Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Justina Pupin Košćal.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 4. do 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike, Siniša Mali, ministar finansija, Anđelka Atanasković, ministar privrede, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Zoran Ilić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Jelica Trninić Šišović, načelnik odeljenja u Ministarstvu privrede, Gordana Savić i Sandra Tasić, šefovi odseka u Ministarstvu privrede, Miladin Maglov, registrator Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre i Ružica Mačukat, zamenik registratora Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, pod tačkom 4, 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave, za poslaničke grupe, iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, član 90. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, i Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji „Pametna brojila“, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Da li predstavnici predlagača žele reč? Da.
Ministarka Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
U ime Vlade Republike Srbije i ministarke privrede, pred vama smo danas da odbranimo ideju o izmenama i dopunama zakona, koji bi trebalo da dokažu da je Srbija čvrsto, kako na putu transformativnog sveukupnog transformativnog posla, kada su u pitanju evidencije, kao što je Agencija za privredne registre ili zajednička borba protiv korupcije, pranja para, kao što je Centralni registar vlasnika, ali tako i o „pametnim brojilima“, znači o svojevrsnoj digitalizaciji, koja bi trebala da bude naša svakodnevna kućna, rutinska osobina u mesecima i godinama pred nama.
To je suština ova tri predloga izmena i dopuna zakona, kao i Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji „pametna brojila“, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kako i na koji način je došlo do toga da Vlada usvoji ove predloge izmena i dopuna zakona, na osnovu primene Zakona o planskom sistemu, odnosno dobrovoljne obaveze Vlade u primeni zakona, da se eks-spost analizom, tj. temeljnom analizom šta valja, a šta ne valja, od primene postojećih i važećih propisa, nađu razlozi zašto je primena loša, nađu načini da se predlože rešenja kojima će ta primena biti bolja i naravno, da se onda pred vama, narodnim poslanicima, izađe sa argumentima, u raspravi kojom ćemo, nadam se, na kraju i načelne rasprave i rasprave u pojedinostima, učiniti mnogo jasnijim u javnosti Srbije i građanima Srbije, zbog kojih sve ovo radimo.
Zašto je dobro imati ugovor između Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke o pametnim sistemima merenja, zašto je dobro menjati Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, i zašto je potrebno pojasniti odredbe u Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Dakle, sa svešću tome da je ova skupština temeljna i kroz matični odbor, inče razmatrala šta valja i šta ne valja i da ćemo tokom rasprave, od vas čuti, sve ono što bi možda i poboljšalo postojeće predloge izmena i dopuna zakona, najkraće što možemo o sva tri akta, koji su pred vama.
Dakle, ugovor o zameni uređaja, odnosno ugovor o pametnim sistemima merenja.
Svi mi, koji smo, kako je moj deda govorio, „odavno“, kad god mu kaže neko da je mator, on je rekao – konj je mator, a mi smo odavno, dakle mi svi koji smo odavno, znamo koliko je problema među građanima, kada su u pitanju očitavanja elektronskih brojila, koliko je problema ustanoviti moderno upravljanje elektro distributivnim sistemima, koliko je posla pred nama, kada je u pitanju zamena energetskih izvora i sve ono što se tiče energetske efikasnosti, što smo preuzeli, kao obavezu, zbog boljeg i zdravijeg života svih nas, zbog jeftinijeg, nadam se, nabavke električne energije i koliko je važno da se na jednostavan način digitalnim tehnologijama svakom građaninu, korisniku električne energije omogući dnevni uvid u potrošnju, u obaveze i način na koji mu se električna energija dostavlja.
To je u suštini ugovor koji je u vrednosti od ukupno 80 miliona evra, u dve faze, pred vama na odobrenje. Dakle, da se sa ciljem poveća efikasnost, upravljanje i kontrola distribucije.
Samo anegdotski da dodam, zašto ovo nisu tek neke reči koje uvek ljudima zvuče, kao fraza, zato što smo mi, koji smo odavno, sedeli često sa raznima koji su u EU, pomagali i znanjem i sredstvima da se unapredi sistem elektrodistribucije, što su svašta mogli da razume, da se prevede na bilo koji jezik, ali nisu mogli da razumeju šta su to divlji priključci, niti smo mi mogli da im objasnimo, niti su mogli da razumeju šta su to neispravni strujomeri.
To je zato što je razlika između uređivanja ovog sektora u društvu između nas i njih, možda nekoliko decenija ili manje, ali to nije razlog da mi nastavimo da kasnimo, nego je razlog upravo da ih što pre stignemo i da govorimo istim jezikom kada je u pitanju efikasnost i upravljanje i kontrola distribucije. Pametna brojila trebalo bi da svima nama omoguće sigurniju potrošnju, veći uvid u to šta i kako trošimo i naša je nada da će to pomoći i da svako u svom domaćinstvu razmišlja, a kako bi mogao da uštedi energiju ako je svestan da je troši možda više nego što je neophodno.
