Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2021.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 65 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – Predlog zakona o Zaštitniku građana.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Maja Mačužić Puzić, državni sekretar, Miljan Čuljković, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Pozdravljam prisutne predstavnike Vlade.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Snežana Paunović, Đorđe Milićević i Jelena Žarić Kovačević, kao i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pisanim putem narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević povukli su amandman na član 6. Predloga zakona, kao i narodni poslanik Đorđe Komlenski na član 48. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Reč ima predlagač, Snežana Paunović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena ministarko Obradović, razgovarali smo o našem amandmanu bar u jednom delu i kada je bila rasprava u načelu. Vlada je odlučila da odbije amandman i ja to poštujem, ali prosto osećam obavezu da još jednom obrazložim zašto smo uopšte došli na ideju da kao poslanička grupa SPS podnesemo ovaj amandman.

Dakle, amandman se ticao toga, odnosno naš predlog je bio da Zaštitnik građana po obrazovanju, tj. po struci bude diplomirani pravnik. Bez obzira na sve druge kumulativne uslove koji se u principu traže za sve javne funkcionere koje bira Narodna skupština, a to je da su državljani, da nisu osuđivani, da imaju određeno iskustvo u oblasti za koju se biraju, svuda se traži i određena, negde bliže definisana stručna sprema. U tom smislu smo prosto mislili da je neophodno, nužno, kako god hoćete, da se na mestu Zaštitnika građana nađe neko ko je diplomirani pravnik.

Moja uvažena koleginica Dunja Simonović Bratić govorila je čak o tome da ima prostore da se i kao jedan od uslova možda postavi i to da ima položen pravosudni ispit, što ne bi bilo manje, nego više, ali svakako stojimo pri našem stanovištu.

U Predlogu zakona o Zaštitniku građana uža stručnost nije bliže definisana i nama se može desiti da konkuriše i poverenje dobije i neko ko je saobraćajni ili poljoprivredni inženjer. Ovim ne želim da uvredim bilo koga, niti da umanjim vrednost bilo kog fakulteta i bilo kog visokog obrazovanja, ali zaista pod okolnostima da su poslovi Zaštitnika građana ipak uže vezani za pravne procedure, mislili smo da je važno najpre i primarno poznaje pravo odnosno bude diplomirani pravnik.

Vlada je u svom mišljenju kojim je odbila naš amandman, pored ostalog navela da ombudsman snagom svog autoriteta ukazuje na pogrešno postupanje organa uprave prema građanima i utvrđuje nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa uprave.

Složićemo se da iako se formira stručna služba ombudsmana koja mora savršeno da poznaje Ustav, zakon, manjinska i građanska prava kako bi mogla da konstatuje da zakon nije poštovan, ipak smo smatrali da uz svo poštovanje, opet kažem, drugih profesija, i za samog Zaštitnika građana jeste važno to pravničko znanje.

U krajnjoj liniji on mora da potpiše svaki akt i stane iza prvih stavova svoje službe pre svega i mi i dalje verujemo da rukovodilac, bez obzira na specifično znanje o ljudskim i manjinskim pravima mora da ima i pravnička znanja.

Namera je bila da sledimo dobru praksu drugih država koja obezbeđuje i autoritet Zaštitnika. Složićemo se takođe da je autoritet ovako značajne i Ustavom definisane funkcije prevashodno autoritet znanja.

Naravno, ne isključujemo ni u jednom trenutku sve ostale reference koje se zahtevaju, niti mislimo da su manje važne kada je u pitanju vršenje javne funkcije Zaštitnika građana, ali nam se činilo da je previše široko definisana stručna sprema i da je postupak izbora Zaštitnika građana može prosto da usporava.

Niko ne može u ovim okolnostima i sa ovakvim zakonom sprečiti ni jednog likovnog umetnika koji ima desetogodišnje iskustvo u zaštiti ljudskih prava, kroz aktivnosti u nekoj nevladinoj organizaciji, da konkretno konkuriše.

U pitanju je ozbiljna državna funkcija. Produžili smo mandat na osam godina, ako se ne varam odborski amandman ostavlja mogućnosti i da se mandat ponovi. Tako da smo, pre svega vođeni time, zaista mislili da bi možda bilo bolje unaprediti ovo zakonsko rešenje na način što ćemo obavezati kandidata da prosto budu diplomirani pravnici. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Obradović.
...
Srpska napredna stranka

