Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Molim vas, pre svega, da minutom ćutanja odamo poštu preminulom predsedniku poslaničke grupe PUPS „Tri P“, narodnom poslaniku Đuri Periću.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Justina Pupin Košćal.
Uvaženi narodni poslanici, nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Maja Madžužić Puzić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Milan Čuljković iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o Zaštitniku građana, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, koji je podnela Vlada.
Sačekaćemo samo jedan minut da uđe ministarka.
Pozdravljam uvaženu ministarku Mariju Obradović.
Ministarka, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.
Ministarka Marija Obradović ima reč.

Hvala, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke, svaki dolazak u Narodnu skupštinu za mene kao članicu Vlade predstavlja izuzetnu čast, a kao nekadašnju narodnu poslanicu i posebno zadovoljstvo.
Međutim, ovu priliku smatram posebnom jer sam u prilici da vas danas upoznam sa dva izuzetno važna zakonska predloga na kojima je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na čijem sam čelu, radilo intenzivno, posvećeno, sa posebnom pažnjom, punih devet meseci.
Pre nego što nastavim da govorim o ova dva zakona, želim danas da svima koji obeležavaju Svetu Petku poželim srećnu slavu, naravno, posebno članovima SNS koji danas obeležavamo to u svim gradskim, opštinskim i mesnim odborima stranke, želeći zaista svima slogu, dobro zdravlje i jedinstvo. To su vrednosti koje su nam potrebne u svakom vremenu, posebno danas kada se mnogo toga naslonilo na naša leđa.
Da se vratimo razlog zbog čega smo danas ovde. Institucija Zaštitnika građana i institucija Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, svaka ponaosob, predstavljaju jedan od nekoliko najvažnijih stubova na kojima počivaju naše društvo i država. Zato je naše ministarstvo, svesno neprocenjivog značaja ove dve institucije, pristupilo, odnosno nastavilo prethodno započet rad na izradi zakona, čiji je osnovni cilj unapređenje njihovog funkcionisanja, odnosno ostvarivanja društvenih uloga koje su im poverene.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, započevši svoj rad na ovim zakonima, nije, dakle, krenulo od praznog papira. Rad na njima iniciran je još 2016. u skladu sa tada važećim akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tako da smo pre tačno godinu dana zatekli i preuzeli značajne polazne osnove koje su bile koristan putokaz u daljem radu na donošenju ova dva zakona.
Nesporna je činjenica da će rešenja u ovim zakonima bitno uticati na život i ostvarivanje prava praktično svih naših građana. Zato se Ministarstvo potrudilo da uzme u obzir što veći broj mišljenja i stavova kako građana, tako i zainteresovanih organizacija civilnog društva. Ja koristim ovu priliku da se iskreno zahvalim svima onima koji su davali predloge za unapređenje stanja u oblastima na koje ovi zakoni imaju uticaja.
Posebno sam zahvalna samim institucijama Zaštitnika građana i Poverenika, a pre svega njihovim rukovodiocima, gospodinu Marinoviću i gospodinu Pašaliću, što su se odazvali našem pozivu i aktivno se uključili u rad na izradi zakonskih tekstova koji su pred nama i zaista dali veliki doprinos kvalitetu predloženih zakonskih rešenja.
Takođe, posebno bih istakla da je u pripremi zakonskih akata koja su danas pred vama ostvarena tesna saradnja sa SIGMA ekspertima koji su dali pozitivnu ocenu pripremljenih zakonskih akata, te istakli da ovako koncipirani predlozi zakona ispunjavaju međunarodne standarde u pogledu uređivanja položaja nezavisnih državnih organa sa ombudsmanskim elementima.
Na ovom mestu naročito želim da ukažem na činjenicu da su pojedini predlozi ne samo uzeti u obzir, već da su u potpunosti inkorporirani u zakonski tekst, poput pitanja uređenja položaja zamenika Zaštitnika građana ili odnosa Zaštitnika građana i Narodne skupštine prilikom podnošenja, odnosno donošenja opšteg akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Pored navedenog, brisana je i odredba o zabrani davanja izjava političke prirode, koja je u postojeći zakonski tekst uvedena izmenama i dopunama zakona daleke 2007.
Takođe, želim da naglasim da smo se prilikom izrade zakonskih akata koja su danas pred vama rukovodili, i to je zaista važno, tzv. venecijanskim principima zaštite i unapređenja institucije Ombudsmana, kao i Konvencijom Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima, poznatijom kao Tromso konvencija, čiji je potpisnik i Republika Srbija. Naravno, i načela javne uprave Evropske komisije su bila ta kojima smo se rukovodili pišući ovaj dokument.
Nakon ovih uvodnih napomena, želim da vas upoznam i sa ključnim aspektima predloženih zakona. U pogledu novog Zakona o Zaštitniku građana, htela bih da dam jedan kratak istorijski osvrt na zakonodavnu aktivnost vezano za ovu instituciju. Naime, Republika Srbija 2005. godine opredelila se za uspostavljanje ombudsmanskih institucija opšteg tipa, odnosno za instituciju koja kontroliše rad uprave u svim upravnim oblastima, a ne dakle za osnivanje tzv. specijalizovanih ombudsmana.
Zakon o Zaštitniku građana donet je 16. septembra 2005. da bi ta institucija 2006. našla svoje mesto i u važećem Ustavu Republike Srbije, nakon čega su naredne 2007. u zakonu bile izvršene izmene i dopune manjeg obima i opsega. U narednom periodu jednom drugom zakonskom intervencijom iz 2011. godine Republika Srbija instituciju Zaštitnika građana je odredila da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.
U međuvremenu, u proteklih desetak godina na potrebu unapređenja pravnog okvira koji uređuje položaj nadležnosti i ovlašćenja Zaštitnika građana, ukazivao je i sam Zaštitnik građana u svojim redovnim godišnjim izveštajima Narodnoj skupštini, predstavnici civilnog društva, kao i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Republike Srbije.
U pripremi i ovog zakona, svakako smo imali u vidu sve primedbe i predloge koji su se mogli čuti u dosadašnjoj praksi, a kao što sam već napomenula polazeći od postojećih, odnosno ranije pripremljenih normativnih inicijativa za unapređenje pravnog okvira Zaštitnika građana koje je moje ministarstvo preuzelo, te sagledavši najbolju uporedno pravnu praksu i naravno krećući se u okviru osobenosti našeg ustavno-pravnog okvira i političkog sistema, zaista smo nastojali da u ovom trenutku uvedemo najbolja moguća i najprihvatljivija rešenja. To verujte nije bio lak posao u ovih devet meseci.
Smatram da ključne novine u odnosu na postojeći zakon treba posmatrati kroz tri aspekta. Prvi aspekt čine nova zakonom poverena ovlašćenja Zaštitnika građana. Drugi aspekt odnosi se na unapređenje statusne funkcionalne i finansijsko-budžetske nezavisnosti Zaštitnika građana. Treći aspekt se odnosi na unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana.
Što se tiče novih ovlašćenja, htela bih da napomenem da se Predlogom zakona Zaštitniku građana poveravaju poslovi nacionalnog, nezavisnog mehanizma za praćenje i sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslovi nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Pored toga, u zakon se praktično preuzima postojeće rešenje iz 2011. godine o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture od strane Zaštitnika građana.
