Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 157 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Dostavljen vam je zapisnik sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 21, 22. i 23. septembra.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno- 161, za – 154, nije glasalo – sedmoro.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja u Dvanaestom sazivu.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički, jedinstveni pretres o Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu, Izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2020. godinu, Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2020. godinu i Izveštaj o radu DRI za 2020. godinu.
Pošto gospodin Martinović nije tu, stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno – 162, za – 154, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno – 162, za – 153, nije glasalo – devet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prva tačaka dnevnog reda – Predlog odluke o izboru sudija, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Vukica Kužić, Snežana Bjelogrlić i Žak Pavlović, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Molim poslaničke grupe da ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Pre nego što pređemo dalje na raspravu, samo da shodno našem običaju da vas informišem da ćemo raditi danas i sutra, danas po prvoj tački dnevnog reda, a sutra na osnovu predloga o spajanju tačaka dnevnog reda i sutra će biti dan za glasanje.
Saglasno članovima 192. stav 3. i 201. Poslovnika otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Predstavnik predlagača, Vukica Kužić ima reč.
Izvolite.

Vukica Kužić

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici i poslanice, na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, VSS je u „Službenom Glasniku“ RS, broj 124/20 od 16. oktobra 2020. godine i u dnevnom listu „Politika“ od 20. oktobra 2020. godine oglasio izbor sudija za: Osnovni sud u Loznici, Osnovni sud u Majdanpeku, Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Senti, Osnovni sud u Surdulici, Prekršajni sud u Bačkoj Palanci, Prekršajni sud u Beogradu, Prekršajni sud u Zaječaru, Prekršajni sud u Kraljevu i Prekršajni sud u Pančevu.
Na osnovu istog člana Savet je u „Službenom Glasniku“ RS, broj 31/21 od 31. marta 2021. godine i u dnevnom listu „Politika“ od 2. aprila 2021. godine oglasio izbor sudija za Privredni sud u Kragujevcu.
Stručnost osposobljenost i dostojnost kandidata za navedene osnovne, prekršajne i privredni sud, Savet je utvrdio na osnovu odredbi Zakona o sudijama, Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Po sprovedenom postupku, a shodno navedenim zakonskim i podzakonskim aktima, te na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Viskom savetu sudstva i u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 15. septembra 2021. godine, utvrdio je Predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 17 kandidata, tako što se: Jelena Srdanović, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Loznici, Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Majdanpeku, Mirna Vujčić Bursać, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu, Marko Petrović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu, Jelena Obrenov, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Sadu, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu, Miloš Sekulić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Novom Sadu, Nina Atanacković Sulomar, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Senti, Valentina Cvetković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Surdulici, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Surdulici, Sunčica Cvetković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Surdulici, predlaže za izbor sudije za Osnovni sud u Surdulici, Milana Petrović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Bačkoj Palanci, Mina Borota Ristić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu, Aleksandra Šućur, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Beogradu, Gabrijola Ivanov, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Zaječaru, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Zaječaru, Milijana Jovnaš, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Zaječaru, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Zaječaru, Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Kraljevu, Maja Šormaz, sudijski pomoćnik u višem sudu u Pančevu, predlaže za izbor sudije za Prekršajni sud u Pančevu i Ilija Đorović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudije za Privredni sud u Kragujevcu.
Lične i radne biografije predloženih kandidata ovom prilikom neću čitati, budući da su iste dostavljene narodnim poslanicima zajedno sa svim relevantnim podacima i dokumentima. Ukoliko narodni poslanici eventualno ospore predložene kandidate ili nekoga od njih, saglasno pozitivnom propisu, predlažem da svoju odluke obrazlože. Hvala na pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li neko od izvestilaca nadležnih odbora želi reč?
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Dabić, izvestilac ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Đorđe Dabić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, i danas Narodna skupština vrši posao iz svoje nadležnosti po važećem Ustavu Republike Srbije, biramo sudije na prvi mandat. Svakako, ne postoji veći legitimitet za jednog sudiju niti veća čast nego da ga najviše zakonodavno telo upravo izabere da vrši tu odgovornu i važnu dužnost.

Sasvim sam siguran da će danas u plenumu biti reči, naravno, o svim tim rešenjima, ali svima onima koji budu izabrani ja unapred čestitam, zato što, kažem, ne postoji veći legitimitet nego kada vas Narodna skupština, predstavnici naroda izaberu da u ime naroda vršite tu važnu i odgovornu funkciju kao što je sudijska funkcija.

Uskoro, naravno, u skladu sa promenama Ustava, neće više biti birane sudije na način kao što je to do sada bio slučaj. U skladu sa našim međunarodnim obavezama i tim preporukama Venecijanske komisije, napravićemo jedno novo rešenje. To će uskoro biti pred narodnim poslanicima, kada ustavni amandmani stupe na snagu. Upravo uloga Narodne skupštine preći će na Visoki savet sudstva i na Državno veće tužilaca koje će dobiti novi naziv, kako ste rekli – Visoki savet tužilaca. To je već osam godina naša međunarodna obaveza.

Naravno da Srbija ispunjava sve ono što je u skladu sa našom evropskom agendom. Mi želimo da postanemo punopravna članica EU, želimo da i dalje unapređujemo položaj samog sudstva u Srbiji, ali ono što je važno istaći jeste da sam potpuno siguran da će ti ustavni amandmani ići u smeru da i dalje Skupština sačuva tu jednu bitnu ulogu u samom procesu izbora sudija, makar posredno kroz to što ćemo imati mogućnost da delegiramo ljude u sam Visoki savet sudstva. To je jako važno, zato što nikako ne sme da se degradira ta međusobna podela vlasti koju je još uspostavio Šarl Monteskje. Zakonodavna, izvršna i sudska vlast moraju da kontrolišu ili, kako već neki vole da kažu, proveravaju jedna drugu.