Marija Obradović

| Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu
Hvala, predsedavajući.
Hvala gospođo Paunović na obrazlaganju ovog amandmana i to izuzetno racionalnom pristupu pri obrazlaganju, iako je amandman odbijen od strane Vlade.
Važno je da još detaljnije pojasnimo, vi ste zaista dali okvire u kojima se kreće obrazloženje za odbijanje vašeg amandmana, ali u javnosti je ovo izazvalo dosta interesovanja i zbog toga je zgodno da pojasnimo još detaljnije.
Prvo ću se osvrnuti na venecijanske principe koji su zaista bili ozbiljan osnov kojim smo se rukovodili pri pisanju ovog zakona. Dakle, prema venecijanskim principima kriterijumi za imenovanje ombudsmana treba da budu dovoljno široki da podstaknu širok spektar pogodnih kandidata. To je citat.
Dakle, čini se da takav predlog, kao što je vaš amandman bio, nije u potpunosti u skladu sa ovim standardom, sužavajući grupu potencijalnih kandidata na diplomce prava. Iako su mnogi ombudsmani na međunarodnom nivou diplomirani pravnici, ograničavanje broja kandidata samo na pravnike ili bilo koje drugo obrazovanje nije opravdano. Pošto Ombudsman deluje putem zakonskih mera, važno je da osoblje, odnosno zaposleni u njegovoj, odnosno njenoj kancelariji budu na odgovarajući način obučeni o pravnim i proceduralnim aspektima. Za osobu koja vrši dužnost ombudsmana bi znanje, iskustvo, moralni kvaliteti i ugled trebalo da budu glavni, odlučujući kriterijumi za izbor.
Takođe se očekuje da će Ombudsman imati neke druge veštine, osim pravnih znanja. Na primer, stručnost u društvenim naukama. Priroda rada Ombudsmana po sebi daje prednost pravnicima među potencijalnim kandidatima, ali formalni uslovi ne bi trebalo da budu toliko restriktivni. Dakle, to je ono što je stav koji se bazira na Venecijanskim principima, a ako dozvolite navela bih i deo iz obrazloženja Vlade.
Dakle, Vlada je istakla da su uslovi za izbor Zaštitnika građana, koji se navode u članu 7. Predloga zakona, postavljeni kumulativno, te ih treba sagledati u celini i zajedno. Prema odredbama člana 7. Predloga zakona, za Zaštitnika građana može da bude izabran državljanin Republike Srbije koji, pored propisanih vrsta i stepena studija u okviru sistema visokog obrazovanja koji su sadržani u tački 1. ovog člana, ima najmanje 10 godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Iz formulacije sadržane u članu 7. Predloga zakona proizilazi da se u pogledu uslova koji se odnose na stručnost jednog lica za izbor za Zaštitnika građana traži najmanje desetogodišnje zapaženo iskustvo u oblasti zaštite prava građana. Stoga vlada mišljenje da su neosnovani navodi da se primenom predložene formulacije člana 7. Predloga zakona može izabrati lice koje ne poznaje način funkcionisanja organa javne vlasti niti pravosudnog sistema, da ne poznaje pravne procedure i sve pravne mogućnosti pružanja zaštite građana.
Pored toga, Vlada ukazuje da se, shodno članu 45. Predloga zakona, za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje stručna služba Zaštitnika građana. U pogledu navoda narodnih poslanika prema kojima ovaj nezavisni organ ima velika ovlašćenja, Vlada naglašava da institucija Zaštitnika građana, uporedno pravno posmatrano, predstavlja instituciju sa tipičnim ombudsmanskim ovlašćenjima koja se ogledaju u vršenju tzv. vanpravne kontrole uprave u kojoj Zaštitnik građana ne rešava o pravima, obavezama i odgovornostima fizičkih lica, već snagom svog autoriteta koji uživa u društvenom, političkom i javnom životu, i svojim ličnim integritetom ukazuje na pogrešno postupanje organa uprave prema građanima, utvrđuje nezakonitosti i nepravilnosti u radu organa uprave i u krajnjoj instanci obraća se Narodnoj skupštini i javnosti.
Vlada posebno i naglašava da je članom 7. Predloga zakona propisano da se za Zaštitnika građana može izabrati lice koje poseduje visoke moralne i stručne kvalitete, kao i da je odredba člana 7. stav 1. tačka 1) Predloga zakona u potpunosti u skladu sa tačkom 8) Venecijanskih principa, a to sam i navela na samom početku, da sada ne ponavljam. Dakle, da kriterijumi za izbor Ombudsmana treba da budu dovoljno široki da podstaknu kandidate što šireg spektra, odgovarajućih kandidata.
Trudila sam se da čitam iz obrazloženja Vlade i da pročitam Venecijanske principe, da ne bi došlo slučajno do pogrešnog tumačenja. Ovo jeste, žargonski rečeno, klizav teren, ali primena svih zakona koje mi donosimo zajedno, pre svega vi se
izjašnjavate kao poslanici u parlamentu, primena tih zakona jeste ključna tačka koja nama doprinosi ka boljoj oceni napretka Srbije na evropskom putu. Suština je da sve te zakone koje mi i sročimo u okviru dokumenta koji bude potvrđen u Skupštini, a to je ono što rade svi odbori skupštinski, dakle, vrše nadzor, a prate primenu zakonskih rešenja i ostalih akata i propisa.
Tako da, i posle ovog zakona, a nije se o tome mnogo govorilo u medijima, ali, iskreno, veliki broj eksperata je učestvovao u pripremi ovog Predloga zakona o Zaštitniku građana, nevladine organizacije su takođe bile uključene, zainteresovana je javnost za ovaj Predlog zakona o Zaštitniku građana, veliki broj konsultacija i sa Evropskom komisijom, odnosno sa ekspertima SIGME, to je tim eksperata koji za Evropsku komisiju ocenjuje predloge različitih zakonskih akata, dakle, vrlo širok krug ljudi koji je radio na pripremi ovog teksta i nije ni čudno što je ovako mali broj amandmana na ovaj predlog zakona, jer smo se zaista trudili da što bolju formu ovog predloga zakona dostavimo parlamentu.
Naravno, idemo i po redovnoj proceduri. Dakle, hitna procedura za usvajanje zakona u Srbiji je prošlost. Idemo na redovne procedure, na poštovanje svih onih zahteva koji su upućeni Srbiji kako bi ona bila bolja, uspešnija i bolje ocenjena na svom putu evropskih integracija. To pokazuje i ovaj poslednji izveštaj o napretku Srbije koji smo dobili nedavno, gde smo zaista ocenjeni pozitivno, gde su upućene sve pohvale i Vladi Republike Srbije i ostalim institucijama koje pomažu da Srbija zaista ide napred.
Nadam se da će i predstojeći izbori, koji bi trebalo da se dogode u aprilu sledeće godine, zaista ućutkati sve one koji su negativno ocenjivali legitimitet ovog parlamenta, sastav ovog parlamenta i da će rezultati sledećih izbora uvesti u ovaj parlament neke od opozicionih stranaka koje su sada vanparlamentarne. Bilo bi dobro da oni sav svoj bes i nezadovoljstvo koje pokazuju na ulici i kojim dovode u zabludu jedan dobar broj ljudi u Srbiji, govoreći da Srbija ne ide dobrim putem, nadam se da će svi oni biti dovoljno hrabri i dovoljno pametni da sednu u skupštinske klupe, jer je parlament jedino mesto gde vi možete da pokažete da je vaša politika i predlog vaše politike mnogo bolji od one koji predlaže vladajuća većina.
Vi, gospođo Paunović, kao neko ko je dugo u parlamentu i ko je prošao različite faze i različit sastav parlamenta, odlično znate koliko je važna žustra skupštinska rasprava, u kojoj se argumentima borimo za što bolje zakonsko rešenje koje će izaći odavde. Tako da, to jeste nešto na čemu ćemo insistirati ubuduće i zaista ne mogu da dozvolim da se dovodi u pitanje legitimitet sastav ovog parlamenta. Snažno ću se boriti i u kampanji i nadam se da će biti prostora i posle izbora da pokažemo da mi ne odustajemo od poštovanja najviših principa, vladavine prava i demokratskog društva. Srbija to i jeste, samo se čini da nismo dovoljno glasni u isticanju svih rezultata koje smo postigli, i vi kao vladajuća većina u parlamentu, kao poslanici vladajuće većine, a i mi u Vladi Republike Srbije.
Tako da, u periodu koji je pred nama u ovih nekoliko meseci zaista treba da budemo glasniji nego što smo to bili do sada, glasniji u iznošenju argumenata, rezultata rada. Ovaj parlament je napravio veliki pomak i to treba građani da čuju. Onaj negativni predznak koji se često u poslednjih godinu dana, posebno od strane opozicionih različitih tajkunskih medija stavljao ispred rada parlamenta nije i ne može biti istina. To treba svi vi poslanici svakog dana, znam da to činite, ali treba da budemo još glasniji u narednom periodu. Ne može sve ono što radimo, zaista danonoćno, sedam dana u nedelji, jer mnogo od nas ne da nisu imali godišnji odmor, nego ni vikende nemamo, i neću da dozvolim da neko sa podsmehom gleda na sve ono što smo radili. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti podržavam stav Vlade i stav ministarke Obradović, vezano za neprihvatanje ovog amandman, i to iz više razloga.

