažalost, danas imamo više povređenih, od toga jednog teško povređenog za čiji se život lekari još uvek bore, Srećko Sofronijević iz Zvečana, u pitanju je mladić koji je danas upucan mučki sa leđa i evo kako to izgleda. Ovo je slika te rane. Ovo je slika leđa Srećka Sofronijevića odakle je metak izvađen. I ovo je slika Kosova i Metohije danas. Ovo je slika stanja na Kosovu i Metohiji za koju je kriv isključivo Aljbin Kurti i njegova bezumna politika i ludačka, rekao bih, opsesija severom Kosova i Metohije. To je prava slika prištinske vlasti.

Ja moram da pitam, a šta je uradio Srećko Sofronijević čime bi zaslužio ovako nešto? U čemu je krivica Srećka Sofronijevića? Šta je to uradio Srećko Sofronijević da zasluži metak mučki, sa leđa? Ja ću da vam kažem šta je kriv, kriv je zato što je Srbin. Isključiva krivica Srećka Sofronijevića je što je Srbin. To je tako kada na čelu lažne države imate čoveka koji je spreman na sve, apsolutno na sve, čak i za ogromno krvoproliće samo da bi, da kažem, zarad svojih bolesnih političkih ambicija. Posebno je predsedavajuća problematično to što se niko iz te tzv. međunarodne zajednice ne oglašava. Niko, ni EU, ni KFOR, ni NATO, ništa, zavet ćutanja je na delu.

Evo, ja ih molim sada ako ćete da se oglasite kao do sada tako što ćete poslati licemernu poruku kako apelujete na obe strane da se suzdrže od nasilja i kako apelujete na obe strane u pravcu deeskaliranja sukoba, evo, ja ih molim nemojte onda ni da se oglašavate, nastavite da ćutite, bolje će nam biti. Dakle, siti smo vaših poruka u kojima pozivate obe strane da se uzdrže od nasilja.

Ali, svi treba da znaju predsedavajuća, da današnja Srbija nije ona slabaša Srbija iz prošlosti, nije ona Srbija koja je na kolenima gledala i posmatrala razne i brojne progone i pogrome svog naroda.

Današnja Srbija neće dozvoliti te i takve progone i pogrome. Današnja Srbija će zaštiti svoj narod, kako je i rekao malopre moj kolega. Nemojte misliti da nećemo, nemojte misliti da nećemo i nemojte nas podcenjivati. Nemojte nas provocirati, nemojte nas terati da pokažemo da možemo i da hoćemo i da smo rešili i da to i uradimo. Samo vas molimo da ne terajte nas na tu zadnju opciju.

I, ako znam, predsedavajuća, da rukovodstvo Srbije, pre svega mislim na predsednika države Aleksandra Vučića, koji je jutros hitno, munjevito reagovao i otišao u Rašku da se susretne sa našim narodom sa KiM, da satima saslušava svakog pojedinačno Srbina sa KiM, da čuje njihovu muku i da pronađe rešenje za ovu novonastalu krizu, i još uvek je tamo, ako se ne varam, još uvek je sa Srbima sa KiM i siguran sam da će kao i uvek krajnje odgovorno i državnički postupiti i pronaći rešenje za ovu krizu na način očuvanja mira, na način očuvanja stabilnosti. Dakle, očuvanje mira i očuvanje stabilnosti su imperativ, ključna stvar.

Dakle, preduslov za bilo kakav napredak, ali to ne znači nijednog trenutka da ćemo dozvoliti nove „Oluje“, da ćemo dozvoliti nove pogrome, 17. mart 2004. itd. Taj film nećete gledati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme sedam minuta.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nemam malo više vremena, ali dozvolite da kažem, najpre da ću podržati kao i moje kolege izbor sudija, osim onih osporenih.

Odmah da kažem da je sudstvo 2012. godine, bilo jedno od najgorih u Evropi. To je jedna od najgorih delatnosti u našoj državi bila. Međutim, sada je ipak na određenom stepenu, dostigli smo, trebaće mnogo vode da prođe Savom i Dunavom da sudstvo dostigne onaj nivo koji želimo.

Dozvolite da kažem nekoliko rečenica samo da je sudstvo bilo u takvoj situaciji, kako rekoše kolege, da su najbolje sudije i tužioci bili otpušteni. Tačna brojka je 837 tužilaca i sudija. Najboljih u to vreme. Zamislite da je predsednica Vrhovnog saveta sudstva tada bila Nata Mesarović. Ko je ta osoba?

Sada se javlja ovih dana, upravo ona osoba koja je 2008. do 2012. godine sprovodila reformu sudstva zajedno sa Borisom Tadićem, Đilasom, Jeremićem, i drugima, i upravo osoba koja je 200 časova potrošila na razgovore za sudije u to vreme. Gle čuda, razgovarala je i izabrala mrtvog sudiju za sudiju, Ljubišu Đurića iz Požege. To u istoriji sudstva nije poznato.