Ukoliko bismo dozvolili da jedna grana vlasti postane potpuno nezavisna od druge dve, imali bismo velike probleme, imali bismo anarhiju. Zato je vrlo važno da u tim ustavnim amandmanima bude definisana jasna uloga parlamenta, kažem kod izbora članova VSS i tog Visokog saveta tužilaca, da bi zadržali prosto vezu naroda sa nosiocima pravosudnih funkcija. To radimo zato što želimo, pre svega, da unapređujemo položaj sudstva, ne samo zbog naših međunarodnih obaveza i EU, već i zbog nas samih.

Trenutne odredbe koje se tiču pravosuđa u Ustavu imaju i te kako dosta nedoslednosti. Čuli smo na javnim slušanjima da ima i te kako mnogo nedoslednosti, imate prenormirane određene stavke, negde su nedovoljno normirane, tako da mi radimo promene Ustava zbog nas. To treba građani da znaju i, naravno, da se promene Ustava nikako ne odnose na preambulu Ustava i na činjenicu da će i dalje u našem Ustavu stajati da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Kažem, radićemo te promene Ustava i zbog našeg evropskog puta. Naravno da, kao što znate, trenutno evropska perspektiva čitavog zapadnog Balkana jeste pod jednim znakom pitanja, ako uopšte dođe do daljeg proširenja. Kao što znate, tri članice EU se snažno protive daljem proširenju. Predsednik Aleksandar Vučić je skoro i na Bledskom forumu i na Brdu kod Kranja, jedan od retkih lidera koji je imao petlje da upita velike evropske države i njihove zvaničnike - da li uopšte možemo da očekujemo da se nastavi proširenje na zapadni Balkan?

Niko od ostalih učesnika, pogotovo ne odavde iz regiona, nije smeo da uputa konkretno evropske zvaničnike da li uopšte možemo da razgovaramo dalje o procesu proširenja, s obzirom da oni nisu spremni da daju nikakve ni rokove, nisu spremni ni na šta da se obavežu, ali zahvaljujući tom pritisku iz naše države izašli su sa jednim rešenjem, to građani treba da znaju, koje će biti svakako dobro za nas kao neka eventualna zamena za samo punopravno članstvo, da će 30 milijardi evra kroz Maršalov plan EU u narednim godinama uložiti na naš region.

To je svakako važna vest za sve građane celog Balkana, ali pre svega govorim, naravno, o našim građanima, da će trećina tog novca upravo doći u Srbiju. To je dobar pokazatelj da EU zaista na takav način treba da pomaže ovde i da promoviše, ako već verujemo u tu ideju proširenja. Mi zaista verujemo da ceo Balkan treba da postane deo EU, ali kažem najbolji način da podignete poverenje u EU jeste time što ćete konkretno određenim paketom pomoći pomoći sve države na Balkanu, jer dosta nam je više bilo priča štapa i šargarepe. Dakle, konkretno pomozite ovaj region i na taj način ćete podići poverenje u EU koje je dosta u poslednjim godinama, to je predsednik govorio, opalo u našoj državi.

Još jednom, mi ćemo, naravno, sve naše obaveze iz Evropske agende i dalje podržati. Na redu će biti ustavne promene koje se tiču samog izbora sudija. Srpska napredna stranka nikakav problem nema, mi smo danas jedina, kada pogledate ceo spektar politički u Srbiji, proevropska stranka. Dakle, mi govorimo o neophodnosti da se uđe u EU, ali naravno i kritički kada govorimo o EU mi ne zaboravljamo da je EU pojedinačno naš najveći spoljno-trgovinski partner. Naravno da ćemo ispunjavati sve ono što je na dnevnom redu kada je reč o toj Evropskoj agendi.

U danu za glasanje mi ćemo podržati sve predloge koji su danas pred narodnim poslanicima. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine sa saradnicima, uvaženi ostali potpredsednici Narodne skupštine, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, tema pravosuđa, jedna od veoma čestih koja se nalazi pred nama i nalaziće se prema planovima još neko vreme, je od posebne važnosti kako u svom konkretnom smislu, jer smo u prilici da biramo predložene sudije, ali još više u svom suštinskom značenju, jer pravosuđe je mera etičke, kulturne i možda mogu kazati duhovne zdravosti jednog društva.

Dakle, sama kovanica pravosuđe ukazuje na instituciju u kojoj se pravo sudi. Imati pravosuđe znači imati instituciju koja je zadužena da pravilno rasuđuje i presuđuje. Svaka zajednica, od one najmanje koja se zove porodica, pa do šire koja se zove društvo u celini, ne može biti lišena sporova, lišena određenih nesuglasica, određenih sudova interesa i raznih drugih oblika, da kažem, poremećaja harmonije, tada kada se to desi, i nije to ništa čudno niti strašno, i najuređenija društva imaju takve poremećaje, odnosno incidente.

I nije problem što se može negde desiti nepravda. Nepravda je sastavni deo ljudske kulture na neki način i nije moguće napraviti društvo, podići društvo, vaspitati društvo, obrazovati društvo bez nepravde. Dakle, to nije moguće. Nepravda će uvek postojati, dok postoji čovek, postojaće i nepravda. Dakle, svaka organizacija ili zajednica u kojoj se tvrdi da nema nepravde, tu je najviše nepravde. Dakle, nepravda je sastavni deo ljudskog života u individualnom i kolektivnom smislu.