Na prvi pogled izgleda logičan predlog da Zaštitnik građana bude neko ko je diplomirani pravnik, ali kada se stvar posmatra malo šire, onda se vidi da je argumentacija Vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu ipak mnogo šira i da je Vlada bolje sagledala ovu situaciju nego što su to uradili, uz svo dužno poštovanje, podnosioci amandmana.

Pre svega, ono što je važno da se kaže, mi u Srbiji, a tako postupaju i mnoge druge zemlje, instituciju Zaštitnika građana uvodimo putem zakona, dakle, na neki način putem nekog političkog dekreta, ali izvorni Ombudsman, švedski Ombudsman je nastao sasvim slučajno, kao što je sasvim slučajno nastala institucija prvog ministra u Velikoj Britaniji. Dakle, u Švedskoj on nije uveden zakonom, nego slučajno.

U 17. veku Švedska je ratovala sa Rusijom i švedski kralj Karlo je pobegao u Tursku. Pošto nije bio u Švedskoj, odnosno nije bio u svojoj zemlji, on je imenovao čoveka koji ga je zastupao, to je bio njegov poverenik i izvorno, dakle na švedskom jeziku, reč ombudsman ne znači zaštitnik građana, nego poverenik, komesar, predstavnik, neko ko u ime kralja vrši vlast, dok se kralj ne vrati i kada se kralj vratio ombudsman više tu funkciju nije vršio.

Švedska je tek svojim Ustavom iz 1809. godine, dakle posle nekih 100 godina otkako je nastala, ali kažem slučajno, institucija Ombudsmana u Švedskoj usled ratnih prilika, ona ga je normirala kao nekoga ko treba da štiti prava građana od onoga što se u anglosaksonskoj literaturi naziva loša uprava, maladministration, dakle od raznih šikaniranja, nepoštovanja rokova itd.

Ovo što je rekla ministarka Obradović je potpuno tačno. Zaštitnik građana, ma kolika da su mu ovlašćenja, on nema ono suštinsko meritorno ovlašćenje, a to je da poništava upravne akte, ma koliko da su oni nezakoniti. Dakle, može da ukaže organima uprave na nezakonito ili necelishodno postupanje, može da im ukaže na nepoštovanje rokova, može da im ukaže na nepoštovanje prava stranke u upravnom postupku, ali on ne može da donese rešenje kojim poništava upravni akt. To može samo drugostepeni organ uprave, odnosno to može sud u upravnom sporu. U našem slučaju to je Upravni sud.

Zašto je dobro ovo Vladino rešenje da Zaštitnik građana može da bude i neko ko nije pravnik? Zato što se Predlogom zakona ne zabranjuje da diplomirani pravnik bude Zaštitnik građana, nego se omogućava da pored diplomiranog pravnika bude i neko drugi, ali ko ima iskustvo u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda. Imate mnogo primera u svetu zemalja gde su ombudsmani ljudi koji nisu pravnici, ali koji sjajno rade svoj posao, koji su ljudi od autoriteta, koji su vrhunski intelektualci, koji su poznati u javnosti kao ljudi koji su se borili za ljudska prava i slobode, koji su afirmisali principe demokratskog, slobodnog društva i takvi ombudsmani su se pokazali kao mnogo efikasniji nego ljudi koji su naprosto diplomirani pravnici, ali su anonimni za širu javnost. Jer vi kada za Ombudsmana izaberete čoveka koji je poznat svima, koji možda nije diplomirani pravnik, ali je čovek od ogromnog intelektualnog i moralnog autoriteta i digniteta, onda u državnoj upravi imate neku vrstu straha da ne pogreše, jer će imati posla sa takvim jednim čovekom.

Sada mi formalnopravno možemo da kažemo – Ombudsman treba da bude diplomirani pravnik, imenujemo nekog čoveka koji je diplomirani pravnik, koji možda

i nije loš pravnik, ali je potpuno anoniman, nema nikakav autoritet, možda je radio u

nekom organu uprave, ali ga građani ne doživljavaju kao nekoga ko zaista u pravom smislu te reči može da zaštiti ljudska prava i slobode.

Tako da, ovo što je Vlada predložila je dobro. Dakle, Vlada je ostavila mogućnost da se za Zaštitnika građana izabere diplomirani pravnik, ali može da bude i neko ko nije diplomirani pravnik, ali ima takvu vrstu autoriteta, odnosno takvu vrstu harizme ima takve ljudske, moralne i intelektualne kvalitete koji ga čine dostojnim da bude institucija koja se zove u pravom smislu te reči Zaštitnik građana. Dakle, da u praksi bude Zaštitnik građana, a ne samo na papiru.

Mi smo imali jednog, i to je jedan od razloga zašto mislim da vaš amandman ne treba prihvatiti, papirnatog Zaštitnika građana, Sašu Jankovića. Zašto kažem papirnatog? Čovek je ispunjavao ovaj uslov o kojem vi govorite, on je bio diplomirani pravnik. Sada ja pitam sve kolege i koleginice narodne poslanike, a čija ljudska prava je on zaštitio kao diplomirani pravnik? Da li postoji neki građanin Srbije kome je Saša Janković pomogao? Pa Saša Janković je do te mere imao odbojnost prema Narodnoj skupštini, da kada smo se na resornom odboru bavili njegovim izveštajima, on nije hteo da dođe, nego je slao svog zamenika, jer, bože moj, on je veličanstvo, šta on ima da radi u Narodnoj skupštini sa narodnim poslanicima i da ga oni propituju zašto je nešto napisao u izveštaju i da ga pitaju – a izvini, kom građaninu si ti pomogao i u kom konkretnom upravnom postupku?

Čitao sam njegov izveštaj, kao što su čitali i drugi narodni poslanici. Znate čime se on bavio u tim svojim izveštajima, on koji je bio diplomirani pravnik? Zašto je Aleksandar Vučić, na primer, na nekoj konferenciji za novinare rekao to i to, pa zašto je rekao tim tonom, pa zašto se novinaru obratio na način na koji se obratio. Je li to posao Zaštitnika građana? Čovek je potpuno ušao u političku arenu i potpuno zaboravio na svoj posao, a posao mu je bio da štiti prava građana onda kada su ona ugrožena nezakonitim ili necelishodnim postupanjem organa uprave.

