Dame i gospodo narodni poslanici, ne verujem da će u skorije vreme biti sednice na kojoj se raspravlja o izboru nosilaca pravosudnih funkcija koji se biraju prvi put, a da ne dotaknemo čuvenu reformu iz 2009. i 2010. godine, kako je mnogo sudija koji su pošteno radili svoj posao izgubilo sudijsko zvanje. Među njima, posle sudija, bili su i tužioci, a kako su neki potpuno nezasluženo, valjda je tadašnji režim investirao u budućnost, dobijali sudijske funkcije, pa danas imamo jako veliki broj sudskih postupaka koji su u toku, ja bih voleo da ih bude ne u toku, nego da je bilo više pokrenutih sudskih postupaka za razne zloupotrebe koje su se dešavale na prostoru Republike Srbije od 5. oktobra 2001. godine do dana današnjeg.
Naravno, ne može nijedna diskusija u Narodnoj skupštini o izboru nosilaca pravosudnih funkcija a da se ne dotaknemo sudije Majića. Neću sada da pričam o tome kako je izabran, da li unižava svoje kolege, nosioce pravosudnih funkcije, da li se bori da stvori nepoverenje građana u naš pravosudni sistem i da ne nabrajam sve njegove postupke koji su nedostojni funkcije koju obavlja, ja ću samo da spomenem, a vezano za današnje dešavanje na teritoriji naše južne Pokrajine Kosovo i Metohije, da sudija Majić ima određenu odgovornost, ako ne neku drugu, onda bar moralnu.
Mi smo nekako kao Srbi i građani Srbije navikli da pravda za Srbe ne postoji van teritorije koju kontroliše naša država, ali nas žestoko zaboli kada i tu od svojih sudija osetimo nepravdu za svo stradanje srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije.
Sudija Majić je taj koji je kao član Apelacionog veća oslobodio Gnjilansku grupu. Šta želite više da kažemo da pitam predstavnike Visokog saveta sudstva šta taj čovek treba još da uradi i da ne bude više sudija?
Danas na teritoriji Kosova i Metohije ponovo albanski teroristi, obučene u tzv. policijske uniforme tzv. policije Kosova i Metohije ponovo pucaju na Srbe, jer znaju da ako kojim slučajem i dođu pod udar srpske države i srpske vlasti imaju sudiju Majića koji će da ih oslobodi.
Nemoj da se više neko posipa pepelom, da odgovornost svih onih koji su učestvovali u tome za današnje događaje ne postoji. I te kako postoji i treba da ih bude sramota.
Neću da pričam o tome kako je fašizam hteo da uvede u Srbiju na mala vrata, ali već jednom svi organi koji imaju određenu odgovornost moraju da rade svoj posao kako treba.
Ne očekujemo sve ni od Vlade Republike Srbije, ne očekujte sve ni od Narodne skupštine Republike Srbije. Sudska vlast je grana vlasti. Nemamo pravo da se mešamo, ali imamo pravo da tražimo odgovornost i imamo pravo da tražimo rezultate i to nije narušavanje sudijske nezavisnosti i samostalnosti, jer pravo valjda kao nauka podrazumeva da i onaj čovek koji traži zaštitu od svoje države pred sudom, a sudovi jesu državni, treba da doživljava tu pravdu kao nešto što je iskreno i od strane države, a kada imamo takve presude kao što je Gnjilanskoj grupi, lako je sudiji Majiću da priča kako je pravosudni sistem i sudijska funkcija i sudovi u Srbiji kako više ničemu ne služe.
U međuvremenu ti isti koji napadaju i sadašnju vlast i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da osim one zaista sramotne reforme pravosuđa, pa, čak ni predsednika Vrhovnog kasacionog suda nisu znali da izaberu u skladu sa Ustavom.
Nata Mesarević je izabrana falsifikovanim predlogom. Ustavni sud je osporio izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, onog koga su postavili Tadić, Đilas, Šolak i ostali, onog koji je trebao da oslobađa šipratske teroriste na neustavan način. Boško Ristić, čovek se pokupi i ode. Niko nije odgovarao za to.
