Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, danas je kao što je kolega Ilija rekao pred nama možda sednica gde ćemo po poslednji put diskutovati o izboru sudija zato što za razliku od pripadnika bivšeg tajkunskog režima koji su reformu sudstva sprovodili u cilju privatizacije države i apsolutne kontrole svih grana vlasti, mi smo tu da radimo na podizanju demokratskih kapaciteta i podizanju efikasnosti i efektivnosti rada svih institucija, poštovanju zakona i Ustava.

Apsolutno sam siguran da sudije koje su predložene, koje ispunjavaju uslove i koje ćemo danas izabrati, da će svoj posao raditi po slovu zakona i onako kako je to propisano, a sve u interesu i cilju građana Republike Srbije.

Kad pričamo o reformi sudstva, već su moje kolege spominjale tu sramnu reformu koja je smanjila poverenje koje su građani imali prema sudstvu i apsolutno je to dokaz koliko je ta žuta tajkunska hobotnica radila na razaranju svega onoga što smo imali, a u cilju da upravo onemogući i smanji kapacitete Republike Srbije da se bori za interese i bezbednost svojih građana.

Pre toga su radili na uništavanju vojske, na uništavanju naših odbrambenih kapaciteta i danas ti isti ljudi imaju obraza da pred medije izađu i da govore o službama bezbednosti, da govore o vojsci, da govore o onome što bi država trebala da preduzme kako bi zaštitila svoje građane. Nije potrebno da spominjem imena, već građani Republike Srbije odlično to znaju.

Kolega Aleksandar je spomenuo, nažalost, danas je težak dan za Srbiju jer smo videli šta se dešava na Kosovu, da zapravo na severu KiM nije nikakva akcija u borbi protiv kriminala, već to zapravo možemo okarakterisati kao teroristički napad i pokušaj još jednog pogroma nad srpskim življem, a tačno se zna i zašto - zato što je Albin Kurti osoba koja zapravo pokušava da vlada Kosovom i koja hoće da piše istoriju o tzv. Kosovu od svog drugog dolaska na vlast, pokušava da dođe do glasova time što će građane zastrašiti, time što će Srbima onemogućiti da svoje pravo iskoriste i da svoje predstavnike izaberu, a u tome mu apsolutno pomažu i pojedinci u Republici Srbiji, o čemu ću detaljnije pričati.

Za razliku od perioda 2004-2008. godine, nažalost, 2008. godine kada su jednostrano proglasili tu nezavisnost i lažnu državu Kosovo, država Srbija nije ni imala mogućnost i kapacitete i da je htela da reaguje, zato što je žuti tajkunski režim apsolutno sve što je moglo u Srbiji uništio, a predsednik koji je bio na čelu države, Boris Tadić, je brže-bolje pobegao u Rumuniju i saopštenjem se oglasio, plašeći se reakcije naroda Srbije.

Za razliku od tog perioda, danas vidimo da je predsednik Aleksandar Vučić odmah reagovao, da se nalazi u Raškoj, gde razgovara sa predstavnicima Srba sa KiM, gde su sve prisutne institucije koje se bore i zalažu za sigurnost građana Republike Srbije i srpskog naroda.

Danas Srbija nije država koja se saginje, koja se izvinjava, koja ne vodi računa o svom narodu, već je država koja je spremna i sposobna da bezbednost građana Republike Srbije garantuje i za čiju bezbednost se apsolutno i bori.

Mogli smo jasno da vidimo, i nakon incidenta koji se desio, kako se pojedine političke opcije određuju prema tom incidentu. Dok su moje uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i državni vrh apsolutno osudili ono što se dešava na KiM i gde smo uputili pozive, posebno predsednik Aleksandar Vučić, koji je odmah i pozvao gospodina Lajčaka i rekao ono što je stav Republike Srbije jasno i glasno, sa druge strane imate pripadnike Đilasove opozicije, žute hobotnice, koja ni na jedan način nije pokušala da osudi ono što se dešava na Kosovu. Jedini koji se oglasio bio je Borislav Borko Stefanović, isti onaj koji je 2011. godine stavio potpis i hteo da uvede granice između Srba i Srba, koji je uveo granicu između Srba i Srba i koji je radio u interesu Albanaca, apsolutno se ne boreći za interese građana Republike Srbije.

Sa druge strane, Vuk Jeremić, koji je postavio ono čuveno glupo pitanje u Međunarodnom sudu pravde i dao vetar u leđa albanskim separatistima za sprovođenje svog plana, koji je maltene poklonio stolicu Prištini u UN, na konferenciji za novinare koju je danas sazvao, na pitanje novinara da prokomentariše dešavanja na severu KiM, rekao je - Neću o tome da govorim. Znači, iz te njegove rečenice, apsolutno vidimo kakav stav zauzima prema dešavanjima na severu KiM, prema dešavanjima i onome što srpski narod dole proživljava, što jasno govori da vuk dlaku menja ali ćud nikad. U ovom slučaju vuk je osnovao svoju stranku, ali ono za šta se zalagao dok je bio u Demokratskoj stranci, a to je da Kosovo postane apsolutno nezavisno, nije promenio taj stav niti mišljenje.

Nažalost, danas smo doživeli situaciju da jasno vidimo pripadnike te opozicije koji i dalje rade na uništavanju Republike Srbije. Malo im je bilo za vreme vlasti što su topili tenkove, što su rasprodavali vojnu imovinu, što su uništavali kapacitete vojske da može da garantuje bezbednost i sigurnost građana, malo im je to što su sramnom reformom sudstva uništili pravosuđe u Srbiji i pričali smo o tome koliko su nažalost i finansijski oštetili budžet građana Srbije, taj novac koji je mogao da se iskoristi u tom trenutku i za puteve i za infrastrukturu i za rešavanje drugih problema a koji je nažalost morao da se isplati sudijama i tužiocima koji su oštećeni ovom reformom, malo im je bilo to što su nas i na međunarodnom nivou brukali svojim nastupima, gde su se hvalili kako su i oca i majku Srbiji svojim postupcima, da se ne izrazim kako su oni to rekli, da ne citiram, jer ipak smo mi ovde pristojni ljudi, ali znaju odlično građani Republike Srbije o čemu govorim, nego nastavljaju i dalje da uništavaju strukture i državne bezbednosti, a to smo na današnjoj konferenciji jasno mogli da vidimo.

Naravno, Jeremić nastavlja da nas poredi sa državom diktature, a opet, kažem, to je nešto što je njihova posebna karakteristika, da sve ono što prišivaju nama i Aleksandru Vučiću je u stvari ono kako bi se oni ophodili prema Republici Srbiji, kako oni žele da Republika Srbija bude njihov privatni plen, da bude prćija sa kojim će raditi šta god požele.

Kada je prokomentarisao načine na kojim se na društvenim mrežama piše o pojedinim ljudima rekao je da ga apsolutno ne interesuje šta se piše po Tviteru i po društvenim mrežama. Pa, naravno da ga ne interesuje zato što je on apsolutno pokazao svoj stav i odnos prema ljudima na društvenim mrežama time što je svoju politiku revanšizma, uvreda, pretnji širio, ponosio se time, nema osobe koja kada bi mu kontrirala ili nekim argumentima rekla da nije u pravu da ne bi rekao - neka, neka, sačekaće tebe moja ruka pravde kada ja dođem na vlast, itd.

Onda, govori o tome da država ima nekakvu tajnu policiju. To je bilo apsolutno njihovo vreme gde, nažalost, građani su i te kako izgubili poverenje u institucije. Verovatno da su oni imali neke svoje tajne policije i institucije koje su formirali kako bi još čvršće kontrolisali celokupnu državu i sve grane vlasti i kako bi sa njima radili po principu "Multikom" korporacije, kao što to Dragan Đilas radi.

Govori o tome da se danas živi u vreme Miloševića, a on je zaboravio da je njegov otac u vreme Miloševića i te kako koristio beneficije time što je bio i član SPS-a u to vreme, odnosno bio je na funkcijama koje je nažalost zloupotrebio, a te funkcije koje je zloupotrebio je iskoristio da bi i tog Vuka Jeremića školovao, a da bi danas taj Vuk Jeremić svojoj državi vratio time što će svuda u svetu trčati da je tužaka, da govori sve najgore o njoj, da govori kako ovde vlada nekakva diktatura.

Napao je danas, zajedno sa svojim saradnicima pripadnike BIA, direktora Bratislava Gašića, i na svojoj konferenciji je jasno ukazao kakav stav ima i prema pravosuđu i prema pravdi. Oni govore tome kako se ovde vrše nekakvi pritisci na pravosudni sistem, na tužioce, itd.