Daću vam samo primer bez pametnih brojila, da smo letos svi podobijali račune za struju koji su bili znatno veći zbog neophodne potrošnje uređaja za hlađenje, ali je to tako dramatično kada vidite. Upotreba pametnih brojila omogućiće vam da štedimo svaki dan, jer je to nama na korist u svakom domaćinstvu, ali sa svešću da tako štedimo i za ukupan energetski bilans celog društva.
Drugi cilj jeste smanjenje gubitaka, koje se sada javlja, a treći cilj je smanjenje operativnih troškova.
Sa nadom da ćemo razumeti i kao Vlada i kao Skupština, da je to važan posao, mi očekujemo i vaše opaske, kritike, možda bolja rešenja sa uz konsultacije, nadam se i prihvatanje onog što je posle eks analize posle napravljeno kao previd.
Drugi akt koji je pred nama su izmene i dopune o postupku registracije u APR-u. On ukupno ima nekoliko grupa promena, izmena ili dopuna. Dakle, radi se o proširenom krugu lica ovlašćenih za podnošenje prijave. To je još jedna od odredbi koja je proizašla iz eks-post analize, dakle, šta se javljalo kao primedba onih koji su korisnici usluga APR, ali i same struke koja radi u APR-u.
Drugi cilj je usklađivanje sa Zakonom o upravnom postupku i to je jedan od ciljeva koji će se vrlo često u našoj Skupštini događati kao opisani cilj, zbog toga što ne možemo istovremeno da izmenimo i dopunimo sve zakone, nego imamo neke zakone koji se odnose na materiju, kao što je Zakon o upravnom postupku, koji će iziskivati izmene i dopune drugih zakona.
Da napravim digresiju, za zakone iz nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biće niz zakona koji će biti menjan zbog vašom voljom usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ono što želimo da postignemo izmenama i dopunama koje su pred vama je da imamo unapređenje uslova za početak poslovanja. To je vrlo često bila ozbiljna primedba i onih koji nam mere kako se ponašamo prema ljudima kao administracija, kao državna uprava, prema ljudima koji žele da otpočnu poslovanje, da li je tu prijateljsko okruženje ili nije. Jedna od ovih odredbi je upravo pravljena sa ciljem da se unaprede uslovi za početak poslovanja.
Drugo je da se usklade odredbe zakona sa već postojećim zakonima o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja i da time harmonizujemo ono što je inače proces digitalizacije u ovoj oblasti.
Već sam rekla da mi koji smo odavno, znamo šta su bile i početne teškoće i velike prepreke kod digitalizacije, kod elektronske komunikacije kod APR-a, ali i šta su prepreke koje dolaze iz naših navika. I to je sve potpuno normalan proces. Događao se i u drugim društvima dok nisu zaokružile svoj sistem elektronskog poslovanja i poslovanja od poverenja, tako da, svako onaj ko želi da koristi usluge APR-a, da se oseća da je u prijateljskom okruženju, da svoje poslove obavi kako treba i da tako, učeći od drugih, ali koristeći i kreativni potencijal struke koja se inače sada bavi APR, nezavisno od toga ko je u kom Ministarstvu, dakle da postignemo ono što je cilj transfomativnog energije u državi, a to je da za sve u državi napravite prijateljsko okruženje, za onoga ko pristupa APR-u, za onoga ko pristupa zahtevu pravdi, za onoga ko pristupa saobraćaju. Dakle, vladavina prava vam se mahom svodi na to da imate prijateljsko okruženje za sve korisnike o kojima mi brinemo i danas u ovoj sali, želeći najbolji mogući pravni okvir za ispunjenje njihovih usluga.
Poslednji akt koji je pred vama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je jedan od zakona koji je knjiški primer šta to znači transformisati društvo uz pomoć evropskih integracija, planirajući i mereći sve ono što se dešava kroz eks-post analizu postojećih pravila i pokušavajući da napravite eks-anter analizu šta to da donesemo kao zakonski okvir da bi zaista bili ispunjeni svi ciljevi koji se tiču sadržaja Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Dakle, radi se delom o merama iz Akcionog plana „2020–2022“, kada je reč o prekršajima u slučaju osnivanja i radi se sa ciljem da se spreči unošenje u registar imovine bilo koje imovine stečene kriminalom.
Za kraj, kao i zakoni koji su pred nama, tako i bilo koji drugi zakon ne nosi sa sobom zlatna i nepogrešiva rešenja i ne stvara prijateljsko okruženje za vladavinu prava, bez napora svih nas, na svakom mestu, iz budžeta plaćenih da se to zaista i dogodi.
S nadom da ćemo sva tri zakona danas kroz pretres poboljšati vašim doprinosom, vašim idejama i vašim radom, zahvaljujem na strpljenju i saradnici i ja vam stojimo na raspolaganju za svako pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sada reč ima dr Aleksandra Tomić, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije kao jednu od tačaka dnevnog reda nakon izglasavanja rebalansa budžeta usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji tzv. pametna brojila.