Takođe, u pogledu propisivanja novih ovlašćenja Zaštitnika građana, htela bih da ukažem na jednu važnu razliku u odnosu na rešenje u postojećem zakonu. Naime, predloženim zakonom Zaštitnika građana ovlašćuje se da organu uprave, odnosno organu čiji rad kontroliše podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog tog nedostatka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Pored toga Zaštitnik građana ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje organu uprave, dakle organu čiji rad kontroliše na predloge zakona i drugih propisa ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana. Za razliku od navedenog u postojećem zakonu ovako ovlašćenje Zaštitnik građana imao je isključivo prema Narodnoj skupštini i Vladi.
Što se tiče unapređenja nezavisnosti institucije Zaštitnika građana, na ovaj aspekt bi se osvrnula iz nekoliko uglova. Prvo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređena je postizanjem većeg stepena transparentnosti, kao i učešća javnosti u samom postupku izbora Zaštitnika građana. Razlika od dosadašnjeg zakonskog rešenja, novim zakonom propisano je da predsednik Narodne skupštine objavljuje javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata za Zaštitnika građana.
Isti princip predložen je i kada je u pitanju Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poslaničke grupe i dalje će ostati ovlašćeni predlagači potencijalnog kandidata za Zaštitnika građana, što je rešenje koje se prvi put predlaže i za izbor Poverenika, pri čemu se u predlozima oba zakona uvodi obaveza poslaničke grupe da kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika, predloži isključivo ono lice koje se nalazi na spisku prijavljenih kandidata koji je prethodno utvrdio i objavio nadležni odbor Narodne skupštine.
Propisana je obaveza nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana i Poverenika obavi razgovor sa kandidatima i omogući im da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije ovih institucija.
Predlozima zakona izričito je propisano da razgovori sa kandidatima moraju da budu javni, čime se u odnosu na postojeća rešenja garantuje veći stepen kontrole od strane javnosti.
Drugo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređuje se propisivanjem znatno dužeg mandata u odnosu na postojeće rešenje. Umesto petogodišnjeg mandata i prava reizbora, predviđeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina, ali bez mogućnosti ponovnog izbora.
Predloženo rešenje u skladu je sa tačkom 10. Venecijanskih principa o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsmana, u kojoj se navodi da mandat ombudsmana treba da bude duži od mandata organa koji ga bira, da funkcija ombudsmana treba da se ograniči na jedan mandat, kao i da jedan mandatni period ne bi trebalo da bude ispod sedam godina. Kao što možete uočiti, mi smo nastojali da se u potpunosti krećemo u okviru zadatih smernica Venecijanskih principa.
Hoću posebno da naglasim da znatno duže trajanje mandata Zaštitnika građana u odnosu na mandate ostalih državnih organa, a pre svega Narodne skupštine i Vlade, bez mogućnosti reizbora, stvara uslove za veći stepen funkcionalne nezavisnosti Zaštitnika građana.
Treće, nezavisnost Zaštitnika unapređena je i propisivanjem da se Narodna skupština isključivo obaveštava o donošenju opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, dok saglasnost Narodne skupštine na navedeni akt više neće biti potrebna.
U odnosu na postojeći zakon, predloženim rešenjem onemogućava se bilo kakav vid opstrukcije kao što bi, na primer, bilo sprečavanje donošenja ovog za rad i funkcionisanje Zaštitnika građana izuzetno važnog opšteg akta.
Četvrto, budžetsko-finansijska nezavisnost Zaštitnika građana je unapređena i propisivanjem da godišnja sredstva za rad Zaštitnika građana treba da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da se ne mogu smanjiti, izuzev ako se smanjenje sredstava za rad primenjuje i na druge korisnike budžetskih sredstava.
Na ovaj način se, pored već postojećeg zakonskog načela dovoljnosti budžetskih sredstava za delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije Zaštitnika, za razliku od postojećeg zakona, uvodi i načelo zabrane smanjenja budžetskih sredstava, osim ako se sredstva smanjuju i drugim budžetskim korisnicima.
Na ovom mestu želim da istaknem da smo se prilikom uobličavanja zakonskih odredaba koji uređuju postupak izbora Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rukovodili potrebom jednoobraznog uređivanja postupka izbora ovih državnih organa koji se u parlamentarno-poslovničkoj terminologiji označavaju kao nezavisni državni organi, u smislu člana 238a. Poslovnika Narodne skupštine. Iz tog razloga se predlažu ujednačena pravila za izbor Zaštitnika građana i Poverenika.
Htela bih na ovom mestu posebno da ukažem i na to da je od strane pojedinih organa državne uprave u pripremi predloga ovog zakona bilo predloga da se iz kontrole Zaštitnika građana izuzmu pojedini organi uprave, pre svega službe bezbednosti i poreska uprava. Pored činjenice što bi bilo kakvo izuzimanje pojedinih organa državne uprave bilo neustavno, smatram da ovakva tendencija izuzimanja pojedinih organa iz opsega ombudsmanske kontrole ne može da predstavlja primer dobre uprave i vladavine prava, a to jeste prioritet tokom mog mandata na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Ovom prilikom hoću da se osvrnem na jednu primedbu odnosno stav koji je istaknut od strane pojedinih predstavnika zainteresovane javnosti, uključujući tu i pojedine organe državne uprave, odnosi se na ovlašćenje poslaničkih grupa da nadležnim odborima predlažu kandidate za Zaštitnika građana odnosno Poverenika.
Suštinsko obeležje ovog stava odnosi se na problematizovanje činjenice da su poslaničke grupe obrazovane po osnovu stranačke pripadnosti, te isticanju da se Zaštitnik građana stavlja u zavistan položaj u odnosu na političke stranke.
Bez namere da na ovaj način otvaram bilo kakvu polemiku po ovom pitanju, želim da istaknem da se Ustavom jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da su prema postojećim izbornim propisima ovlašćeni predlagači izbornih lista, pored ostalih, političke stranke i koalicije političkih stranaka, kao i da se prema Zakonu o Narodnoj skupštini u Narodnoj skupštini obrazuju poslaničke grupe iz reda narodnih poslanika. Stoga, bilo kakvo nezadovoljstvo postojećim političkim i izbornim sistemom, jer se ove primedbe suštinski odnose upravo na to, ne može biti rešeno Zakonom o Zaštitniku građana.
U pogledu trećeg aspekta, odnosno unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana, želim da istaknem da smo u toku pripreme ovog zakona prihvatili inicijativu Zaštitnika građana o uređivanju postupka pred Zaštitnikom građana po pritužbama građana, kako bi se stvorili uslovi za njegovo efikasnije i efektivnije postupanje u vršenju kontrole uprave.
Predlogom zakona uvode se skraćeni i ispitni postupak i propisuju rokovi za postupanje Zaštitnika građana. Na ovom mestu želim da naglasim posebno da bez obzira na to što se procesno-pravna terminologija i instituti u Predlogu zakona upodobljavaju u procesno-pravnoj terminologiji i institutima opšteg upravnog postupka, postupak kontrole koji vrši Zaštitnik građana i dalje ostaje specifičan, zakonom propisan postupak, tzv. vanpravne kontrole uprave.
Predložena procesna terminologija i inovelirane odredbe o postupku, ne predstavljaju uspostavljanje nekog posebnog upravnog postupka, niti će predložena procesna pravila dovesti do subsidijarne promene pravila opšteg upravnog postupka.
Dakle, Zaštitnik građana ne rešava o pravima obavezama građana, već utvrđuje činjenično stanje po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi, predlaže mere i iznosi preporuke organu uprave. Zaštitnik građana ne pokreće bilo kakve pravne postupke, kao što je postupak razrešenje javnih funkcionera ili disciplinski postupak, već on podnosi inicijative, upućuje preporuke, upozorava, ukazuje na nezakonitosti i nepravilnosti u radu i postupanju organa uprave.