Upravo njihova konferencija, ono što su danas izneli je dokaz da oni vrše pritisak i dokaz kakav odnos i stav oni imaju prema pravosuđu, jer oni, nažalost i dalje žive u zabludi da su oni ti koji kontrolišu sudstvo, da su oni ti koji odlučuju ko su sudije. Videli smo da su danas istovremeno bili i tužioci, i sudije, a na protestima koji su organizovali u prethodnom periodu videli smo kakvi bi i egzekutori bili, odnosno sprovodioci te nekakve svoje pravde.

Onda se poziva kako o tim slučajevima i dešavanjima zna čitav svet, kako će oni iskoristiti svoje veze po svetu da se o tome čuje, a mi znamo kakve su njegove veze preko CINS organizacije, kriminogene veze koje se apsolutno koriste za pranje novca, ali na svu sreću na međunarodnom nivou polako jedan po jedan od tih ljudi padaju. Sve te afere i dešavanja koje smo mogli da vidimo, kada je u pitanju njegova nevladina organizacija koju je namenski formirao kako bi došao do finansijskih sredstva nelegalnim putem, kako se to završava.

On čovek da je iskreni patriota, da je osoba koja se bori za pravo Srba na severu Kosova i Metohije, da se bori za građane Republike Srbije danas bi na toj konferenciji osudio dešavanja i rekao bi kako će svoje veze koristiti da međunarodnoj javnosti stavi do znanja ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, na zločine koji se pričinjavaju građanima Srbije na severu Kosova i Metohije i tražio da se preduzmu određene mere po tom pitanju. Naravno da to nije učinio, da to ne želi da učini zato što Vuk Jeremić radi samo u sopstvenom interesu i interesu svojih gazda, a po izjavama i dalje vidimo da je njegov gazda Dragan Đilas i da on svog gazdu nije promenio.

Onda se obratio Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba u ono vreme kada su se tenkovi topili, kada se vojska uništava, koji kaže da ima višedecenijsko iskustvo kao javni službenik u radu, otvoreno radi protiv državnih institucija, radi na podrivanju bezbednosti i građana Republike Srbije, rada tih institucija time što otvoreno razotkriva identitete pojedinih službenika, a posle njega se javlja onaj čuveni advokat, Vlada Gajić, koji preti i tom pretnjom jasno vrši pritisak i na pravosuđe i na službe bezbednosti da će otkriti i druge identitete tih agenata ako oni ne urade kako oni kažu, odnosno ne postupe po sistemu kako su oni želeli da se to izvrši.

To je jasan stav i dokaz kako se oni odnose i prema Republici Srbiji, i prema sudstvu, i prema građanima, a očigledno da su se ovde oni međusobno dogovorili, pa ona struja Vuka Jeremića ide protiv BIA-e, a struja Dragana Đilasa, predvođena Marinikom Tepić, poznatom po kokoškama koje je otkrila u Moroviću, idu protiv VBA i vojnih službi bezbednosti.

Na ovaj način jasno stavljaju do znanja da im nije u interesu ni bezbednosti, ni sigurnost građana Republike Srbije, da žele da nastave ono što su započeli i u čemu su na svu sreću, voljom građana Srbije zaustavljeni 2012. godine, a to je da državu u potpunosti uruše, da je u potpunosti privatizuju i da se sa njome ponašaju, kao što sam rekao, kao sa prćijom, upravo tako, kao što su inače radili.

Onda se posle pitaju, zašto nemaju podršku građana Republike Srbije? Posle ovoga danas što su uradili, ta podrška i koja im je bila, a istraživanja govore da su bili na ivici cenzusa, apsolutno će još više pasti, jer ovakvim ljudima dati ponovo poverenje da u ovoj državi nešto odlučuju, a da ne govorimo o nivoima mesnih zajednica, apsolutno nikako ne treba, jer su jasne njihove namere. Oni su svoje karte pokazali, a kažem samim tim i načinom na koji su reagovali posebno na incidente koji su se desili danas na severu Kosova i Metohije, da ih to apsolutno ne interesuje. Na uvodu svoje konferencije kažu – znate, mi smo ovu konferenciju juče zakazali, to nema nikakve veze sa dešavanjima na severu Kosova i Metohije, apsolutno pobuđuje sumnju i kod građana Republike Srbije da je možda ovo i dogovorena aktivnost sa ljudima u Prištini, sa željom da sa dva fronta napadnu Srbiju, napadnu predsednika Aleksandra Vučića i da pokušaju, ali samo na pokušaju, jer nisu uspeli u tome i nikada neće, da poljuljaju poverenje građana Republike Srbije i prema službama i prema institucijama i prema predsedniku Aleksandru Vučiću.

Neće uspeti zato što za razliku od njihovog tadašnjeg šefa, koji je u predsedništvu držao sednice predsedništva Demokratske stranke, kao što su i sudije birali u svojim opštinskim odborima i kadrirali, on je danas među građanima Republike Srbije, u Raškoj, razgovara sa ljudima sa severa Kosova i Metohije i bori se da nađe rešenje za ovu situaciju, a kao što sam rekao, Srbija apsolutno neće stati i neće dozvoliti da se ponovi pogrom koji se desio 2004. godine u Kosovu i Metohiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne verujem da će u skorije vreme biti sednice na kojoj se raspravlja o izboru nosilaca pravosudnih funkcija koji se biraju prvi put, a da ne dotaknemo čuvenu reformu iz 2009. i 2010. godine, kako je mnogo sudija koji su pošteno radili svoj posao izgubilo sudijsko zvanje. Među njima, posle sudija, bili su i tužioci, a kako su neki potpuno nezasluženo, valjda je tadašnji režim investirao u budućnost, dobijali sudijske funkcije, pa danas imamo jako veliki broj sudskih postupaka koji su u toku, ja bih voleo da ih bude ne u toku, nego da je bilo više pokrenutih sudskih postupaka za razne zloupotrebe koje su se dešavale na prostoru Republike Srbije od 5. oktobra 2001. godine do dana današnjeg.

Naravno, ne može nijedna diskusija u Narodnoj skupštini o izboru nosilaca pravosudnih funkcija a da se ne dotaknemo sudije Majića. Neću sada da pričam o tome kako je izabran, da li unižava svoje kolege, nosioce pravosudnih funkcije, da li se bori da stvori nepoverenje građana u naš pravosudni sistem i da ne nabrajam sve njegove postupke koji su nedostojni funkcije koju obavlja, ja ću samo da spomenem, a vezano za današnje dešavanje na teritoriji naše južne Pokrajine Kosovo i Metohije, da sudija Majić ima određenu odgovornost, ako ne neku drugu, onda bar moralnu.

Mi smo nekako kao Srbi i građani Srbije navikli da pravda za Srbe ne postoji van teritorije koju kontroliše naša država, ali nas žestoko zaboli kada i tu od svojih sudija osetimo nepravdu za svo stradanje srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije.

Sudija Majić je taj koji je kao član Apelacionog veća oslobodio Gnjilansku grupu. Šta želite više da kažemo da pitam predstavnike Visokog saveta sudstva šta taj čovek treba još da uradi i da ne bude više sudija?

Danas na teritoriji Kosova i Metohije ponovo albanski teroristi, obučene u tzv. policijske uniforme tzv. policije Kosova i Metohije ponovo pucaju na Srbe, jer znaju da ako kojim slučajem i dođu pod udar srpske države i srpske vlasti imaju sudiju Majića koji će da ih oslobodi.

Nemoj da se više neko posipa pepelom, da odgovornost svih onih koji su učestvovali u tome za današnje događaje ne postoji. I te kako postoji i treba da ih bude sramota.

Neću da pričam o tome kako je fašizam hteo da uvede u Srbiju na mala vrata, ali već jednom svi organi koji imaju određenu odgovornost moraju da rade svoj posao kako treba.

Ne očekujemo sve ni od Vlade Republike Srbije, ne očekujte sve ni od Narodne skupštine Republike Srbije. Sudska vlast je grana vlasti. Nemamo pravo da se mešamo, ali imamo pravo da tražimo odgovornost i imamo pravo da tražimo rezultate i to nije narušavanje sudijske nezavisnosti i samostalnosti, jer pravo valjda kao nauka podrazumeva da i onaj čovek koji traži zaštitu od svoje države pred sudom, a sudovi jesu državni, treba da doživljava tu pravdu kao nešto što je iskreno i od strane države, a kada imamo takve presude kao što je Gnjilanskoj grupi, lako je sudiji Majiću da priča kako je pravosudni sistem i sudijska funkcija i sudovi u Srbiji kako više ničemu ne služe.

U međuvremenu ti isti koji napadaju i sadašnju vlast i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da osim one zaista sramotne reforme pravosuđa, pa, čak ni predsednika Vrhovnog kasacionog suda nisu znali da izaberu u skladu sa Ustavom.