U stvari,, država se opredelila u skladu i sa Klasterom 4, kada je u pitanju Zelena agenda i sa onim svim zakonima koje smo ovde glasali kao jedan paket zelenih zakona, da uvede pametna brojila kao jedan od novih sistema funkcionisanja kad je u pitanju očitavanje električne energije.

Ono što je jako važno da je sporazum, odnosno garancija ukupnog projekta u iznosu od 80 miliona evra, u prvoj fazi 40 miliona evra, država dala garancije, što znači da će konkretno za građane Srbije – Čačka, Niša i Kraljeva 205.000 korisnika dobiti mogućnost elektronskog praćenja svojih računa, odnosno nadležne elektrodistributivne jedinice će pratiti potrošnju električne energije kroz korišćenje pametnih brojila, naravno, uz pomoć određenog softvera koji treba da bude nabavljen kroz ovaj projekat.

Ono što je najvažnije, i to je ministarka i naglasila, da je IBRD, zajedno sa Vladom Srbije, sklopio ovaj ugovor, ali da ovim uvođenjem pametnih brojila, odnosno kao jedan deo pametnih mreža takozvanih, suštinski, mi ulazimo u jednu novu eru i digitalne i energetske tranzicije i time u stvari štedimo, pre svega, smanjujemo gubitke koji su se javljali ranije na mrežama usled korišćenja starog modela brojila. Te uštede iznose nekih, ministarka energetike je navela, na godišnjem nivou oko 200 miliona evra, što nije mala cifra.

Drugo, mi štedimo samim tim i CO2 emisiju, koja je u iznosu 5.000 tona na godinu dana. Znate da smo na tom putu evropskih integracija jako pažljivi kada je u pitanju emisija CO2 upravo zato što se uvode određene kvote za plaćanja. Samim tim, mi ovde imamo višestruku korist i za budžet Republike Srbije.

Zbog toga mislim da su i članovi Odbora sa zadovoljstvom prihvatili ovakav jedan predlog. Druga stvar, što ovaj projekat nije za godinu dana. To je nešto što će se sprovoditi i onim programom Srbija 2025, što znači da će se odnositi na celu Srbiju i da će se ići grad po grad, korisnici po korisnici, upravo fazno, tako da je zadnji period završetka i ovog povlačenja i ovih kreditnih linija negde 2027. godina.

Srbija je na putu ekonomskog rasta i razvoja. Sve je ovo u funkciji toga, za dobrobit svih građana Srbije. Hvala.

Reč ima ministarka.

Zahvaljujem.
Kratka opaska. Zahvaljujem narodnoj poslanici Aleksandri Tomić. Saradnici su me upozorili da sam napravila lapsus lingve sa 80 miliona projekta. Od toga su garancije 40 miliona. Zahvaljujem i ispravno je onako kako je narodna poslanica Tomić kazala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno se slažem što je koleginica Aleksandra Tomić kao izvestilac Odbora za finansije rekla o ovom Zakonu o zaduženju za nabavku električnih brojila, takozvanih pametnih brojila, pogotovo što je to u nadležnosti Odbora kojim trenutno ja predsedavam i svakako da je u interesu i EPS-a i građana Republike Srbije da u cilju poboljšanja naše energetske efikasnosti dođe do zamene već prilično zastarelih brojila koji stvaraju određene troškove, a i ne prikazuju stvaran utrošak električne energije.