Dakle, kolege su već rekle, radi se i o tome da je šest sudija umrlo od nepravde tada, a jedan je učinio samoubistvo. To je ono što se službenog dela tiče.

Međutim, neslužbeno saznajemo i druge podatke. Ono što je bitno, a to je da kažemo da je broj rešenih predmeta 2010. godine, kad su oni provodili Đilas, Jeremić i Tadić reformu sudstva, bio 1.725.271. radi usporedbe, kada je naša vlast došla rešenih predmeta je bilo 2.549.000.000. Skoro 800.000,00 više. Tu se vidi razlika između reforme koju su oni sprovodili.

Ja ću da kažem samo jednu rečenicu da Evropska komisija koja je pratila reformu za vreme Tadića, Jeremića, i Đilasa, kaže da je reforma koja se provodila u Srbiji bila, citiram najgora moguća stvar, završen citat.

Evo to je ono što je vrlo bitno.

Dozvolite da citiram jedan citat „ Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji, bez obzira da li govorimo o ekonomskim reformama, pravosuđa, reformama zdravstvenog sistema, ili reformama obrazovnog sistema.“ Šta mislite ko je to rekao?

Pa predsednik Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu za izbor predsednika Vlade 27. aprila 2014. godine, a onda imamo drugi ekspoze, 9. avgusta 2016. godine, koji je bio najtransparetniji, najveći, najsveobuhvatniji od svih ekspozea u modernoj istoriji Srbije.

Zašto to govorim? Dame i gospodo, ja ih ovde imam kod sebe, te ekspozee, nek mi nađe opozicija išta da nije realizovano od krupnih sistema, a sprdali su se sa nama, ovde opozicioni poslanici kada smo govorili o gasovodu i on je prošao, sad i spašava u Elektroprivredi i Elektrosistemu, uopšte u energetici našu zemlju.

Dozvolite na kraju da ipak, kažem, vezano za KiM, nije slučajno nastavlja se poštovani građani stalna medijska satanizacija predsednika Vučića i njegove porodice, evo i danas, upravo kada se ovo dešava na Kosovu.

U jednom dnevnom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, gle čuda, taj dnevni list ne izlazi u Srbiji, on izlazi u nama susednoj zemlji, a vrvi u današnjem broju od laži i od izmišljotina, od najniže naravi, što bi naš narod rekao, sa dna kace. Gle čuda, napali su Aleksandra Vučića danas zato što je najzaslužniji za izgradnju i dovršenju Hrama Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavne građevine i hrama na svetu, zato što pomaže izgradnju mnogih manastira i mnogih bogomolja i napali su, gle čuda uporedno, baš danas SPC, i blaženo počivškog irineja i sada njegovu svetost sadašnjeg srpskog patrijarha i napali su SPC, upravo koordinirajući u ovoj zemlji gde izlazi list Podgoricu, Sarajevo, i Kurtija danas, u isto vreme i ja vas molim poštovani poslanici prelistajte taj list, pa će vam sve biti jasno.

Taj list usaglasio je napade sa jednim poslanikom susedne zemlje parlamenta upravo gde izlazi taj list, koji svakoga dana pod kontrolom Dragana Đilasa i list napada taj poslanik u susednoj nama državi, SPC, verovali ili ne, svakog zasedanja sedam minuta i Aleksandra Vučića, da je SPC, veliko srpska, da je zločinačka itd.

Dakle, povežite to, imamo to u Zagrebu, imamo to u Sarajevu, imamo u Podgorici i u još nekim zemljama i naravno, Kurtija u Prištini, i naše Tadića, Jeremića, i ostalih sam već citirao kako su se oni zalagali za budućnost Kosova.

Dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić i drugi svakodnevno napadaju Aleksandra Vučića i državu Srbiju, i građane republike Srbije, dotle naš predsednik pokušava na sve moguće načine i uspešno provodi politiku mira, politiku bezbednosti i politiku zdravlja svih naših građana, i politiku upravo one modernizacije koju sam citirao u onom ekspozeu, a sada smo otišli dalje, od prošle godine provodimo politiku ubrzane modernizacije Srbija, motor je, Aleksandar Vučić.

I na kraju, ja molim sve svoje bivše studente, kolege, profesore, poznanike, sve prosvetne radnike, vas gospodo građani republike Srbije, molim vas kao Boga, vakcinišete se, vakcina, vakcina, vakcina. Hvala.

Hvala vam.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Neću na početku svoje diskusije reći ono što su već rekle kolege kada je u pitanju dnevni red, ja ću govoriti potpuno mimo dnevnog reda, potpuno svesno, ne obraćajući se vama. Svi mi danas u ovoj sali mislimo isto. Nema tu nikakve dileme. To ste svi rekli i na tome vam hvala, obraćajući se pre svega onima koji su se uplašili sa razlogom i onima koji ćute bez razloga. Jedni se boje jake, legitimne države na zapadnom Balkanu koja je lider. Drugi ćute, jer nemaju adekvatan odgovor za one koji su ih platili da ćute.