Nata Mesarević je izabrana falsifikovanim predlogom. Ustavni sud je osporio izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, onog koga su postavili Tadić, Đilas, Šolak i ostali, onog koji je trebao da oslobađa šipratske teroriste na neustavan način. Boško Ristić, čovek se pokupi i ode. Niko nije odgovarao za to.

Mi danas ovde u Narodnoj skupštini imamo izvornik u predlogu za Natu Mesarević koji je sakriven. Mi nemamo papir, prvi onaj papir, po kome započet postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nemate ga u arhivi Narodne skupštine, jer su odmah videli da je neustavno, sklonili su papir. Onda je naš Odbor za pravosuđe išao u direktnu primenu Ustava. Ustav se ne primenjuje direktno nego kroz zakone, pa je Odbor za pravosuđe pokrenuo postupak za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda na osnovu predloga Visokog saveta sudstva koji ne postoji zato što nije bilo opšte sednice.

Naravno da još uvek imamo problema u funkcionisanju našeg pravosudnog sistema. Imamo problema i ako vam od 17 kandidata za sudije sedmorica budu osporena na sednici Narodne skupštine to je ozbiljan problem. Nisu oni osporavani zato što tu neko protiv nekoga nešto ima, nego što zbog raznih stvari nisu dostojni da obavljaju sudijsku funkciju. Opet čuvajući integritet tih ljudi, nećemo to da spominjemo. Ali, ako zaživi ova reforma, nemojte nas kriviti poslanike što ćemo za sudije koje neki drugi organ bude postavljao da čitamo ono što ih čini nedostojnim sudijske funkcije.

Gde god i kako god da zagrebete, uvek ćete kada su u pitanju sve nelogičnosti, nepravilnosti, nezakonitosti, neustavnosti, da naiđete na bivši režim, jer, znate neke stvari i neki rezultati koje bivši režim ima ne mogu da se ospore. Ne mogu ni oni, mada bi hteli da ih ospore, jer kako ćete neko da ospori sledeći podatak, da je recimo, 2008. godine, na teritoriji Republike Srbije bilo 2.821.700.000 naših građana u radnom odnosu. To je zvaničan podatak, njihov, kriju ga do duše, jako je teško doći do tog podatka, zato što će vam uvek po granama prikazivati broj zaposlenih, u građevinarstvu toliko, u prosveti toliko, u zdravstvu toliko itd. Ali, postoji način da se do tih podataka dođe. Recimo, 2012. godine 2.228.300,000 građana. Razlika je uh, skoro 600, 590 hiljada. Bio sam ubeđen da je za vreme bivše vlasti, bivšeg režima, negde oko 400, 450 hiljada ljudi ostalo bez posla. Sada vidim da je blizu 600 hiljada.

Vama taj podatak nije toliko ni interesantan za ovu raspravu, ali kada imate ovakav podatak, o čemu će bivši režim da priča? O tome kako je u Srbiji diktatura, o tome kako u Srbiji nema pravne države, o tome kako sudije i tužioci ne rade svoj posao. Slažem se, ali ne kako to oni vide, nego kako to možda ja doživljavam i kao ja to vidim, i kako kao pravna država mi bukvalno, ne postojimo. Da su ovde, u Narodnoj skupštini retardirani mentoli, tako nas nazivaju samo da znate, jer to su sve neke fikcije koje nisu opipljive, ni narušena samostalnost i nezavisnost pravosuđa, ni to da oni ne rade svoj posao kako treba, ni to da li je diktatura, to je stvar ličnog doživljaja. Kada kažete da je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla za vreme vlasti bivšeg režima, to je podatak koji je tačan, koji je lako proverljiv, koji svi mi vidimo.

Zašto se služe tim podacima? Neki da bi prikrili svoja nedela dok su bili na vlasti, neki da bi se ponovo dočepali vlasti i pravili nova nedela, nove zločine prema svojim sugrađanima, građanima. Znate šta, da biste došli na vlast, pa čak i tako da vas dovedu zapadne ili neke druge ambasade, čak i putem puča potrebno je da ipak imate neku određenu dozu autoriteta, ispravnosti, da postoji neki određeni broj ljudi koji će da veruje u ono što vi pričate i u onu politiku koju vi vodite.

Sada imamo jednu čuvenu aferu koja je ovih dana prisutna, a baš me interesuje da li će naši pravosudni i tužilački organi da reaguju na ovo. To su čuveni Veritas papiri, čuvene Đilasove pozajmice. Čujem da se tu okrenula Poreska uprava pa sada je krenula neka rasprava naširoko – šta su prihodi, šta su rashodi, ko je šta trebao tu da obračuna, kako da se zaduži, razduži itd.

Ljudi, kada sam čitao ove papire, odnosno članak jednog istraživačkog novinarstva, pa ovde su poreske utaje na sve strane. Gde god se okrenete je poreska utaja. Ne treba biti filozof i raspravljati o tome da li je to prihod, da li je to rashod, da li je prošlo 10 godina, nije, jeste, da li je to osnovna delatnost, kako se to knjiži itd.

Izvinite molim vas, ako je recimo šest miliona dobio Medija centar, inicijalno osnovan od NUNS-a, prenosi 100% vlasništva pravnom licu „Demostat“ koje vrši istraživanje za potrebe SSP, a čelnik ove firme je bivši glavni urednik „Danas“ Zoran Panović, dana 2.4.2012. godine, vlasništvo preuzima Milena Ristić. Evo vam poreska utaja. Imate pozajmicu koja se knjiži tako što onaj koji je primio ima određenu obavezu prema davaocu sredstava i istovremeno pruža uslugu jer „Demostat“ se bavi istraživanjem nekog javnog mnjenja. To su oni čuvena Đilasova istraživanja po kojima je on samo na korak da pobedi zlog Aleksandra Vučića. Usluga je izvršena. Nije fakturisana. Utaja poreza, milion i 200 hiljada. Šta čeka tužilac? Ovo nije stvar poreske policije. Ovo je stvar tužilačkih i pravosudnih organa.

Možemo dalje bez ikakvih problema. Recimo, milion i 200 hiljada, Tim za razvoj integracija, Saša Stojković 100% vlasnik. Stojković je glavni i odgovorni urednik portala „Info vranjski“ koji otvoreno podržava politiku Dragana Đilasa.

Ima ovde kolega koji su iz tog kraja. Isto, milion i 200 hiljada, usluga je izvršena. Zastupao je politiku Dragana Đilasa. Dragan Đilas je to pošteno platio. To nije nezakonito. Nezakonito je što ovi to nisu obračunali, fakturisali, zaračunali porez i platili porez. U ovom slučaju – 240 hiljada. Samo bih voleo da vidim da neko od nas slučajno utaji recimo kao ovaj Medija centar milion i 200 hiljada da vidite kako bi prošli od tih istih tužilaca ili sudija koji su birani u onoj čuvenoj reformi iz 2010. godine.

Možemo dalje da pričamo. Jedna od pozajmica, spominjao je i moj kolega Marković Aleksandar, Saša Bjelić, bivši vozač Dragana Đilasa i gradski menadžer u vreme kada je lider SSP bio ministar u Vladi Srbije i gradonačelnik Beograda.

„Multikom“ je 2019. godine pozajmio 35 miliona i 800 hiljada dinara, što je više od 300.000 evra. E, tu usluga ne može da bude fakturisana. Ne može, da budemo jasni. Usluga se zove ćutanje, jer je taj isti Aleksandar Saša Bijelić i okrivljen i protiv njega se vodi postupak za rekonstrukciju beogradskog Bulevara kralja Aleksandra.

E, sada, neka mi neko iz pravosuđa kaže – kako to da Aleksandar Saša Bijelić može da bude krivično gonjen za zloupotrebe prilikom rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, a da za to ne bude gonjen ni onaj ko je izvršilac budžeta, a to je Dragan Đilas?

Znači, nijedan dinar ne može grad da isplati bilo kome bez potpisa gradonačelnika, u ovom slučaju Dragana Đilasa. Dragan Đilas plaća ćutanje Aleksandra Saše Bijelića 300.000 evra, kao i svaki mafijaš, ništa drugo, jer kada nekome od mafijaša neki njihov saradnik dođe pod udar zakona, ćutanje saradnika se plaća, porodica mora da mu bude obezbeđena, dok ovaj odgovara i izdržava kaznu za svog bosa.

Postavljam pitanje – zašto nije proširena ta istraga i na Dragana Đilasa kao gradonačelnika?