Prema tome, naše rešenje ne razlikuje se od drugih uporedno pravnih rešenja, naš Zaštitnik građana je tipična Ombudsmanska institucija, te je kao takav ovlašćen, da se obraća Narodnoj skupštini, koja ga je izabrala i koja odgovara za svoj rad.
Ovlašćen je da se obraća Vladi, koja vrši nadzor nad radom državne uprave, ovlašćen je da se obraća drugim nadzornim organima, kao javnosti i te da svojim autoritetom i ličnim ugledom upozorava i ukazuje na rđavo postupanje organa uprave.
Pomenute procesne intervencije i zakonom utvrđeni rokovi, imaju za svrhu da obezbede veću procesnu predvidivost postupanja Zaštitnika građana, u pojedinačnim slučajevima, što će koristiti samom zaštitniku, ali i obezbediti veći stepen procesne predvidivosti građanima kada se pritužbom obraćaju Zaštitniku građana.
I kao zaključnu napomenu, u pogledu Predloga zakona o Zaštitniku građana, želim da istaknem sledeće. Smatram da smo novim zakonom zaista stvorili pravne uslove za unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada Zaštitnika građana, što je opšti cilj, koji je postavljen u akcionom planu za Poglavlje 23. i koji je takođe na ovakav način formulisan i u godišnjim izveštajima Evropske komisije, o napretku Republike Srbije.
U nastavku ću govoriti o drugom Predlogu zakona. U pogledu Predloga o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, važno je istaći da je u vreme njegovog donošenja 2004. godine, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja smatran za jedan od najnaprednijih zakona u Evropi koji reguliše pitanje transparentnosti i otvorenosti rada organa javne vlasti, što potvrđuje najviša pozicija na listi organizacije za opšta prava na informisanost, koja procenjuje zakone o slobodi informacija širom sveta.
Međutim, iako je u međuvremenu menjan 2007. 2009. i 2010. godine, pri čemu su izmene bile usmerene ka poboljšanju izvršenja odluka Poverenika i usklađivanju sa Ustavom, tek ovim današnjim Predlogom zakona vrše se neophodna usklađivanja sa zakonima koji su u međuvremenu doneti, a od značaja su za ostvarivanje prava javnosti da zna, kao što su Zakon o tajnosti podataka i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i usaglašavanja sa međunarodnim standardima, transparentnosti javne uprave, kao i proaktivnog objavljivanja informacija od javnog značaja, koji postaje standard u okviru EU.
Sada bih vas zamolila da saslušate pažljivo ove ključne novine, koje zaista pokrivaju četiri aspekta kada je Poverenik za informacije od javnog značaja u pitanju. Novine koje smo doneli vidim kroz ova četiri aspekta, i nadam se da će to biti fokus u našoj raspravi.
Pre svega, u delu proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti na njihovim veb prezentacijama kroz unapređenje transparentnosti i povećan broj informacija koje upravo treba da sadrži informator o radu.
Druga stvar, kroz proširenje kruga subjekata na koje se zakon odnosi.
Treća stvar, unapređenje statusne i funkcionalne nezavisnosti Poverenika za informacije od javnog značaj.
I kao četvrti, ne manje važan aspekt, to je sprečavanje zloupotrebe prava tražilaca informacija koji pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku.
Dakle, ključna poruka koju želim da pošaljem sa ovog mesta, kada govorimo o Povereniku, o izmeni Zakona o Povereniku za informacije od javnog značaja, to je poruka svim organima javne vlasti da uvažavajući princip proaktivne transparentnosti ne čekaju zahteve za pristup informacijama, već da sami unapred, javno objavljuju što više informacija o svom radu.
Druga bitna stvar je da ne ignorišu zahteve koji im javnost podnosi, jer smo konstatovali da tzv. ćutanje uprave, jedan je od ključnih nedostataka u primeni važećih zakona.
Davanjem ovlašćenja Povereniku da izdaje prekršajne nalog za ne postupanje po zahtevima, dovešće, kako očekujemo, do eliminisanja ove negativne i neželjene prakse velikog broja organa javne vlasti.
Unapređenjem, dakle, pravnog okvira, koji uređuje pristup informacijama od javnog značaja povećavamo transparentnost rada organa vlasti u Republici Srbiji, i to ću zaista ponoviti, veliki broj puta u toku dana, jer nekako, proaktivna transparentnost je simbol izmena ovog Zakona o Povereniku.
Dakle, povećava se transparentnost rada organa vlasti u Republici Srbiji tako što se na kvalitetniji i precizniji način uređuje objavljivanje informatora o radu organa vlasti, odnosno, promoviše se omogućavanje pristupa informacijama na proaktivnoj osnovi. U važećem zakonu propisan sadržaj informatora ne odgovara u potpunosti vrstama informacija u pogledu kojih postoji najveće interesovanje javnosti.
Nove izmene zakona u potpunosti će urediti ova pitanja na način kojim se postiže najveća efikasnost i transparentnost u postupku, te se predlaže obaveza ažuriranja u roku od 30 dana od trenutka nastanka promene podatka sadržanog u informatoru.
Uvodi se obaveza izrade informatora u elektronskom, mašinski čitljivom obliku, koji treba da omogući laku pretragu potrebnih informacija. Predlaže se uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji bi vodio i održavao Poverenik i putem kojeg bi se objavljivali svi informatori. Uspostavljanje ovakvog sistema za koji su, kako se navodi u Godišnjem izveštaju Poverenika za 2020. godinu već stvoreni odgovarajući uslovi, treba da dovede do većeg stepena transparentnosti i lakšeg praćenja sprovođenja zakonske obaveze organa vlasti da izrađuju informatore o svom radu.
Predlogom izmene i dopuna zakona proširen je krug subjekata kojima se utvrđuje status organa vlasti koji su u obavezi da postupaju po zakoni i tu su uključene i određene kategorije fizičkih lica sa javnim ovlašćenjima poput javnih beležnika i javnih izvršitelja, zatim javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i novina uključujući tu i gradske opštine, potom, privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, privredna društva koja su u većinskom vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom pomenutih privrednih društava, kao i druge organe vlasti na koje se zakon do sada nije odnosio.
Trenutna definicija organa vlasti za potrebe primene zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja relativno je široka. Postojala je potreba da se radi usklađivanja sa međunarodnim zahtevima, pre svega Tromso konvencijom koja promoviše transparentnost institucije države kao ključnu karakteristiku dobrog upravljanja proširi krug subjekata sa definicijom organa vlasti, polazeći pritom od realne situacije da postoje ili su ustanovljene i neke nove kategorije subjekta.
Osim toga, aktuelni tekst zakona prilikom određivanja kruga lica koja se smatraju organom vlasti pravi dve kategorije takvih organa, pri čemu se za jednu od njih državni organ određuje veći broj obaveza, na primer, izrada informatora i podnošenje izveštaja Povereniku. Pokazalo se da je ovakva razlika neopravdana u mnogim slučajevima i da bi je trebalo otkloniti jer sužava obim ostvarivanja prava.
Predlogom zakona dodatno je predviđeno da se u organe vlasti uz jedinice lokalne samouprave, to su opštine, gradovi i grad Beograd uvrste i organi gradskih opština, s obzirom na značaj i obim informacija kojima raspolažu da bi se rasteretile centralne gradske uprave i da bi se ubrzao proces o dobijanju informacija povodom podnetih zahteva.
Posebno se precizira i dosadašnja definicija pravnog lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ tako što se navodi da pod organe vlasti spadaju i javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, uključujući tu, ponavljam opet i gradske opštine.