Ali, šta jeste problem? Problem jeste ukoliko nemamo instituciju ili nemamo adekvatnu instituciju u kojoj se može ta nepravda ispravljati i to je zapravo uloga pravosuđa, da bude ona zadnja linija odbrane pravde, kada se nepravda desi ili moguća nepravda ili nečija tvrdnja da se desila nepravda, pravosuđe ili pravosudni sistem postoji da bi se zapravo ta nepravda otklonila. Dokle god to društvo imamo, taj nivo vlasti, taj nivo sistema koji bi funkcionisao dobro, to društvo je zdravo, ta država je dobro organizovana. Dakle, nepravda će se uvek dešavati, ali dokle god postoji instanca, nivo, sistemski nivo u kome se možemo obratiti za ispravljanje te nepravde, to društvo je, kažem, zdravo, na dobrom je putu i ta država dobro funkcioniše.

Dakle, nije prvi put da o ovome govorimo, naravno da postoje značajni iskoraci u ozdravljenju našeg pravosudnog sistema, i ovi pravni i ovi politički, najteže je zapravo odabrati sudije koji će ispunjavati dva uslova. Jedan je formalni, drugi je suštinski. Ovaj formalni je proverljiv i njega je lakše utvrditi, a verujem da su nadležni organi u proceduri predlaganja kandidata, odnosno novih kandidata za izbor sudija to ispoštovali, uostalom, a to je vidljiva stvar u biografijama, odnosno CV-jima kandidata i to je proverljivo da li kandidat ispunjava te formalne uslove u pogledu školovanosti i svega onoga što je procedurom izbora predviđeno.

Pored tog formalnog uslova koji je vidljiv i koji je lako proverljiv, ono što treba da bude naša težnja jeste da pronađemo pravedne sudije. Dakle, to je ono što je misija koja se graniči sa utopijom, pogotovo u nekom perfekcionističkom smislu, zato što je pravednost i pravičnost teško proverljiva, osim nakon dugogodišnje prakse suđenja, recimo. Onda tek tada možete da nakon dugogodišnje prakse jednog sudije možete donekle, i to relativno, imati ocenu njegove pravednosti, odnosno njegove pravičnosti u suđenju, odnosno postupanjima po sudskim predmetima.

Međutim, bez obzira što je to neopipljiva kategorija, što je to nešto što nije lako dokazivo, lako proverljivo, jer nemamo detektor za pravičnost, to je etička kategorija, ona je metafizička, ona nije fizička, nije materijalna i ona se ne proverava, ona je nešto čemu može da se teži, naravno, opet ukazujući na to da je i najpravedniji sudija koga možemo birati i koji će dokazati svoju pravednost u praksi relativno pravedan. I najpravedniji sudija nekad presudi pogrešno, zato što sudija sudi po onome što vidi, po onome što mu se predoči u sudskom materijalu od određenih dokaza, odnosno činjenica. Znači, sudija primarno sudi na osnovu činjenica, ne isključujući ni određeni utisak, jer nekada činjenicu nisu do kraja jasne, i sudija je čovek, a pored maksimalne objektivne želje, odnosno želje da objektivno sudi, ne može se isključiti ni taj subjektivni odnos koji ne mora biti nepravedno subjektivni, već koji predstavlja svojevrsni utisak nakon što sudija čuje oba advokata, i tužioca i advokata odbrane.

Dakle, to je ono što je činjenica. Kažem, i kod najpravednijeg sudije može se desiti pogrešna presuda, ali to je dopustivo, to nije nešto što se može smatrati negativnim. Negativno je ukoliko mi imamo suštinski nepravičnog sudiju, odnosno ukoliko imamo, ne daj bože, korumpiranog sudiju, dakle, tada mi imamo problem. Jer pravedan sudija, to je kao ispravna vaga. I na ispravnoj vagi se može pogrešiti, ali veoma malo i veoma retko. A na pokvarenoj vagi ni najpravedniji ne može pravedno da meri, ispravno da meri. Znači, i na pokvarenoj vagi i pravedni su lopovi, dakle, oni ne mogu izmeriti ispravno.

Prema tome, to je ono što treba da bude težnja celokupnog društva, na čelu sa ovom Narodnom skupštinom, odnosno sa svakim sastavom Narodne skupštine, ali isto tako i sa svim telima koja su uspostavljena kako bi se kroz proceduru izbora sudija došlo do najpravičnijeg rešenja. Neko će kazati – pa dobro, mi to poštujemo, mi tako i radimo, upotrebljavamo sve mehanizme proceduralne, uključujući i sva druga znanja i informacije, praćenja tih kandidata od samih prvih prilika koje dobijaju u pravosuđu kao pripravnici ili neka slična kategorija. Dakle, formalno to jeste tako.

Međutim, zašto potreba da se ove teme otvore? Zato što imamo primere koji ukazuju da mi u pravosudnom sistemu, pored velikog broja, nadam se najvećeg broja, pravednih sudija koji nastoje da sude pravedno u skladu sa zakonom i u skladu sa činjenicama do kojih dođu u proceduri istrage, odnosno uvida u te činjenice, ali nažalost, imamo određene naslage problema u određenim segmentima pravosudnog sistema o kojima je neophodno govoriti sve dotle dok se takve pojave potpuno ne eliminišu.