Imamo i stručnjake, isto kroz pozajmice. Sada, ne znam da li mogu da fakturišu tu, da li mogu da utaje novac ili ne. Imamo pored nezavisnih novinara i stručnjake, pa je tako određen iznos od 16.462.000 i dobio Zvonimir Zvonko Nikezić, suvlasnik „CES Mekona“, koji je 2012. godine hapšen zbog sumnje da je umešan u pljačku Pančevačke azotare.

Samo da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, postupak, koliko je meni poznato, protiv Nikezića nije završen, i Saše Dragina. Da li je ovde ista stvar na delu, da Nikezić mora da ćuti i prihvati deo odgovornosti na sebe i da zato bude nagrađen sa 16 miliona dinara?

O tome ja pričam kada mi kao narodni poslanici tvrdimo da naš pravosudni sistem treba malo bolje da reaguje, treba da bude malo uspešniji. Znate šta, ako 600.000, ali zaboravih, izvinite, imamo i ove, čuveni portal „Direktno“, 4,5 miliona dobili od Đilasa. Pa, i tu je usluga izvršena, samo nije fakturisana. Još jedna utaja 900.000 dinara.

Ne znam šta čekaju i tužioci i sudije? Ako treba mi iz Narodne skupštine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, energetiku, članovi Odbora za finansije, treba da im održimo predavanje šta su to javni prihodi, kako se knjiže, nema problema. Samo neka rade već jednom svoj posao, jer ovo nije samo u nadležnosti poreske uprave. I ovo Poreska uprava ne može sama da dokaže, ne može, nema mehanizme. Ne može da saslušava, ne može da izvodi dokaze, samo može da konstatuje zapisnički, ništa višem.

Spominjali smo „CES Mekon“ i Nikezića. Moram da postavim pitanje – pa kako to, evo, rekli smo da je od 2008. godine do 2012, 2013. godine, 2012. godine 600.000 ljudi ostalo bez posla? Za sutrašnju raspravu ću tačno u broj. Niko nije odgovarao, niko, niko.

Jedan članak sam pronašao iz 2012. godine, to je ono kada se već videlo da je kraj vlasti bivšeg režima. Kadrove konsultantske kuće „CES Mekon“, vlasnika Zvonimira Nikezića, u poslednjih desetak godina bili su premijeri, ministri finansija, a kao državni predstavnici prodavali su državne firme vredne milijarde evra, a kontrolisali su ili kontrolišu glavne ekonomske poluge u zemlji. NBS kontrolisao je Nikezić, kontrolisao je Komisiju za hartije od vrednosti, kontrolisao je Fiskalni savet. To još uvek kontroliše. Još to mu je ostalo, a i to ćemo da rešimo.

Niko za stotine hiljada radnih mesta, da čitam privatizacije, nema problema: Mlekara Šabac kupio „Farmakom“. Beše taj u stečaju? Uvučen u aferu oko „Agrobanke“. Jel tako? Idemo dalje. „NIN“ kupio „Ringier“. Zato „NIN“ toliko brani Nikezića, Đilasa i Šolaka, čisto da znate, kakva objektivnost. Ali, nemam ništa protiv, samo da se zna ko je vlasnik. FOD Bor – propala privatizacija, „Srbijanka Valjevo“ propala privatizacija. „Beograd film“ sumnjiva privatizacija. Savetovao se u Agenciji za privatizaciju, Ministarstva finansija, Ministarstva socijalne politike, Poreske uprave, „Srbijagas“, „Telekoma“. To ćemo sutra malo da se bavimo i "Telekomom" i Poštom i Aerodromom i bankama u restrukturiranju.

Gde god se okrenete, svuda je Nikezić. Da li je moguće da je on samo zbog Azotare okrivljen? Da li je moguće da će samo on da odgovara, on i Saša Dragin, za 600.000 radnih mesta koja su nestala za vreme četiri godine njihove vlasti? Da li je to moguće? Pa, moguće je, zato što imamo sudije kao što je sudija Majić, zato što imamo tužioce kao što je sudija Majić, zato što se ponašaju kao zaštićeni, kao svete krave, sakrivaju se i kriju se iza sudijske i tužilačke samostalnosti i nezavisnosti. Da ne spominjem da su to tužioci i sudije koji su izabrani u toj čuvenoj reformi 2010. godine i da na određen način, zaštitom, duguju zahvalnost i Draganu Đilasu i Šolaku i Nikeziću i Draginu i onom nesretnom Oliveru Duliću i svima koji su bili u bivšem režimu. Vodiće sudske postupke dok to jednostavno ne izgubi svaki smisao, da bi ih na kraju oslobodili.

Ja apelujem na sve mlade sudije i one časne i poštene sudije, kojih je sva sreća većina u srpskom pravosuđu, i tužioce, kojih je, takođe, većina u srpskom tužilaštvu, da zbog ovakvih još bolje, još marljivije rade i pruže našim građanima i sudsku i tužilačku zaštitu onakvu kakvu oni zaslužuju, a mislim da zaslužuju mnogo bolju nego što je u ovih nekoliko godina dobijaju od reforme pravosuđa pa sve do danas.

Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju i upravo su nosioci sudijske funkcije ti koji odlučuju o nečijem pravu, koji kao sudska vlast imaju za cilj da zaštite prava i slobode građana Republike Srbije, naravno, u skladu sa Ustavom i sa zakonom.

Nama je, kao narodnim poslanicima SNS, zadovoljstvo da govorimo i da afirmišemo politiku koju sprovodimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer smo ponosni na rezultate koje je SNS ostvarila od 2012. godine u svim sferama društvenog života, a evidentno je da su značajni pomaci učinjeni i u oblasti pravosuđa. Danas imamo takvu situaciju da sudije ne dobijaju presude, već da presude donose u ime naroda i tu se vidi velika razlika između onoga šta radi SNS i što su radili ovi predstavnici bivšeg režima do 2012. godine, koji su svojski potrudili da i ekonomski i politički unište Srbiju, ali i da sprovode katastrofalne reforme kakva je bila ona reforma pravosuđa iz 2010. godine.

Odgovorno tvrdim da danas u Srbiji ne postoji jedan sudija koji može da kaže da ga je u bilo kom trenutku pozvao neko iz SNS i rekao kakvu presudu treba da donese. To je danas u Srbiji prosto nemoguće i, dakle, što se tiče SNS možemo slobodno da kažemo da smatramo da je pravosuđe u Srbiji nezavisno i to pokazuju dva primera iz ove 2021. godine, a to su presude protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv Gorana Vesića. Svako ko tvrdi da se u Srbiji presude donose po diktatu vlasti ili bezočno laže ili možda misli na period do 2012. godine kada je dobar deo srpskog pravosuđa bio pod uticajem i pod diktatom ljudi, kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, i kada su se sudije i nosioci visokih sudijskih funkcija birali i isključivo na opštinskim odborima DS i da biste došli do neke odgovorne funkcije u srpskom pravosuđu morali ste jednostavno da budete član DS.

Takva nečuvena reforma u oblasti pravosuđa koja je sprovedena 2010. godine je pokazala i dokazala da su pripadnicima bivšeg režima na umu samo lični interesi, da su oni iznad svake politike, pa i iznad interesa Srbije. Ta nečuvena, katastrofalna i sramotna reforma pravosuđa iz 2010. godine je građane Srbije koštala 11 milijardi dinara. Ta nečuvena reforma je okarakterisana i od strane EU kao katastrofalno sproveden postupak, a gde je gotovo u jednom danu 1.000 sudija ostalo na ulici, ostalo bez posla, a mnoge sudije je to koštalo i zdravlja i života.

Dakle, i onda smo mi posle 2012. godine morali da ispravljamo njihove greške, jer pre 2012. godine, kao što sam rekao, zakoni su se donosili u skladu sa finansijskim interesima, pre svega, Dragana Đilasa, ali i drugih njegovih saradnika, pripadnika bivšeg režima, kako bi oni mogli da se obogate.

Da je pravosuđe iole funkcionisalo u tom periodu na pravi način, pa neko bi morao da postavi pitanje Draganu Đilasu - kako je moguće da se u javnom životu Srbije pojavi 1991. godine kao skromni studenski lider, a da onda 2012. godine, posle par godina na vlasti, kao gradonačelnik Beograda dođe u situaciju da ima milione evra na tajnim računima, da se sada utvrdi da njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina na elitnim lokacijama u gradu Beogradu. Ja ne znam, iskreno u kojoj državi je to moguće, a da te niko ništa ne pita.