Takođe, Odbor za privredu je preporučio, prihvatio predloge zakone u načelu koji se odnose na predloge o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Jasno je svima da živimo u 21. veku, da već kada postoji mogućnost elektronske uprave da mnogi naši građani ostvare neka određena svoja prava, a da ne idu više na šaltere, da ne gube dragoceno vreme, da bi morali da u nekom trenutku predvidimo i mogućnost da se privredni subjekti takođe osnivaju na određen način elektronskim putem i da je zato potrebna zakonska regulativa, što je svakako izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije privrednih subjekata učinjeno.

Međutim, da sve bude kompletno, bilo je potrebno i uraditi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, i to iz više razloga. Prvi je taj zato… Ukoliko ne bismo imali jedan ovakav Centralni registar da bismo imali situacije da ne postoji zakonska regulativa koja će da sprečava pranje novca i finansiranje organizovanog kriminala i terorizma. Utoliko je bitno da jedan ovakav zakon stalno unapređujemo i činjenica da smo samo pre nekoliko meseci imali jednu situaciju da su istraživački novinari utvrdili da je Dragan Đilas, predvodnik bivšeg režima, na različite načine, po egzotičnim destinacijama upravo, sakrio blizu 60, možda i 70 miliona evra.

Moram da kažem građanima Srbije da zbog upravo ovakve regulative koju Republika Srbija ima ti tokovi novca uopšte nisu išli preko naših računa, već su nekako uvek započinjali svoj put na tim egzotičnim destinacijama, a isti ti iz bivšeg režima nas su napadali ovde u Skupštini Republike Srbije kako Republika Srbija nema zakonsku regulativu koja bi sprečavala pranje novca i finansiranje terorizma.

Još jednu stvar moram da istaknem. Ja se nadam da ćemo u nekom budućem periodu… Kada su u pitanju privredna društva, ne može neko neku imovinu koja se nalazi u Srbiji da proda, a da novac od te imovine završi na nekom od egzotičnih računa. Imali smo tu situaciju baš kada je Mišković prodao „Maksi“ „Delezu“ i novac je završio na Kipru, završio je jednim delom u Bugarskoj i jednim delom u Sloveniji. Dinar nije ostavljen u Srbiji, a bivši režim je to prikazao kao najveću stranu investiciju na teritoriji Republike Srbije, a dinar nismo videli.

Naravno da nam je potreban i zakon kojim bismo utvrdili stvarne vlasnike određenih privrednih društava, jer ta manguparija, koja je vladala Srbijom od 2001. do 2012. godine i koja se enormno bogatila dok je bila na vlasti, pokušavaće na sve moguće načine ili da novac izvuče iz Republike Srbije ili da ga vrati u Republiku Srbiju i legalizuje. Naša zakonska regulativa to treba da spreči. Svako ko je prisvojio nešto što mu po zakonu ne pripada treba da odgovara i prljavi novac ne sme nikako da uđe u legalne tokove.

Zamislite vi sada da neko fizičko lice osnuje jedno privredno društvo, to privredno društvo osnuje drugo privredno društvo, drugo osnuje treće, a treće osnuje četvrto, a onda drugo ode u stečaj. Ko je vlasnik trećeg i četvrtog privrednog društva? Tako se u stvari gubi trag i vlasnicima i ako krene po zlu i neko dođe pod udar zakona iskoristiće nedostatak zakonske regulative da se zaštiti.

Republika Srbija je pre svega ozbiljna država, ima ozbiljnu zakonsku regulativu i nećemo da dozvolimo da bilo ko ni sa strane, a ni odavde od ovih naših pere novac ili finansira terorizam ili finansira organizovani kriminal. Iz tih razloga Odbor za privredu je podržao ova dva zakona i preporučuje Narodnoj skupštini da ih usvoji.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u jednom delu oslanjaju se jedan na drugi i važno je da istovremeno danas raspravljamo o tim izmenama i važno je da oba zakona, odnosno izmene i dopune zakona usvojimo u danu za glasanje. I jedan i drugi zakon imaju isti cilj, a to je da se unapredi poslovni ambijent u kome rade naši privrednici.