Dakle, mi kao narodni poslanici u prilici smo da permanentno dobijamo razne informacije, razne pritužbe, razne žalbe od građana koji nas zapravo doživljavaju onako kako treba da nas doživljavaju, svojim poslanicima, svojim izaslanicima, svojim predstavnicima u najvišem zakonodavnom, najvišem predstavničkom i najvišem nadzornom telu u ovoj zemlji, a to je Narodna skupština. Bez obzira da li je to što građani od nas traže s jedne strane legitimno i legalno u pogledu toga što mi predstavljamo njih, bez obzira da li to bilo u nekoj našoj neposrednoj nadležnosti da mi to možemo rešavati ili ne možemo rešavati, ali oni imaju pravo, a mi imamo obavezu da ih ne odbijemo, pa makar njihovi zahtevi bili besmisleni u pogledu naših nadležnosti. Ali ne postoji besmislen zahtev građanina. Dakle, on je nas birao i mi smo dužni da ga predstavljamo, u meri u kojoj možemo da mu pomognemo da rešava svoj problem, to smo obavezni u meri u kojoj to nismo kadri ili nismo u prilici ili nismo nadležni, onda smo u obavezi i nadležni smo da o tome govorimo. To je ono zapravo što ovde činimo.

Prema tome, dokle god imamo neke drastične primere neadekvatnog, nestručnog i neetičkog ponašanja određenih sudija mi o tome moramo javno govoriti. Najnoviji primer nam ponovo dolazi iz Tutina, dakle, čak sam dobio dokumentaciju koju ću, ako treba, ustupiti nadležnom tužilaštvu i drugim nadležnim organima, da prosto ne poverujete da se tako nešto može dešavati u ovoj zemlji u 21. veku.

Imamo svojevrsnu spregu političkih vlasti na lokalu i pravosuđa, jedan trio koji je napravljen na način na koji prosto ne verujete da je neko mogao da se usudi tako drsko da pravi organizovani kriminal na relaciji između opštinskih vlasti u Tutinu, personificirano u opštinskom pravobraniocu koji je sin, a čiji je otac sudija, dakle, i imate treću tačku, predsednika Mesne zajednice naselja Dubovo u Tutinu, koji je preminuo, preselio, umro pre više godina, a koji i dalje potpisuje određena akta.

Dakle, vrši se prodaja zemljišta, opštinskog, državnog, nemam sad ovde detalje i sada prvi korak u toj prodaji jeste predsednik Mesne zajednice s kojim se pravi ugovor, on potpisuje ugovor. Otuđenje se vrši po veoma niskim cenama jer se podrazumeva da nije pametno kupovati državnu ili opštinsku imovinu skupo, što biste kupovali skupo, dakle, to je smisao celog kriminala i ide se dalje. Dakle, pošto, ne znam, da bi se to legalizovalo, uđe se u određeni spor. Dakle, tužba dolazi do sudije, sudije oca. Da bi sve teklo po planu potrebno je da se ne pojavi ili ne žali opštinski pravobranilac, ako sam precizno formulisao ove relacije, ali ovo je sve proverljivo, ja nisam dužan ovde biti pravosudno ili sudski precizan, jer govorim politički, ali vrlo jasno. Naravno, tamo se ne pojavi opštinski pravobranilac koji bi trebao da brani opštinsko zemljište, odnosno zemljište naroda i nakon toga, sudija otac donosi presudu da je ugovor valjan i otkupljuje se zemljište naroda u bescenje i to teče nekoliko godina.

Dakle, po mojim informacijama, čovek je preminuo najmanje pre tri godine. Njegovi su potpisi na ugovorima, dakle, mrtav čovek potpisuje i dalje ugovore u zemlji Srbiji u 21. veku i to funkcioniše normalno. Ovde se ne radi o međustranačkim prepucavanjima ili stavovima, pa sad nešto je relativno i iznošenju nekih svojih stavova o utisku. Dakle, ovo su papiri u pitanju, ja sam te papire video, kopije, doduše, ali mislim da nema razloga, da ne postoje originali. Dakle, to je proverljivo.

Naravno, onog trenutka kada ovo izađe u javnost, evo, izlazi ovog trenutka, siguran sam da će se pokrenuti mehanizam istraživanja tog kriminala. Dakle, ne sumnjam u to, ali ono što je kod mene tragičnije nije da li ćemo mi sada reagovati, da li će nadležni pravosudni ili tužilački organi reagovati, siguran sam da hoće, jer nećemo dozvoliti da ne reaguju, ali je problem kako je to moguće da se dešava godinama i da je potrebno da narodni poslanik to iznese u Narodnoj skupštini da bismo mi saznali uopšte za tako nešto.

To je ono što je frapantno, to je ono što je strašno, a u stvari kako je moguće da mi imamo, recimo, u pravosudnom sistemu takvu relaciju koja ne može biti nepoznata policiji, koja ne može biti nepoznata nadležnim službama koje se bave time. To je ono o čemu ja govorim da ne možemo imati zdravog sistema ukoliko nam celokupni, pravosudni, nazovimo, policijski vaskularni sistem nije zdrav. Dakle, ukoliko su neki kapilari začepljeni ne možemo mi reći – pa, to su neki kapilari tamo u nekom Tutinu, baš nas briga, jer tamo je neka SDA na vlasti koja je uzurpirala sve što se moglo uzurpirati, drži vlast preko 20 godina, drži taj narod u svojevrsnoj gasnoj komori. Dakle, da biste psihološku dimenziju razumeli, ovaj, sama činjenica da građani skoro tri decenije piju prljavu vodu i navodno glasaju za tu vlast.

Hajde mi objasnite sada šta je ovo. Ja sam se našalio kad su me pitali neki zašto u Tutinu neće da se vakcinišu, ja kažem – pa, oni su vakcinisani prljavom vodom, piju stalno prljavu vodu, ojačao im je imunitet i ne moraju da se vakcinišu. Naravno, ovo je šala, ovo je diskrecija, da ne bude sve pretenciozno.