Sada kada je SNS dovela do toga da imamo snažnu ekonomiju, da imamo konsolidovane javne finansije, da se u Srbiji otvaraju fabrike, da pristižu nove investicije, da se otvaraju nova radna mesta, jednom rečju da smo osnažili srpsku ekonomiju, sada Dragan Đilas pokušava da opet dođe na vlast, ali ne da bi Srbiji bilo bolje, već isključivo iz razloga da bi njemu bilo bolje, da bi on mogao da se bogati i da nastavi tamo gde je stao 2012. godine zajedno sa ovim njegovim ljudima iz ovog Multikom klana, a to je da sprovedu ono što su naumili, što vodi do uništenja Srbije i ekonomskog i političkog i da zarade još 619 miliona evra koje su oteli od građana Srbije samo do 2012. godine.

Izmišljenim aferama Dragan Đilas i njegovi ljudi iz Multikom grupe jednostavno pokušavaju da zataškaju istinu, a upravo iz razloga jer nemaju odgovore na ključna pitanja. To su ona pitanja koja postavljamo i mi ovde, poslanici SNS, i građani Republike Srbije, a to je – koliko je miliona Dragan Đilas zaradio od pretprodaje sekundi na RTS, koliko je novca od provizije tokom izgradnje Mosta na Adi stavio u svoje džepove? Moram da kažem da mi kao narodni poslanici nismo ni sudije, ni tužioci, ni policajci i ne možemo da donosimo presude, ne možemo da hapsimo, ali je naš zadatak da građanima Srbije govorimo istinu u vezi političkih i tajkunskih malverzacija, pre svega, Dragana Đilasa, ljudi iz Multikom grupe, Marinike Tepić i ostalih, jer to nisu nikakvi mučenici. To su jednostavno bogataši koji su se obogatili isključivo na muci i nesreći ovog naroda.

Danas im je jedini cilj da putem nasilja, da nekakvim obojenim revolucijama uz podršku stranaca dođu bez političke volje građana Srbije na vlast, kako bi ispunili sve ono što su naumili. Jasno je da ih upravo zbog toga narod neće, jer građani su svesni da su do 2012. godine vladali, da su imali priliku čitavih 12 godina da nešto urade za ovu zemlju i da nisu ništa uradili.

Mi ćemo uz podršku građana Srbije nastaviti da jačamo naše institucije, da unapređujemo vladavinu prava, da ne dozvolimo da nam se dogode greške kakve su se događale bivšem režimu, kada govorimo o reformi pravosuđa iz 2010. godine. Građani danas, smatram, imaju možda i najveće poverenje u naše institucije. Više, dakle, nego ikada i naš je zadatak da vrednim radom nastavimo da jačamo našu ekonomiju, pravosuđe, zdravstvo, jer kada je to snažno možemo da kažemo da imamo snažnu državu. Uspeli smo u svim oblastima da osnažimo Srbiju i namera nam je da u narednom periodu ostvarimo sve ono što smo građanima obećali kroz plan Srbija 2025 i zato je važno da građani nastave da pružaju podršku SNS, jer to je politika koja može da garantuje sigurnu budućnost i da Srbija nastavi nezaustavljivo da ide napred.

Hoću samo za kraj mog današnjeg izlaganja da pružim reči podrške junačkom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i da poručim svima da novih pogroma, novih „Oluja“ sigurno više neće biti, ali ne zato što to neko u Prištini ne želi, već zato što to Srbija nikada više neće dozvoliti. Srbija je danas neuporedivo snažnija nego što je to bio slučaj 2004. i 2008. godine. Nadam se da će Srećko Sofronijević da bude dobro i da će prestati napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, a Srbija će uvek biti spremna da podeli sudbinu sa svojim narodom, ma kakva ona bila i siguran sam da će predsednik Aleksandar Vučić, koji je trenutno sa srpskim narodom sa Kosova i Metohije, zajedno sa njima doneti najbolju moguću odluku u interesu srpske države. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

„Zašto su tvoji meci išli ka mojoj deci, o njima sanjam i maštam, decu ne mogu da praštam“. Sa ovim stihovima, poštovana predsedavajuća, Bore Đorđevića iz čuvene pesme „Decu vam neću oprostiti“ bih započeo ovo.

Poštovani narodni poslanici, osvrnuću se kratko, a to je nemoguće ne učiniti, na današnje patnje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Znači, ono što je važno je da je teško ranjeni Srbin Srećko Sofronijević, koga su u leđa ranili Kurtijevi fašisti, obučeni u uniforme jedinice kosovske policije, uspešno operisan, van životne opasnosti je, ali u teškom stanju, na intenzivnoj nezi, ali su, nažalost, u ovoj zločinačkoj akciji povređene još desetine Srba, znači, gumenim mecima, patronama suzavca, šok bombama, silom kundaka, kako su koga stigli.

Predsednik Vučić je, naravno, munjevito došao u Rašku. Obišao je kasarnu naše Vojske i jedinice žandarmerije. U ovom trenutku Srbi sa Kosova i Metohije na sastanku iznose potresne stvari o tome šta se događa na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je, podsetiću, još ranije, povodom poslednjeg haosa koji je Kurti izazvao, rekao da će u slučaju novog pogroma, ako NATO ne reaguje, Srbija reagovati u roku od 24 časa, i to na teritoriji Kosova i Metohije. Naravno, ovo je bravo sve za državnika Vučića i pokazuje kako jedan odgovoran čovek reaguje, a kome je stalo do sopstvenog naroda.

Šta čine u ovom trenutku, da se upitamo i za onih 12 dana, a i za one pogrome i napad u Goraždevcu, pogrom 2004. godine, povodom proglašenja lažne države Kosovo i povodom svih napada, EU, KFOR, Euleks? Šta čine?

Danas je Borelj izdao kratko saopštenje gde je pozvao na smirivanje situacije i to je sve. Jesu učinili nešto da ovo spreče? Pa, nisu učinili. A jesu li 2004. i posle 2004. povodom Pogroma prstom mrdnuli da spreče Pogrom i da kazne odgovorne za Pogrom 2004. godine? Nije niko odgovarao.

Prosto, ekstremista Kurti, kao što je izveo onu prethodnu neuspešnu akciju gde je, prosto, izgubio obraz, zna da nešto mora da uradi pred lokalne izbore koji su 17. oktobra na Kosovu i Metohiji, pokušavajući da homogenizuje svoje biračko telo, zato što je njemu počela popularnost da opada zato što se na Kosovu živi jednako loše kao i ranije.

Nije ništa učinio za narod Kosova i Metohije, odnosno pre svega za Albance, zato sad hoće da izazove nasilje nad Srbima. Nama je najbolje da ostanemo hladne glave, da se ne damo isprovocirati, jer je to, u stvari, jedino što on hoće i tome se nada.

To čemu se Kurti nada, on se nada onome čemu se Adolf Hitler nadao i 1933. godine, pa je sprovodio do 1945. godine. Kurti se nada da će da reši konačno srpsko pitanje, ali se nada da će to da reši na onaj način na koji je rešio to Adolf Hitler, ili pokušao da reši, a znamo koji su bili rezultati Adolfa Hitlera, a to su bili Drugi svetski rat i genocid.

E, to Kurti hoće i mi imamo u ovom trenutku državu Srbiju koja u poslednjih deset godina čini najviše što može za Srbe na Kosovu i Metohiji, a i za druge građane. Međutim, mi imamo nevolju poslednjih godinu dana da je na čelo Kosova došao jedan ekstremista koji patološki mrzi Srbe.

Međutim, za razliku od onog perioda do 2012. godine Srbija je danas jaka zahvaljujući predsedniku Vučiću i jedinstvena i ujedinjena.

Sad ću ja preći na ovo tačku. Naravno da pozdravljam veliki broj sudija koje su predložene, međutim, kolege su takođe ukazale i dvojica kolega su osporile, mislim da je ukupno osporeno sedam sudija, što baš ne služi na čast onima koji su predložili sve ovo. Dakle, to je u svakom slučaju dokaz da je pravosuđe, da kažem, slobodno a sad da li je oslobođeno svih pritisaka i da li radi normalno, u ovom slučaju, evo, presudite sami.

Ali, u svakom slučaju u doba režima Tadića, Đilasa i Jeremića sasvim sigurno je sve bilo nakaradno i ja ću podsetiti da je taj režim oličen u ministarki pravde Snežani Malović, onom čuvenom Homenu, Ristiću i predsednici bivšoj Vrhovnog suda Nati Mesarović i izveo 2009. ubijanje pravosuđa, zločin nad pravosuđem sa ciljem da ga stavi potpuno pod službu jedne stranke, jedne partije, to je bila DS.

Taj režim je uz pomoć opštinskih gradskih odbora izvršio partijski reizbor sudilaca i očistili su pravosuđe od onih sudija i tužilaca koji nisu bili po volji jednoj partiji DS-u. Tada su protivustavno i protivzakonito otpustili otprilike trećinu tužilaca i sudija.