Tako da, kada za Zaštitnika građana izaberete diplomiranog pravnika, to vam nije apsolutna garancija da će on dobro da radi svoj posao. Tipičan primer je Saša Janković. Čovek je bio pravnik, ali da li je dobro radio svoj posao Zaštitnika građana? Nije. On je hteo da se sa pozicije Zaštitnika građana, i to je na kraju krajeva i učinio, kandiduje za predsednika Republike. On je svoju poziciju Zaštitnika građana, dakle, državnog organa, to želim posebno da napomenem, često se u javnosti brkaju pojmovi nezavisnih regulatornih tela sa državnim organima, Zaštitnik građana nije nikakvo regulatorno telo, to je državni organ, koji radi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. Saša Janković je hteo da se bavi politikom i ničije ljudsko pravo on nije zaštitio, sem svoje. I jedino što je radio u javnosti kao Zaštitnik građana, to je da promoviše sebe, kao nekoga ko treba da nasledi Aleksandra Vučića. I što je vreme više odmicalo i što su se više približavali predsednički izbori 2017. godine, Saša Janković je sve manje bivao Zaštitnik građana, a sve više bio kandidat opozicije za predsednika Republike.

Tako da imamo jako negativno iskustvo sa ljudima koji su formalno diplomirani pravnici, na poziciji Zaštitnika građana, a u suštini su se pokazali kao čisti politikanti. To se videlo. On kada je izgubio predsedničke izbore, vrlo brzo se povukao i sa pozicije predsednika tog njegovog Pokreta slobodnih građana i njegova sudbina vam je manje-više poznata.

Ima još jedna stvar koja je jako važna, o tome su pričale moje kolege juče. Želim tu temu da stavim na dnevni red i danas. Izgleda logično da je načelnik Generalštaba oficir. Izgleda logično da je načelnik Generalštaba general. Izgleda logično da je načelnik Generalštaba neko ko je najbolji oficir u Vojsci Srbije. To je sve logično. A da li je u praksi bilo tako? Nije.

Imali smo jednog čoveka, koji mislim da u životu nije postrojio vod, a kamoli četu, kamoli bataljon, kamoli brigadu, o korpusu da i ne govorim, vod nije postrojio. Samo zahvaljujući činjenici da ga je protežirao bivši predsednik Republike Boris Tadić on je postao načelnik Generalštaba, pri tome je činove dobijao, po nekoliko činova, u jednoj godini, čovek je postao, ja mislim general potpukovnik, general pukovnik za veoma kratko vreme.

Suštinski on o vojsci nije imao pojma, ali radio je jedan posao koji je za vojsku, koji je za odbrambenu moć Republike Srbije bio jako štetan. On je uništio našu vojsku, skoro je uništio, ostali su neki patrljci od vojske Srbije sve dok ministar odbrane nije postao Aleksandar Vučić 2012. godine i sve dok u narednim godinama nismo počeli da nabavljamo najsavremenije naoružanje i sada vojska Srbije predstavlja jednu respektabilnu vojnu silu kaja naravno, nema nameru bilo koga da napada, ali može da odbrani državu Srbiju i može da odbrani srpski narod od agresije u zemljama bivše Jugoslavije u kojima on živi, a u nekima od tih zemalja položaj i srpskog naroda je danas izuzetno, izuzetno težak.

Govorim o Zdravku Ponošu. Čovek je bio general i sada formalno posmatrano ispunjava uslove da bude načelnik Generalštaba. Mislim da je to bio najgori načelnik Generalštaba u modernoj istoriji srpske vojske. Ne znam da li postoji čovek koji je naneo više štete sopstvenoj vojsci kojoj je bio operativni komandant, vrhovni komandant je uvek predsednik Republike, ali on je kao načelnik Generalštaba, operativni komandant celokupne vojne sile, ja ne znam da li je bio neko lošiji od njega na tako važnoj poziciji.

Isti vam je slučaj i sada sa Zaštitnikom građana. Ne znači, ako je neko diplomirani pravnik da je po definiciji neko ko će u praksi dobro da se snađe sa zaštitom ljudskih prava, posebno kada je u pitanju rad organa državne uprave. To smo isto imali i u vojsci Srbije.

Juče je televizija N1, to slobodno mogu da kažem slagala građane Srbije, oni su to onako mimikrijski nazvali, jedan poslanik SNS rekao za Zdravka Ponoša da je bio loš načelnik Generalštaba vojske Srbije i da je uništio vojsku Srbije. Zašto kažem da su slagali? Zato što to nije prvo rekao poslanik SNS, mislim na Uglješu Mrdića. On je juče postavljao poslaničko pitanje, pa nisu hteli da kažu njegovo ime, ali je iz konteksta bilo jasno da se mislilo na kolegu Uglješu Mrdića koji je rekao da je Zdravko Ponoš uništio vojsku Srbije. I onda televizija N1 brutalno slaže građane Srbije i kaže – e to je rekao jedan poslanik SNS. On to jeste rekao, ali postoji jedan čovek koji je to rekao pre njega, a to je čovek koji je do juče bio u stranci Vuka Jeremića, Nikola Jovanović. To su zaboravili da kažu građanima Srbije.

Ako iko poznaje Vuka Jeremića i ako iko poznaje Zdravka Ponoša pa valjda ih poznaje čovek koji im je do juče bio najbliži saradnik, ali televizija N1 u svom dobrom maniru da obmanjuje građane Srbije i da 24 sata vodi kampanju protiv predsednika Republike, protiv Vlade Srbije, protiv SNS je prećutala samo taj jedan mali detalj, da je o Zdravku Ponošu, kao uništitelju vojske Srbije govorio prvi Nikola Jovanović i rekao još nešto, rekao je nešto što Uglješa Mrdić nije rekao, a što baca novo svetlo i na Vuka Jeremića i na Zdravka Ponoša, rekao je – kakva je to stranka desnog centra, kako se predstavlja Narodna stranka Vuka Jeremića koja se otvoreno zalaže za ulazak Srbije u NATO pakt? Kakav je to desni centar?

Čovek je otvoreno rekao da se Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš zalažu za ulazak Srbije u NATO pakt. I ne leži vraže, Zdravko Ponoš, mislim toliko o njegovoj političkoj pameti i inteligenciji, potvrdi sve to što je Nikola Jovanović rekao. On čovek javno u medijima kaže – mi planiramo da dođemo na vlast tako što ćemo lepo da zamolimo Amerikance da nas dovedu na vlast.

Koja je cena toga? Ja mislim koleginice Paunović da vam je to sasvim jasno, cena toga je da se odreknemo Kosova i Metohije, da se odreknemo Republike Srpske, da prestanemo da radimo na jačanju vojske Srbije. To je cena koju ćemo svi mi morati da platimo, ako nekim slučajem Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš, Dragan Đilas i cela ta družina dođu u poziciju ne da osvoje vlast, nego da se primaknu vlasti. Evo, to je njihov scenario, da ih neko drugi instalira ovde na vlasti, a oni će naravno da odrađuju sve one poslove koje su u interesu neke od velikih sila.

