Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koji se na sudijsku funkciju biraju po prvi put i Predlog odluke koju je Narodnoj skupštini Republike Srbije upućena od strane VSS.
Mi smo u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije veoma često razgovarali o predlozima odluka koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, a te odluke imaju za cilj da obezbede nesmetano i ažurnije obavljanje poslova od strane svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije.
Zaista, ažurnost jeste jedan od osnovnih prioriteta svih pravosudnih organa, jer upravo na taj način građani Republike Srbije mogu na brži i efikasniji način da ostvare i zaštite svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava. I ukoliko na taj način građani Republike Srbije ostvaruju svoja prava, njihovo poverenje u pravni poredak Republike Srbije ostaje neupitan.
Mi narodni poslanici Republike Srbije temu pravne sigurnosti građana Republike Srbije stavljamo na prvo mesto i to pokazujemo kroz postupak i raspravljanja i odlučivanja o predlozima zakona i predlozima odluka koje nam dolaze i od strane Ministarstva pravde i od strane Visokog saveta sudstva.
Kada govorimo o Predlogu odluke koji je upućen Narodnoj skupštini, Visoki savet sudstva je u skladu sa odredbama Zakona o sudijama oglasio izbor za sudije osnovnih, prekršajnih i Privrednog suda. Visoki savet sudstva je nakon okončanja prijava po oglasu sproveo postupak za svakog kandidata pojedinačno, u kojima je utvrđivao njihovu stručnost, osposobljenost, dostojnost, zatim, sproveo ispit za buduće nosioce sudijskih funkcija, nakon toga utvrdio predlog odluke i istu uputio Narodnoj skupštini i nadležnom Odboru za pravosuđe.
Mi smo na taj način danas dobili priliku da razgovaramo i da debatujemo o budućih 17 nosilaca sudijskih funkcija, koji će zaista svojim znanjem i stručnošću doprineti da u sudskim postupcima odlučuju o nečijim pravima, obavezama i slobodama, ali koji će, takođe, svojim znanjem i stručnošću doprineti da pravni poredak Republike Srbije i pravni sistem ostane objektivan, nezavistan i nepristrastan.
Ova tri termina objektivnost, nepristrasnost i nezavisnost jesu tri ključna elementa kako bi pravni poredak jedne zemlje ostao jedinstven i zaštićen, a istovremeno da bi sudska vlast nastavila da ostvaruje svoju osnovnu ulogu, a to je da građane zaštiti od samovolje izvršne i zakonodavne vlasti i da odlučuje o njihovim pravima i slobodama, a svakako u određenim postupcima i o njihovim obavezama.
Danas, kada razgovaramo o sudijama, biti sudija u Republici Srbiji jeste čast, ali istovremeno i odgovornost i obaveza, jer građani Republike Srbije očekuju od vas da vi sudite po pravu i pravičnosti, ali da nikada nijednom svojom radnjom, niti nijednom donesenom odlukom ne utičete, odnosno ne utičete na taj način da povredite i prekršite osnovne postulate sudske vlasti, kao treće grane, odnosno nezavisne grane vlasti, a to je da su svi građani Republike Srbije pred zakonom jednaki i da je svima Ustavom i zakonom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu.
Da, postoje situacije kada su predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti želeli da treću granu vlasti, odnosno da sudsku vlast oblikuju u skladu sa svojim željama, u skladu sa svojim interesima i u skladu sa političkim interesima političkih stranaka iz kojih oni dolaze. Imali smo takvu situacije pre nešto više od 10 godina kada je sprovedena sramna reforma pravosuđa.
Kada posmatrate period od kraja 2009. do početka 2010. godine, a kada je sproveden opšti reizbor sudija, to je sa istorijske tačke gledišta jedan izuzetno kratak period, i to možemo iz istorijskog ugla sagledavati kao jednu tačku u istoriji, ali mi tu tačku danas pokušavamo da ispravimo i ta tačka je veoma crna i ona je podvučena neznanjem i greškama predstavnika tadašnje bivše vlasti.