Kako SNS postupa? Godine 2012. kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, ona je vratila na posao sve otpuštene sudije i tužioce. Nažalost, neke sudije to nisu dočekale, umrle su ili izvršile samoubistvo pogođene teškom nepravdom. Pet sudija je izvršilo samoubistvo, a najmanje dvadesetak sudija se razbolelo i preminulo.

Kako i koliko danas pravosuđe oseća posledice ovog uništavanja iz 2009. godine koje sam pomenuo, svedoči i činjenica i to je u direktnoj korelaciji, jer to se radi upravo o radu pravosuđa, da su do danas hapšena ili procesuirana 54 saradnika Dragana Đilasa iz doba kad je bio gradonačelnik, pazite 54, pod optužbama da su svi redom oštetili budžet grada Beograda i to za silne desetine miliona evra.

Da tu nešto nije u redu sa pravosuđem govori činjenica koju ću otvoreno izneti da nije osuđen gotovo niko od 54. Ja vam tvrdim da su svi krivi, svi. Kako ja to znam? Ja vam kažem zato što sam gradski odbornik, u sve to sam se lično uverio, gradski odbornik sam dugih 13 godina i bio sam svedok svega onoga što je Đilasova vlast radila tokom onih pet godina od 2008. do 2013. godine.

A Đilas i dan danas tvrdi da su svih ovih 54 ljudi nevini. Da, nevini su kao „francuske sobarice“ i to nas podseća na onu mračnu pomalo, možda, bajku novu Alibaba Đilas i 54 razbojnika. Navešću samo deo imena Đilasovih saradnika od 54 koji su bili hapšeni. Čuli ste, kolege su pominjali Zvonimira Nikezića, hapšen je bio Bojan Milić, bivši predsednik Opštine Rakovica, pa je bio hapšen bivši direktor JKP „Gradska čistoća“ Stamenković, pa je bio hapšen Nenad Milenković, bivši predsednik Opštine Novi Beograd, pa bivši predsednik Opštine Mladenovac, već su ga pominjali Dejan Čokić, pa bivši predsednik Opštine Surčin Vojislav Janošević, pa bivši predsednik Opštine Palilula i bivši pomoćnik Dragana Đilasa Danilo Bašić.

Za kraj sam ostavio najpoznatijeg onog koji je bio hapšen, a čija je optužnica juče potvrđena pred Višim sudom, a to je bivši gradski menadžer Đilasov, bivši vozač njegov istovremeno za vreme dok je bio NIP, Aleksandar Bijelić, koji je zajedno sa još osam lica svojevremeno hapšen zbog sumnje da su u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, zloupotrebom položaja, oštetili Grad Beograd za šest miliona evra.

Bijelić je inače ovih dana, to smo saznali pre, mislim, dve godine, dobio jednu fantastičnu pozajmicu, nećete verovati, u iznosu od 300 hiljada evra od Dragana Đilasa. Narečeni Bijelić je istovremeno zaposlen kod Dragana Đilasa u „Multikomu“ što prosto sve zajedno zvuči neverovatno.

Viši sud je potvrdio juče, dakle očigledno izgleda da će ipak se pojaviti jedan koji je kriv, a opet taj slučaj znate li koliko traje? Taj slučaj koji sad pominjem, sudski, traje osam godina i to je još jedan dokaz da jeste pravosuđe slobodno, ali da nešto sa njim nije u redu. Pazite, meni je još kao gradskom odborniku pre koliko godina, 2010. godine kada je Bulevar rekonstruisan bilo jasno da je to kriminal. Pravosuđe do danas ne može kroz osam godina da se izbori sa ovim slučajem. Nešto nije u redu sa pravosuđem, ali za to nije kriva SNS.

Dakle, pravosuđe mora da reaguje, po meni, i na to što se četiri godine priprema teren u Srbiji za nasilno zbacivanje sa vlasti predsednika Vučića. Setimo se, plan A je bio, o tome sam više puta govorio, atentat na predsednika Vučića. Plan B je bio da mu lažno optuže brata i da primoraju Vučića onda na ostavku na osnovu toga, a to je sve na osnovu one čuvene afere Jovanjica. Plan C je bio da ga prisluškuju, kompromituju i smene eventualnim, podobnim kandidatom iz SNS, ako takav uopšte postoji, ali nadam se da će istraga i to da pokaže.

Nešto od ovoga, podsetio bih vas, potvrdio je i Saša Janković nedavno, bivši Zaštitnik građana i bivši protivkandidat predsedniku Vučiću, koji je pre možda mesec dana rekao da su ambasade i unutrašnji krugovi još od 2016. godine pokušavali da sruše Vučića iznutra i da su se uzdali u to ili da su planirali, pazite, da Vučiću stane srce.

Plan A se izjalovio, plan B se izjalovio, plan C se izjalovio, a posledica ovih jalovih planova je da će iduće godine Đilas i Jeremić morati da izađu na izbore, pošto su im se izjalovili svi planovi da dođu na vlast bez izbora.

Pohvaljujem, inače, tužilaštvo, policiju i sudstvo na hapšenju i procesuiranju klana Belivuk. Setimo se da Đilas i bratija još od 2018. godine planiraju i pripremaju teren kada počinju da šire laži o Vučićevom fašizmu.

Setimo se onih silnih pretnji đilasovaca koje traju četiri godine, javnih ličnosti koje prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi. Pazite, konačan dokaz je naravno isplivao povodom hapšenja klana Belivuk kada je pronađen onaj ogroman arsenal oružja, među kojima je bilo jedno tri-četiri, od kojih su dve visokoprofesionalne snajperske dalekometne puške koje ne služe, služe isključivo za terorizam, ne služe za pljačke ili pošto su ovi iz klana Belivuk i pljačkali, nego služe za atentate.

Podsetiću i na ove ključne dokaze koji su isplivali povodom afere o prisluškivanju predsednika, a slučajno su predsednika prisluškivali svega 1.800 puta.

Treći dokaz je, naravno, afera „Jovanjica“. Zanimljivo je da su akteri i prisluškivanje i afere „Jovanjica“ gotovo isti.

Sasvim je jasna danas veza između oružanog političkog i policijskog krila mafije i terora i nadležni sudski organi i oni moraju da se bave. Setimo se ko ima ogromna sredstva da sve ovo sprovede u život. Pa, oligarh Đilas ima ne samo to, ima i bezumnu mržnju prema predsedniku Vučiću.

Setimo se, da li je oligarh Đilas i da li je njegova džu boks potpredsednica, da li su oni povezani sa kriminalcima? Pa jesu. I oni odbijaju da ikada odgovore na pitanje novinara – kako objašnjavaju te svoje veze sa kriminalcima? A ko su ti kriminalci? Dakle, to su Vlada japanac, lice iz „Bele knjige“ iz zemunskog klana, Novak Filipović, Milutin Bakić, Milan Dabović i Dušan Jeremić. Sa svom ovom petoricom, Marinika i Đilas imaju nizove fotografija gde se nalaze zagrljeni, nasmejani u izuzetno bratskim i bliskim odnosima gde se vidi da to nisu neka slučajna lica, nego da su im to prijatelji i saradnici. Ovaj Milutin Bakić je bio glavni čovek Đilasove stranke u Kuršumliji, a inače uhapšen je, sitnica, sa svega 66 kg droge u vreme vanrednog stanja.

Naravno da postoji politička pozadina. I time bi isto sudovi, time sudovi, tužilaštva i policija moraju da se bave, politička pozadina pripreme svrgavanja Vučića. To svrgavanje inače je obuhvatalo i to traje četiri godine i obuhvata dehumanizaciju porodice i kriminalizaciju brata i starijeg sina.

Da li Andrej i Danilo Vučić imaju ljuska prava? Da li porodica Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Kako bilo ko može da zanemari to da porodica predsednika Vučića mora da bude zaštićena jednako, kao i porodice Dragana Đilasa i Marinike Tepić.

Podsetiću na nedavne slučajeve te dehumanizacije, na nedavne napade medijske na suprugu i na majku predsednika Vučića. Mnoge kolege su to pominjale, ali ću ja to pomenuti, pošto sudstvo i tužilaštvo i te kako, izneću podatke, kako oni i zbog čega treba da se bave time, a to je otkriće lista „Informer“ koji je održao lekciju iz istraživačkog novinarstva svim ovim Đilasovskim medijima, time što su otkrili veritas papire i otkrili su da Đilas godinama, stotinama miliona potplaćuje, pod formom fiktivnih pozajmica sve svoje novinare, političke saradnike, analitičare i medije.