Mi smo taj scenario gledali, taj film su građani Srbije već gledali, ali sa tom pričom je završeno 2012. godine. Nadam se da na sledećim izborima koji će biti na proleće građani Srbije neće dozvoliti da se na vlast vrate isti oni koji su nam radili sve ove stvari poput Vuka Jeremiće, poput Zdravka Ponoša, poput Dragana Đilasa i njima sličnih.

Rekao sam neki dan, kada smo potpisivali sporazum sa ovih sedam opozicionih stranaka sa kojima smo vodili dijalog bez posredovanja stranaca, rekao sam nešto što na prvi pogled izgleda neverovatno, a to je da će izbori za SNS sledeće godine i predsednički i vanredni parlamentarni i izbori za Skupštinu grada Beograda, biti veoma teški. Izgleda neverovatno u trenutku kada SNS, sada po najnovijim istraživanjima javnog mnjenja ima oko 58% podrške građana Srbije, ali nemojte zaboraviti činjenicu da je opozicija, tako bar oni kažu za sebe, dobro organizovana, da imaju sjajne kandidate, da imaju sjajne intelektualce koji ih podržavaju, da imaju pomoć iz inostranstva i ono što svi građani Srbije vide, imaju mnogo više para od nas. Pa, Dragan Đilas ima sada na svom računu, privatnom računu više para nego cela SNS, on jedan čovek kao pojedinac, kao fizičko lice.

Tako da će ti izbori sledeće godine biti za SNS veoma teški. Oni imaju u svojim rukama i medije. Mi to 2012. godine nismo imali, nismo imali ni ranije. Pazite, oni sada u svojim rukama imaju većinu elektronskih medija, većinu štampanih medija, prisutni su na Instagramu, prisutni su na Tviteru, prisutni su na Fejsbuku, što je sve legitimno, ali to razvejava njihove laži o tome da su medijski diskriminisani. Pa, ne, većina medija radi za Dragana Đilasa, većina medija radi za Vuka Jeremića, većina medija radi za Zdravka Ponoša i većina medija radi protiv Aleksandra Vučića, protiv Vlade Srbije, protiv svega onoga što smo svi zajedno i mi poslanici, i vi iz Vlade uradili od 2012. godine do sada.

Do koje mere su ti ljudi beskrupulozni? Pa, to se videlo juče na konferenciji za novinare. Kada Vlada Srbije promoviše vakcinaciju, kada promovišemo mere koje treba da spreče širenje pandemije, napada na televizija N1 kako ugrožavamo ljudska prava i slobode. Juče predsednica Vlade kaže na konferencija za novinare – pa, vi sa N1 televizije ste rekli da ne treba građane vakcinisati sa tom trećom, tzv. buster dozom vakcina. Kaže, Žaklina Tatalović u sred Vlade Srbije premijerki da laže. Dobro, rekla je da laže i premijerka pokaže vest sa televizije N1 gde se kaže, kako ono beše, nije uvek treća sreća u smislu nije treća doza vakcine sigurna garancija da nećete dobiti ovu opaku bolest.

Da nismo uveli mere, da nismo obezbedili vakcine, onda bi nas napadali, gde su vam vakcine, a što ne uvodite mere, ljudi umiru, ljudi se razboljevaju.

Sećate se na početku pandemije šta su rekli - kakve kineske vakcine, kakve ruske vakcine, pa to nama ne treba, treba isključivo da nabavljamo vakcine iz EU. Ovim što su članovi EU, dobili su vakcinu otprilike u proseku šest meseci sa zakašnjenjem u odnosu na nas koji nismo članovi EU. Da smo slušali Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Ponoša i te takozvane eksperte lekare, koji bi da leče ljude lekovima za životinje, pa pitanje je kada bi počela vakcinacija u Srbiji.

Imate još primer, kada formalno na poziciji imate diplomiranog pravnika, a on smišljeno radi protiv svoje države. To želim da podsetim građane Srbije. Jel znate ko je dao ideju Vuku Jeremiću koji nije diplomirani pravnik? On kaže da je magistar fizike, ali ne zna Drugi Njutnov zakon, tako da je veliko pitanje da li je uopšte magistar fizike, ali recimo da jeste.

Ideju Vuku Jeremiću da postavi, odnosno da traži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde da li je deklaracija takozvane skupštine republike Kosovo iz februara 2008. godine, o proglašenju nezavisnosti, u skladu sa međunarodnim pravom ili ne? Tu ideju mu je dao diplomirani pravnik Borko Stefanović. On je rekao Vuku Jeremiću, a u to vreme je bio politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, to vam je otprilike zamenik ministra, da se prevede na jezik običnih ljudi, dakle, on je rekao Vuku Jeremiću - hajde da se obratimo Međunarodnom sudu pravde, a znao je, morao je da zna kao diplomirani pravnik, morao je da zna kao čovek koji je došao iz sveta diplomatije, da sudije u Međunarodnom sudu pravde glasaju shodno stavu svoje države o nekom pitanju. Uzmete spisak sudija Međunarodnog suda pravde, uzmete spisak država koje su priznale nezavisnost Kosova, tu je politička matematika jasna. Unapred se znalo kakva će biti odluka Međunarodnog suda pravde i, nažalost, bila je negativna za Republiku Srbiju. Međunarodni sud pravde je rekao da deklaracija o proglašenju nezavisnog Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Ko je za to kriv? Pa, jedan pravni ekspert Borko Stefanović i Vuk Jeremić koji ga je poslušao. Zašto su oni to uradili? Zato što hteli, zato što oni Kosovo posmatraju kao balast, kao teret, kao problem. Šta će nam taj teret? Mi treba da uživamo u životu.