Dakle, zakonom se precizira da u krug organa vlasti spadaju i privredna društva, u većinskom državnom vlasništvu, pod čime se podrazumeva većinsko vlasništvo bilo kog od ranije navedenih organa vlasti, pojedinačno ili u zbiru.
Međutim, bitna novina u odnosu na dosadašnji zakon je proširenje kruga obveznika zakona na takozvane ćerke firme, odnosno privredna društva koja su u većinskom vlasništvu pomenutih privrednih društava osnovanih od strane organa vlasti, kao i na druga pravna lica koja su osnovana od strane svih navedenih privrednih društava.
Osim ovoga, Predlogom zakona preciziramo i obim informacija koje treba da budu pružene, odnosno treba da ih pružaju ona pravna lica koja obavljaju neke delatnosti od opšteg interesa, imaju javna ovlašćenja ili koja su finansirana od strane organa vlasti.
Predviđeno je da i takva pravna lica koja imaju svojstvo organa vlasti i obaveze izveštavanja u odnosu na one informacije koje se odnose na obavljanje javnog posla ili finansiranje iz javnog izvora, ali ne i za sve informacije koje su u njihovom posedu.
Kako sam već prethodno navela, govoreći o novim rešenjima u Zakonu o Zaštitniku građana položaj Poverenika je na isti način unapređen postizanjem većeg stepena transparentnosti, učešće javnosti u postupku njegovog izbora, formulisanjem odredba na isti način kroz raspisivanje takođe javnog poziva od strane predsednika Narodne skupštine, kao i kroz obavezu nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Poverenika obavi javni razgovor sa kandidatima, omogući im da iznesu svoje stavove u ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika.
Predlog da se mandat Poverenika sa sadašnjih sedam produži na osam godina, kao i da se ograniči na jedan mandat, oslanja se na istovetna rešenja koja se predlažu po pitanju mandata Zaštitnika građana, a sve to u skladu sa venecijanskim principima imaju za cilj sprečavanje tzv. profesionalizacije vršenja dužnosti Poverenika.
Takođe, prema godišnjim izveštajima Poverenika u primeni zakona sa aspekta ostvarivanja nadležnosti Poverenika, uočeno je da postoje teškoće u upravnim izvršenjima njegovih rešenja, kao i da je otežano sprovođenje njegovih ovlašćenja. Novo zakonsko rešenje daje operativnije ovlašćenje Povereniku da izrekne kazne zbog ne izvršenja njegovih, odnosno njenih odluka u zavisnosti ko bude na mestu Poverenika.
Sa druge strane, dosadašnja primena zakona ukazala je i na mogućnost zloupotrebe prava od strane tražilaca informacija koji neretko pokreću prekršajne postupke zbog prekršaja predviđenih zakonom bez prethodnih podnošenja žalbi Povereniku.
Imajući u vidu navedeno, bitne novine sadržane su u predloženom novom članu zakona koji se odnosi na obaveznost izvršenje rešenja Poverenika. Dakle, kao prvo, Povereniku se daje ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka kada u žalbenim postupcima oceni da je učinjen prekršaj predviđen zakonom. Sa ovim rešenjem je povezana i odredba koja predviđa da se podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane tražioca informacije uslovljava prethodnim podnošenjem žalbe Povereniku, odnosno pokretanjem upravnog spora pred Upravnim sudom kada žalba Povereniku nije dopuštena.
Na ovaj način želimo da otklonimo mogućnost zloupotrebe prava koju pruža trenutno važeći zakon koji je podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka razdvojio od žalbenog postupka što u praksi dovodi do velikog broja ovih zahteva podnetih od strane tražilaca informacija i to preko advokata bez prethodno izjavljenog pravnog sredstva protiv odluke, odnosno postupanja organa vlasti.
Ovakvo postupanje, odnosno ne izjavljivanje žalbe Povereniku, uz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, daje osnova za zaključak da to podnošenje zahteva za pristup informaciji nije imalo za svrhu dobijanje informacije, već da je predstavljalo samo sredstvo usmereno ka ostvarivanju prava na naknadu advokatskih usluga u postupku pred Prekršajnim sudom što predstavlja klasičan primer zloupotrebe prava.
Nema sumnje da put ka dobijanju tražene, odnosno potrebne informacije u slučaju kada organ vlasti odbija da omogući pristup, vodi preko postupka pred Poverenikom, odnosno Upravnim sudom, a ne preko prekršajnih postupaka. Te se stoga predlaže rešenje da se sa pokretanjem prekršajnog postupka sačeka dok se ne okončaju odgovarajući drugostepeni postupci.
Nakon više usaglašavanja sa zahtevima Evropske komisije koji su izneti u pisanim primedbama dostavljenim od strane „Sigme“, kao i na sastancima koje su predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave održali sa ekspertima ove organizacije u prethodnih devet meseci i bili su nam izuzetno značajni, istakla bih da su predlozi koji su se odnosili na unapređenje transparentnosti rada, naročito kod formulisanja obaveznih podataka koje treba da sadrže informator o radu organa vlati, većim delom usvojeni što je i pohvaljeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije dostavljenom 5. oktobra ove godine, kojim su dobijeni pozitivni komentari na izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Donošenjem predloženih izmena, odnosno dopuna, transparentnost u radu organa vlasti je promovisana kao glavni i primarni oblik obezbeđivanja prava na informaciju kroz, ponavljam, projektivno objavljivanje svih važnih informacija o radu organa vlasti i naravno efikasno i odgovorno postupanje organa vlasti po zahtevima tražilaca u skladu sa zakonom.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zaista zadovoljstvo da u visokom domu danas predstavim ova dva izuzetno važna zakonska predloga, za koje odgovorno mogu da tvrdim da su od suštinskog značaja za ostvarivanje principa dobre uprave, uprave koja treba da postane servis građana i privrede, a manje regulator, uprave u koju građani imaju poverenja u pogledu nepristrasnog, profesionalnog obavljanja javnih poslova i u kojoj su uspostavljeni efikasni sistemi nadzora i praćenja rada i postupanja, što je inače jedan od osnovnih ciljeva nove Strategije javne uprave za period od 2021. do 2030. godine, koju smo uneli u prvoj polovini ove godine. Zapravo, Strategija je doneta u prvoj polovini ove godine. Razmišljam, to je nekih 25 minuta kako govorim, normalno je da se omakne greška u govoru.
Suština je da su ovi predlozi zakona zaista na ponos Republici Srbiji kada je u pitanju proces evropskih integracija, odnosno usklađivanja zakonskih akata.
Unapređenjem pravnog okvira koji uređuje instituciju Zaštitnika građana i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, želimo da damo doprinos unapređenju odgovornosti i transparentnosti rada državne uprave.
Ja sam uverena da ćemo rešenjima koja sadrže zakoni koji su danas pred vama u tome i uspeti.
Vama hvala na pažnji. Zaista sam sa saradnicima, ne samo koji su tu, nego koji danas detaljno prate i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave tok naše rasprave i kasnije u pojedinostima kada budemo razmatrali ove zakone, mi smo vam na raspolaganju. Nadam se da će i javnost uzeti svoje učešće. Očekujem svakako i vrlo kritički doprinos, konstruktivno kritički doprinos medija, koji treba da nam pomognu da ova dva predloga zakona zaista pokažu da je Republika Srbija demokratično društvo, čiji su zakonski akti u procesu evropskih integracija nešto što jeste ponos zemalja u regionu i to mi danas treba da pokažemo, i narednih dana, jer Narodna skupština Republike Srbije je jedino mesto gde treba i gde će i u buduće da budu definisani akti koji će svuda i na svakom mestu svakom građaninu Republike Srbije garantovati sva ustavna prava. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Izvolite.