Mi danas ovde u Narodnoj skupštini imamo izvornik u predlogu za Natu Mesarević koji je sakriven. Mi nemamo papir, prvi onaj papir, po kome započet postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nemate ga u arhivi Narodne skupštine, jer su odmah videli da je neustavno, sklonili su papir. Onda je naš Odbor za pravosuđe išao u direktnu primenu Ustava. Ustav se ne primenjuje direktno nego kroz zakone, pa je Odbor za pravosuđe pokrenuo postupak za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda na osnovu predloga Visokog saveta sudstva koji ne postoji zato što nije bilo opšte sednice.
Naravno da još uvek imamo problema u funkcionisanju našeg pravosudnog sistema. Imamo problema i ako vam od 17 kandidata za sudije sedmorica budu osporena na sednici Narodne skupštine to je ozbiljan problem. Nisu oni osporavani zato što tu neko protiv nekoga nešto ima, nego što zbog raznih stvari nisu dostojni da obavljaju sudijsku funkciju. Opet čuvajući integritet tih ljudi, nećemo to da spominjemo. Ali, ako zaživi ova reforma, nemojte nas kriviti poslanike što ćemo za sudije koje neki drugi organ bude postavljao da čitamo ono što ih čini nedostojnim sudijske funkcije.
Gde god i kako god da zagrebete, uvek ćete kada su u pitanju sve nelogičnosti, nepravilnosti, nezakonitosti, neustavnosti, da naiđete na bivši režim, jer, znate neke stvari i neki rezultati koje bivši režim ima ne mogu da se ospore. Ne mogu ni oni, mada bi hteli da ih ospore, jer kako ćete neko da ospori sledeći podatak, da je recimo, 2008. godine, na teritoriji Republike Srbije bilo 2.821.700.000 naših građana u radnom odnosu. To je zvaničan podatak, njihov, kriju ga do duše, jako je teško doći do tog podatka, zato što će vam uvek po granama prikazivati broj zaposlenih, u građevinarstvu toliko, u prosveti toliko, u zdravstvu toliko itd. Ali, postoji način da se do tih podataka dođe. Recimo, 2012. godine 2.228.300,000 građana. Razlika je uh, skoro 600, 590 hiljada. Bio sam ubeđen da je za vreme bivše vlasti, bivšeg režima, negde oko 400, 450 hiljada ljudi ostalo bez posla. Sada vidim da je blizu 600 hiljada.
Vama taj podatak nije toliko ni interesantan za ovu raspravu, ali kada imate ovakav podatak, o čemu će bivši režim da priča? O tome kako je u Srbiji diktatura, o tome kako u Srbiji nema pravne države, o tome kako sudije i tužioci ne rade svoj posao. Slažem se, ali ne kako to oni vide, nego kako to možda ja doživljavam i kao ja to vidim, i kako kao pravna država mi bukvalno, ne postojimo. Da su ovde, u Narodnoj skupštini retardirani mentoli, tako nas nazivaju samo da znate, jer to su sve neke fikcije koje nisu opipljive, ni narušena samostalnost i nezavisnost pravosuđa, ni to da oni ne rade svoj posao kako treba, ni to da li je diktatura, to je stvar ličnog doživljaja. Kada kažete da je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla za vreme vlasti bivšeg režima, to je podatak koji je tačan, koji je lako proverljiv, koji svi mi vidimo.
Zašto se služe tim podacima? Neki da bi prikrili svoja nedela dok su bili na vlasti, neki da bi se ponovo dočepali vlasti i pravili nova nedela, nove zločine prema svojim sugrađanima, građanima. Znate šta, da biste došli na vlast, pa čak i tako da vas dovedu zapadne ili neke druge ambasade, čak i putem puča potrebno je da ipak imate neku određenu dozu autoriteta, ispravnosti, da postoji neki određeni broj ljudi koji će da veruje u ono što vi pričate i u onu politiku koju vi vodite.
Sada imamo jednu čuvenu aferu koja je ovih dana prisutna, a baš me interesuje da li će naši pravosudni i tužilački organi da reaguju na ovo. To su čuveni Veritas papiri, čuvene Đilasove pozajmice. Čujem da se tu okrenula Poreska uprava pa sada je krenula neka rasprava naširoko – šta su prihodi, šta su rashodi, ko je šta trebao tu da obračuna, kako da se zaduži, razduži itd.
Ljudi, kada sam čitao ove papire, odnosno članak jednog istraživačkog novinarstva, pa ovde su poreske utaje na sve strane. Gde god se okrenete je poreska utaja. Ne treba biti filozof i raspravljati o tome da li je to prihod, da li je to rashod, da li je prošlo 10 godina, nije, jeste, da li je to osnovna delatnost, kako se to knjiži itd.