Prošlo je 17 godina od osnivanja Agencije za privredne registre i zaista ima višestruki značaj. To se može videti u praksi, naročito kod privrednih subjekata, pre svega, zbog informacija koje možemo dobiti u Agenciji za privredne registre. Na taj način, ulaskom u bazu podataka, mi možemo videti na neki način ne samo krvnu sliku naše privrede, već i najosnovnije podatke svakog preduzeća, što naročito olakšava posao kada sarađuju jedni sa drugima, mogu da imaju uvid kako posluje njihov partner, da li je možda on u dugovima, kakav je njegov status na tržištu i u svakom slučaju olakšava dalje procene za međusobnu saradnju.

Na internetu su uvek dostupni zvanični podaci o strukturi, godišnji izveštaji o radu, propisi, ali, kao što sam rekao, i osnovni podaci svih privrednih subjekata u Srbiji. Zbog toga je važno da konstantno radimo na modernizaciji Agencije za privredne registre i upravo su izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agencije za privredne registre usmerene ka tom cilju.

Jedan od ciljeva izmena i dopuna zakona odnosi se i na to da prijava za osnivanje privrednog društva ubuduće se podnosi elektronskim putem, odnosno samo elektronskim pute, i to je u skladu sa koncept e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom koja se odnosi na poslovanje naših privrednih subjekata.

Navešću podatak koji je objavila Svetska banka. Svetska banka je uradila jedno istraživanje, odnosno jednu analizu koja se odnosi na naše područje. Da bi jedan početnik, neko ko želi da uplovi u preduzetničke vode samo otvorio preduzeće, da bi izvršio postupak registracije, prijave, da bi se registrovao kod Republičkog fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje, da bi dobio potvrdu o PIB-u, da bi otvorio račun u banci, za sve to, za taj prvi korak neophodno mu je da utroši dva dana. Kada se pređe na elektronski oblik poslovanje, konkretno na elektronsku prijavu, u tom slučaju potrebno je upola manje vremena. Dakle, za jedan dan sve ovo može da se obavi na jedan jednostavniji i kulturniji način, a ne da se dva dana ide od šaltera do šaltera, da se prikupljaju dokumenta i da se potom pristupi prijavi preduzeća.

Izmene i dopune ovog zakona pružaju početnicima i druge olakšice u nekim drugim segmentima. Navešću da kada se za osnivanje preduzeća podnose dokumenta da odrađeni podaci koji se nalaze u dokumentima koji se vode po službenoj evidenciji mogu da se pribave i tako što Agencija za privredne registre traži po službenoj dužnosti te podatke od nadležnih organa. To je svakako olakšica za sve preduzetnike kada kreću, kada prave taj prvi koraka. Međutim, zakon je morao da upodobi i rok koji se odnosi na prijavu, odnosno rok za odlučivanje o prijavi ili eventualno odbacivanje prijave o osnivanju novog preduzeća. Taj rok je ostao kao i do sada – pet radnih dana. Dakle, registrator ima vreme od pet radnih dana da odluči da li će prihvatiti prijavu ili će odbaciti prijavu.

Međutim, šta se tu menja? Po novom zakonu menja se rok otkada počinje da se razmatra prijava.

Dakle, sada se smatralo da od trenutka podnošenja prijave postoji pet radnih dana da se prijava prihvati ili odbaci, a po novim izmenama i dopunama zakona taj rok počinje onog trenutka kada se dobiju svi neophodni podaci, odnosno kada se dobiju sva neophodna dokumenta. Zašto je to važno? Važno je za privrednike u slučaju kada neki državni organ ne dostavi na vreme registratoru određene podatke, onda budući preduzetnik, onaj ko radi prijavu, neće snositi posledice za tuđu neodgovornost, dakle za nečiju neažurnost ili za probijanje određenog roka.

Gde su uočeni problemi u praksi? Problem je najčešće lociran kod onih državnih organa koji ne vode elektronsku evidenciju, a inače su po Zakonu o opštem upravnom postupku dužni da dostave sve podatke registratoru.

U praksi se dešavalo da najčešće sudovi sa zakašnjenjem dostave određene podatke o tome da li je neko osuđivan ili nije, da li se protiv njega vodi krivični postupak i na taj način da je moguće da se prekorači zakonom propisani rok i dobro je što su načinjene izmene u ovom delu i one zaista idu na ruku osnivačima preduzeća.