Potrebno je da nadležni organi ustanove koliko je sve ovo što je Đilas radio, a „Informer“ otkrio, koliko je to protivzakonito? A, da jeste, govore poreske stvari. Nadam se da će reagovati i poreska uprava. Zašto? Poreska uprava, takođe sarađuje sa tužilaštvom i policijom i sudstvom. Kažemo, o fiktivnim pozajmicama, međutim one nisu vraćene. Prema našim poreskim zakonima, ako se utvrdi da pozajmica nije vraćena, ona se tretira kao prihod na koji moraju da se plate svi pripadajući porezi.

Ni jedno od lica, osim firme koja uopšte nije navedena ovde, samo jedna firma je vratila pozajmicu od 17 miliona, a od desetina, možda i pedesetak lica koja su dobile ove fiktivne pozajmice ni jedno nije vratilo i svi su, očigledno, u krivičnim delima koji se tiču utaje poreza.

U problemu je istovremeno i zajmodavac, koji mora da plati porez, to su Đilas i „Multikom“ i ovih pedesetak Đilasovih zajmoprimaca. Da Đilas to plaća i da sve plaća, on je prošli četvrtak to potvrdio na konferenciji za štampu, a evo potvrdio je danas i glodar „Danasa“ i novinar „N1“ Dragoljub Petrović koji je rekao – ja ne kažem da to što je Đilas pozajmljivao pare medijima da je to dobro, mediji ne treba da pozajmljuju pare ni od kog političara, hvala mu. Kaže Dragoljub Petrović – to je neka vrsta načina da se izbegne neka druga transakcija gde bi se plaćao porez, meni je to jasno, kraj citata. Molim tužilaštvo i nadležne organe da reaguju.

Podsetiću samo da Al Kapone nije pao na silnim zločinima koje je počinio, već je pao na utaji poreza. Za kraj, u doba vlasti Tadića, Đilasa, Jeremića, sve je bilo na ponižavajućem nivou, a vrhunac ponižavanja je bilo ovo njihovo uništavanje pravosuđa 2009. godine. Taj režim je 12 godina ponižavao sve građane Srbije i Srbija do 2012. godine nije bila pristojno društvo. Sada jeste pristojno društvo, a pristojno društvo je ono čije ustanove ne ponižavaju ljude i građane tog društva, a civilizovano društvo je ono gde se građani tog društva međusobno ne ponižavaju. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo i Srbija danas sve to jeste. Srbija je danas jaka i Srbija će zaštiti svoje građane na KiM. Živela Srbija. Hvala.

Preostalo vreme za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu je 37 minuta.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Ja ću se potruditi da ostavim prostora i vremena za moje kolege iz poslaničke grupe.

Naravno da ću danas uvažena potpredsednice Narodne skupštine da govorim o aktuelnoj situaciji na KiM, o svemu onome što se dešava i što je uzrokovalo takvu situaciju prethodnih nekoliko meseci, odnosno nekoliko godina. Smatram da su moje kolege iz poslaničke grupe kojoj pripadam dovoljno rekle o današnjoj temi dnevnog reda, dali svoje sugestije, primedbe i na jedan kvalitetan način diskutovali o kadrovskim rešenjima, odnosno o predlozima koji su danas na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, a tiču se potencijalnog predloga za izbor sudija.

Ono što se danas dešava i što je u toku na KiM je samo nastavak jedne divljačke politike predstavnika privremenih institucija na KiM. Divljačke, slobodno mogu tako da ih nazovem, divljačke horde su danas upale na sever KiM. One se samo zovu, njihovo ime je ROSU, ali u stvari to je jedna razularena horda koja je po nalogu privremenih institucija na KiM, odnosno po nalogu Aljbina Kurtija, Vljose Osmani i tog tzv. političkog vrha koji stoluje u Prištini, naredila da se upadne na sever Kosova i da se rani i povredi više desetina ljudi, nažalost da se teško rani naš sugrađanin Sofronijević.

Na sreću, on nije više u životnoj opasnosti, ali ono što moram da napomenem je da je predsednik Aleksandar Vučić danas sa državnim vrhom i vojnim vrhom i upravo sada ima sastanak sa predstavnicima Srba sa KiM i sa narodom, što je najbitnije, sa narodom KiM, želeći da kao što je to uradio pre jedno desetak dana, kada je došlo do one krize kada su opet te ROSU jedinice upale i zauzele administrativne prelaze na Jarinju i Brnjaku, da reaguje na jedan državnički, liderski način i da pošalje poruku da ćemo učiniti sve i da ćemo dati jedan snažan odgovor da zaštitimo naš narod i naše vitalne nacionalne interese na KiM.

Na to kao država imamo pravo, na to kao narod imamo pravo i jednostavno poražavajuće je i toliko je glasna ćutnja i ćutanje Međunarodne zajednice i naših partnera u EU, posebno, obzirom da naš strateški, geopolitički i spoljno politički cilj je punopravno članstvo u EU, da je Srbija toliko zahvaljujući predsedniku Vučiću uradila na regionalnoj stabilnosti, na pitanju regionalne saradnje da je sramota da imamo ovakvo ćutanje Međunarodne zajednice, da imamo ćutanje i na aktivnost KFOR-a, odnosno NATO na severu KiM i pored svih sporazuma, pored dobre volje, pored pružene ruke Republike Srbije, našeg predsednika, naših državnih organa i poruke da ćemo biti posvećeni i pored svega što se desilo u prethodnim godinama, regionalnoj stabilnosti, regionalnoj saradnji i onom idealu koji je predsednik Vučić definisao 2014. godine kada je bio premijer, podsetiću naše građane, ali i građane celog regiona, njegova prva ideja carinske unije kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana, ideja slobodnog protoka roba, ljudi, kapitala, ekonomija pod broj jedan, trgovinska saradnja kao nešto što kao rezultat glavni imati relaksiranje odnosa, stvaranje jednog međusobnog poverenja između naroda, između predstavnika političke vlasti i onda pristupanje jednom političkom rešenju koje može da bude dugoročno i koje će obezbediti dugoročni mir na zapadnom Balkanu.

Predstavnici privremenih institucija na KiM, na čelu sa Aljbinom Kurtijem koji je dokazani radikalni ekstremista, koji to i ne krije, danas su šenlučili na severu KiM, pokušavajući da prikriju činjenicu da je pre nekoliko dana tamo uhapšeno nekoliko pripadnika tzv. islamske države i pripadnika tzv. tahri aš šam, terorističkih jedinica koje se bore, koje su prisutne na teritoriji suverene države, na teritoriji Arapske Republike Sirije. To govori o tome i šalje jednu poruku da je Kosovo u stvari meka za ljude koji vrše raznorazne kriminalne i terorističko delovanje i aktivnosti širom sveta i na globalnom nivou.

Ovo je njihov odgovor na Samit nesvrstanih koji se održao u Beogradu i koji je trajao nekoliko dana, na kojem su bili prisutni predstavnici više od 120 država celog sveta. Naravno, ne sviđa im se ova proaktivnost Srbije, ne sviđa im se diplomatska ofanziva Srbije, ne sviđa im se to što i ne morate da budete mnogo politički potkovani da znate puno o spoljnopolitičkim odnosima da znate šta je poruka svega toga, a poruka je da će se Srbija žestoko, još žešće boriti za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje, da dobija sve veću i veću podršku, da će se iz ovog Samita nesvrstanih koji je održan ovde u Beogradu, na 60. godišnjicu izroditi neka nova podrška, neka nova suspendovanja priznanja tzv. Kosova.

Oni, naravno, nemajući politički odgovor na diplomatsku ofanzivu, nemajući politički odgovor na diplomatsku umešnost i liderstvo Republike Srbije i predsednika Vučića, pokušavaju da nas isprovociraju, pokušavaju da na jedan brutalan način uvuku Srbiju u jedan konflikt širih razmera, na šta, naravno, na takvu vrstu provokacija nećemo da nasednemo.

U svakom slučaju, možemo da pokažemo koliko smo napredovali prethodnih nekoliko godina, koliko je naša ekonomija snažna, koliko je naša vojska snažna. Imali su priliku svi u svetu da vide i sajam naoružanja koji se održao i koji još uvek traje na Beogradskom sajmu i svi imaju priliku da se uvere u to da je Srbija danas u mogućnosti i da ima pun kapacitet i pun integritet da brani svoju teritoriju i posebno da brani svoj narod i da apsolutno, ono što predsednik Vučić govori već godinama, nećemo dozvoliti, i to je istina i to je nešto što mi branimo ovde kao SNS u parlamentu, nikakav pogrom koji se desio 2004. godine, nećemo dozvoliti 2008. godinu, nećemo dozvoliti nikakav "Bljesak", nećemo dozvoliti "Oluju", nećemo dozvoliti nikada više akcije takvog tipa posle kojeg je Srbija podvijala rep, posle kojega smo imali more i reke izbeglica srpskog naroda, našeg naroda, koji je dolazio u Srbiju utučen, poražen, proteran, pobijen, kao da se radi ne o 20. ili kraju 20. veka ili 21. veku, nego kao da živimo u nekom periodu srednjeg veka, gde je to tada i bilo moguće, kada su kolonizatori istrebljivali one na čiju su teritoriju dolazili i želeli da je zauzmu i da zauzmu njihove resurse.