Dakle, to je stanje u kome se nalaze građani Tutina. Sada mi možemo da kažem, oni su birali tu vlast. Nije jedina vlast u Tutinu, opštinska vlast, imamo pravosudnu vlast, imamo policijsku vlast, imamo još na desetine državnih institucija koje nisu po liniji lokalne samouprave ili izbora postavljene i birane. Tamo imamo upravo tu spregu te politike na lokalu i ovih institucija, evo, ovog trenutka iznosim dakle, konkretne rezultate.

Naravno, već sam govorio o ponašanju pomoćnika tužioca u Sjenici kada smo imali ovo svirepo, krvoločno ubistvo, humaniste i novinara, rahmetli Edina Hamidovića gde imate faktografiju, samo da se proveri da je osoba koja je izvršila ubistvo već imala dve krivične prijave koje su stajale u fioci pomoćnika tužioca, jedan za nelegalno nošenje oružja, a druga za napad na službeno lice. Dva veoma jasna, veoma drastična slučaja gde pomoćnik tužioca to drži u fioci.

To su stvari ne mogu nas ostaviti ravnodušnim i ne možemo mi kazati – pa, dobro, tu su slučajevi. Ne, nisu to slučajevi, to su sistemske pojave na nečemu geografski izgleda kao periferija države, ali se mi sa tim ne možemo ili ne može, odnosno ja se neću zadovoljiti time da kažem – pa, znate tužioci su nezavisni. Molim vas, pa šta treba da nas ubijaju pa da budu nezavisni. Molim vas, nemojte, nećemo se sa takvim odgovorima sigurno pomiriti.

Previše mi je oduzelo vremena ovaj deo teme, iako sam hteo ukazati na nešto što je važno, što se odnosi još na ova dešavanja na stadionima, što je u implicitnoj vezi sa pravosuđem u pogledu potrebe da se reaguje. Dakle, imate ponovo u Novom Pazaru na rukometnoj utakmici šovinističke izlive od strane grupe navijača Crvene Zvezde. To je nešto što zaista ne možemo ostaviti na nivo da eto osudimo to i da idemo dalje i da se sve to ponovi, moramo prvo naći leka. Naravno, jedan aspekt je pravosudni, ali nije jedini. Dakle, mi moramo šire se suočiti sa tim oblicima šovinizma, nacionalizma. Ono što mene boli jeste da elite ovog društva, intelektualne i političke, da mi svi zajedno nekako prepuštamo dominaciju onim najgorim huliganskim strukturama navijača da nam oni diktiraju naše odnose, da oni odlučuju o tome da ćemo popravljati odnos između Bošnjaka i Srba ili ćemo ih kvariti.

Ono što mi činimo na polju pomirenja, na polju raznih aktivnosti zbližavanja, upoznavanja, eliminacije svega što je destruktivno, da mi dopustimo da nam grupa huliganskih navijača zapravo diktira te odnose. To je strašno. Pozivam sve pripadnike elita na nivou Srbije i političke prirode, a pre svega intelektualne, da ne dopustimo da nas pregaze huliganske grupe navijača koji spadaju u najniži nivo, da kažem, društveni sloj u kulturološkom, mentalnom i etičkom smislu i da nam oni diktiraju da li ćemo da se mrzimo ili volimo.

To je strašno i to je ne prihvatljivo i to se ne sme prihvatati kao nešto uobičajeno, kao sastavni deo nečega što se eto dešava. Bojim se toga i da se ne naviknemo, da to postane normalno. Kada se naviknete, to znači da takvu devijaciju, da takvu jednu opasnu stvar, širenje mržnje tolerišete i prihvatate kao sastavni deo našeg kulturološkog obrasca. Dakle, to je nešto na čemu se moramo svi zajedno angažovati. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanica, Sanja Jefić Branković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, ja bih započela svoje izlaganje sa jednim malim osvrtom na značaj pravosudnog sistema uopšte u jednoj zemlji. Konkretno, pravosudni sistem svake zemlje, pa i naše, predstavlja prvi stub vladavine prava i istovremeno možemo za njega reći da predstava i najvažniji, s obzirom na to da svi ostali stubovi zavise od njega, odnosno ne mogu da funkcionišu bez efikasnog pravosudnog sistema.

Zato je za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska ili je demokratska važno da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga će dalje proizilaziti konkretne i dobre smernice za ostale stubove vladavine prava.

Mi smo u plenumu do sada dosta puta govorili i pominjali osnovne vrednosti EU i one, upravo obuhvataju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava. Ova oblast je kod Srbije koja pretenduje da postane članica EU regulisana kroz Poglavlje 23 i ne može se reći da ne preduzima aktivne korake kako bi ispunila svoje obaveze iz navedenog poglavlja.

S tim u vezi Srbija je nastavila da sprovodi Akcioni plan koji je usvojila još u julu 2016. godine, još pre početka pregovora o pristupanju, a takođe usvojila je i izmenjeni Akcioni plan u julu 2020. godine koji je prilagođen u skladu sa obavezama koje Srbija na putu na EU mora da ispuni.

U poslednjem Godišnjem izveštaju o napretku Srbije iz oktobra 2020. godine, opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem Srbije ostvario izvestan nivo pripremljenosti.

To znači da nije u potpunosti postignut napredak u periodu objavljivanja između dva godišnja izveštaja, ali nas to sa druge strane navodi na zaključak da aktuelni i ustavni, ali i zakonodavni okvir u Srbiji predstavljaju, odnosno ostavljaju sasvim dovoljno prostora za unapređenje, a samim tim i delovanje u skladu sa smernicama.