Ovaj zakon takođe usklađen je i sa drugim zakonima koji regulišu oblast elektronskog poslovanja, pre svega sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj indentifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Međutim, iako mi primećujemo zaista da postepeno raste poverenje u oblik elektronskog poslovanja situacija na terenu pokazuje da to poverenje ne raste onom brzinom kao što se očekuje i još uvek postoji negde i lebdi sumnja kod budućih preduzetnika u ovakav vid poslovanja, dakle u elektronsko poslovanje.

Naravno, tu su i druge prepreke, kao što nekada ne postoji, odnosno postoji zapravo pristup internetu, ali je ograničen. Potrebno je nekada svi mi da unapređujemo znanje u ovoj oblasti, jer zaista radi se o modernim tehnologijama i logično da na taj način polako prelazimo sa tradicionalnog na moderne oblike poslovanja.

Posedovanje i upotreba elektronskog potpisa još uvek nije zaživela u potrebnoj meri. I kada govorimo o samom procesu registracije preduzeća građani najčešće biraju da dođu lično u Agenciju za privredne i registre i tako obave ovaj deo posla.

Važno je i što je dat rok od 18 meseci, dakle imaćemo godinu i po dana od usvajanja zakona da se sve ovo implementira u praksi. To je sa jedne strane važno i za korisnike registratora, ali je podjednako važno da ostavimo vremena za jedan kvalitetan softver koji će sve moći da podrži u praksi, ono o čemu danas i govorimo. Na taj način ostvarićemo uštede, kao što sam rekao u vremenu, ali ostvarujemo uštede i u novcu. Poznato je da elektronski oblik poslovanja donosi uštede za četvrtinu više nego kada govorimo o tradicionalnim oblicima poslovanja. Dakle, ako neko želi da uradi elektronsku prijavu preduzeća mislim da su njegovi troškovi za 25% niži nego kada tradicionalno ide i bavi se skupljanjem papirologije.

Mi moramo zakonskim izmenama da obezbedimo uslove da se unapredi sistem poslovanja, samim tim da naša zemlja bude bolje rangirana i da zauzme status povoljne destinacije za investiranje. Da sačuvamo jedan trend koji je sada na snazi, ali ću podsetiti da više od polovine investicija koje dolaze u region završe u Srbiji, znači stranih, direktnih investicija.

Svake izmene i dopune zakona, svaki novi zakon koji ide u tom smeru je dobrodošao i za naše preduzetnike, ali daje dobar signal stranim investitorima da smo mi jedno stabilno područje za poslovanje.

Malopre sam pomenuo analizu Svetske banke i opet se moram vratiti na to da Svetska banka prati poslovanje u 190 ekonomija kroz 10 različitih oblasti. Jedna od tih oblasti jeste i ova koja se odnosi na prijavu preduzeća i pre svega toga se tiče određenih kriterijuma kao što je broj procedura, vreme koje je potrebno za prijavu preduzeća, troškove, minimalni kapital koji je neophodan za početak obavljanja nekog biznisa, a kao što sam rekao, mi zaista ovim izmenama i dopunama zakona šaljemo jednu dobru poruku i našim domaćim i budućim zapravo privrednicima, ali i stranim investitorima.

Ova celokupna procedura odnosi se pre svega na mala i srednja preduzeća zato što ona čine oko 99% u učešću naše privrede i u njima je zaposleno od ukupnog broja radnika više od polovine. Takođe, u malim i srednjim preduzećima se tako radi da su ona uglavnom orijentisa na domaće tržište, ali napominjem da ni izvoz nije beznačajan s obzirom da se ne radi o velikim kompanijama i izvoz malih i srednjih preduzeća jeste 46%, što zaista nije malo za ovu oblast.

Mi u SDPS najčešće ističemo i brinemo se o položaju zaposlenih, da imaju što bolji status, da imaju bolje plate, da imaju bolje uslove rada, ali isto tako vodimo računa o malom preduzetništvu, o srednjem preduzetništvu i znamo koliko je ono važno za dalji naš ekonomski razvoj, da je to jedna možda, u ovom trenutku, i najvažnija poluga ekonomskog razvoja Srbije.