Hvala.

Uvažena gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas narodni poslanici imati priliku da o njima diskutuju.

Kada govorimo o Zakonu o Zaštitniku građana i o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svakako moramo imati u vidu Strategiju reforme javne uprave koja je doneta za period od 2021. do 2030. godine, koju je Vlada usvojila upravo na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a naravno, onda možemo da govorimo i o unapređenju zakonodavnog okvira koji će doprineti i unapređenju odgovornosti državne uprave i transparentnosti njenog rada.

Govoriću sa aspekta Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ono što je zanimljivo u ovom predlogu koji se pred nama nalazi jesu nova zakonska rešenja koja propisuju izbor Zaštitnika građana, s obzirom na to da je odbor koji je nadležan za izbor Zaštitnika građana upravo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Dobro je što će predsednik Narodne skupštine objavljivati javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata. Naravno, poslaničke grupe će predlagati kandidate resornom odboru i kao ovlašćeni predlagači moći će kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika predložiti isključivo lice koje se nalazi na spisku kandidata koji je prethodno utvrdio nadležni odbor.

Na ovaj način garantuje se veća transparentnost postupka izbora Zaštitnika građana i Poverenika i, naravno, obezbeđuje se viši stepen kontrole od strane javnosti.

Takođe, zanimljiva su rešenja koja predviđaju duži mandat Zaštitnika građana i poverenika. Kada ste pomenuli Venecijanske principe o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsmana, tamo se navodi da mandat Ombudsmana treba da bude duži od mandata organa koji ga bira, da funkcija treba da se ograniči na jedan mandat, kao i da jedan mandatni period ne bi trebalo da traje kraće od sedam godina. Ja mislim da su ova rešenja dobra i da ćemo ova rešenja moći da implementiramo i da uklopimo u zakonodavni okvir, onakav kakav postoji u Republici Srbiji.

Kada smo kod tih Venecijanskih principa, želim da kažem i da u razgovorima sa predstavnicima Venecijanske komisije u postupku promene Ustava jesam zaista uočila koliki značaj oni pridaju instituciji Ombudsmana u zemljama EU. Konkretno, tokom ustavnih promena videla sam da oni prosto podrazumevaju njihovo učešće prilikom izbora, recimo, članova VSS, ukoliko to ne bude uspela da učini Skupština dvotrećinskom većinom.

Dakle, hoću da kažem da postoje pravila koja ćemo mi implementirati i na najbolji način uklopiti u naše zakonodavstvo, jer smo sa jedne strane potpuno posvećeni procesu čiji će krajnji rezultat biti punopravno članstvo naše zemlje u EU.

Ono što je važnije možda, da se danas kaže, za građane Srbije jeste da ćemo mi na taj način obezbediti građanima Srbije dobru upravu koja je okrenuta njihovim potrebama, koja im je približena, koja će stručno i efikasno odgovarati na njihove zahteve, naravno, postupati po zakonu u skladu sa svojim ovlašćenjima, ali i poštovati prava i dostojanstvo građana Srbije.

To je ono što je najvažnije i što smatram da će biti očekivani pozitivni efekti od primene predloga, odnosno zakona sutradan kada ih budemo izglasali, u praksi. Tako da ja na kraju pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da ove predloge u danu za glasanje i podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dajem reč predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, uvaženom narodnom poslaniku dr Muameru Bačevcu. Izvolite.

Imajući u vidu da jačanje nezavisnih državnih institucija doprinosi jednoj efikasnoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je sa posebnom pažnjom, a moram reći ministarka i sa zadovoljstvom, obzirom da je reč o odličnom zakonu, razmatrao ovaj zakon.

Svakako da Zaštitnik građana u našem pravnom sistemu ima značajno i posebno mesto. Institucija Ombudsmana je spona između vlasti i građana i nekad je ne samo prva, nego i poslednja mera koju građanin može učiniti da bi se rešila neka nepravda. U tom smislu, predlaganje ovog novog zakona o Zaštitniku građana, koje je resorno ministarstvo, a i naša Vlada, sprovela i sprovodi, je samo nastavak jedne politike koja ima za cilj jačanje odgovornosti i efikasnosti javne uprave.

Mi smo ove godine bili u prilici da usvojimo dva izuzetno bitna zakona iz oblasti ljudskih prava. To su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i, sa druge strane, izmene i dopune Zakona o borbi protiv diskriminacije. Ovo što danas radimo, što imamo ovaj zakon pred nama ukazuje da postoji jedna intencija Vlade da se zaista učvrste mehanizmi koji štite ljudska prava i osnovna prava, pa i manjinska prava naših građana.

Obraćanjem Zaštitniku građana mogu da imaju mogućnost da u postupku, koji ih ne izlaže nikakvim troškovima, dobiju stručnu pravnu pomoć. Takođe, oni dobijaju efikasnu zaštitu, iako to ne podrazumeva pravno obavezujuću odluku, ipak najčešće dovodi do ispravljanja grešaka u nezakonitosti rada javne uprave.

Međutim, danas u svetu institucija Ombudsmana ne služi samo da kontroliše rad javne uprave, već ona kreira i deluje preventivno na ovom polju. Takođe, inicira donošenje zakona na ovom polju, ali i vrši izmene i dopune zakona koji se bave ljudskim i manjinskim pravima. Kroz svoje aktivnosti Zaštitnik građana prati pojave u društvu koje dovode ili mogu da dovedu do kršenja ljudskih prava i na koje može da reaguje odgovarajućim postupcima, postupanjem ili predlozima.

Potreba za novim zakonom je nastala iz prakse i iskustva rada samog Zaštitnika građana. To je jako bitno naglasiti.

Vi ste već rekli da su usvojene i smernice i obrazloženja, odnosno, da kažem, načela i principi koje je usvojila Venecijanska komisija iz 2019. godine.

