Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa Poslovnikom, sa članom 205, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16 do 19 časova.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje.
Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora primenjuju se odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
Pozdravljam prisutne članove Vlade.
Predsednica Vlade Ane Brnabić, zajedno sa nekoliko ministara i članova Vlade je službeno sprečena da bude prisutna.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Poštovani predstavnici Vlade, znam da se vaš koncept razvoja Srbije u ekonomskom i svakom drugom smislu i ono zašta se ljudi kojima ja pripadam zalažu radikalno razlikuje, ali želim da postavim pitanje u vezi korporacije kompanije „Rio Tinto“. Mislim da neke činjenice koje bih tu izneo, se bez obzira na razlike u konceptu i kod vas i kod onih koji ta pitanja postavljaju poklapaju i nedoumice se ozbiljno otvaraju.

Pre svega, kompanija „Rio Tinto“, što se u javnosti malo potencira, jeste kompanija koja, kako sam razumeo, australijsko-britanska.

Australija i Britanija su saveznici kosovske administracije. Ja znam da „Rio Tinto“, kao i sve korporacije, strane banke i oni koji su došli ovde će gledati što manje profita da ostavi u Srbiji i da što manje plati poreskim organima ono što Srbiji treba, ali će negde, nekim poreskim organima to morati da plate, i to najverovatnije poreskim organima Australije ili Britanije.

Da li će taj novac koji oni budu izvukli iz Srbije preko tih poreskih organa završiti kao pomoć albanskim specijalcima na KiM, kao pomoć za njihovo naoružavanje da bi sutra mogli to oružje da isprobavaju na našim ljudima na KiM?

Ako je to tako, da li je smisleno da mi jednoj takvoj kompaniji dajemo da zarađuje praveći velike ekološke probleme u Srbiji?

Druga stvar koju takođe treba da znamo jeste lična karta te kompanije, a to je da je na Papua Novoj Gvineji, gde je imala rudnik, ostavila sprženu zemlju i ekološku katastrofu nesagledivih razmera?

Činjenica je da je ta kompanija u Australiji svojim kopanjem rudnog blaga uništila kulturno nasleđe, etničko nasleđe Aburidžina i, doduše, na taj način samo nastavila viševekovnu genocidnu politiku njenog kraljevskog visočanstva Velike Britanije prema Aboridžinima.

Znači, da li ćemo takvoj korporaciji, koja se tako ponaša otvoriti vrata naše zemlje?

Kada sve to znamo, postavljaju se ona pitanja na koja nismo dobili odgovor, a voleo bih da mi neko od predstavnika Vlade na to odgovori, a to je – da li su oni najzad našli taj neki treći način vađenja rude litijuma iz jadarita, pošto prva dva načina za koje smo ih pitali na prethodnim sednicama Vlade, navodno se neće koristiti, a oba načina podrazumevaju velike količine vode, velike količine sumporne kiseline i ogromne količine otpadnih voda koje će negde morati da idu, u neke slivove nekih reka i jalovine koja po prostornom planu koji je na čudan način donesen će ostati u slivu reka i otvorena za moguće poplave.

Dakle, na to nismo dobili odgovor. Navodno, oni rade neki treći ekonomski, ekološki, pa na kraju i tehnološki proces koji to neće postići, međutim kada pogledate sve njihove rudnike, oni su svuda van naseljenih mesta.

Tako da, sva ta pitanja još uvek stoje otvorena, a posebno je pitanje da li oni koristeći svoj lobistički potencijal korumpiraju neke naše ustanove koje će sutra trebati da kontroliše njihov rad?

Hvala.

Vladane, isteklo je tri minuta.
Nisam samo shvatio kome ste postavili pitanje?

Ne znam, ja sam mislio da će ovde biti i premijerka Brnabić, ali ko je u suštini iz resora vezanog za rudarstvo, nema ni gospođe Mihajlović. Znači, možda ministar poljoprivrede, pošto se radi o poljoprivrednom zemljištu u dolini.

Dobro.
Može da se javi bilo ko od predstavnika Vlade, ali tu je i ministarka za zaštitu životne sredine.

Naravno.
Izvolite, ko hoće u ime Vlade?
Reč ima ministar Irena Vujović.
Izvolite.