Srbija je danas, i rekao je to moj kolega Aca Marković, nemam ja tu šta da dodam, mnogo jača nego što je bila kada se dogodio pogrom. Srbija je danas država koja neće dozvoliti pogrom. Tu svest imaju i oni koji ćute o strašnoj situaciji koja se danas dešava na severu Kosova i Metohije.

Ne čudi mene da Aljbin Kurti skuplja glasove pre lokalne izbore, tako što će napasti Srbe specijalnom jedinicom ROSU. Jedino što Aljbin Kurti ume je to da improvizuje, da napada krvnički, da napada u zoru, da napada pod punim naoružanjem narod koji je goloruk, narod koji je nespreman, narod koji ništa nije kriv.

Ne čudi mene što ne reaguje ni međunarodna zajednica, jedan ozbiljan procenat njih je napravio tu kvazi tvorevinu i doveo Aljbina Kurtija na vlast. Čudi me jedna druga stvar, kako nisu ukapirali da je preko puta srpski narod, narod sa tradicijom i istorijom, narod čiji predsednik nema nikakav problem da u momentu kada mu zazveckate najtežim oružjem nad golorukim narodom siđe do administrativne linije, ne zato što ne može preko nje, ja znam da će iza ovoga biti komentara koji će optuživati Aleksandra Vučića zašto do Raške, a ne u Mitrovicu.

Znam ja da će ovde biti prostora da se skupljaju politički poeni, ali sa druge strane znam ja još nešto, bez ambicije da o bilo kome ovde pričam hvalospeve, samo pokušavam da se vratim unazad sećajući se svih žrtava za proteklih ne 20 godina, nego više.

Nije se promenila struktura ljudi koja je branila Kosovo i Metohiju kako je kada mogla i koliko je kada mogla. Nekada smo je branili od nas, nekada od Albanaca, nekada od celog sveta, nekada od nekih naših koji su za šaku nekih dolara probali da naprave kojekakav dil i to se, nažalost ponavlja decenijama unazad, možda intenzivno zadnjih 20 godina.

Pokazali smo mi danas da smo kao država rešeni da nećemo pustiti da nam taj narod satanizujete. Istina, pokazali smo još jednu stvar, a to je da nećete isprovocirati u nama ono suvo, emotivno što bi svako od nas danas uradio. Ja nemam dilemu da ne postoji niko ko iz ove sale danas ne bi goloruk krenuo, ali to nije rešenje. Onda bismo opet bili oni agresori zašta su nas onomad proglasili, onda bismo opet bili nekakav divlji narod koji je ugnjetavao nekoga, pa će zato da nam za prvu šaku dolara, svakog budućeg predsednika izruče nekakvom sudu gde će nekako da mu sude ili ga eventualno ubiju. Taj smo film gledali.

Ali, to ne znači ni da ćemo ćutati, ako budete odlučili da nas ubijate. I to znači još jednu stvar, ja imamo samo jednu molbu za sve vas koji ste sada u sali parlamenta Srbije – u leđa je pogođen Srećko, Srbin, čije ime govori da ne možete da ga ubijete s leđa. Ne možete Srbe ubijati s leđa, iako ste navikli na to. Ne možete uništiti narod koji je branio celu Evropu. Srećko je, Bogu hvala živ i preživeće ovaj mučki narod. I neka odavde čuje aplauz za sebe, ne ni za šta što sam ja rekla, jer to što sam ja rekla može da se tretira i kao političko, a krajnje emotivno.

Ja i ne znam odakle mi snage da govorim, ali vas molim da ovu sednicu završimo tako što će ne aplauz za njih biti važan, nego što će imati svest da narodni poslanici Republike Srbije uvek stoje uz svog predsednika, Vladu, predsednika Skupštine, narod u južnoj srpskoj pokrajini, narod u severnoj srpskoj pokrajini, narod u centralnoj Srbiji, jer je Srbija za parlament jedinstvena i celovita uprkos svim pritiscima kojima nas izlažete da bismo pristali na bilo šta što nije tako.

Ovo danas je vid pritiska da pristanemo na vaše trule kompromise, na vaše koncepte, na vaše mape, na vaše prekrojene granice koje ste nekome obećali, da li zbog rudnog bogatstva Kosova, da li zbog para koje su vam onomad dali dilujući drogu, da li zbog novca kojeg su zaradili trgovinom organima. Aljbin Kurti je poslednji u lancu koji pokušava da sprovede sva zla koja su moguća nad Srbima upravo zato što misli da mu dugujete jer su vam pare davno odneli zarobljenik Hašim Tači i Ramuš Haradinaj koji je deklarisani krvolok 21. veka.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.
(Sednica prekinuta u 17.40 časova.)