Jako je bitno da se proširuju nadležnosti Zaštitnika građana i proširuju se i on dobija značajnu ulogu u praćenju i sprovođenju naših obaveza na osnovu određenih konvencija, Saveta Evrope i UN koje smo mi ratifikovali.

Vi ste dosta govorili o postupku izbora Zaštitnika građana. On je transparentniji i jako mi je drago što će biti javni konkurs, što će moći da se prijave svi oni koji zaslužuju ili koji imaju praktično uslove za to.

Po Predlogu zakona, ovog novog, koji je po nama uslov za izbor Zaštitnika građana, više nije moranje da bude diplomirani pravnik. Sada će to moći da bude svako ko ima visoko obrazovanje i desetogodišnje iskustvo na poslovima od značaja i ostvarivanja nadležnosti zaštitnika građana. Naravno i dalje važe uslovi u pogledu moralnih i stručnih kvaliteta i definisana je nespojivost funkcija i zabrana učestvovanja u političkim aktivnostima koje nisu u skladu sa funkcijom zaštitnika građana.

Novina je što zamenike Zaštitnika građana ne bira više Narodna skupština, već ih postavlja sam Zaštitnik građana. Sam postupak koji sprovodi Zaštitnik građana je mnogo preciznije definisan. Važno je i što se Predlogom zakona predviđa i mogućnost da u ime fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, pritužbu može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava.

Posebno bih se osvrnuo i na specifičnosti koje zakon predviđa, kada je reč o povredi prava deteta, a to je da dete može samostalno doneti, odneti pritužbu ako je navršilo 10 godina.

Na kraju bih zaključio da je pred nama Predlog zakona koji će doprineti unapređenju rada i kapaciteta Zaštitnika građana i zato je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložio i zato i predlaže Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniku Odbora, uvaženom dr Bačevcu.
Dajem reč gospodinu Đorđu Dabiću, ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na jučerašnjoj sednici podržao je oba predloga zakona koja se danas nalaze pred narodnim poslanicima, i Predlog zakona o Zaštitniku građana i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Svakako da te novine koje se uvode jesu dobre, čim se uvećava transparentnost u jednom procesu. To znači apsolutno svim građanima Srbije da ćemo imati jedan precizniji i bolji postupak izbora Zaštitnika građana, tako da sve te izmene apsolutno su na mestu, ali bih se posebno osvrnuo na odnos i današnje Vlade i skupštinskog saziva prema svim tim nezavisnim telima, prema svim tim regulatornim telima, agencijama. Imate potpuno danas jedan drugačiji odnos, nego što je bio pre 2012. godine.

Da podsetimo građane Srbije, pre 2012. godine sva ta nezavisna, pod znacima navoda, tela nisu bila ni malo nezavisna. Bili su i te kako pod kontrolom bivšeg režima, pa ste tako imali situaciju da ni Agencija za sprečavanje korupcije nije imala ništa kada je bivši gradonačelnik Beograda stotine miliona evra para građana Srbije stavio u sopstveni džep. Nisu se oglašavali ni iz Fiskalnog saveta kada su nas zaduživali po zelenaškim kamatnim stopama. Tada nismo mogli da čujemo nikoga iz ove Komisije za zaštitu konkurencije, pa da kaže da nije u redu da jedna firma, jedna grupa, "Multikom grupa" apsolutan monopol nad državnim sekundama RTS. Ni DRI se nije oglašavao. Danas, kao što znamo, sve te institucije slobodno mogu da rade svoj posao.

Mi se i te kako ponosimo na to što danas i DRI i te kako ide po opštinama, traži dlaku u jajetu, kažem, ranije nisu nikakve sankcije bile za bilo kakvo kršenje zakona.

Danas Komisija za zaštitu konkurencije, imali ste ovde pre sedam dana, izneli su ljudi, desetine prijava su napisane za povredu konkurencije. To je Srbija kakvu smo mi danas izgradili. Svako može da radi sopstveni posao i to je ono za šta se mi zalažemo.

Imamo i kritike kada nam dođe Fiskalni savet ovde koji iznosi određene političke ocene. Njima se odavde odgovori na politički način. I gospodin, narodni poslanik Veroljub Arsić prošle nedelje je i te kako je imao argumente kada smo govorili o svemu onome što smo mi predviđali kada je reč o ekonomiji naše države, a i te kako smo odgovorili na sve te političke opaske koje su dolazile od Pavla Petrovića i od Fiskalnog saveta.

Dakle, institucije svakako danas rade svoj posao. Rade svoj posao. Nama je posebno drago što smo danas u takvoj situaciji da svi mogu slobodno da se izjašnjavaju, da kažu šta misle. Imamo situaciju takođe da je bivši Zaštitnik građana, kada već govorimo o tome danas ovde, nasledili smo ga iz vremena bivšeg režima, nismo ga smenjivali, nismo pravili partijske čistke, dovodili naše ljude, on je bio kadar bivšeg režima, govorim o Saši Jankoviću, ali mi njega nismo smenjivali, on se odlučio da smenjuje nas, pa je potražio saradnju u određenim stranim centrima moći i kao što danas i on sam kaže i te kako su bili zainteresovani svi ti iz stranih ambasada da ovde kadriraju, smenjuju vlast i da njega dovedu na čelo Srbije.

To naravno na svu sreću građana Srbije nije im pošlo za rukom. Mi danas imamo državu u kojoj se pitaju građani ove države o njenom vodstvu i drago nam je da i danas kada imamo gospodina Pašalića na čelu ove institucije imamo čoveka koji radi svoj posao, nemamo partijskog, kako da kažem uhleba, nismo nikoga dovodili mi iz naše stranke ili bilo koje vladajuće koalicije. Dakle, nepartijska ličnost, vodi svoj posao, radi na način na koji zaista i treba da radi.

To je Srbija kakvu smo mi izgradili od 2012. godine do danas. Posebno se ponosimo tim da kada politički udare, kao što je često slučaj sa Fiskalnim savetom, odavde im se odgovori na politički način, ali nema nikakvih sankcija, niti mi nikoga smenjujemo, niti se vrši bilo kakav pritisak na sve te nezavisne regulatorne institucije i tela.

Još jednom, mi ćemo u danu za glasanje i pozivam sve narodne poslenike podržati oba predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Dabiću.
Kratko obaveštenje. Dobili smo saziv za Petu sednicu, tako da posle njegovog izlaganja zatvaramo Četvrtu, a onda krećemo sa Petom.
Izvolite gospodine Zukorliću.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani kao što smo već nešto mogli čuti i videti kroz obrazloženja i druge diskusije pred nama su danas dva veoma važna zakona, dva zakona koja imaju intenciju osigurati puni osećaj slobode i prava građanima u odnosu na državu.

Jasno se vidi da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uložilo ogroman trud kako bi ovi predlozi zakona izgledali ovako kako ih vidimo i na tome im zahvaljujem i čestitam, kao i Vladi koja je predložila ove zakone.

Što se tiče Zakona o zaštitniku građana poznato je da je to institut koji evo već da kažem nekoliko mandata datira u našem društvu, odnosno državi, da smo u početku se suočili sa pojavom koja je bila po prvi put među nama i da zapravo ovim izmenama i dopunama zakona usavršavamo ovaj zakon, ali već to naslanjamo na vrlo ozbiljna iskustva od proteklih godina.