Svakako vezano za „Rio Tinto“, već nekoliko puta smo izlazili sa tim u javnost. Dakle, ne treba da imate bilo kakvu lošu nameru ili, ne daj Bože, to što pominjete da je bilo ko korumpiran. Mi smo baš ti koji ne puštamo lako bilo kakvu studiju.
Dakle, pre zvanične studije o zaštiti životne sredine, se radilo na obimu i sadržaju studije. To su sve transparentni dokumenti u kojima učestvuje javnost izuzetno baš zbog interesovanja za tu temu i sve ono što je smisleno i pravno utemeljeno, mi prihvatamo sve te sugestije.
Dakle, nakon obima i sadržaja na koji smo imali određene primedbe, tek onda kompanija izrađuje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, i to smo već mnogo puta rekli, i ta studija kada bude predata od njihove strane, takođe će biti transparentna i biće predmet za razgovor.
Ono što ste pominjali sada da je sve na bazi pretpostavke oko zagađivanja vode, zemlje, oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da li ih imaju ili nemaju, mi ćemo sve to kroz studiju utvrditi.
Dakle, ne možemo da osuđujemo unapred projekat, ne možemo da govorimo o negativnom uticaju na životnu sredinu, sve do trenutka dok ne budemo imali, dakle, studiju o kojoj možemo da razgovaramo.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine i čitav tim ljudi koji radi na tome ima svakodnevnu komunikaciju sa predstavnicima kompanije i otvorena su vrata Ministarstva za svakoga, ne samo za Rio Tinto, nego za sve koji žele da se bave privredom, a da može da ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Dakle, mi smo tu da damo uputstva i šta je ono što je u skladu sa zakonom.
Dakle, dok god ne budemo imali studiju pred nama, mi ne možemo da baratamo bilo kakvim nivoima zagađenja, pošto ih možda uopšte i neće biti, ali ne možemo nikoga osuđivati i mislim da treba da sačekamo dokumente.
Naravno da su sve oči javnosti uprte i da ne želi niko da radi bilo kakve stvari koje mogu da nanesu štetu na životnu sredinu i na zdravlje ljudi.
Mislim da treba to da sačekamo i da ne treba nikoga unapred da osuđujemo. Dakle, mi pratimo svaki korak. Mislim da ćemo uskoro imati i neke nove informacije, vezano na rešenje, odnosno na taj obim i sadržaj, što je korak pred studiju. Postojale su određene žalbe i sada se po tim žalbama odgovara na administrativnoj komisiji i tek kad se završe sve te procedure, administrativne, onda ćemo moći da damo konačno rešenje na obim i sadržaj studije, što je korak pred studiju, tako da smo i mi dalje na početku, vezano za te procene i zato vas molim da unapred ne osuđujemo projekat i da unapred ne pričamo o zagađenju, bilo da je aero zagađenje, zagađenje zemlje ili vode.
Naravno, da sve ono što treba da poseduje takav jedan ogroman projekat, kada govorite o prečistačima za otpadne vode, mislim da će to sigurno imati i da su to predvideli i da je to najmanje u odnosu na sve ostalo što je predviđeno projektom.
Volela bih da učestvujete u svakom ovom procesu, svi vi koji ste zainteresovani, i koji imate bilo kakvu sumnju, a naravno da učestvuje i što šira javnost, kako bi sve sugestije koje su značajne, mogli da uključimo i uzmemo u obzir.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poslanik Glišić.
Izvolite.

Što se tiče koruptivnog delovanja njihovih lobista, nisam mislio na ljude iz Vlade, pošto nemam dokaze za to. Ne kažem ni da je koruptivno delovanje ovo što ću izneti, ali mislim da može da bude sukob interesa i o tome treba voditi računa kada se bude učestvovalo u celom tom elaboratu i kad neke nadležne institucije budu proveravale da li je sve to smisleno i u skladu sa opštim interesom. Pretpostavljam da će jedna od institucija koja će tu biti uključena biti i Rudarski fakultet Beogradskog univerziteta. Postoji podatak da je taj fakultet od „Rio Tinta“ primio 100 miliona grantova u zadnje vreme i mislim da je to možda razlog da se obrati pažnja na mogući sukob interesa.

S druge strane, ako se ispostavi da je nivo ekološkog delovanja, da ne kažem ugrožavanja naše sredine, na mnogo većem nivou nego što je to sam Jadar, da li će ono što je predsednik Srbije obećao kao referendum se odnositi i na sve građane Srbije, a ne samo na ljude iz tog kraja? Jer, ne zaboravite, ljudima iz tog kraja kroz kupovinu imovine i da se na neki način oni na taj perfidan način iseljavaju iz tog kraja, „Rio Tinto“ može da vrši uticaj. Međutim, na celu Srbiju teško da može.

Tako da, to je više političko pitanje za vas kao predstavnike vladajuće stranke da li će referendum onda biti na nivou cele zemlje, a ne samo na nivou ljudi iz tog kraja, po pitanju „Rio Tinta“ i tog projekta?

Hvala.
Izvolite, hoće li neko da odgovori?
Potpredsednik Vlade, Branislav Nedimović.