Kao što se može vide, aktivnosti aktuelnog skupštinskog saziva usmerene su ka unapređenju tog prostora, pre svega kroz ustavne promene, koje u ovom trenutku sprovodimo, ali i izmenu i dopunu brojnih zakona.

Njihov zajednički i jedinstveni cilj jeste da ojačaju i garancije nezavisnosti pravosuđa, ali i da uspostave potpuno objektivan, transparentan i na zaslugama zasnivan sistem za izbor na pravosudne funkcije, premeštaj, unapređenje sudija i tužilaca, itd. što će istovremeno podsticati i njihovu stručnost, ali i poboljšati kvalitet rada i sudija, ali i sudova.

U tom smislu zaista su preuzeti odgovarajući konkretni koraci, sa ciljem poboljšanja transparentnosti objavljeno je 4.000 anonimiziranih presuda, presuda četiri apelaciona suda, određeni broj odluka apelacionih i prekršajnih sudova stavljen je u onlajn bazu podataka. Te odluke su sada dostupne sudijama, što im svakako može biti od koristi u situacijama kada odlučuju u postupcima koji su slični njima.

Međutim, oni koji rade u pravosuđe, ali i građani koji svakodnevno ostvaruju svoja zakonom i Ustavom garantovana prava reći će vam da ovde ima još dosta posla. Pre svega, mislim na neophodnost povezivanja različitih postojećih baza podataka, uključujući i onu koja će sadržati presude Evropskog suda za ljudska prava.

Osim toga srpski pravosudni sistem se i dalje oslanja na nekoliko različitih aplikacija za upravljanje predmetima koji nisu međusobno povezani.

Upravo taj sveobuhvatni sistem na nivou cele zemlje, koji bi obrađivao i međusobno povezivao predmete kroz mrežu sudova i tužilaštava uz odgovarajuću tehnološku podršku mora biti naš cilj, odnosno zadatak u nekom budućem periodu.

Tehnički rad na uvođenju sistema za upravljanje predmetima za tužilaštvo i zatvorsku upravu na nacionalnom nivou započeo je tokom oktobra 2019. godine, ali koliko je meni poznato rad na tom pitanju još uvek nije završen i o to je ono što nam predstoji u narednom periodu.

Kada bude bio uspostavljen jedan takav sveobuhvatan i centralizovan sistem za upravljanje sudskim predmetima i dokumentima na nivou cele zemlje on će kao takav sigurno obezbediti efikasniju obradu predmeta, ali i lakši rad sa tim istim predmetima.

Mislim da sam u plenumu govoreći o pravosuđu i o sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju bezbroj puta ponovila da Srbija mora da pronađe odgovarajuću sredinu, odnosno balans između potrebe za modernizacijom pravosuđa sa jedne strane kroz primenu evropskih standarda, ali i želje za time da se građanima ulije više poverenja u celokupni pravosudni sistem.

Mislim da je to delimično postignuto novom Strategijom razvoja pravosuđa za period 2020/2025. godine i ona predstavlja osnov za sve dalje reforme u oblasti pravosuđa i može se reći da predstavlja tu zlatnu sredinu koja nama treba kako bismo uspostavili ravnotežu između onoga što mi želimo kao država i i onoga šta smo u mogućnosti da učinimo.

Zato sam ja smatrala da je neophodno podeliti sve te neke izazove koji stoje pred našim pravosudnim sistemom na tri celine. Jedna od njih jeste jačanje nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa. To je osnovni princip svake pravne države, pa i Srbije.

Mi smo na tom polju učinili dosta u toku proteklog perioda, što činimo i danas. Evo za primer, definisani su jasni kriterijumi za izbor na funkcije sudije i javnog tužioca, njihovih zamenika. Međutim, mišljenja sam da ono na čemu moramo i dalje raditi jeste jačanje i uloge, ali i položaja Pravosudne akademije. To će nesumnjivo doprineti jednoj boljoj pripremi kadrova za obavljanje pravosudnih funkcija na najrazličitijim nivoima.

Kad smo već kod ove teme, pomenula bih i neophodnost saradnje sudova na svim nivoima sa pravnim fakultetima, je tako radimo na unapređenju i na edukaciji samih pravnika od njihovog početka.

S jedne strane studenti na taj način upoznaju i sistem, ali se sreću i sa realnim problemima, već tokom studiranja, a ne kasnije kada oni već krenu da obavljaju značajne i bitne sudijske funkcije.

Osim toga, potrebno je češće organizovati otvorene stolove, jer sam mišljenja da se na njima jako dobro i kvalitetno mogu razmeniti različita mišljenja između različitih pravosudnih funkcija i ta njihova međusobna saradnja koja će se na taj način ojačati, pojačava i njihovu komunikaciju i doprinosi ovom cilju o kome sam malopre govorila.

Dalje, započete ustavne promene usmerene su na oslobađanje od bilo kakvog uticaja u postupku izbora, predlaganja, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudija, javnih tužilaca. Sve ovo ima za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa u našoj zemlji.

Drugi cilj, za koji sam smatrala da ga treba izdvojiti kao celinu, jeste efikasnost pravosuđa. Ovo je izazov na kome se neću dugo zadržavati iz razloga što je pitanje efikasnosti u radu pravosudnih organa tema o kojoj se u Skupštini neprestano govori i možda je ovo ujedno i najosetljivija tema, jer na nju utiče veliki broj različitih faktora.