Oni koji su bili opijeni snagom uverenja da baš njima sve pripada u ovoj zelji i da baš oni mogu da donose sve odluke u ovoj zemlji takođe su želeli da promene i određene ustavne tekovine i na taj način su želeli da promene i načelo podele vlasti koje je Ustavom definisana da se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a na taj način da bi sudsku vlast na određeni način pripojili izvršnoj vlasti, da oni sa svojih određenih izvršnih funkcija mogu direktno da utiču na sudsku vlast, na način donošenja odluka itd.
Ta njihova osionost i ta njihova osiona politika koja ih je krasila do 2012. godine je uspela da sprovede opšti reizbor sudija. Tadašnje Ministarstvo pravde na čijem čelu se nalazila Snežana Malović, ministarka iz redova DS, je oglasilo zajedno sa Visokim savetom sudstva oglas za opšti reizbor sudija po prvi put u savremenoj istoriji Srbije. O kakvom reizboru koji se tada dogodio, a danas vidimo njegove posledice, govorimo jeste što je nakon tog reizbora hiljadu i po nosilaca sudijskih funkcija, odnosno sudija i tužilaca ostalo na ulici, što nas je ta reforma koštala preko 44 miliona evra i što je ostavljena jedna zaista negativna slika kod svih međunarodnih institucija koje prate napredak u oblasti pravosuđa, kada govorimo o Republici Srbiji.
Tadašnji vrh DS, znajući za sve one negativne stvari kojima su se bavili od 2000. do 2012. godine, videli su u određenom trenutku da neće dobiti političku podršku koju oni očekuju na predstojećim izborima i znali su da će se u određenom trenutku postaviti pitanje i svih tih stvari koje su oni radili mimo zakona i želeli su za sebe i svoje političke komesare da obezbede određeni stepen abolicije, a ta abolicija najbolje može da se ostvari preko sudija i tužilaca, koje postavljate u reizboru sudija.
Od 2010. godine počinje borba sudija i tužilaca, a ja bih rekao da je ta borba više izgledala kao borba sa aždajom u vidu DS gde su ljudi koji su oglasili tu reformu, odnosno oglasili oglas za opšti izbor i sproveli reformu do kraja, unapred definisali pravila ko može da prođe, ko ne može da prođe i tada je počela borba sudija i tužilaca sa sistemom koji u tom trenutku nije ni na jedan način želeo da prizna svoju grešku.
Kada govorimo o sudijama i tužiocima, rezultati te reforme jesu da neki nisu ostvarili svoju moralnu i profesionalnu satisfakciju zato što nisu doživeli da ih Ustavni sud vrati na posao, neki su doživeli da sa teškim zdravstvenim stanjem se vrate na svoj posao, a takođe su svi bili suočeni sa borbom da Ustavni sud dve godine nakon toga donese odluku, kada je izašao iz raklji DS, i da kaže da VSS i Ministarstvo pravde nisu sproveli tu reformu u skladu sa Ustavom i da im je bilo prekršeno njihovo osnovno pravo, Ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na rad.
Zaista smo ovde u Narodnoj skupštini dosta puta govorili o toj reformi pravosuđa. Definisali smo osnovne greške koje je ta reforme, te greške koje su uticale da ta reforma pravosuđa, najblaže rečeno, bude katastrofalna, a to jesu da su korišćeni falsifikovani podaci, da nisu korišćeni oni podaci o učinku sudija i tužilaca koji su se nalazili u njihovim matičnim sudovima, da ste bili suočeni sa situacijom, ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da su morali da razvode svoje brakove, a da ne govorimo o načinu i sastavu prvog saziva VSS i drugog saziva VSS koji su donosili mnogo kriminalnije odluke, nego što su to bile odluke prilikom izbora sudija i tužilaca.
