Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Zukorliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje, čestitam godinu dana rada Vlade Republike Srbije, koju je parlament izabrao 28. oktobra 2020. godine, a koja je Vlada kontinuiteta. Vlada koja je nastavila privredne i društvene reforme u Srbiji i treba da dovede Srbiju u svet i dovešće Srbiju u svet razvijenih zemalja.

Ovo je svakako reformska Vlada, kako smo rekli prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, reformska Vlada za teško vreme, Vlada koja je pokazala da onda kada je najteže sistem može da funkcioniše i da ostvaruje dobre rezultate. Svakako je danas prioritetan cilj i rukovodstva Srbije i Vlade da se odbranimo od neprekidnih i sve brutalnijih napada na naš državni integritet i suverenitet, pre svega.

Ovih dana od strane Prištine, ali i iz drugih delova regiona, orkestrirano se vrši pritisak na Srbiju kako bi se odrekla dela svoje teritorije i dopustila albanskim separatistima, koje vodi jedino neopisiva mržnja prema svemu što je Srbija danas i što će Srbija biti u perspektivi. Po ko zna koji put oglasila se Vjosa Osmani, koja više ni u jednoj izjavi ne može da prikrije svoju mržnju. Ona je juče izjavila da je Srbija kancer Evrope i da njihovoj improvizovanoj državi Kosovo ne pada na pamet da menja svoj ustav kako bi se osnovala zajednica srpskih opština i da zajednica srpskih opština može eventualno da bude nevladina organizacija.

Osmanijeva u svom brutalnom verbalnom pohodu na sve što je srpsko ide i dalje. Ratno-huškačkom retorikom javno poziva NATO pakt i druge evropske saveznike da kosmetske Albance odbrane od Srba i Rusa, govoreći kako region treba odbraniti od uticaja Ruske Federacije. Jasno je da Osmanijeva ovakvim predstavama želi da se predstavi kao najvažniji branjenik interesa zapada na ovom prostoru. Valjda misli da bilo kakvu odluku o Srbiji može da donese bez Srbije koja kao suverena država ima, naravno, svoje interese.

Koliko god sve ovo Priština radi samo radi skretanja pažnje sa svih zločina koji su prema Srbima činjeni u celom regionu, ovo je nedopustivo i ne može se dopustiti niti prećutati ovakvo svakodnevno atakovanje na Srbiju i na srpski narod. Albanski mediji takođe orkestrirano preko medija napadaju Srbiju.

Najsvežiji primer za to je događaj vezan za, recimo, izbor za mis sveta, kada su predstavnici Albanije, Srbije i lažne države Kosovo pokazali znak albanskog dvoglavog orla albanska štampa nije reagovala, ali kada su pokazali tri prsta kao srpski simbol, tamošnji mediji su ih osudili rekavši da su tri prsta simbol mržnje prema Hrvatima, Albancima i prema Bošnjacima.

Tako nešto mogu da smisle samo bolesni umovi. Zato mi moramo da u svakom momentu pokažemo složnost i da tamo gde predstavljamo Srbiju to bude dostojanstveno i patriotski.

Pre dva dana sam govorio o današnjem skupu Albanaca, Hrvata i Bošnjaka ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku, koji je svojevrstan diplomatski skandal. Ni o ovom skupu, niti o ratnohuškačkim izjavama Osmanijeve niko se, nažalost, iz međunarodne zajednice nije do danas oglasio.

Nedopustivo je da prećutimo i novu jučerašnju provokaciju Hrvatske, odnosno vlasti u Vukovaru, koja juče ponovo nisu srpskoj manjini dozvolili upotrebu ćirilice. Istovremeno se od strane navijača Fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Zagreba čuje pesma „Oj, hrvatska mati, Srbe ćemo klati“. Nažalost, ni Hrvatska se nije oglasila povodom današnjeg protesta u Njujorku, čiji ćemo ishod videti u toku dana.

Sve ovo je nedopustivo, posebno što se povodom ovih povoda ne oglašava ni međunarodna zajednica i spreči ovakva divljanja, koja samo vraćaju nazad sve naše pokušaje da vodimo miroljubivu politiku u regionu, da sačuvamo mir i stabilnost u regionu, a često smo radi mira i stabilnosti u regionu pravili kompromise, koje drugi narodi ne bi pravili.

S druge strane, od Srbije se otvoreno i bez skrivanja traži da odustane od svojih nacionalnih interesa, da dozvoli rušenje sopstvenog državnog integriteta i suvereniteta, što Srbija nikada kao ucenu neće prihvatiti. Mi jesmo za dijalog, drugi nisu. Ono što je vidljivo je da što je Srbija jača, to su napadi na Srbiju brutalniji. A kome to smeta država koja, uprkos svim udarima sa svih strana u regionu, još uvek pruža ruku pomirenja i otvoreno jača regionalnu saradnju, pre svega, u svim segmentima društva, što se potvrđuje u zakonodavnoj aktivnosti našeg parlamenta.

U vezi sa ovim orkestriranim napadima na Srbiju, postavio bih Vladi sledeće pitanje – da li se planiraju diplomatske i druge aktivnosti Vlade, kako bi se reafirmisalo poštovanje međunarodnih dokumenata, pre svega mislim na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koju bi mnogi da zaborave, ali naravno, i Briselski sporazum, koji jedino Srbija za sada ispunjava? Koji bi to bili politički koraci i da li se može još energičnije tražiti od međunarodne zajednice i UN i EU, odnosno Brisela, da stane na stranu međunarodnog prava i pokaže snagu i mogućnost da privoli drugu stranu, odnosno Prištinu, da prestane sa ratnohuškačkom politikom, sa otvorenim napadima na Srbe i ucenama?

(PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Milićeviću, imajte obzira na vreme, molim vas.)

Završavam, samo još jedna rečenica. Zahvaljujem.

Ovo pitam u kontekstu najava Prištine da će 6. novembra preuzeti trafostanicu „Valač“, što bi bila crvena linija za Srbe, posle terorističkog upada na sever Kosmeta pre desetak dana. Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.