Videli ste prepisku između Vuka Jeremića i Roćena - e jesi obezbedio 25 soba, ne obezbedio sam 26, e super, evo dolazimo, j smo majku u Srbiji i Crnoj Gori. To je bila ta Đukanovićeva i Tadićeva diplomatija u vreme Srbije i Crne Gore. I onda su hteli da skinu teret, kako oni kažu za Kosovo i Metohiju, sa svojih leđa i sa leđa Srbije i onda su to prebacili na Međunarodni sud pravde. Onda su rekli - pa da, evo, mi se borimo za Kosovo, ali šta sada da radimo kada je Međunarodni sud pravde rekao da to nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom i napravili državi Srbiji, Vladi Srbije i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, grdan problem, jer sada gde god na nekom međunarodnom forumu iznesete problem Kosova i Metohije, Albanci i njihovi mentori vam mašu, kao crvenom maramom, odlukom, odnosno savetodavnim mišljenje Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije 2008. godine nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Tako da, gospođo Obradović, podržavam vaš stav. Ne mora Ombudsman da bude diplomirani pravnik. Nije to nikakva garancija da će on biti dobar zaštitnik ljudskih prava i sloboda, ali mora da bude pošten čovek, mora da bude čovek od autoriteta, mora da bude čovek od integriteta, mora da bude čovek koji se neće baviti dnevnom, a pogotovo ne stranačkom politikom i kome će interesi građana i interesi države, jer on je državni organ, nije nezavisno regulatorno telo, biti preči od svega ostalog.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, doktore Martinoviću.
Veliko je interesovanje za ovu raspravu.
Prvo reč ima potpredsednik Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice sa saradnicima, poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani i građanke, kao što sam istakao tokom rasprave u načelu, a danas posmatrajući ove amandmane, možemo ponovo potvrditi da je ovaj zakon, odnosno predlog koji smo imali, sa izmenama i dopunama, urađen jako kvalitetno. Zato je bio jako mali prostor za predlaganje, odnosno dostavljanje značajnijih amandmana, što će nam svakako olakšati da okončamo i raspravu i u pojedinostima, ali isto tako i da u danu za glasanje damo punu podršku izglasavanju ovog zakona.

Svakako da je dobro što smo zaprimili ove amandmane, makar ih bilo malo i makar većina od tih amandmana imali tehničku prirodu intervencije, gde imamo određene koji su prihvaćeni, neke koji su odbijeni, neke koji su povučeni.

Ovaj amandman koga trenutno razmatramo, koji se tiče uslova za imenovanje, odnosno izbor Zaštitnika građana jeste po svojoj prirodi zanimljiv i značajan i svakako da iz tog razloga zaslužuje i ovu raspravu. Ukoliko na prvi pogled čujemo obrazloženje predlagača, to izgleda i logično, jer Zaštitnik građana se bavi pravima. Onda se podrazumeva da bi bio izabran, da je dobro da bude pravnik i jeste verovatno dobro da bude pravnik, ali Zaštitnik građana je mnogo više od pravnika.

U zamisli same ideje uspostave ovog instituta, instituta Zaštitnika građana, on jeste neko ko se bavi pravnom problematikom zaštite prava građana koja može biti ugrožena od strane pojedinaca ili samih državnih organa u slučaju kršenja zakona.

Međutim, ideja uspostave i postojanja i funkcionisanja Zaštitnika građana je mnogo više od toga. Zaštitnik građana, to sam inicijalno spomenuo i u raspravi u načelu, je zapravo na neki način faktor u državnom aparatu koji treba da zaštiti građane od državnog aparata. Znači, radi se o delikatnoj kategoriji i to moramo priznati.

Čuli smo da je Zaštitnik građana zapravo državni organ. On je državni organ koji treba da zaštiti građane od ostalih državnih organa.

Dakle, veoma delikatna pozicija. On je deo državnog aparata koji ima ulogu da zaštiti građane od kršenja zakona državnog aparata prema tim građanima od mogućeg kršenja zakona. Radi se o vrlo osetljivoj kategoriji. To ukazuje na to da ne bi bilo dobro ograničiti se isključivo na formalne uslove. Ukoliko suzimo, a što je bila intencija ovog amandmana, ukoliko bi se suzila mogućnost, limitirala mogućnost da imamo široku bazu kvaliteta u kandidovanju Zaštitnika građana, tu bi verovatno imali ovu formu, da kažemo, pravnik, razume se u pravo, bavi se pravom, to je to.

Međutim, i ono iskustvo koje do sada imamo pokazalo se da kvalitet delovanja rada, vršenja funkcije Zaštitnika građana nije ovisio o njegovom pravničkom znanju, pogotovo što Zaštitnik građana, i to smo prošli put istakli, iako jezički izgovaramo ga u jednini, implicirajući da se radi o jednoj osobi.

Dakle, on je institucija, on ima svoje timove. Pre svega, te timove čine pravnici. Dakle, u slučaju i da ne bude pravnik, on neće biti lišen pravničkog znanja koje ima kroz svoje timove u pogledu analiza, razrada svih predmeta sa kojima se on bavi. Zato je dobro da imamo širu bazu kandidiranja, a da u stvari time ukazujemo da je akcenat na kvalitetu ličnosti, na formatu ličnosti u etičkom smislu, naravno i obrazovnom. Naravno da je poželjno da oni imaju pravničko znanje. Sve je to poželjno, ali ne i presudno i ne jedino bitno.

Privilegovan sam, pod navodnicima, privilegovan sam što mogu svedočiti iz vremena, iskustva, ranijeg Zaštitnika građana u periodu 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godina i to kao strana koja se obraćala Zaštitniku građana. Moje iskustvo je tada veoma neprijatno u onome što sam dobio od Zaštitnika građana koji, kao što smo čuli i znamo, jeste bio pravnik.

Čak sam imao tada i susret, mislim da je to bilo 2010. godine, sa tadašnjim Zaštitnikom građana. Imao sam susret, tražeći da mi se obrazloži zašto na silne zahteve da Zaštitnik građana stane na stranu građana, jer znate šta se tada dešavalo između 2007. i 2010. godine. Nije se radilo samo o kršenju prava građana već o brutalnim zloupotrebama poluga moći vlasti, i to onih najdrastičnijih, policije, žandarmerije, pravosuđa i drugih poluga i struktura moći vlasti koja je odlučila tada da se obračuna sa jednom zajednicom, odnosno predstavnicima te zajednice zato što im nisu bili po volji, zato što nisu uvek hteli politički služiti, zato što je ta vlast na tim nekim ranijim izborima koje je dobijala zahvaljujući stotinjak hiljada bošnjačkih glasova u Sandžaku htela da nakon dva dobijena mandata zapravo kazni svoje glasače, odnosno da im ne ispuni obećanje zbog kojih je dobijala vlast i onda su kao i svi prevaranti - dužan sam, najbolje da se posvađam sa onim prema kome sam dužan i onda mu neću vratiti dug, e pa, ne može.

To se dešavalo tada i svakako pripadnici te zajednice kroz instituciju islamske zajednice su se obraćali Zaštitniku građana koji službeno nije reagovao, nije odgovarao, nije preduzimao ono što je bilo potrebno da se zaštiti ta zajednica, što je bila njegova obaveza. Kada sam zatražio sastanak i da u razgovoru saznam o čemu se radi, ja sam dobio sledeći odgovor. Delimično sam zahvalan bar na toj iskrenosti, ali to zapravo govori o tome da nismo imali adekvatnog Zaštitnika građana. On je kazao – vi ste sve u pravu, ali ja ne mogu da vam pomognem. Kažem, ja znam da vi nemate mehanizme da naterate vlast da poštuje zakon, ali minimum onog što je vaša obaveza jeste da se oglasite, da preduzmete ono što je u vašoj nadležnosti da se oglasite i da kažete da se prava tih građana krše. E pa, ja to ne mogu.