Kada govorimo o ljudima koji su učestvovali u toj sramnoj reformi pravosuđa, pa najbolji primer možemo danas da vidimo da je Nata Mesarević za taj reizbor nagrađena mesto predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To je ona sudija koja je vodila jedan od najvećih i najobimnijih postupaka u istoriji pravosuđa Republike Srbije, a kada je došla na izricanje presude i u mikrofon sudnice Specijalnog suda je rekla – ja ću sada da pročitam ovu presudu koju sam upravo dobila. Mislim da o njoj više ne moramo ništa da komentarišemo, koliko je ona negativnih odluka donela da bismo danas govorili o ovoj sramnoj reformi pravosuđa, a da ne govorimo o Snežani Malović koja je za svoje odluke bila tapšana od strane onih koji su predstavljali glavnu ideološku kapislu tadašnje DS, a nažalost, moram da kažem, pojedinci su bili nagrađeni mestima u osnovnim i višim i apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu zato što su na određeni način bili bliski DS.
Vi kada danas sedite, predstavnici VSS, ja znam da će mi pojedini građani Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos zameriti što to kažem, ali to jeste istina. Ja sam dosta puta u ovoj sali govorio o tome da trebamo da otvorimo sve karte koje se tiču pravosuđa i da nam predstavnici DS, tadašnje DS, pošto ova sada DS ni na jedan način ne liči, niti ima podršku kao što je imala tadašnja DS, odgovore ko je sedeo u Krunskoj ulici, sedištu DS, dve noći pred izbor sudija, ko je škrabao po tim spiskovima, ko je izbacivao te sudije i ko je davao te komentare iz vrha DS za određene sudije da su oni bili nekompetentni ili nestručni.
Kada otvorimo sve te stvari videćemo na koji način se sprovodila reforma pravosuđa, a ta reforma pravosuđa se sprovodila isključivo da bi se ostvarili interesi DS.
Ono što je najbitnije jeste da je sve nas ta reforma koštala 44 miliona evra, ali takođe danas vidimo da isti ti predstavnici DS koriste i troše silne milione kako bi o sebi uspeli da naprave neku dobru sliku, da građani o njima govore sve najlepše i to rade putem određenih fiktivnih pozajmica sa višemilionskim iznosima, ali to rade vrlo neuspešno.
I najbolji primer toga jesu danas i Dragan Đilas i njegova „Multikom grupa“, koja je dala veći broj fiktivnih pozajmica ljudima koji su bliski Draganu Đilasu i njihovim firmama kako bi kupili lojalnost i odanost i kako ne bi progovorili za sve one stvari za koje znaju da je Dragan Đilas radio dok je bio gradonačelnik Beograda.
Ja u svojoj ruci danas držim tu sramnu mapu na koji način je „Multikom grupa“ uplaćivala sebi bliskim ljudima i sebi bliskim i novinarima i PR agencijama i određenim političarima određene fiktivne pozajmice, kako bi kupila njihovu lojalnost.
Danas kada vidite da je određeni novčani iznos u vidu fiktivne pozajmice uplaćen od strane „Multikom grupe“ firmi „Ultradraj rentakar“, vama to i građanima Republike Srbije možda neće mnogo značiti. Ali, iza te firme „Ultradraj rentakar“ se krije ime Saše Bjelića, a to vam sigurno govori mnogo više, a to je čovek koji je danas zaposlen u „Multikom grupi“, koji je bio gradski menadžer u vreme vladavine Dragana Đilasa, optužen za zloupotrebu prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, a danas smo dobili i informaciju da je potvrđena optužnica protiv Saše Bjelića i drugih u predmetu Bulevar Kralja Aleksandra.
Takođe da je simptomatično da fiktivne pozajmice su odlazile i na račun Ljubana Pantića, visokog funkcionera Stranke slobode i pravde i to u iznosu od 100.000 evra. Čudno je, takođe, kako je firma direktno „Didžital Njuz“ dobila pozajmicu od „Multikom grupe“ u iznosu od 4,5 miliona dinara, a to je onaj portal, „Direktno“, odnosno ta firma je vlasnik portala „Direktno“ gde se vrši beskrupulozna kampanja i protiv svih predstavnika SNS, Aleksandra Vučića i njegove porodice.