Ima dobrih primera, iako mala i srednja preduzeća često imaju određena ograničenja, ipak oni imaju kapacitet da ostvaruju konstantan rast, da proizvedu jedan kvalitetan produkt, a na nama je zaista da obezbedimo što bolje uslove da se tako prosperitetne firme pretvore u jedna velika preduzeća koja će imati značajno učešće na stranim tržištima.

Kada sam rekao da ima dobrih primera tu ću navesti jedan primer iz oblasti malog i srednjeg preduzetništva kod nas, a odnosi se na sektor proizvodnje nameštaja od drveta koji dostiže udeo od 70% u ukupnom izvozu tog sektora. Preduzeća iz ove delatnosti imaju problem sa niskim nivoom produktivnosti, što je i logično, i sa finansiranjem novih tehnologija, ali gde je njihova konkurentska prednost na tržištu? To je da oni dobro koriste svoje znanje, da su konkurentni sa cenama i naravno sa brendovima konkurišu na stranom tržištu oslanjajući se na tradiciju.

Ovaj sektor je dobar primer koji može da posluži i drugima da unaprede svoje poslovanje, da se uključe u međunarodne tokove, što doprinosi usvajanje novih znanja, novih tehnologija, sigurnom plasmanu robe, a naravno samim tim i boljoj naplati.

Dugo vremena je bilo i ustaljeno mišljenje da su velika preduzeća jedini siguran pokretač privrednog i društvenog razvoja. Međutim, već 20 godina u ovom veku vlada sasvim drugačije verovanje, vlada jedan drugačiji trend, što je i logično. Mi još uvek nismo na onom procentu koji je u EU kada govorimo o učešću malog i srednjeg preduzetništva u ukupnoj privredi, ali u svakom slučaju i to je kod nas veoma važno pre svega iako se mala i srednja preduzeća često gase, osnivaju nova, na šta se konkretno odnose izmene i dopune ovog zakona. Praksa je pokazala da su obično mladi ljudi ti koji pokreću nove biznise, koji imaju nove ideje i oni unose svežu krv na tržište.

Na kraju da istaknem i značaj izmene Zakona o centralnoj evidenciji stranih vlasnika i to je zaista jedna globalna tema kada govorimo o onom delu koji ima za cilj da se unapredi sistem blagovremenog otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Čini se uvek kada govorimo o terorizmu da je to nečiji drugi problem. Nažalost, i događaji od pre nekoliko meseci u Beču, a sećamo se ranije i Parizu i Briselu i u drugim evropskim državama govore da je terorizam problem na svetskom nivou, da svi moramo da se bavimo njime. Veoma je važno da utvrdimo ko su vlasnici kapitala, da slučajno ne bi došlo do unošenja takvog jednog novca u finansijski sistem i da takav novac posluži za finansiranje terorizma. Jednostavno, sve bezbednosne službe, svi zakoni kada govorimo konkretno o EU moraju da budu usaglašeni i neophodna je saradnja u ovoj oblasti.

Sve ove izmene su u kontekstu modernizacije rada javne uprave i razvoja procesa digitalizacije. Građani treba da imaju potpuno poverenje u ovakav vid poslovanja jer je predviđen pristup podacima putem kvalifikovanog elektronskog potpisa ili kada se govori i utvrđuje identifikacija. Postoje dva, a u nekim slučajevima i tri nivoa bezbednosti. Tako da nema razloga za nepoverenje kada govorimo o elektronskom poslovanju.

Takođe, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, jer mislimo da ćemo na ovaj način moći da računamo na sredstva u iznosu od 40 miliona evra koje će Elektroprivreda Srbije uložiti u uvođenje pametnih sistema merenja utroška električne energije. I zaista, to je jedna investicija u budućnost, sada ulažemo da bismo dugoročno ostvarili određenu korist. Dakle, preko 200 hiljada domaćinstava će na jedan moderan način, u realnom vremenu moći da prati troškove koje ostvaruju na ime potrošnje struje.

Ovo, naravno, ima i pozitivne efekte, pre svega što veliki broj domaćinstava još uvek ima zastarela brojila, što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema, a nekada i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije. Mislim da ćemo na ovaj način pre svega unaprediti efikasnost, ali ćemo imati i bolju kontrolu nad distributivnim sistemom električne energije i, što je najvažnije, smanjiće se nivo gubitaka u distributivnoj mreži, što je generalno boljka kada govorimo o snabdevanju električnom energijom.

Još jednom da ponovim za kraj da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati sve izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.