Dakle, to je meni rečeno, onako što bi se reklo, u lice i naravno da se mi posle toga, iako smo imali i dalje problema do 2012. godine, nikada više nismo obratili Zaštitniku građana, on za nas nije postojao zato što smo se uverili da je on jedna fikcija, jedna ikebana, jedna maska koja je postavljena da igra ulogu Zaštitnika građana, a da zapravo deluje po nalogu te vlasti. Dakle, da on nije bio na strani građana, već je bio na strani te vlasti, odnosno tog režima.

Dakle, to je ono što zapravo mi treba da imamo na umu. Dakle, ključna referenca Zaštitnika građana jeste etička referenca, pod jedan. On mora biti, imati etičkog kapaciteta da bude odan svojoj misiji i ulozi koju je zadužio. To znači da on, pored formalnih uslova koji podrazumevaju opšte visoko obrazovanje, mora imati pre svega takav ljudski karakter, biti takav ljudski karakter da može sebe odbraniti od vlasti, jer da bi on branio građane on mora imati kapaciteta da sebe odbrani od vladajućeg sistema.

U tom iskustvu, gde ja svedočim, dakle, iz događaja iznutra, on nije imao kapaciteta da sebe odbrani. On nije imao dovoljno ni autoriteta, ni kredibiliteta, ni ljudskog karaktera da bi mogao da se odbrani od naloga vlasti. Dakle, to je suština onog što jeste očekivanje od samog Zaštitnika građana. Prema tome, pre uslova, formalno uskih uslova o vrsti visoke stručne spreme, znači oni suštinski uslovi su ključni ili još konkretnije kriterijumi su ključni. Znači, etički kvalitet, karakter ličnosti, kredibilitet, autoritet, jednom rečju format ličnosti koji može da bude zapravo neko ko treba da bude pored kočnice kad se voz vlasti zaleti.

Uloga Zaštitnika građana je da pre krivine prikoči. On je taj koji ne sme ni da zadrema, ni da mu padne koncentracija. Zašto uopšte ideja Zaštitnika građana? Zato što je priroda vlasti takva da vlast udara u glavu, vlast je centar moći i jako je teško… Da bi se neko očuvao od sopstvene vlasti, mora biti, on lično, format ličnosti u karakternom, etičkom smislu, u smislu svesti toliko jak da ga prosto vlast ne opije. Čak naprotiv, ne postoji koga vlast ne opije. Samo je pitanje koliko. Oni koji se odbrane da ih opoj ili opijanje vlasti sruši, slomi, udalji od misije, oni su u problemu. Pomalo i nije strašno, ali je bitno da ostanete gornji, iznad vlasti. To je sada pitanje formata vladara. Kroz istoriju možemo da se time bavimo i analiziramo. Možda da bi ovaj sadašnji sistem ocenjivali rano, nikada se to ne ocenjuje bez vremenske distance, ali to treba svi da znamo i to je problem moći koju imate u ruci i pametna vlast napravi mehanizme kočenja.

Pametna vlast je kao pametan vozač koji ima jak automobil, ima šest hiljada kubika, može 300 da vozi na sat, ali ne dozvoljava svaki put da vozi te 200, 300 ili 180 na sat. Pametan vozač zna gde daje gas, zna gde oduzima gas, a zna gde stišće kočnicu. Loš vozač je kao klinac koji je uzeo automobil od oca, Porše ili, ne znam, Ferari, i misli da je vožnja držanje volana i stiskanje papučice gasa i onda dve krivine prođe i misli da će svaku drugu zato što, eto, pištali točkovi, a on prošao krivine. Međutim, može nekoliko krivina proći, ali je dovoljna jedna da ne prođete i da doživite katastrofu.

Tako je i sa vlašću kada se nalazi u rukama onih koji nisu svesni opasnosti koje nosi vlasti, kao što taj klinac nije svestan opasnosti koju nosi automobil visoke motorne kubikaže. Zapravo, ta kočnica, taj mehanizam za kočenje, za kontrolu, za limitiranje brzine, pogotovo u krivinama i delovima puta koji ne podnose visoke brzine je zapravo Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana, i to je mehanizam kočenja koga pametna vlast kaže – da, mi te biramo, mi te postavljamo, ti si državni organ, ali tvoja uloga je da kad se mi zaletimo, da nam kažeš čekajte. Kao mi neki narodni poslanici koji zaboravimo koliko minuta nam je ostalo i onda zadužimo narodnog poslanika pored sebe i kaže – gledaj molim te na sat, pa kada se ja zaletim ti me fino malo laktom dotakni, nagazi me na cipelu da se ne bih previše zaleteo.

Dakle, uloga Zaštitnika građana je to, ali je problem ako sam ja lider, a pored mene neko ko je meni potčinjen, pa onda on mene gurne, a ja mu se naljutim i kažem - šta ti mene diraš, ti si tu da mene slušaš a ne da me podsećaš da je meni isteklo vreme. E, to je relacija države, državnog aparata i Zaštitnika građana i onaj lider, ona vlast koja želi svoga opominjača je pametna i dobra vlast i mislim da u ovom formatu, koleginica to već razume da je, zapravo, pored argumenata solidnih sa kojima raspolaže u amandmanu da je više argumenata na strani da imamo širu bazu za izbor Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana uključujući i one uslove i kriterijume koje sam spomenuo.

Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Pošto ste se osvrnuli na to pitanje, dakle, ovo je bilo vreme za vas kao ovlašćenog predstavnika. Ostalo je još vremena za poslaničku grupu.
Reč ima predstavnica predlagača gospođa Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem potpredsedniče. Konstruktivna diskusija. Vlada je s pravom odbila amandman ali je meni drago da smo ga podneli jer smo omogućili građanima Srbije da do sada, a tek će, pretpostavljam, čuju koliko je važno kada o ovako važnim stvarima razgovaraju ljudi koji razumeju o čemu pričaju.

Ovo se delom naslanja, uvažena ministarka, i na vašu konstataciju, potpuno ste u pravu, sva osporavanja ovog saziva parlamenta, sve kritike upućene na ovaj saziv parlamenta i iz ovog ili onog razloga kome smo simpatični i kome ne, ja lično nemam mnogo senzitivnosti na tu temu, ali negde padaju u vodu kada dođemo do faze da razgovaramo na ovaj način na koji razgovaramo, bez grube, neprimerene rasprave, rasprave argumentima, gde su apsolutno svi prethodnici u pravu.