Izvinite molim vas, ako je recimo šest miliona dobio Medija centar, inicijalno osnovan od NUNS-a, prenosi 100% vlasništva pravnom licu „Demostat“ koje vrši istraživanje za potrebe SSP, a čelnik ove firme je bivši glavni urednik „Danas“ Zoran Panović, dana 2.4.2012. godine, vlasništvo preuzima Milena Ristić. Evo vam poreska utaja. Imate pozajmicu koja se knjiži tako što onaj koji je primio ima određenu obavezu prema davaocu sredstava i istovremeno pruža uslugu jer „Demostat“ se bavi istraživanjem nekog javnog mnjenja. To su oni čuvena Đilasova istraživanja po kojima je on samo na korak da pobedi zlog Aleksandra Vučića. Usluga je izvršena. Nije fakturisana. Utaja poreza, milion i 200 hiljada. Šta čeka tužilac? Ovo nije stvar poreske policije. Ovo je stvar tužilačkih i pravosudnih organa.
Možemo dalje bez ikakvih problema. Recimo, milion i 200 hiljada, Tim za razvoj integracija, Saša Stojković 100% vlasnik. Stojković je glavni i odgovorni urednik portala „Info vranjski“ koji otvoreno podržava politiku Dragana Đilasa.
Ima ovde kolega koji su iz tog kraja. Isto, milion i 200 hiljada, usluga je izvršena. Zastupao je politiku Dragana Đilasa. Dragan Đilas je to pošteno platio. To nije nezakonito. Nezakonito je što ovi to nisu obračunali, fakturisali, zaračunali porez i platili porez. U ovom slučaju – 240 hiljada. Samo bih voleo da vidim da neko od nas slučajno utaji recimo kao ovaj Medija centar milion i 200 hiljada da vidite kako bi prošli od tih istih tužilaca ili sudija koji su birani u onoj čuvenoj reformi iz 2010. godine.
Možemo dalje da pričamo. Jedna od pozajmica, spominjao je i moj kolega Marković Aleksandar, Saša Bjelić, bivši vozač Dragana Đilasa i gradski menadžer u vreme kada je lider SSP bio ministar u Vladi Srbije i gradonačelnik Beograda.
„Multikom“ je 2019. godine pozajmio 35 miliona i 800 hiljada dinara, što je više od 300.000 evra. E, tu usluga ne može da bude fakturisana. Ne može, da budemo jasni. Usluga se zove ćutanje, jer je taj isti Aleksandar Saša Bijelić i okrivljen i protiv njega se vodi postupak za rekonstrukciju beogradskog Bulevara kralja Aleksandra.
E, sada, neka mi neko iz pravosuđa kaže – kako to da Aleksandar Saša Bijelić može da bude krivično gonjen za zloupotrebe prilikom rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, a da za to ne bude gonjen ni onaj ko je izvršilac budžeta, a to je Dragan Đilas?
Znači, nijedan dinar ne može grad da isplati bilo kome bez potpisa gradonačelnika, u ovom slučaju Dragana Đilasa. Dragan Đilas plaća ćutanje Aleksandra Saše Bijelića 300.000 evra, kao i svaki mafijaš, ništa drugo, jer kada nekome od mafijaša neki njihov saradnik dođe pod udar zakona, ćutanje saradnika se plaća, porodica mora da mu bude obezbeđena, dok ovaj odgovara i izdržava kaznu za svog bosa.
Postavljam pitanje – zašto nije proširena ta istraga i na Dragana Đilasa kao gradonačelnika?
Imamo i stručnjake, isto kroz pozajmice. Sada, ne znam da li mogu da fakturišu tu, da li mogu da utaje novac ili ne. Imamo pored nezavisnih novinara i stručnjake, pa je tako određen iznos od 16.462.000 i dobio Zvonimir Zvonko Nikezić, suvlasnik „CES Mekona“, koji je 2012. godine hapšen zbog sumnje da je umešan u pljačku Pančevačke azotare.
Samo da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, postupak, koliko je meni poznato, protiv Nikezića nije završen, i Saše Dragina. Da li je ovde ista stvar na delu, da Nikezić mora da ćuti i prihvati deo odgovornosti na sebe i da zato bude nagrađen sa 16 miliona dinara?