Glavni problem jeste neravnomerna opterećenost sudova i nesumnjivo je da se davanjem značaja alternativnim načinima rešavanja sporova dolazi do izvesnog rasterećenja, ali, još uvek nisam sigurna da li je to rasterećenje, odnosno da li je to jedini način koji možemo primeniti kako bismo rasteretili sudove.

Da li će to dovesti do manjeg ili većeg smanjenja obima i bolje raspodele ostaje nam da vidimo, s obzorom da građani još uvek ne rado prihvataju, odnosno ne rado se opredeljuju za samomedijaciju kao način rešavanja sporova, nego će pre ući u parnicu i na taj način rešiti svoj problem ili ostvariti neko svoje pravo.

Na kraju, e-pravosuđe koje je uslovljeno naglim razvojem informacionih tehnologija i ono utiče na sve segmente našeg života, pa i na pravosuđe. I u ovom delu Srbija jeste postigla određeni napredak, formirane su različite baze podataka, portali sudova su uređeni registri ali, kao što sam malopre pomenula oni nisu međusobno usklađeni kroz jedinstvenu bazu što otežava rad sa svim tim pojedinačnim bazama koje postoje.

Da bi ono bilo efikasno e-pravosuđe mora, između ostalog regulisati i mogućnost podnošenja pritužbi građana na rad sudija i sudova u elektronskom obliku i uspostaviti bazu ljudskih resursa u tužilaštvima, jer će jedino na taj način moći da se ostvari pregled i kadrova, ali i onih realnih problema koji građani imaju prilikom susretanja sa pravosudnim organima.

Sudije o čijem izboru danas raspravljamo moraju dati svoj puni doprinos unapređenju transparentnosti rada. Veliki broj sudija dolazi iz manjih sredina i građani ih u sredinama odakle dolaze vrlo dobro poznaju i viđaju ih svakodnevno u nekim ljudskim svakodnevnim aktivnostima.

Lično smatram da je najbolja satisfakcija za svakog od njih da njihov rad upravo bude prepoznat kao dobar od strane građana, odnosno sredine u kojoj oni žive. Odatle proizilazi dalje i njihovo uvažavanje i njihovo poštovanje.

Sudije moraju pokazati da je pravosudni sistem tu da bude na usluzi građanima u ostvarivanju njihovih zakonom i Ustavom garantovanih prava, jer jedino tako možemo sačuvati i očuvati pravosudni sistem na onom nivou na kome i zaslužuje da bude.

Na kraju, jedna poruka za sudije. Neka vaš primarni zadatak po stupanju na funkciju bude taj da građanima pomognete da naprave razliku, odnosno da shvate da pravo i pravda nisu isto, da se ne brani delo koje je učinjeno nego čovek za koga se pretpostavlja da jeste, jer kao i u ostalim segmentima života, svaki naš postupak ima svoju posledicu, a od nas zavisi kakve će te posledice na kraju i biti.

Na vama je da sudite po savesti, znanju, umeću, a to je jedino moguće ukoliko radite posao koji volite, potpuno nepristrasno, objektivno i bez bilo kakvih spoljnih uticaja.

To su vaši izazovi i ukoliko znate za bajku "Kornjača i zec", znate da ukoliko imate cilj, a znate da se od vas očekujete da ga ispunite, onda uverite građane da je pravda, iako spora, i te kako i dostupna, ali i dostižna.

Iz svega navedenog, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati vaš izbor, kako biste možda bili motivisaniji da svoj posao radite onako kako se od vas očekuje. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u prilici da biramo kandidate za sudije u pet osnovnih, pet prekršajnih, kao i u Privrednom sudu u Kragujevcu. Naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove predloge.

Izbor sudija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, koju definiše član 99. tog Ustava i već nekoliko godina vodi se javna rasprava o tome da su potrebne ustavne promene vezane za uvećanje stepena nezavisnosti pravosudne grane vlasti, odnosno da i ta pravosudna grana vlasti stekne dodatni, viši stepen samostalnosti, nezavisnosti, naročito u ovom delu koji se tiče Narodne skupštine Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je napravila nacrt predloga ustavnih promena vezanih za pravosuđe i pravosudnu granu vlasti. Ovih dana Venecijanska komisija će se izjasniti o tom nacrtu koji je izradila Vlada Republike Srbije. Naši predstavnici, naše kolege iz Odbora za pravosuđe, koliko znam, već jesu i prisustvovaće tom plenarnom zasedanju Venecijanske komisije, mislim da će i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije takođe prisustvovati tom plenarnom zasedanju i pretpostavljam da ćemo dobiti pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za te ustavne promene, čime ćemo nastaviti proceduru koju smo započeli u Narodnoj skupštini.

Ono što moram ovom prilikom da kažem jeste da i po postojećem Ustavu mi imamo zagarantovanu nezavisnost sudske grane vlasti. Naime, član 4. Ustava Republike Srbije garantuje sudijama odnosno nosiocima pravosudnih funkcija stalnost i nepremostivost sudijske funkcije, sem nakon prvog izbora, kada se biraju na tri godine.

Intencija i namera ovih ustavnih promena ide u pravcu povećanja nezavisnosti sudske grane vlasti, pre svega od Narodne skupštine Republike Srbije. Ali, moram da primetim i skrenem pažnju da Narodna skupština jeste odraz volje naroda, odnos volje građana Republike Srbije, pa je tom nekom analogijom i izbor sudija izraz iste te volje.

