Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ja ću na tragu onoga juče, mislim da je važno, ovi ljudi juče nisu bili, nažalost, ovde u Skupštini. Dakle, tražim obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu da preduzmu i šta će preduzeti povodom ugroženih i zapostavljenih prava predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić, jer ovo je i te kako u nadležnosti Poverenice i Zaštitnika.

Dakle, predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću pitanje – ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode predsednika i njegove porodice? Možda će predstavnici ovih regulatornih i nadzornih tela da nam kažu – ljudska prava i slobode predsednika i njegove porodice moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike. Niko normalan se neće složiti sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najviše štitimo mi poslanici, funkcioneri SNS i pojedini ministri Vlade, na čelu sa Anom Brnabić. Nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju pre svega Aleksandra, Danila i Andreja. Pri tome, jedina njihova krivica je što postoje, što su predsednik, sin i brat i što nisu po volji đilasovskoj opoziciji i medijima. Dakle, oni nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili. Predsednik se politikom bavi, podsetiću, 27 godina i za to vreme od politike nije stekao bukvalno ništa, niti članovi njegove porodice, i Vučić i njegova porodica su čisti kao suza.

Napadi, pretnje, klevete, uvrede i dehumanizacija su utoliko upadljiviji i nelogičniji zbog toga što Srbija vidno u ovih devet godina ekonomski napreduje, vodi miroljubivu politiku, pre svega spoljnu, naravno i unutrašnju, a napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Dakle, po logici i prirodi stvari, velika popularnost Vučića i uspesi bi morali da dovedu do drastičnog smanjenja napada, kleveta, dehumanizacije i svega, dakle, po prirodi i logici stvari, ali to nije slučaj. Dakle, onda možemo da zaključimo da samo neko, pod znacima navoda, veštački podstiče ceo ovaj proces. Kada pogledamo ko su nosioci te pojave, dakle, korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri Đilas, Jeremić, Marinika itd, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu opet tajkuna Đilasa i Šolaka i pojedine kompromitovane NVO pod uticajem Zapada, sve je jasno. Onda nije slučajno da su napadi na Vučića i porodicu Vučić udesetostručeni od trenutka kada se Đilas vratio u politiku, odnosno od 2018. godine.

Ekstremna opozicija i njeni mediji istovremeno u ovom periodu rade i na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je pokušano, podsetiću vas ponovo, u aprilu 2019. godine napadom na Skupštinu Srbije, pokušajem upada u Skupštinu grada, napadom na Predsedništvo i konačno 2020. godine onim grozotnim napadom na Skupštinu Srbije, najvažniju instituciju u Srbiji, kada je povređeno od strane nasilnika 140 policajaca, od čega mnoštvo teško, a jednom policajcu su polomili đilasovci i obe noge. Setimo se stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, pretnji bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije i pozivima na pobunu.

Borba protiv dehumanizacije je zadatak kojim, naravno, treba da se bave Zaštitnik građana i Poverenica. Došli smo u apsurdnu situaciju da postavimo pitanje – da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, a što Srbija jeste, da li to obuhvata i Danila, Andreja i Aleksandra? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacija? Da li i ostali članovi porodice uživaju ova prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Srbija je, zahvaljujući predsedniku Vučiću, postala pristojno, civilizovano i pravedno društvo. A da je predsednik Republike ugrožen posvedočio je pre izvesnog vremena i bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Ukoliko Zaštitnik i Poverenica ne veruju da je predsednik uopšte i ugrožen, a kamoli dehumanizovan, samo da ih podsetim na ubistvo premijera Đinđića, na pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici, na oružje skriveno u Jajincima kao priprema atentata na Vučića, svedočenje Čabe Dera, uskoro završavam, da su mu nudili ogroman novac da ubije Vučića, izjave načelnika UKP-a gospodina Bogdana Pušića da je klan Belivuk za 27. januar ove godine pripremao atentat na predsednika Srbije. Završavam.

Izlišno je, ali ponoviću, Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kažu da se ljudska prava temelje na ljudskom dostojanstvu. Ljudsko dostojanstvo je ideal za koji se vredi boriti i umreti. Mi ćemo se izboriti za sva prava porodice Vučić, ali ostaćemo živi i pobedićemo na izborima 2022. godine. Živela Srbija! Hvala vam.