Sama ideja i smisao postojanja i uvođenja mehanizma Zaštitnika građana, zapravo proizilazi iz same svesti uverenja da je državni aparat neka vrsta mehanizma koji u nekim trenucima može biti bezosećajan. Zato što država i državni aparat predstavljaju neku vrstu koncentracije moći. Ta moć svakako da li će biti upotrebljena ili zloupotrebljena zavisi od ljudi u državnom aparatu koji vrše vlasti i u čijim rukama je taj moć.

Međutim, nije moguće i nije dobro prepustiti to samo isključivo svesti i etičkom kvalitetu pojedinaca da oni sami odluče da li će upotrebiti ili zloupotrebiti tu moć. Sama činjenica da ta pojava postoji, tekovina savremene ljudske civilizacije u pogledu unapređenja prava i pravne države, unapređenju slobode i ljudskog prava svakog građanina je zapravo došla do ideje da unutar državnog aparata u statusu određene nezavisnosti instalira mehanizam Zaštitnika građana od države. Uloga Zaštitnika građana jeste da zaštiti građanina od zloupotrebe moći unutar državnog aparata i to je definitivno jedna sjajna ideja ma koliko ona u načelu izgledala pa i utopijskom, jer zapravo imamo to preplitanje jer sama država, odnosno državni aparat instalira ili uspostavlja sebi mehanizam ograničenja moguće zloupotrebe vlasti prema građaninu i svakako da delikatnost same ideje upravo ukazuje na delikatnost implementacije te ideje i sve ove godine našeg eksperimenta sa mehanizmom Zaštitnika građana ukazuju koliko je to osetljiva kategorija.

Imali smo kroz iskustvo sa uspostavom ovoga instituta razna zapažanja koja smo i u ranijim izmenama i dopunama otklanjali, ali ovo što se danas jasno vidi jeste da je namera predlagača zakona bila ne da kozmetički izvrši neke intervencije koje su eto sugerisane od strane određenih faktora međunarodne zajednice, već da se zaista dobije zakon koji nema rezervu u nameri, odnosno intenciji i da vrši svoju ulogu. Svakako da je bilo logično uvažiti principe venecijanske, ali ono što je važnije od toga jeste da mi zaista imamo Zaštitnika građana koji će biti Zaštitnik građana koji će tu ulogu vršiti u punom kapacitetu, bez obzira koliko to izgledalo delikatno, ali vidljivo je da je moguće ukoliko postoji namera pre svega predlagača zakona, jer on definiše, formuliše zakoni i tu je predlagač u prednosti birajući svaku reč kako će odrediti poziciju Zaštitnika građana, a naravno da smo mi ti koji će danas, odnosno ovih dana zauzeti svoj stav. Ja ne vidim razlog da se ne podrži ovaj zakon. Naprotiv, ovaj zakon treba podržati iako on sada izgleda izuzetno, ali to ponovo ne znači da za nekoliko godina nećemo doći do nekih novih iskustava, koja ćemo razmatrati i koja ćemo implementirati i to je osobenost ljudskog zakonodavstva, jer kako god je čovek nesavršeno biće, onda i njegovi zakoni ne mogu biti savršeni. Oni su prosto onakvi kakav je čovek, samo je pitanje namere i stručnosti. Dakle, namera i sposobnost određuju kvalitet jednog zakona.

Ono što se jasno vidi iz ovog predloga da je očito bila dobra namera da se dobije najbolji mogući zakon u ovom trenutku i mislim da ćemo u tome uspeti. Svakako ako i za svaki drugi zakon. Koliko god je bitan zakonodavni aspekt kvalitet zakona i u smislu njegovog pisanja i u smislu onoga što ćemo mi ovde usvojiti ništa manje nije važno, čak možda još važnije za same efekte na građane će biti primena tog zakona. Ona zavisi od kvaliteta Zaštitnika građana iako je sam pojam Zaštitnika građana nekako personifikovan u pojedincu, u čoveku koji vodi ovu instituciju.

Mi znamo da se radi o jednom vrlo kompleksnom sistemu, o jednom veoma velikom mehanizmu, timu ljudi, jednoj vrlo ozbiljnoj administraciji koja jeste personificirana u jednom čoveku koji to vodi, ali je od izuzetne važnosti kvalitet celokupnog administrativnog aparata Zaštitnika građana. To koliko će ovaj zakon dati efekte ovisi o kvalitetu ne samo prvog čoveka koga smo mi ovde birali i koga inače biramo, već i o njegovom celokupnom aparatu, efikasnosti tog aparata, njihovom odnosu prema građaninu. Jer, Zaštitnik građana jeste prevashodno, da kažemo, pravni mehanizam, ali on nekako u celom tom kompleksu državnog aparata zvuči najtoplije. Dakle, država sama po sebi, kao i pojam država nekako zvuči malo surovo, grubo, jer ona nešto vazda drži. Valjda zato što država sve drži, Zaštitnik građana ima obavezu da malo popusti, da baš sve ne drži tako čvrsto kao što drži država.

Tako da, Zaštitnik građana, po meni, pored onog što je njegova pravna uloga, zapravo predstavlja jedan svojevrsni psihološki izduvni ventil prema građanima, gde građanin oseća ono kao dete što dobije, što bude pomilovano od majke, ne znači uvek da ono baš dobije od majke sve to što traži, ali sama činjenica da bude pomilovano po glavi i da mu se ukaže razumevanje, to za njega jako mnogo znači. Zato što je i zahtev građanina, takođe, vrlo relativna kategorija. Ne znači da sve što građanin oseti da mu je uskraćeno od prava, da je baš tako, jer je pitanje poštovanja ili nepoštovanja prava građanina, koliko god pravna kategorija, toliko i individualna kategorija doživljaja. Dakle, ja smatram da mi je pravo ugroženo, a možda nije, ili mnogima kojima jeste ugroženo oni su navikli i ne smatraju da im je ugroženo. Tako da, pored principijelne dimenzije, to ima i svoju vrlo važnu individualnu dimenziju doživljaja ili oseća.

Zato je važno da Zaštitnik građana, pored ovog mehanizmičkog aspekta, da tako kaže, ima zapravo i taj jedan humani, ljudski odnos, što mi se čini da se izgrađuje vremenom i da to tako zapravo postoji. Jer, nekada kada se osetite da su vam sve instance zatvorene, bitno vam je da vam neko kaže – da, vi ste u pravu, učinićemo sve što možemo, makar to na kraju ne bilo ništa, ali to - učinićemo sve što možemo, jednostavno zvuči jako pozitivno i koristi građanima. Sve ovo što je predloženo u pogledu daljeg, da kažem, utvrđivanja nezavisnog delovanja Zaštitnika građana, i vezano za mandat i vezano za finansijsku nezavisnost, zapravo je nešto što definitivno dalje unapređuje Zaštitnika građana.

Ono što želim da istaknem i da time zaokružim ono što se tiče ovoga zakona, jeste da pored toga što je ovo pravni mehanizam, što je ovo mehanizam koji ima i svoje implikacije emotivno-psihološke na građane, mislim da je jako važno da se na svim nivoima javne komunikacije više poradi u pogledu činjenice da se radi i o jednom vrlo bitnom kulturološkom aspektu. Dakle, postojanje Zaštitnika građana ima i svoj vrlo važan kulturno kulturološki aspekt i o tome bi trebalo više poraditi, ne samo na nivou političke javne komunikacije, već i medijske komunikacije i obrazovanja.