Mi iz Jedinstvene Srbije mislimo da to nije suština. Ono što bismo mi iz Jedinstvene Srbije rekli jeste da i najbolje definisan sistem izbora sudija, koji bi obezbeđivao nezavisnost sudstva, može biti obesmišljen u svom sprovođenju, iz prostog razloga jer nije sve samo do sistema, već je i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Čuveni francuski pisac i pravnik Anri Bordo je rekao - U pravosuđu uvek postoji neka opasnost, ako to nije zakon, onda su to sudije. I to je ono što sam želeo reći. Sve je do ljudi. To smo govorili, lično sam govorio, i kod kodeksa ponašanja narodnih poslanika, da nijedan kodeks ponašanja ne može da narodnog poslanika koji želi da prekrši kodeks i želi da napravi incident, on će ga napraviti, neće ga svakako sprečiti Kodeks. Tako je isto i u ovom slučaju.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i zakonu, a koji je posvećen svom poslu, ako je stručan i veran zakletvi koju je dao, onaj koji poštuje prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan u svakom pravosudnom sistemu.

Oni pojedinci kojih je, na sreću, jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili možda čak i politički interes, nisu bili, niti će biti, nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već su se vezali za lični interes ili interes neke političke opcije koju podržavaju.

Naš književnik, pravnik, istoričar i profesor, Svetislav Rajačić kaže - Zakoni ne zavise od onih koji ih postavljaju, odnosno koji ih donose, već zavise od onih koji ih sprovode. U ovom slučaju, od onih koji sude po tim zakonima i presuđuju. A naš nobelovac Ivo Andrić, čiju tablu s ponosom držimo ovde u ovoj velikoj sali Narodne skupštine, u svom delu "Znakovi pored puta", kaže: "Kažu da postoji mesto pravog suda i pune istine. To je mesto gde istina sija, gde pravda caruje". Na pitanje - gde je to mesto, odgovorio je: "Ono je među nama, ovde gde stojimo. Budi hrabar, iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga stupi i tvoja reč odjekne." Ove reči mogu biti najbolji vodič svakom sudiji u svom radu.

Ustav Republike Srbije u svom članu 152, u svom 1. stavu, kaže: "Zabranjeno je političko delovanje sudija". Nažalost, imali smo priliku da vidimo primer da se sudija poziva u političke emisije, ne da bi davao pravno mišljenje o nekim temama koje su važne za društvo, već kako bi davao političke sudove i stavove. Stalno govori o mešanju vlasti u rad pravosuđa, stalno komentariše skupštinske odluke o izboru tužilaca i sudija, a ja ovde postavljam pitanje - a šta je sa mešanjem sudija, odnosno tog sudije u rad Narodne skupštine Republike Srbije, u rad Vlade Republike Srbije ili predsednika Republike Srbije?

Hajde da govorimo o tom licemerstvu onoga koji se stalno žali i kao mantru ponavlja da se u rad sudija mešaju izvršna i zakonodavna vlast, verovatno vodeći se onom izrekom da sto puta izgovorena laž postaje istina. Po njemu, očigledno da je samo sudska grana vlasti nezavisna od izvršne i zakonodavne, a da izvršna i zakonodavna vlast i te kako mogu kao nosioci pravosudnih funkcija da se mešaju u njihov rad. Dokle to licemerje? Dokle ti dvostruki standardi? Dokle to lažno i po Srbiju negativno kreiranje javnog mnjenja i dodvoravanje nekima sa strane?

Mi ovde možemo govoriti i o zloupotrebi nosioca pravosudne funkcije. Frensis Bekon je rekao: "Jedna nepravedna presuda napravi više zla nego mnogi nepravedni postupci". Ja postavljam pitanje - a šta je sa presudom gnjilanskoj grupi? Ciceron je rekao da odviše stroga primena prava može dovesti do velike nepravde. I ja postavljam pitanje - a zašto taj dotični gospodin ne pita i ne priča o delu opozicije koja najotvorenije i najdirektnije vrši pritiske na pravosudnu vlast, a pri tom su im puna usta nezavisnosti pravosuđa? Pa, gde ćete očigledniji primer od primera nasilnika Dragana Đilasa, gde postoji i službena beleška o izvršenom nasilju u porodici, a gde se deo izvršne vlasti, ali bogami ni deo sudske vlasti nije oglasio po tom pitanju i ta službena beleška i taj slučaj je ostao nerazrešen?

Ili, recimo, gde ćete očigledniji primer nego njegova zaposlena u njegovoj kompaniji „Multikom“ Marinika Tepić, koja ode, da izjavu u Višem tužilaštvu u Kraljevu, a onda, nakon izlaska iz zgrade, ispred same zgrade Višeg tužilaštva u Kraljevu slaže da joj je obećano nešto što nikada nije obećano u tom tužilaštvu i zbog čega je naterala i samo tužilaštvo da mora da demantuje tu njenu izjavu? Zar to nisu najočigledniji primeri pritiska na pravosuđe i na pravosudni sistem?

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Ali, mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna za sebe i ne može biti posmatrana kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca pravosudnih funkcija, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj nezavisno, nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću.

Naime, Rikoferi je rekao – zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da ih primenjuju. Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim. Nema vlasti bez ljudi, ljudi bez materijalnih dobara, materijalnih dobara bez prosperiteta, ni prosperiteta bez pravde i dobre politike.

Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju vlasti dobrih ljudi, za Srbiju prosperiteta i pravde. Mi smatramo da svi ovi predloženi kandidati ispunjavaju te, ne samo osnovne norme koje zahteva jedan nosilac pravosudne funkcije, već da ispunjavaju i one druge kriterijume moralne i sve druge.

Mi ćemo u danu za glasanje naravno podržati sve ove predloge. Hvala.