Ono što je mnogo simptomatičnije jeste da je gospodin Dejan Bulatović, koji je isto takođe blizak saradnik Dragana Đilasa, to je onaj gospodin koji je jednom prilikom pozivao da će nakon svrgavanja ove vlasti svako naći svog naprednjaka, dobio od „Multikom grupe“ 50.000 evra i očigledno je da dobijete želju za jurnjavom naprednjaka kada vam Đilas uplati preko 50.000 evra.
Kada govorimo o pravosuđu, zaista me zanima kada će se uključiti nadležna tužilaštva, kada će se uključiti Uprava za sprečavanje novca, kada će se aktivirati Poreska uprava, da utvrdimo kako je Dragan Đilas preko „Multikom grupe“ uplaćivao tolike iznose na firme sebi bliskih ljudi, a da ni jedan evro od tih pozajmica nije vraćen?
Očigledno je da je Dragan Đilas danas „beli medved“, za koga se ne interesuju ni mediji, ni nadležni pravosudni organi. Kada govorim o medijima, meni je to potpuno jasno zato što on danas u vlasništvu ima i svoje televizije i svoje portale i svoje sajtove i to me ne brine, jer on na taj način pokazuje da se najbolje snalazi u medijima, kao što se snalazio i do 2012. godine, kada je stekao putem reklama i putem određenih sekundi, preprodajom sekundi na RTS-u, stekao enormno bogatstvo.
Očigledno je i da je reforma pravosuđa iz 2009. godine ostavila posledice i 10 godina kasnije i da određene sudije i tužioci nisu imuni na žuto-plavu boju, a to su boje nekadašnje Demokratske stranke, koja im je u određenim slučajevima obezbedila avanzovanje.
Ja se zaista nadam, još jedanput apelujem na sva nadležna tužilaštva da će da se uključe i da ispitamo sve ove stvari koje se tiču „Multikom grupe“ i drugih ljudi koji su bili bliski tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu i da vidimo na koji način se to uplaćuju fiktivne pozajmice, zato što ako uplatite fiktivne pozajmice, zajmodavac ukoliko je prekršio određene odredbe Zakona o platnom prometu, na taj način mora da plati porez na odbitak, a ukoliko je zajmoprimac, u ovom slučaju Saša Bijelić, direktno i ostale firme, a takođe da ukažem i određene PR agencije i određeni glumci, ako su primili takve fiktivne pozajmice oni moraju to jasno definišu da li je to uplata, da li je to poklon i na kraju poslovne godine i da na to plate porez.
Zato apelujem još jednom da se uključe svi nadležni organi da konačno dobijemo rezultat svih ovih fiktivnih pozajmica, koje, opet kažem, nije vraćen ni jedan evro od strane onih kojima su te pozajmice bile upućene.
Ja bih takođe želeo da pri kaju ove rasprave, želeo bih predstavnicima VSS da iznesem neka moja viđenja. U ovom Predlogu koji ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim nekoliko kandidata koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju.
To su: Jelena Srdanović, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, Mina Borota Ristić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, Milijana Jovnaš, sudijski pomoćniku Prekršajnom sudu u Zaječaru, kao i Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu.
Ja te kandidate koje ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim iz razloga zato što kandidati ne ispunjavaju osnovne elementarne bezbednosne kriterijume. Zaista bih zamolio, odnosno ovo nije prvi put da osporavamo određene kandidate, to smo radili i u nekim prethodnim sednicama, ali bih isto tako zamolio VSS da vodi računa, ali nemojte ovo da shvatite kao bilo kakav oblik pritiska, ali da kada definišete određene predloge odluka o izboru sudija koji se biraju na prvi put, da malo detaljnije, na jedan malo sažetiji način vidite ko su kandidati, kakve oni kvalitete imaju i da takve kandidate uputite Narodnoj skupštini na odlučivanje.
U svakom slučaju, nadam se da će moje kolege u Danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da će takođe odlučivati i o ovim sudijama koje sam ja tokom današnjeg izlaganja osporio.
Isto želim da kažem da za ovaj Predlog odluke ću glasati sa nadom da će pravosudni sistem ostati nezavisan, objektivan i nepristrasan, za razliku od onog vremena kada je pravosuđe bilo oruđe propale politike Demokratske stranke i njenih tajkuna. Hvala.