Zašto sam delom u pravu i ja kao jedan od predlagača ovog amandmana potvrdio je uvaženi kolega Martinović sa pozicije dr prava kada je govorio o onome o čemu je srpska javnost trebala da ima svest kada govorimo o Zaštitniku građana.

Ne sporim da je stav Vlade i ono što je napisano u zakonu kudikamo demokratičnije od onoga što je sadržao ovaj amandman. Ne sporim ni da ste u pravu, ali kada smo pisali ovaj amandman vođeni smo bili dobrim delom svim onim o čemu je kolega Martinović govorio, a to je - šta je bilo juče i kako smo iz toga juče jedva izašli.

Kada donosimo zakonska rešenja, kada su ih donosili neki pre nas, strogo su ih prilagođavali sopstvenim potrebama ostavljajući na taj način mogućnost da eventualno zakrpe i to nije gruba reč, sve ono što su im bili nedostaci u smislu kapaciteta.

Ova vlast je više nego odgovorna i ovaj saziv parlamenta i ova Vlada Republike Srbije i u tom smislu ja nemam nikakvu bojazan kada je u pitanju izbor Zaštitnika građana u našem mandatu, ali imam opravdanu bojazan iako, potpuno se slažem nije nužna preporuka da ako je dobar pravnik mora biti i dobar čovek, samo računam biće poznavalac, da ne bismo došli do faze da ga loš pravnik, a takvih će svakako biti savetuje na način na koji je to slikovito objasnio moj kolege Martinović u slučaju Vuka Jeremića i Borka Stefanovića.

To je bio naš strah kada smo razmišljali o tome da možda zakon treba unaprediti na taj način. Ne sporim čak ni činjenicu da je dobro prilagoditi i nužno prilagoditi Venecijanskoj komisiji, ali šta je za mene važno? Znam i taj deo da ste sa Sigmom razgovarali, prilagođavali svim tim njihovim sugestijama. Ja i moje uvažene kolege vodili smo se ipak činjenicom da smo u Srbiji, vodili smo se svim onim iskustvima koje sa pozicije, rekli ste to i sami i hvala vam na tome, pre svega dugogodišnjeg iskustva i u politici i u parlamentu sećamo se sa gorčinom i kako izgleda kada se zloupotrebe zakonska rešenja u privatne svrhe. Iz tog razloga smo razmišljajući ne o onome juče što je jasno kao dan, demistifikovano bezbroj puta, potpuno definisano šta se dešavalo, ne ni ovome danas, što je transparentno, može da se ne dopada, može da bude izvor da neko ima dozu animoziteta, ali je beskrajno transparentno i o tome se razgovara. U magli je ono sutra, ono sutra o kome ste i sami govorili kada ste građane Srbije podsetili, i ja ću to uraditi, podržavajući vaš stav da dobro razmisle o tome kome će dati poverenje – izbori su pred nama.

Potpuno se slažem da će biti pod pritiskom kojekakvog tipa i razumem čak i tu diskusiju koja se juče dešavala na temu nekoga ko bi trebalo da bude, kako ste vi to lepo kolega Martinoviću rekli, ja prosto ne umem ni da iscitiram, zato vičem da je važno kada je neko pravnik, važnije nego kada je ekonomista u ovakvim okolnostima, kada mi imamo jednog Ponoša koji danas sebe vidi kao potencijalno spasenje Srbiji ne zato što ima sposobnost, nego zato što računa na podršku sa strane od nekih koji su provereno ne jednom podržali takav vid ljudi i urušili ceo sistem Srbije pod izgovorom jednog čoveka i jedne partije.

Onda će i građanima Srbije biti potpuno jasno zašto jedna partija, u ovom slučaju SPS, nema mnogo poverenja u mogućnost ne nismo demokratični, jesmo, samo brinemo o građanima Srbije koje je ta demokratija koja im je nuđena na velika zvona izuzetno skupo koštala. Potpuno je u pravu moj kolega kada kaže da za njih ne postoji nijedno pitanje koje je nacionalno, koje je sveto. Za njih postoje samo lični pristupi. Ličnih pristupa smo se bojali uvek i bojimo se i danas.

U pravu je kolega Zukorlić kada kaže da je nužno da to bude i dobar čovek i neko ko je etičan pre svega, ali iskustva govore da nismo uvek imali baš takve ljude kada je mogućnost uticaja države velika.

Ponovo podvlačim, naša bojaznost kada je u pitanju primena ovog zakona i izbor Zaštitnika građana u ovim okolnostima ne postoji jer ćemo čak i o svim kandidatima razgovarati vrlo transparentno kao i danas o ovom amandmanu koji je za nekoga logičan, za nekoga potpuno nelogičan, ali to je legitimno pravo i to je činjenica i potvrda onoga da narodni poslanici upravo rade svoj posao, tumače svako slovo koje je predloženo, pokušavaju da objasne zašto danas razgovaramo, ne raspravljamo, ne režimo jedni na druge. Razgovaramo o tome da smo možda bili preuskog gledanja kada smo rekli da bi to trebalo da bude samo diplomirani pravnik i ja poštujem i stav Vlade i stav većine da ovaj amandman kao takav bude odbijen, ali mi je beskrajno drago da smo odvojili ovo vreme, razgovarali na ovaj način ne zbog nas koji smo u sali, mi se isuviše dobro svi poznajemo već dugo godina, poznajemo i one koji su prekoputa, koji nisu u ovoj sali, a želeli bi jako da budu, nego zbog građana Srbije koji će za tri meseca morati vrlo, ili četiri ili pet, koliko je ostalo do izbora, da ne licitiram, morati dobro da razmisle o tome koga će pustiti da uđe u ovu salu, jer se u ovoj sali donose zakoni koji direktno utiču na kvalitet vašeg života.

Zato morate strogo da vodite računa da li ćete poverenje dati ljudima koji ovde mogu satima da razgovaraju i razgovaraju o tome da svaki zakon unaprede u vašem interesu ili ćete poverenje dati onima koji su neke postojeće zakone zloupotrebili, neke nove prilagodili svojim potrebama i doveli nas do faze da smo nažalost imali užasno teške godine iza nas.

Da ne bih ostala dužna pre svega sebi, pošto je pomenuto najvažnije pitanje svih pitanja, a to je KiM, tačno je – prvo razmislite o tome ko je taj koji je nedvosmisleno i jasno rekao – nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i ko je prekoputa aktuelne vladajuće većine, oni za koga to ne da nije pitanje, nego bi isto onako kako su uzeli novac da prodaju glavu predsednika Miloševića, uzeli još manje para da prodaju KiM, ako bi im to zapalo. Hvala.