O tome ja pričam kada mi kao narodni poslanici tvrdimo da naš pravosudni sistem treba malo bolje da reaguje, treba da bude malo uspešniji. Znate šta, ako 600.000, ali zaboravih, izvinite, imamo i ove, čuveni portal „Direktno“, 4,5 miliona dobili od Đilasa. Pa, i tu je usluga izvršena, samo nije fakturisana. Još jedna utaja 900.000 dinara.
Ne znam šta čekaju i tužioci i sudije? Ako treba mi iz Narodne skupštine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, energetiku, članovi Odbora za finansije, treba da im održimo predavanje šta su to javni prihodi, kako se knjiže, nema problema. Samo neka rade već jednom svoj posao, jer ovo nije samo u nadležnosti poreske uprave. I ovo Poreska uprava ne može sama da dokaže, ne može, nema mehanizme. Ne može da saslušava, ne može da izvodi dokaze, samo može da konstatuje zapisnički, ništa višem.
Spominjali smo „CES Mekon“ i Nikezića. Moram da postavim pitanje – pa kako to, evo, rekli smo da je od 2008. godine do 2012, 2013. godine, 2012. godine 600.000 ljudi ostalo bez posla? Za sutrašnju raspravu ću tačno u broj. Niko nije odgovarao, niko, niko.
Jedan članak sam pronašao iz 2012. godine, to je ono kada se već videlo da je kraj vlasti bivšeg režima. Kadrove konsultantske kuće „CES Mekon“, vlasnika Zvonimira Nikezića, u poslednjih desetak godina bili su premijeri, ministri finansija, a kao državni predstavnici prodavali su državne firme vredne milijarde evra, a kontrolisali su ili kontrolišu glavne ekonomske poluge u zemlji. NBS kontrolisao je Nikezić, kontrolisao je Komisiju za hartije od vrednosti, kontrolisao je Fiskalni savet. To još uvek kontroliše. Još to mu je ostalo, a i to ćemo da rešimo.
Niko za stotine hiljada radnih mesta, da čitam privatizacije, nema problema: Mlekara Šabac kupio „Farmakom“. Beše taj u stečaju? Uvučen u aferu oko „Agrobanke“. Jel tako? Idemo dalje. „NIN“ kupio „Ringier“. Zato „NIN“ toliko brani Nikezića, Đilasa i Šolaka, čisto da znate, kakva objektivnost. Ali, nemam ništa protiv, samo da se zna ko je vlasnik. FOD Bor – propala privatizacija, „Srbijanka Valjevo“ propala privatizacija. „Beograd film“ sumnjiva privatizacija. Savetovao se u Agenciji za privatizaciju, Ministarstva finansija, Ministarstva socijalne politike, Poreske uprave, „Srbijagas“, „Telekoma“. To ćemo sutra malo da se bavimo i "Telekomom" i Poštom i Aerodromom i bankama u restrukturiranju.
Gde god se okrenete, svuda je Nikezić. Da li je moguće da je on samo zbog Azotare okrivljen? Da li je moguće da će samo on da odgovara, on i Saša Dragin, za 600.000 radnih mesta koja su nestala za vreme četiri godine njihove vlasti? Da li je to moguće? Pa, moguće je, zato što imamo sudije kao što je sudija Majić, zato što imamo tužioce kao što je sudija Majić, zato što se ponašaju kao zaštićeni, kao svete krave, sakrivaju se i kriju se iza sudijske i tužilačke samostalnosti i nezavisnosti. Da ne spominjem da su to tužioci i sudije koji su izabrani u toj čuvenoj reformi 2010. godine i da na određen način, zaštitom, duguju zahvalnost i Draganu Đilasu i Šolaku i Nikeziću i Draginu i onom nesretnom Oliveru Duliću i svima koji su bili u bivšem režimu. Vodiće sudske postupke dok to jednostavno ne izgubi svaki smisao, da bi ih na kraju oslobodili.
Ja apelujem na sve mlade sudije i one časne i poštene sudije, kojih je sva sreća većina u srpskom pravosuđu, i tužioce, kojih je, takođe, većina u srpskom tužilaštvu, da zbog ovakvih još bolje, još marljivije rade i pruže našim građanima i sudsku i tužilačku zaštitu onakvu kakvu oni zaslužuju, a mislim da zaslužuju mnogo bolju nego što je u ovih nekoliko godina dobijaju od reforme pravosuđa pa sve do danas.