Ja ću vam sada ispričati jednu, mogu slobodno da je nazovem anegdotu, a to se desilo 2006. godine. Naime, tadašnji aktuelni američki senator Džim Inhof, koji je danas predsednik Komiteta za vojna pitanja i naoružanje u američkom Senatu, jedan od najuticajnijih ljudi u američkom Senatu, je posetio Beograd, Srbiju i imao je priliku tada da razgovara sa blaženopočivšim mitropolitom Amfilohijem i pitao ga je šta on misli o situaciji na KiM, kakvo je to njegovo mišljenje, da mu opiše tamo situaciju, a blaženopočivši mitropolit Amfilohije mu je odgovorio: "Na Kim je Hrist još uvek razapet i Hrist još uvek krvari. Ako negde krvari i ako je negde razapet, to je KiM". Jedan jednostavan odgovor, human odgovor, ali odgovor koji odgovara na sva moguća pitanja koja se tiču dešavanja i objašnjenja svega onoga šta se dešava na KiM.

U 21. veku, u ovoj tzv. modernoj, liberalnoj Evropi, dešava se to da jedan narod pati, biva ubijan, bivaju mu uništavani manastiri, crkve, kulturna i istorijska baština, isključivo i samo iz razloga što je hrišćanski narod, što je pravoslavni narod. I to treba otvoreno reći u današnjoj ovoj modernoj, liberalnoj Evropi kojoj, naravno, zbog toga nekada smeta Aleksandar Vučić kada kaže da će štititi svoj narod i kada pokazuje to na delu, na terenu, i mi to, naravno, žestoko i snažno podržavamo. Ali, smeta im i Orban, smeta i predsednik Poljske, smetaju svi oni koji kažu da su, ono što je normalno i logično, interesi njihovih naroda prioritet i interesi svih interesa mnogo pre nego sve druge političke i ekonomske integracije koje su jako važne.

Kako danas u razgovoru sa narodom sa KiM, srpskim narodom, naš predsednik Aleksandar Vučić kaže - sami ćemo se boriti. Sami smo došli do toga i do tog nivoa da budemo dovoljno i ekonomsko i vojno i na svaki drugi način snažni, da bar možemo da izađemo i da kažemo javno istinu, da kažemo da imamo i resursa i kapaciteta da zaštitimo svoj narod na KiM i da ćemo se, naravno, i u narednom periodu boriti da ga maksimalno zaštitimo, s obzirom na to da ovi predstavnici privremenih institucija apsolutno nemaju nikakvu nameru, i prosto treba biti tu otvoren i jasan, da vode bilo kakav dijalog, da žele bilo kakvo mirno rešenje.

Možete zamisliti sa njima razgovarati o slobodnom protoku roba, ljudi, kapitala, o biznisu, o rastu bruto domaćeg proizvoda. To je svetlosnim godinama daleko od tih ljudi, kojima je svaki dan u glavi i glavni cilj njihov nacionalni i ono što ih najviše boli to je taj sever KiM. Valjda ne mogu da se suzdrže ni deset ni petnaest dana da pokažu da isključivo to jeste njihov politički cilj i da im je politički cilj da isteraju i to malo Srba koje je ostalo na KiM iz svojih kuća, iz svojih ognjišta danas pod firmom borbe protiv nekakvog šverca ili organizovanog kriminala. Pre nekoliko godina, pre dve godine kada su upali tukli su bake i deke, tukli su starije ljude i isterivali ih iz kuća, ali konačno je Srbija toliko snažna i toliko jaka i toliko odvažna i ima dovoljno dostojanstva da kaže šta se stvarno dešava na KiM i da kaže i da deluje na način da zaštitimo svoje interese i da zaštitimo svoj narod koji živi na teritoriji KiM.

Taj posao i taj zadatak će biti jako težak. Moram da pomenem i jedno pismo koje su uputili predstavnici tzv. albanske, milogorske i bošnjačke, odnosno bosanske dijaspore u SAD, senatu, kongresu, Stejt departmentu, američkom predsedniku i „Beloj kući“. Radi se o jednoj koordiniranoj akciji koja za cilj ima dezavuisanje Srbije na međunarodnom planu i šta u tom pismu, koje nemam sada vremena ni da čitam, niti zaslužuje toliko ovde našu pažnju, ali želim da zbog naših građana pošaljem jednu poruku i da kažem koliko je u stvari istinita ta tvrdnja da pored sve posvećenosti regionalnoj saradnji, pored sve miroljubivosti koju iskazujemo u prethodnom periodu, ne valja jaka Srbija. Ne valja, smeta Srbija koja je centar sveta geopolitički, kada dođu predstavnici 120 zemalja ovde. Smeta Srbija koja strateški, kojoj dođu ovde predstavnici zemalja, i to treba napomenuti i kazati javno, zemlje koje su nestalne članice Saveta bezbednosti, koje su bile ovde u Beogradu.

Napomenuću koje su to države, to je Vijetnam, to je Tunis, to je Niger, to je Meksiko. Sa svim tim predstavnicima svih tih zemalja su naši predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i predsednik naše države je razgovarao.

Sada njima smeta što te zemlje i predstavnici tih zemalja dolaze u Srbiju, što Srbija jača, što će Srbija ove godine imati veći rast BDP od 7% i valjda bi da nas isprovociraju, da nas uvuku u neki novi konflikt gde bi sve to što je Aleksandar Vučić zajedno sa svojim kolegama i saborcima iz SNS stvarao i našim koalicionim partnerima sve ove godine da to bacimo u vodu.

Naravno da to nećemo da uradimo, ali nećemo i ne želimo da izgubimo svoje dostojanstvo. Siguran sam da će predsednik Aleksandar Vučić u narednih nekoliko sati i u narednih nekoliko dana povući strateški važne poteze koje će zaštititi naš narod na KiM, koji će dovesti do toga da nikada više te ROSU jedinice, da nikada više te lažne, predstavnici lažnih privremenih institucija na KiM mogu da naprave takav akt agresije koji ima za cilj ubijanje, povređivanje i proterivanje nevinih ljudi samo zato što pripadaju jednom narodu i samo zato, to želim da akcentujem posebno, samo zato što su hrišćani.

Da li mi to, evo gospođo Kovač, vi dobro znate, Mađarska ima kancelariju koja se bavi progonom hrišćana širom sveta. To je jedna jako važna i jako značajna institucija u mađarskom društvu i u mađarskoj državi. Mi znamo da naši prijatelji iz Mađarske imaju senzibilitet za nas, iako je Mađarska priznala tzv. Kosovo, ali zna se ko je prvi partner Mađarske u ovom delu Evrope, zna se ko je prvi partner Mađarske na zapadnom Balkanu, ali mi smo sada u situaciji da možemo da kažemo šta su problemi i da jednostavno zajednički sa našim partnerima radimo na tome, i da kažemo svima da ćemo još više osnaživati našu vojsku, da nemamo problem da to kažemo, ne zbog toga što mi želimo bilo kakav sukob ili bilo kakav konflikt, nego upravo zbog toga da ne bi više nikada u istoriji, kao što smo to nažalost sopstvenom krivicom dozvolili od 2000. do 2012. godine, da nikada više niko ne bi brisao patos našom zemljom.

Srbija nije šaka zobi da ko god želi i kome god padne napamet da je pozoba. Srbija je danas jedna ozbiljna zemlja, zemlja koja ima dostojanstvo, pouzdan partner. Ono što govori u Moskvi, Aleksandar Vučić govori u Pekingu, govori u Vašingtonu, govori u Briselu, govori u Berlinu.

Dakle, mi smo ozbiljna zemlja i siguran sam i želim da pošaljem poruku da poslanici SNS, siguran sam da se moj prijatelj i uvaženi kolega kao šef poslaničkog kluba, Aleksandar Martinović slaže, da pošaljemo snažnu poruku, snažnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi za naš teritorijalni integritet, u borbi za naš narod. Nećemo nikada odustati. Odustajanje nije opcija zahvaljujući našem predsedniku koji vodi ovu zemlju na jedan snažan, ozbiljan i dostojanstven način, i nećemo nikada ostaviti naš narod na KiM na cedilu. Hvala.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme poslaničke grupe je 13 minuta.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.