Dakle, bilo bi jako važno da u sistemu obrazovanja više govorimo, ne samo o institutu Zaštitnika građana, to da, ali još značajnije o kulturi traženja prava. Znate, kada sa pozicije države edukujete, obrazujete, vaspitavate decu, mlade generacije da je pravo ono što njih čini ljudima, da je sloboda ono što ih čini vertikalnim bićima, da je mogućnost izbora ono što ih čini humanim bićima itd, to kada govorite, onda vi zapravo time ne pravite barijeru između države i naroda.

Znate, potenciranje samo na zakonu, to mora, to je tako, to mora da se poštuje, to je kao razlika između strogog roditelja i mekanog roditelja. Dakle, strog roditelj postiže efekte do jednog uzrasta, dokle decu drži pod čvrstom rukom, pod kontrolom sile i čvrste ruke. To izgleda super, otac je namrgođen, stalno vrišti, niko ne sme pred njim da progovori, majka ga u tome prati, deca slušaju i sve je tu super, oni su odlični u osnovnoj školi obavezno, a koliko u srednjoj tek ćemo da vidimo, onoliko koliko jačaju biološki. Kada ojačaju ta deca biološki, taj presing koji je davao rezultate do nekoga perioda, on se zapravo pretvara u svoj kontra efekat. Dakle, dobijemo kontra efekat gde više ta strogost ne daje rezultate.

Najčešće te porodice u kojima se vlada čvrstom rukom od strane roditelja pucaju malo kasnije. Dakle, ta deca kada se osete snažnom da se suprotstave roditelju, ne samo da ga više neće slušati, nego će gledati i ono što im je nametnuto silom proteklih desetak ili 15 godina, da nadoknade rušeći sve to i da postupaju suprotno.

Slično vam je i u mentalitetu komunikacije između države i građana. Dakle, ukoliko mi isključivo imamo kulturu nametanja zakona, mora, ko ne radi to biće kažnjen, biće progonjen itd, da, oni koji osećaju svoju slabost ili u nekoj fazi slabosti će to podnositi, međutim, doživljavaće državu kao nekog nasilnika prema sebi, pa makar bio legalan.

Zato je jako važno da imamo kroz obrazovanje da unapređujemo i usavršavamo kulturu odnosa prema pravu, pravdi, pravičnosti i slobodi. Na taj način ćemo imati taj pitomi odnos, kao mekana moć pametnog roditelja koji drži kontrolu, ali sve to radi na jedan mekan način komunikacije sa decom, pa i ono što je njima teško, da dugo uče, da puno čitaju, da ostaju rano, da treniraju itd, napravi da im je to lepo i drago.

Dakle, pametna država sa pametnim sistemom radi tako. Znači, mnogo više ulaže energije da kroz kulturu, dakle, kultivisanje svesti kroz obrazovanje zapravo je ono što je u osnovi nametnuto, jer pravda i pravo moraju biti i nametnuti. Ne možemo ni u tu krajnost potpuno otići. Dakle, da im to postane ne samo normalno, već i prijemčivo, a to se postiže kroz kvalitetno obrazovanje, kroz permanentno obrazovanje i tu treba jako mnogo energije. Voleo bih da o tome više govorimo, odnosno da pokažemo svest o važnosti toga. Zato što smisao sankcije jeste bitan, ali smisao sankcije po ideji pravne teorije je namenjen samo onoj maloj manjini koju ne možete da dovedete u red obrazovanjem i kulturom.

Ukoliko se razume sankcija i nametanje prava i pravde kao pravilo, a ne kao izuzetak, mi onda imamo surovo negativne odnose i to uvek akumulira negativnu energiju koja će negde i nekada sigurno eksplodirati i dati negativne rezultate.

Što se tiče drugog zakona, Zakona o slobodnoj dostupnosti informacijama od javnog značaja, takođe je zakon od izuzetnog značaja koji je baziran na ideji transparentnosti. Dakle, to je smisao ovog zakona, da opet potencijalnu opasnost od zloupotrebe položaja u državnom aparatu, posebno kada je u pitanju pre svega finansijski protok ili protok drugih interesa kroz ruke vlastodržaca, ma na kom nivou oni bili, da bi se eliminisala ta mogućnost, transparentnost je ključni faktor koji sprečava zloupotrebe.

Ovaj zakon je odgovor na takvu opasnost, odnosno na takav problem i sada mi imamo relativno kratko iskustvo, ali solidno iskustvo da smo sada mogli već zapaziti sve ono što su realne potrebe ili realni propusti i evo sada takođe sa vrlo visokim kvalitetom, bar sa tačke gledišta moje ocene, pripremljeni su predlozi koje svakako treba u danu za glasanje podržati.

Ono što bih uz ovaj stav dodao, a što bi trebalo dalje biti predmet pažnje jeste šta sa stalno lošim učenicima, kada su u pitanju određeni državni činovnici, faktori ili subjekti, koji permanentno ne daju informacije normalnom procedurom, već permanentno morate da ih naterate mehanizmom zaštitnika. Dakle, tu mi se čini da nemamo još odgovora. Nedovoljno smo dali pažnje ne kroz sam zakon, nego kroz možda pokušaj traženja i nekih drugih mehanizama da štetu, šta je sa štetom, šta je sa štetom koja se proizvodi time što izgubite dve godine da dobijete tu informaciju. Najčešće je medij taj koji traži informaciju od određenog državnog organa, moja iskustva su više na lokalnom nivou, pa znam konkretne primere te vrste.

Šta je sada, recimo, određeni medij traži informaciju od državnog organa u vezi sa tim i tim. Pazite, taj organ izbegava da da tu informaciju i vi ga naterate pomoću zaštitnika nakon dve godine. Ta informacija više ne vredi ništa. Isti je problem te vrste i sa Zakonom o informisanju. Ali biste vi morali tražiti rešenja za to. Da li postoji mehanizam kazne, to je jedno pitanje, ali bi morao postojati bar neki vid javne osude, dakle, moralo bi postojati da, recimo, imamo takođe transparentno istaknute državne organe, funkcionere, predsednike, načelnike, ili šta već oni bili, gde ćemo imati određeni portal ili određenu mogućnost da damo ko su ti činovnici ili funkcioneri koji stalno vrše tu zloupotrebu i stalno teraju građanina ili određenu instituciju koja je zainteresovana za informaciju od javnog značaja da koristi mehanizam zaštitnika i da izgubi godinu, dve, tri itd.

Dakle, to je nešto što bi trebalo, verujem, u daljoj fazi razrade i ovog zakona ili možda nekim podzakonskim aktima, ali mislim da bi to bilo od izuzetne važnosti, jer je važno i ne proizvesti zapravo taj utisak da imate zakon, ali onda onaj ko treba da upotrebi taj zakon kaže – pa znate, meni treba dve godine da dobijem tu informaciju, bolje da dignem ruke. Dakle, sa ovom sugestijom, odnosnom predlogom i primedbom svakako završavam svoju diskusiju. Hvala vam.